Da, koristim. Da je to ipak referentna organizacija, evo, objavio je ovaj dobar list "Ekonomist", a da je dobar za mene je garancija to da je u izdavačkom savetu ministar Božidar Đelić i da vam ne govorim o ostalima.
Što se tiče zakona o sukobu interesa, takođe ga nemamo, a neophodan je; da ga imamo, danas mi verovatno ne bismo diskutovali o većini naših ministara. Malopre sam skoknuo da kupim cigarete i morah da prođem pored jednih vrata kod kojih sa leve strane piše - Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a sa druge strane "Deloitte and Touche".
Ja znam da je gospodin Vlahović rekao da nema više nikakvih odnosa sa "Deloitte Touche", ali verovatno ima neke emotivne kada je to stavio na istom ulazu gde je i Ministarstvo. Mnogo je tih afera, a ja ne volim da govorim tim rečnikom, nažalost, to je naša stvarnost.
Kada sam kod ministra Vlahovića, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je više ministarstvo za privatizaciju ili rasprodaju, najmanje je ministarstvo za privredu, jer se, osim nekih subvencija i par restrukturiranja, uglavnom bavilo prodajom po jednom zakonu za koji je ovde za ovom govornicom i gospodin Šešelj rekao da je dobar.
Ali, ko ga sprovodi i na koji način i sa kakvom strategijom, bez ikakve nacionalne strategije, jer prvo smo udarili na doboš ono što donosi profit i što jedino vredi, za razliku od nekih drugih za koje rekoste da kad se merimo po prihodima od privatizacije da je njihov uspeh dva ili tri puta manji. Možda, gospodo, ali uzmite Sloveniju koja je prvo stavila na prodaju mala preduzeća i preduzeća sa problemima, a za ona preduzeća koja prave pare sačekala je da im se podigne vrednost, pa je ljubljanski "Lek" 1989. godine vredeo 20 miliona dolara, a nedavno je prodat za jednu milijardu, jer može samo jednom da se proda.
Da vam ne govorim o leskovačkom "Zdravlju", to je slična farmaceutska kuća, prodata je za 3,5 miliona evra, nosila je preko 15% tržišta lekova u bivšoj Jugoslaviji, a da je ukupno cena firme sa socijalnim programom i sa investicijom bila manja od zaliha sirovina, odnosno poluproizvoda u samom "Zdravlju" u trenutku prodaje. Ja ne znam kako se to zove.
Pošto mi vreme ističe, ima mnogo, uglavnom su izlaganja ministra veoma inspirativna, tako da čovek može satima da govori, ali ne zna od čega pre da krene, evo, da čačnem malo i finansije.
Činjenica je da je DOS smanjio spoljni dug za par milijardi kroz otpis dela duga Pariskom klubu, ali to je nadoknadio novim zaduživanjem, pa je Srbija i dalje visoko zadužena zemlja. Međutim, veći deo tog zaduženja, zajedno sa donacijama, završio je u potrošnji, što je neznatno popravilo standard, ali ne i proizvodnju. To je rezultat težnje da se time politički profitira i da se održi ova vlast kojoj je normalno bilo da, kao i u svim zemljama koje su u tranziciji, kao što smo i obećali posle prve, odnosno posle polovine druge godine, izađe ponovo pred javnost, da se ponovo proveri volja biračkog tela, a ne, kao što gospodin Mijatović reče, da se otimaju mandati.
Kada je u pitanju ekonomija, on je doslovce rekao, a tako i glasi ovaj njegov intervju u "Nedeljnom telegrafu", malo ko u DOS-u zna šta je država, nažalost. Kako bismo ove dugove koji su se u međuvremenu uvećali mogli da servisiramo, po dogovoru sa MMF-om neophodan nam je godišnji rast bruto društvenog proizvoda od 5%, uz povećanje izvoza za 17%. Vi pogledajte kakvi su nam rezultati ove godine, pa će vam biti jasno kako ćemo izservisirati taj dug.
Nažalost, što se tiče makroekonomske politike, a ja sam doktor tehničkih nauka, nisam ekspert, ali slušam eksperte koji su priznati, sam Boško kaže da je precenjen kurs dinara; to dvostruko guši našu proizvodnju, ono što je ostalo od nje, jer u bruto društvenom proizvodu industrijska proizvodnja učestvuje sa manje od 25%. Na taj način što smo nekonkurentni u izvozu ne samo zbog prevelikih troškova, nego i zbog skupog dinara, nismo konkurentni ni na domaćem tržištu zbog prevelikog uvoza stranih roba. To samo vama u Beogradu nije jasno, inače je Srbija propala i mrtva, gospodine.
Nisu propali, a znate vi ko; pre dve nedelje sam razgovarao sa jednim preduzetnikom koji je neverovatno hvalio DOS, a da li znate koji je njegov motiv bio. Doslovce mi je rekao - pre 2000. godine uvozio sam 60 šlepera, a sada uvozim 160 mesečno. On uvozi voće i rano povrće, upravo ono sa čime treba da budemo ekskluzivni na evropskom tržištu. To je to pomanjkanje strategije spoljnotrgovinske razmene. Taj uvoznički lobi hara.
O nepostojanju prave strategije privrednog razvoja, jer to je osnova koja može da nas pokrene, da vam ne pričam. Sada imamo ponovo neke slavopojke da ćemo sa malim i srednjim preduzećima zaposliti milion, pa su smanjili na 500 hiljada, sa 180.000 firmi. Međutim, to je deo strategije koji većina poslanika nije imala prilike da ima u rukama. Za tu istu strategiju je moja malenkost i jedan vaš poslanik, a neću mu spominjati ime, na Odboru za razvoj rekao - ovo bi moja baba bolje napisala. To je strategija bez strategije.
Kako ne bih upao u situaciju da me gospođa predsedavajuća opomene zbog prekoračenja vremena, samo kratko da završim. Kada je u pitanju Nova Srbija, za nas ova vlada nema jasnu strategiju reformi i privrednog razvoja, nema socijalni konsenzus, pogledajte na ulici šta se dešava, nikada ga nije ni imala, sem jednog kratkog perioda kada se razgovaralo o Zakonu o radu. Odmah su neki sindikati izašli. Izgubila je poverenje naroda neispunjavanjem obećanja.
Nažalost, istopio se i vaš politički konsenzus u okviru ostatka koalicije DOS-a, jer veće duže vremena ste, gospodo demokrate, taoci ostatka koalicije, odnosno onih partija čiji apetiti su mnogo veći od kombija u koji mogu smestiti svoje članstvo. Vreme je da se ponovo proveri volja biračkog tela. Mi nismo za šminku Vlade, već za nove izbore, jer građani Srbije imaju samo jedan način da utiču na svoju sudbinu, a to su izbori. Upozoravam ih da dobro paze koga će sledeći put zaokružiti, ne pozivam ih na one stare, ni slučajno, niti na ove, neke nove. Pedeset vlada je promenila Italija, pa je jedna od najjačih zemalja u privrednom regionu. Hvala.