Narodni poslanik Sredoje Mihajlov se javlja za reč. Po kom osnovu? Narodni poslaniče, pominjanje G17 i jaja nije dovoljan razlog za repliku. Nemate prava na repliku, jer bi davanje vama replike na svako pominjanje stranke značilo da imate više prava nego drugi poslanici pripadnici stranaka.
Sa viškom prava na repliku reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, pa ministarka Anđelka Mihajlov.

Gospodin ministar je pomenuo da eto nije dobio ono jaje pomenuto, da je jaje bilo upućeno stranci G17 plus. Mislim da će gospodin ministar dobiti mnogo više jaja ako se sada pojavi i zna se da jaje koje je upućeno upućuje se zna se kojima i u kom ste društvu, pa vam se desi neki put da poleti i neko jaje.
Sada bih hteo, pošto sam dobio priliku, i da repliciram gospodinu predsedniku, pošto je rekao da je Demokratska stranka postala član Socijaldemokratske internacionale, a da su neke druge stranke postale neke druge. Mogu samo da vam kažem, sada se vidi, sad se zna ko se kome dopada i gde je ko prišao.

Pravo na repliku, u ime predlagača, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Danas, po mišljenju predlagača, nije na dnevnom redu Gašo Knežević. Mi ćemo o njemu govoriti onda kada mi budemo hteli. Sada ću koristiti pravo na repliku. Danas su neki drugi ministri na dnevnom redu, ali u popodnevnom delu zasedanja. To što vi iznosite neke vaše izveštaje, javnost će da prosudi da li su zadovoljni sa tim izveštajima ili nisu. Mi na njih manje-više ne obraćamo pažnju.
Samo bih rekla nešto što se tiče poreskih obveznika, a vezano za budžet, da ga uporedimo kakav je bio 2000. godine, 35 milijardi; 2001. godine već, kada ste vi projektovali budžet, 107, a 2002. godine 171 milijarda. Koliko to košta građane Srbije, a između ostalog Ministarstvo prosvete, samo za specijalne usluge, a koje su to specijalne usluge ne reče nam ovde ministar, valjda će nam objasniti naknadno: znači, 142 miliona za osnovno obrazovanje, opet neke specijalne usluge 49 miliona, učenički standard 4.480.000, a više i visoko obrazovanje 16.356.000, studentski standard 51.350.000, fizička kultura 76.300.000. To, vezano za onu školu, gimnaziju u Kragujevcu, koju nam ovde promovišete, kao da ste ne znam šta uradili, a plus one donacije koje ste dobili, nešto kompjutera uneli u škole, malo okrečili. To je ono što je bilo kao nešto napredno, a sve ostalo je degradacija i nešto što će tek ubuduće ove generacije i ovaj srpski narod da košta, a to je ova vaša reforma, koju neću da nazovem "šuvarica", jer je ona bila sitnica za ovo što vi sada pravite.
Štrajkova nema, zato što je zaprećeno prosvetnim radnicima da će dobiti otkaze. Ovo što ste im ponudili povećanje plata 3%, to je takva degradacija da se osećaju toliko poniženim, više je iluzorno da sa vama, kao socijalnim partnerom, i razgovaraju. Rekli ste za neko srbocentrično obrazovanje, a ne znam šta znači ta kovanica. Stavili ste na dušu nekima da dosadašnje obrazovanje nije učenicima davalo dovoljno znanja o Šekspiru, Aristotelu, Njutnu, Platonu, pa ne znam kako smo svi mi onda čuli za sve to. Zato ste izvrgli ruglu Vuka Karadžića i jeste izvrgli ruglu svetog Savu i jeste izbacili "Gorski vijenac", jer kažete - mnogo je težak za naše đake, ne mogu da shvate, to je filozofsko delo, šta je Njegoš hteo da kaže. Pored toga, on rasplamsava versku i nacionalnu mržnju...
(Ppredsedavajuća: Tri minuta.)
... jer govori, molim vas, o istrebljenju poturica. To je ono čime ste doprineli ovom obrazovanju.
Mnogo toga smo vam stavili na dušu, kada smo govorili o Zakonu o osnovnom obrazovanju, a to da ste pripadnik sekte, to vi vrlo dobro znate. Nije vaša zasluga što smo onih sedam tradicionalnih crkava ubacili u zakon, pa da mogu versku nastavu samo pripadnici tih crkava da imaju; to je bio amandman SRS, kada smo vam dali obrazloženje bili ste prinuđeni da to prihvatite. Inače, ko zna šta bi bilo u školama.

Reč ima ministar Vlade Republike Srbije, gospođa Anđelka Mihajlov.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani poslanici, uvaženi predsedniče Vlade i kolege ministri, ja, kao prvi ministar koji je prošao pre nego što je potvrđen kao ministar u ispitivanju, u svom resornom odboru, o svemu što znam, imam i posedujem, a mislim da posedujem, želim da radim i radila sam, zaista živim u uverenju da sam u potpunosti opravdala poverenje koje su mi kao delu tima ukazali građani.

Godine 2000. Srbija je u sistemu zaštite životne sredine bila 20 do 40 godina iza razvijenih zemalja. Želim da budem jasna, koncept kontrole zagađivanja po pojedinačnim činiocima životne sredine čini od Srbije 2000. godine da je toliko zaostala u sistemu zaštite životne sredine za razvijenim zemljama.

Nije postojala nadležnost za uspostavljanje kontrole, nisu postojale informacije i javnost u radu, nisu postojali zakoni ni propisi vezani za sprovođenje, pre svega, međunarodnih ugovora. Želim da vas podsetim da je ova zemlja u prethodnim decenijama potpisala i ratifikovala više od 50 međunarodnih ugovora za koje se nije znalo ko, kada i čime treba da ih sprovodi. Dakle, 2000. godine Srbija je bila u situaciji da je, recimo, potpisala Konvenciju o sprečavanju zagađivanja vazduha na velike udaljenosti, a industrija je bila na nivou da je upravo pospešivala to i nije bilo instrumenata u nacionalnom zakonodavstvu da se to primeni.

Godine 2000. imali smo potpunu neusaglašenost sa zakonima Evropske unije i nekontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava. Dalje, zatekli smo niz ekoloških crnih tačaka, iz dva razloga. Prvi razlog su posledice bombardovanja i više od 100 industrijskih objekata koji su pretrpeli posledice bombardovanja, sa četiri ustanovljene crne tačke: Novi Sad, Pančevo, Bor i Kragujevac. Ostale ekološke crne tačke su rezultat razvoja industrije, uz nepoštovanje propisa životne sredine. Godine 2000. Srbija nije imala nijednu jedinicu za reagovanje u slučaju hemijskih udesa. Prostorni plan Srbije koji je usvojen nije imao nijednu lokaciju predviđenu za deponiju komunalnog otpada, ni za jedno skladište, ni za jednu deponiju opasnog otpada, a morali smo zbog građana Srbije da uđemo u taj proces.

Istaći ću nešto što je uočeno u ovom sektoru, a to je zaista nedostatak stručnih kadrova da nose ovaj razvoj na savremenim znanjima, koja se u ovoj oblsti zaista menjaju na po šest meseci. Kao čovek koji ima i naučno zvanje i nastavno zvanje, univerzitetsko, imam veliku međunarodnu praksu i praksu na terenu, zaista mislim da smo zatekli situaciju u kojoj ljudi imaju zastarela znanja u pogledu shvatanja životne sredine. Ono što zbog građana želim da istaknem - nije postojao partnerski odnos sa građanima i nevladinim organizacijama.

Dakle, 2001. godine u ovom sektoru, a praktično govorim o 500 dana rada Uprave za zaštitu životne okoline i 500 dana rada Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, kada smo konstatovali to stanje, shvatili smo da nema izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji, kako bismo videli korake i ciljeve. Počastvovana sam što me je premijer Zoran Đinđić svojim intelektom povukao da se svojom energijom i znanjem založim da ova oblast postane deo reformskih aktivnosti u Srbiji.

I mi smo te 2001. godine utvrdili stanje životne sredine, odnosno to je bio prioritet, utvrdili smo okvirne prioritete ove države, postavili smo sistem zaštite životne sredine kao uslov rešavanja mnogih zatečenih problema, primenili smo praćenje prvih koraka ekoloških reformi. Ja ističem u ovoj oblasti korak po korak. Mi sada zidamo osnovu kuće naše budućnosti i koliko je ta kuća dobra u sistemskom konceptu koji je postavljen, toliko je dobra naša budućnost. Budućnost bez ekološke noge, u tom svom održivom razvoju, nije prihvatljiva, nije održiva budućnost. I ono na čemu radimo jeste zaista približavanje ekološkim standardima razvijenih zemalja kroz strpljivost, rad, stručnost, javnost i stalno upozoravanje da svako od nas mora da bude partner u sprovođenju ekološke politike Vlade Republike Srbije.

S obzirom na određene okolnosti koje su malo bile sporije nego što smo mi uložili, dakle tim u Ministarstvu koji je osnovan da iza svakog ministra stoji uspešan tim ljudi, mi smo u momentu kada zakon o sistemu zaštite životne sredine nije još počeo da živi intenzivirali značajno međunarodnu saradnju, obezbeđivali finansijsku pomoć. Ja bih tu istakla jednu vrlo važnu aktivnost, što je moja inicijativa kao ministra, koja je sada dobila vrlo visoku međunarodnu podršku, a to je ekološka kohezija zemalja Balkana u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Dakle, ekološka kohezija. Uradili smo nacionalnu strategiju upravljanja otpadom, napravili smo savremeni zakonski okvir za upravljanje otpadom i imamo pozitivne pokazne primene u rešavanju pitanja otpada.

Dakle, od januara 2001. do maja 2002. u prvih petsto dana utvrđeno je stanje životne sredine, izrađen je detaljan izveštaj za 2000. godinu, prvi put posle osam godina, utvrđeni su okvir i prioriteti za 2001. i naredne godine. Ja bih tu istakla, ponovila još jednom koji su prioriteti: izgradnja institucionalnog i zakonskog okvira Srbije približno standardima razvijenih zemalja u ovoj oblasti, reagovanje u slučaju ekološke crne tačke, otpad, otpadne vode, biodiverzitet i zaštita prirode i ekološka edukacija, koja je ušla kao prioritet na inicijativu poslanika koji ovde sede.

Uspostavili smo ravnopravnu saradnju sa međunarodnom zajednicom, postavili smo sistem učešća javnosti u donošenju odluka i ja bih vas tu podsetila da smo kod izrade nacrta o sistemu zaštite životne sredine imali jednu široku diskusiju i obišli smo gradove: Čačak, Užice, Šabac, Valjevo, Pirot, Niš, Zrenjanin, Novi Sad, Sombor, Suboticu, Sremsku Mitrovicu, blizu 40 gradova. Građani su sami učestvovali u pravljenju koncepta koji je po meri građana Srbije, a približava nas Evropskoj uniji i jednostavno ja sam kao ministar imala čast da taj koncept kao reformski koncept upravo predstavim na ministarskom sastanku koji je govorio o pozitivnom načinu uključivanja građana u proces donošenja važnih odluka na nivou države.

Dakle, kroz nacrt i predlog zakona o sistemu zaštite životne sredine mi smo postavili sistem zaštite životne sredine u skladu sa normama Evropske unije, a po meri građana Srbije. Jedinstveno smo time uredili sve činioce životne sredine. Organizovali smo prvu eko-toksikološku mobilnu jedinicu za reagovanje u slučaju hemijskih udesa, jačamo saradnju sa nevladinim organizacijama, lokalnom samoupravom, poslanicima, imamo jednu otvorenost u radu; sve što je ovo ministarstvo, odnosno uprava uradila prošlo je diskusiju na matičnom Odboru za životnu sredinu. Nismo se uvek slagali, imali smo različita mišljenja, ali konstruktivna, i mislim da je to sve poboljšalo i rad ovog ministarstva i rad ovog sektora u okviru timskog rada u Vladi Republike Srbije.

U drugoj fazi, drugih petsto dana, odnosno prvih petsto dana pravog Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine koje je osnovano 23. maja 2002. godine, životna sredina je istaknuta kao prioritet u podršci ekonomskim reformama, privatizaciji i infrastrukturnim projektima u procesu približavanja EU. To je bilo u fazi pripreme svetskog samita o održivom razvoju i ovakvo jedno opredeljenje naše države nam je pomoglo da dobijemo značajnu finansijsku i drugu podršku međunarodne zajednice za ovaj sektor. U ovom konceptu su i u Ministarstvu sada prvi put zajedno obuhvaćene zaštite prirodnih resursa, životne sredine i, istakla bih, imamo Upravu za šume gde je oblast šumarstva i lovstva data u integralnoj nadležnosti Ministarstva.

Od aktivnosti u ovoj fazi ističemo sistemsko integralno upravljanje prirodnim vrednostima, intenzivni rad na približavanju ekološkog zakonodavstva EU, doprinos programu ekonomskog razvoja kroz uključivanje ekoloških principa, rad na sanaciji ekoloških crnih tački, uvođenje čistijih tehnologija u srpsku privredu; zatim, poštovanje standarda u upravljanju privrednim kapacitetima, analizu uticaja na životnu sredinu kao instrument kod svih međunarodnih projekata obnove infrastrukture, realizaciju ciljeva u oblasti šumarstva, zaštite šuma i divljači i podršku u sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Dakle, mi smo napravili jedan određen kodeks ponašanja u Ministarstvu. Radimo značajno na slobodnom pristupu informacija, sprečavanju sukoba interesa, sprovodimo strategiju reforme državne uprave. U okviru izgradnje pravnog okvira formiran je Savet za održivi razvoj, čime je Vlada Srbije ovo svoje opredeljenje da je životna sredina prioritetna u ekonomskom razvoju još jednom reafirmisala. Pripremljeno je i usvojeno niz zakonskih akata, uspostavljena je, kroz omnibus zakon, decentralizacija određenih poslova u oblasti sistema zaštite životne sredine u uverenju da najbolje o problemima na lokalnom nivou, problemima zagađivanja, kakav je vazduh, koja od fabrika nešto ispušta, znaju u lokalnoj zajednici, a ne na republičkom nivou, tako da smo podržali inicijativu decentralizacije životne sredine.

Jako radimo na intersektorskoj saradnji sa ostalim ministarstvima u Vladi, ostalim organizacijama i institucijama. Šta je postignuto? Postignuto je da je 2000. godine tadašnja nadležnost životne sredine imala tri elementa: zaštitu vazduha, zaštitu prirode i analize uticaja na životnu sredinu, da bi sada, 2003. godine, imali 22 nadležnosti u svom okviru. Dakle, ja kažem da ja jesam prvi ministar za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, pri čemu kažem da to više nije ministar za životnu sredinu, kao što su postojali ranije, koji su često u žargonu zvali ministri za promaju, pošto im je najveća nadležnost bila zaštita vazduha.

Dakle, mi smo izgradili pravni okvir u okviru Ministarstva, da imamo sedam puta više nadležnosti nego što je zatečeno 2000. godine. Utvrđeno je i prati se stanje životne sredine. Radi se kontrola korišćenja i promet biljnih i životinjskih vrsta. Podsetila bih vas na toliko spominjani primer balkanskih ptica, gde mi sada imamo prvi put u okviru Krivičnog zakona mogućnost da kada uhvatimo nekoga da se bavi prometom ovih ptica, bez dozvole, ne u granicama onoga što je dozvoljeno, može da podleže sada krivičnoj odgovornosti. Obezbeđujemo osnovne geološke istražne radove, rešili smo oko hiljadu zahteva za analizu uticaja. Već je pripremljen izveštaj o stanju životne sredine za 2002. godinu. Izveštaj o radioaktivnosti je pripremljen.

Imamo analizu stanja šumarskog sektora, usvojena je nacionalna strategija upravljanja otpadom, kao jedna od prvih strategija koja ima program priključivanja Evropskoj uniji. Neke inovacione stvari smo uradili prvi put, kao jedna od retkih zemalja u regionu, recimo, merimo koncentraciju alergenog polena u vazduhu.

Međunarodna saradnja - podsetiću vas da imamo brod "Argus", istraživačku laboratoriju, donaciju vlade Hesena - Nemačka, koja je najveća pojedinačna donacija koja je dobijena. Imamo vrlo uspešnu međunarodnu saradnju. Urađen je pripremni dokument za pridruživanje Evropskoj uniji. Učestvovali smo na samitu o održivom razvoju, ušli smo u sistem Evropske agencije za životnu sredinu i imamo brojne projekte sa međunarodnim finansiranjem.

Ilustracije radi, međunarodna pomoć u sektoru životne sredine, koja ide preko Ministarstva, u 2003. godini je bila deset puta veća nego u 2002. godini, a za 2004. godinu već imamo obezbeđenu međunarodnu pomoć, koja je 20 puta veća od one koja je bila u 2002. godini; 2002. godine imali smo milion evra međunarodne pomoći. Opremili smo prvu mobilnu toksikološku jedinicu za reagovanje u slučaju hemijskih udesa i ona je efikasno intervenisala u slučajevima koji su bili: iscurivanje cisterne na Dorćolu, železnička stanica. Mogu da kažem da je sada u postupku opremanje druge mobilne ekotokosikološke jedinice. Ova je u Beogradu, a sada će biti u Nišu, a u Novom Sadu je pokrajinski organ nadležan za životnu sredinu počeo neke radnje za osposobljavanjem jedinice za taj deo Srbije.

Prvi put je organizovan izvoz opasnog otpada na tretman u drugu zemlju. Podsetiću vas, jedno od pitanja koja su meni novinari i svi postavljali kada sam došla - da li ću da rešim problem piralena koji se nalazi u "Prvoj iskri" Barič i kada će to biti? To je urađeno i piralen je izvezen u drugu zemlju na tretman, o trošku i budžetu Vlade Republike Srbije.

Ono što možda treba istaći jeste da mi u okviru naše nadležnosti imamo nekoliko javnih preduzeća i da smo restrukturiranje Javnog preduzeća "Srbijašume" uradili sa celokupnim socijalnim programom, sa celokunim dijalogom sa svima koji su učesnici ovog procesa. Jednostavno, toliko je odrađeno u jednom partnerskom odnosu, da je prosto ostalo nezapaženo zato što je dobro urađeno.

Mi smo sada započeli i restrukturiranje četiri javna preduzeća - nacionalni parkovi i ističemo to partnerstvo koje imamo sa nacionalnim parkovima, stručnim organizacijama, institucijama, Zavodom za zaštitu prirode, Agencijom za reciklažu i drugim institucijama.

Što se tiče sanacije ekoloških crnih tačaka, hoću za ovom govornicom sada da kažem da je ova vlada smogla hrabrosti i odlučnosti da nastavi čišćenje terena od korišćene municije sa osiromašenim uranijumom, da je to ostalo negde u prostorima od 1999. godine. Svi su pokušavali da nađu neke donacije za to, a donacije nisu stigle. Na saveznom nivou je nešto početo. Mi smo u ovom celom prostoru sada vrlo odlučno rešili da se taj problem, konačno, iz budžeta Vlade Republike Srbije sanira i u te četiri lokacije od municije sa osiromašenim uranijumom. Bratoselce je sada u toku. Ponovo ću u nedelju biti tamo i videćemo kako radovi idu.

Realizovali smo manje programe sanacije u Boru i Kragujevcu, obezbedili smo međunarodne pomoći za Vrbas, Gornji Milanovac. Svaka od ovih međunarodnih pomoći je vredna nekoliko miliona evra. Reagovali smo na zagađenje Ibra. Moram ovoga trenutaka da odgovorim i poslaniku koji je rekao da niko nije tražio odlazak u Prištinu, da niko nije razgovarao sa UNMIK-om. Sa ovog mesta vam kažem da smo zvaničnim kanalima, kada se desilo zagađenje Ibra, tražili odlazak u Prištinu, razgovarali sa UNMIK-om i imamo razgovore sa UNMIK-om na tu temu.

Radimo mnogo lokalnih ekoloških akcionih planova, pomažemo ih iz budžeta Republike Srbije, zato što čvrsto stojimo na stanovištu da nacionalni ekološki akcioni plan mora da uzme u obzir i sve ono što lokalni ekološki akcioni planovi donesu kao svoje prioritete, jer, da ponovim još jednom, niko od građana koji žive u tom mestu ne zna bolje koji su ekološki prioriteti.

Ukazala bih na nešto što je možda ostalo nezapaženo - model privatizacije u Srbiji na ekološki, prijateljski način. Decembra 2002. godine potpisan je memorandum sa Agencijom za privatizaciju, tako da svi objekti koji su predmet privatizacije idu na ekološki i prijateljski način i kupac se obavezuje da će postupati i dovesti fabriku u stanje da su ispoštovani standardi životne sredine. Mi smo u tom kontekstu i preuzeli aktivnosti programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, koji odlazi decembra meseca iz Beograda, a koji čisti one lokacije koje su posledica od bombardovanja. Mi ćemo nastaviti ove projekte.

- Partnerstvo, javnost u radu. Ove godine je oko 10 miliona dinara iz budžeta dodeljeno nevladinim organizacijama i strukovnim udruženjima za projekte po javnom konkursu. I opet nešto što ima veliki značaj, a ostalo je nezapaženo - u novom programu obrazovanja koji je usvojen uvedena je ekološka edukacija kao obavezan izborni predmet u prvom razredu osnovne škole. Meni je zadovoljstvo da sada već imamo osnovne škole po Srbiji kojima mi pomažemo da se ovaj predmet osmisli i koncipira na pravi način.

Javno smo saopštili rezultate konkursa za ustupanje na korišćenje ribarskih područja. Imamo niz seminara, edukacije lokalnih samouprava, novinara, nevladinih organizacija. Nevladin sektor je prvi put bio član zvanične državne delegacije na Ministarskoj konferenciji koja je ove godine bila u Kijevu.

Prvi put u Krivičnom zakonu su okarakterisana dela protiv životne sredine kao krivične radnje. Mi smo u periodu od maja 2002. do danas imali 325 prekršajnih prijava, 183 za privredni prestup, 21 krivičnu prijavu, a u šumarstvu i lovstvu još 108 krivičnih prijava. Imamo uspešnu akciju na suzbijanju krivolova. Oduzeli smo preko 150 kilometara mreža u ilegalnom ribarstvu, blizu 2.000 komada svih vrsta alata u ribolovnom području Save i Dunava.

U inspekcijskom nadzoru ove godine su prvi put ovo ministarstvo i Vlada Srbije formirali graničnu ekološku inspekciju. Ona je postojala prema saveznom zakonu, ali sa nula inspektora. Dakle, mi i inspekcija životne sredine smo oformili graničnu ekološku kontrolu. Urađeno je preko 40.000 inspekcijskih pregleda u oblasti životne sredine, šumarstva i lovstva.

Prvi put smo sufinansirali subvencijama program zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara, što je 2002. godine bilo sedam puta više nego 2000. godine, a 2003. godine 15 puta više nego 2000. godine. Postavljamo funkcionisanje novog, najmlađeg ministarstva, što nije lako. Utvrdili smo dva predloga zakona, usvojili smo 12 propisa. Pripremljeno je nekoliko tekstova zakona.

Na kraju, htela bih da sa vama podelim to da u telu Ministarstva, Uprava za šume nam je satelit, imamo 75% žena i zato smo uspešni, a u Upravi za šume imamo 70% muškaraca koji su takve starosne strukture da će vrlo skoro doći problem obnavljanja kadrova u šumarskoj struci.

Do kraja ove godine nadamo se usvajanju zakona o sistemu zaštite životne sredine, koji će nas približiti velikim korakom ka standardima Evropske unije i biti po meri građana Srbije, i doneti nove investicije u našu zemlju. Imamo prioritetni rad nad podzakonskim propisima, početak rada na nizu drugih zakonskih propisa u procesu približavanja Evropskoj uniji. Iduće godine ćemo uraditi nacionalni ekološki akcioni plan, usvojiti nacionalnu strategiju održivog razvoja Srbije, uz dalju intersektorsku saradnju sa svim drugim ministarstvima u Vladi i uz partnerstvo sa svima koji učestvuju u izgradnji jedne bolje, čistije Srbije, za građane Srbije.

U tom smislu mi smo prepoznati kao reformski deo i reformska vlada i dobili smo da budemo domaćini ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu", koja će se održati 2007. godine u Beogradu.

Na samom kraju želim da kažem da životna sredina nema granica, životna sredina nema podela, životna sredina nema cenu i da čvrsto stojim na tome da struka, rad i partnerstvo ovog tima, kome ja pripadam, nema alternativu. Hvala vam.

Reč ima predstavnica predlagača, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, mislila sam da ova vlada ima predsednika Vlade, ali izgleda da nema, pa svaki ministar mora, u ime Vlade, da podnosi ovde izveštaj Skupštini. Doduše, zloupotrebljavate onaj član 213. Poslovnika koji vam omogućava da jednom godišnje podnesete izveštaj, ali tamo piše - Vlada podnosi izveštaj, u ime Vlade predsednik Vlade; samo da vas naučim šta je Vlada, ko je predsednik Vlade i ko ima kakva ovlašćenja.
Uopšte nemam nameru da se obazirem na ovo što je gospođa pre mene govorila, to je nebitno za razloge zbog kojih mi tražimo da se izglasa vaše nepoverenje. Mi ćemo vas da vratimo na temu ove sednice, a to su Čume, "Difens roud", asfaltiranje, ko stoji iza njega; šta je bilo sa Janjuševićem i Kolesarom, kako vam se dogodilo da oni dve - tri godine budu u vašoj vladi, kao službenici dođu do onakvog bogatstva, ne plate ni porez, pa tek sad ministar finansija, pošto su ga mesecima prozivali, kaže - treba da plate porez, toliki i toliki, jer nećete da kažete istinu da li su to oni za svoje potrebe kupovali, te stanove i te pare dolazile i sa Sejšelskih i Maršalskih ostrva, ili za potrebe nekog drugog iz Vlade, koji je možda zaštićen ili više ne može da odgovara, vaša veza sa mafijom.
Malo da vratimo priču na gospodina Čovića i Čanka, oni su u sredstvima informisanja iznosili sve ono što je prljavo u ovoj vladi. Neću ja ništa novo da kažem. Kada budem imala nameru o tome da govorim, ja vas sad samo malo podstičem, kažem vam da ne promašite temu, jer pustiću vas da svi vi ispričate, a onda ću ja 72 časa da pričam ono što javnost Srbije treba da čuje o vama.
Neću ja da odgovaram gospođi na priču o ekologiji; niste bili u stanju nijedan zakon o zaštiti životne sredine da donesete u ovoj skupštini, povukli ste ga iz procedure, ponovo nešto dali, mi opet dali amandmane, vi opet povukli i sada smo nešto uradili povodom toga. To je nebitna priča za široke slojeve stanovništva. Ovo njih boli i ovo su razlozi zbog kojih smatramo da ste vi nesposobni da vodite ovu državu.
Da vas podsetimo malo na Argentinu i argentinski scenario. I oni su imali stabilan kurs. I oni su bili hvaljeni kako je tranzicija dobra i brza i imali su saradnju i pomoć MMF-a, sve do trenutka dok ih nisu potpuno prezadužili, dok nisu izvukli sav kapital i onda ih ostavili u onakvom stanju u kakvom su se našli.
Na ta pitanja vi nama, gospodo, dajte odgovore, da vidimo kako se rasprodaje imovina, ko uzima proviziju. Konkretne optužbe ćete tek dobiti. Ne možemo od vas da stignemo na red, da kao poslanici kažemo zbog čega vas sve prozivamo. Evo, nabacujem vam teme da o tome pričate, a ne koliko imate zaposlenih, kolike su plate zaposlenih, koliko ima inspektora, koliko ste izvršili inspekcijskih nadzora. Koga to interesuje? To je državni organ koji treba da obavlja posao. To može samo ministra da interesuje i nikoga više.
Molim vas, da vidimo koliko je nameštenih licitacija bilo. Ima 800 zahteva za preispitivanje rasprodaje putem licitacije. Predsednik te komisije je Gašo Knežević, da vidimo što nije rešio nijedan. Šta je sa tim? Jednom će neko to morati da rešava, a onda ćemo da vidimo šta se dešavalo. Zašto sad Gašo Knežević ne radi svoj posao, što ne zamenite čoveka ako nije sposoban da radi taj posao? Znate i sami da imate 800 zahteva za preispitivanje raznoraznih rasprodaja, tenderskih, putem licitacija.
Da vidimo šta se dešava sa ovim smešnim suđenjem za ubistvo Buhe. Trebalo je samo da pročitate ono "Mafijaška pudlica, Nebojša Čović", Vojislava Šešelja, sve bi vam bilo jasno. Onda, ovo na adresu ministra Mihajlovića, može i sada da uzme da čita jednu knjigu, upravo je izašla, "Laufer mi javlja", tu sve lepo piše, pa će mu biti mnogo lakše da se bavi onim što mu je u opisu posla.
Pravite neki specijalni sud po ugledu na Hag pa vam tamo oni optuženi padaju u nesvest, valjda frustrirani svim onim što se oko njih dešava.
I, što je najvažnije, hajte malo ono vezano stvarno za poljoprivredu, neko se dokači malo te teme, pa kaže, ne znam koliko smo proizveli žita i merkantilne pšenice. Trebalo bi da znate da je 200 kilograma po glavi stanovnika neophodno žita. Ako nas ima osam miliona, da zaokružimo, znači milion i 600 hiljada, a vi govorite o nekih 300 hiljada. Šta ćemo za onih milion i 300 što vam nedostaje?
Odgovornost za ovu katastrofalnu situaciju u poljoprivredi nije na ministru i ne možete da nam vraćate ovde Veselinova i da kažete -odgovoran je Veselinov, vodio je pogrešnu politiku, nije bio sposoban, zbog toga je podneo ostavku. Za nas je uvek odgovorna Vlada i predsednik Vlade, a Komisija za hranu, pri Ujedinjenim nacijama, gospodo, zvanično je rekla da Srbiji preti glad. Na ta pitanja vi nama dajte odgovore, pa ćemo mi da razgovaramo zašto ste vi dobri ili zašto niste dobri, zašto treba da ostanete na vlasti ili zašto ne treba da ostanete na vlasti.
Današnjim izlaganjem ministara, i ministra prosvete i ministra za ekologiju, sa malim uskakanjem ministra za trgovinu i turizam, ne mislim uopšte danas da se bavim, jer to ne zaslužuje pažnju. Vi niste ni jednim jedinim argumentom pobili ono što smo mi, kao predlagači, u našem predlogu za izglasavanje nepoverenja vama stavili na dušu, nego iznosite neke izveštaje koji apsolutno nikoga ne interesuju, niti je vreme za izveštaje. Vreme je, očigledno, za izbore.
Vi to znate i sad koristite ovu govornicu da pokažete koliko ste toga postigli. Koliko ste toga postigli, zna i vidi svaki građanin Srbije čim se uhvati za džep; verujte, kad stomak proradi, nema vam nikakve ideologije više, nema vam spasa. A mi smo svi u Srbiji već toliko gladni, jadni, bedni i ojađeni, da ovu vladu moramo da srušimo ako želimo da sprečimo ovo što Ujedinjene nacije kažu, vezano za glad u Srbiji, ako želimo da sprečimo argentinski scenario koji je očigledan ovde.
Molim vas, mi smo pod okupacijom, potpuni protektorat postoji nad Srbijom. To je apsolutno jasno. Vi niste samostalni ni u čemu. Ni Aleksandar Makedonski nije skidao vladare kada je osvajao, nego ostavi njih da rade svoj posao, ali onako kako on kaže. Tako se dešava i sa vama. Ovde u ovoj državi neko mora da počne da razmišlja kako se radi u interesu ove države, i to dugoročno.
Ne možete ad hok od slučaja do slučaja, sada nam Amerikanci ne daju 92 miliona koliko su nam obećali, a šta ćemo sada, gde ćemo sada da ih nađemo, pa kažete, idete u Kinu, ne zbog toga da tražite saradnju, nego ne znam ni ja zbog čega, zbog nekih dugova koje Srbija ima prema Kini. Kina je bila država koja je imala razumevanja za Srbiju u vreme dok smo bili pod sankcijama, dok smo bili u ratnom okruženju, koja je davala i pomagala koliko je mogla i nikada nije tražila, niti je potencirala na bilo čemu da joj se vraća.
Dakle, želela je na taj način da pomogne, i nećete vi imati težak zadatak sa Kinezima, Kinezi su naši prijatelji, sa njima mora da se razgovara. Molim vas, jedva im dadoste plac za ambasadu nakon bombardovanja. Šta mislite, zašto su Amerikanci srušili kinesku ambasadu? Ne znate vi, zato što su bili prijatelji srpskog naroda, eto zbog toga, dragi gospodine.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Zoran Živković.

Pa čak su i socijalisti daleko od spoljne politike držali radikale, svoju ikebanu u nekim nastupima, tako da vas molim, nemojte da kvarite teško uspostavljene dobre odnose Srbije sa mnogim zemljama, između ostalih zemalja tu je i Narodna Republika Kina. Oni jesu pomagali i hvala im na tome, kao i svi drugi, s tim što je sada došlo do toga da se naplati, nekoliko puta su menjane kamate, dovedene su sada na nivo koji je primeren onome što jesu kreditni odnosi u DžDžI veku među ozbiljnim državama i ja se zahvaljujem kineskom rukovodstvu i kineskom narodu na svemu što je učinio, a to nema nikakve veze sa vama.
Postoji još jedna stvar, vi kažete da je otkupljeno 1.600.000 tona pšenice 1999. godine ili ne znam koje godine, 2000. godine, ne znam koje godine, ali znam tih godina nije bilo hleba, nego je bilo da ustanete u četiri ujutro pa da kupite hleb. Gde vam je ta pšenica, šta ste sa njom radili, ne znam.
U svakom slučaju, nisam primetio da fali hleba zadnje tri godine, niti da su cene nešto, da se nešto drastično menjaju.
Gospođo Pop-Lazić, rekli ste na početku da o aferama nećete da govorite i ja sam normalno znao da to nije tačno, jer šta biste drugo govorili, ali nemojte da očekujete od ministara da govore o aferama, pošto nije njihov posao da stvaraju afere. Naprotiv, njihov posao je sve ono što su vam rekli, i nisu to izveštaji. Izveštaje koje su ministri dali, dali su nadležnim odborima i u svim odborima su ti izveštaji usvojeni jednoglasno ili sa jednim glasom uzdržanim i jednim glasom protiv. U tim odborima, koliko se ja razumem u ovaj parlament, sede poslanici paritetno svojoj zastupljenosti u plenarnoj sali, osim onih koji ne znaju šta bi radili u tim odborima ili koji imaju takvu politiku da ne treba da budu u odborima, ali, svejedno, oni su podneli izveštaje tamo, a ovde govore o tome šta je uradila Vlada.
Vi kažete - a, što se ne vratite na onaj deo zbog čega mi hoćemo da vas smenimo. Ja još nisam shvatio zašto hoćete da nas smenite, nisam shvatio, jer ste vi počeli sa puno podataka koji su bili, tobože, dokaz da je nekada bilo bolje. Rekli ste da Vladu treba smeniti zbog toga što je poremetila standard koji su građani Srbije imali 2000. godine - priznajem, jesmo.
Taj standard nije više takav kao što je bio, četiri i po puta su veće plate, to smo već govorili, realno je to tri puta bolji standard nego što je bio. I dalje daleko od onog standarda koji je potreban ovom narodu, koji zna za bolje, koji je bio u boljim uslovima, koji može bolje, ali, nažalost, period oporavka mora da traje duže od te tri godine.
U svakom slučaju, oko knjiga koje ste pomenuli, ja znam da su se mnogi hvalili okolo da imaju knjige, jesu u malim tiražima, ali ne lauferi, zvale su se - magistar javlja, i to negde od tamo sedamdeset i neke godine iz Sarajeva, pa se onda to polako preko Zenice približavalo Beogradu i evo sada kažu - magistar javlja iz inostranstva. U svakom slučaju, s tim što je novo izdanje - doktor javlja.
Da idemo mi kao što smo se dogovorili, to je prihvaćeno, očigledno da rasprava pokazuje da ste prihvatili i hvala vam na tome, na jednom razumnom pristupu ovoj raspravi.
Sutra će na dnevnom redu biti, što se tiče Vlade, a sve vezano za tačku koju ste vi inicirali, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvo vera, zajedno sa Ministarstvom kulture i medija.
U sredu će to biti Ministarstvo za rad i zapošljavanje, zajedno sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju i sa Ministarstvom građevina, a u četvrtak je trgovina, poljoprivreda i socijala. U sledeći utorak je MUP, Koordinacioni centar i pravda, u sredu energetika, saobraćaj i lokalna samouprava. To je raspored, da znate.
Biće zdravlje danas posle podne. Inače, da se dogovorimo, kada vi hoćete, poslanici, kada vi hoćete, pa vi ste tražili ovu raspravu.
Dame i gospodo moja draga, vi ste tražili ovu raspravu, vi ste tražili raspravu, sve u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Rasprava se odvija po Ustavu, zakonu i Poslovniku, a ako želite da prekinete raspravu, onda kažite - prekidamo raspravu, dajte da se glasa, i nema problema, što se nas tiče, nemate problema sa tim.
Molim vas za još malo pažnje, znam da je vreme ručku, svima je vreme ručku, samo još malo pažnje, ja sam vas zamolio da razmislite o tome da li treba da ide rasprava kada je delegacija Vlade Srbije u Kini, to je od srede ujutro do četvrtka posle podne. Od vas zavisi, što se tiče Vlade Srbije i mene lično, potpuno je svejedno, ali ja vas pitam da li hoćete da za to vreme traje rasprava ili da bude prekinuta, kako god se oko toga dogovorite, recite i mi ćemo to prihvatiti. Eto toliko.
Ja sam siguran da, bez obzira na izneverena očekivanja koja vi imate od Vlade Srbije, ali to jeste posao Vlade Srbije da izneveri očekivanja opozicije koja je u takvom obliku, jer mi radimo nešto po čemu se razlikujemo i ideološki i civilizacijski, na svaki drugi način, i to nije nikakva uvreda ni vama ni meni, naprosto, dobro je da u jednoj državi postoje i obrazovno, da postoje političke snage koje se razlikuju i da na izborima onda građani mogu da biraju između jedne i druge opcije.
Ja se ne plašim izbora, nikada se nismo plašili izbora, ni lično, ni stranački, ni ova koalicija, prema tome, od vas zavisi kada će biti održani izbori, ali to vreme odlučivanja kada od vas zavisi, to traje još dan ili dva.
A nakon toga zavisi od onih koji su upravo zaduženi za to, a to je vladajuća koalicija.