Poštovana gospođo Pop-Lazić, poštovani narodni poslanici, i vi koji me slušate i vi koji me ne slušate, dozvolite mi, najpre, jednu metodološku napomenu. Mislim da nije dobro ulaziti u motive onog koji nešto ovde predlaže, jer nije bitno ko je nešto rekao, već šta je rekao. Jedan psihijatar kaže da ako neki šizofreničar izjavi da su dva i dva četiri, to ne znači da su pet. Ne možete pobiti njegovu izjavu tako što ćete pokazati, verovatno merodavnu dijagnozu nekog nadležnog psihijatra.
Prema tome, držaću se samo onog što je predmet dnevnog reda i samo onog što je neko predložio, ne ulazeći u motive zarad kojih je on to učinio. Ovo što ovde držim u rukama, to je papir iz koga potiču svekoliki argumenti koje smo u javnosti, a i na ovoj skupštini čuli, u prilog odbrane odluke po kojoj je Kori Udovički postala guverner Narodne banke Srbije. To je opsežan tekst iz pera jednog španskog doktora prava. Ja ću vam iz njega pročitati samo jednu ključnu rečenicu. Ona glasi: "Naknadno osporavanje odluke donete u parlamentu usled nepostojanja kvoruma nije pravno moguće, pre svega zato što bi to, nalik na donošenje retroaktivnih zakona, bilo u suprotnosti sa načelom pravne sigurnosti".
Da je tek na ovoj skupštini donesena odluka po kojoj bi kvorum bio neophodan za izglasavanje nekog stanovišta ove skupštine, dakle, da takva odluka ranije nije postojala u trenutku kada je Kori Udovički izabrana za guvernera Narodne banke, onda bi to značilo da se zakon ovde primenjuje retroaktivno. Nema znači nikakve retroaktivne primene zakona, ako se ukazuje na to da zakon koji je, kada je neka odluka donesena, važio nije poštovan, nego je prekršen. Odluka se donosi ili po nekom zakonu ili se donosi nezakonito, a ovo je odluka koja je nezakonito donesena, na osnovu jednog zakona koji je trebalo poštovati.
Nešto drugo bi već bilo da je takva odluka donesena na osnovu neke tehničke greške prilikom elektronskog glasanja, a nešto je sasvim drugo kada je ona donesena, javna je tajna i ne treba to posebno dokazivati, na osnovu zloupotrebe poslaničkih kartica. Postoje zakoni koji i za to važe i koji su važili u to vreme, koji važe u svakoj demokratski uređenoj državi i neće biti da se retroaktivno primenjuje nekakav zakon ako se sudi na osnovu kršenja nekih elementarnih pravnih normi.
Svaka zloupotreba poslaničkih kartica je, kao i svaki falsifikat, krivično delo i podleže krivičnom gonjenju.
Prema tome, nije ovde reč o ugrožavanju pravne sigurnosti, jer se pravna sigurnost ne ugrožava time što poništavamo nezakonite odluke, nego je, naprotiv, reč upravo o tome da se osigura pravna sigurnost tako što će se nezakonite odluke poništavati.
Dozvolite mi i jedno pitanje. Ovaj tekst ovde, koji ima preko 20 gusto štampanih stranica velikog formata, taj naš veliki prijatelj iz Španije sigurno nije, narodski govoreći, džabe radio, nego za dobre pare. Razume se, nije džabe radio ni prevodilac tog teksta na srpski jezik, a sigurno je plaćeno i onome ko je za potrebe tog gospodina, inače španskog doktora prava, prevodio naše relevantne dokumente, kao što su Poslovnik ili Ustav Republike Srbije.
Sada bi se valjalo pitati iz koje kase. Dame i gospodo narodni poslanici, ako je to državna kasa, onda dozvolite da se zapitamo ko je dozvolio i na osnovu čega da se finansira jedan ovakav poduhvat ovog doktora pravnih nauka. Jedan naš pravnik, inače počivši, znao je nekada da kaže: "Mi, pravnici, smo kao krojači – kako nam kažu, mi tako skrojimo". Dakako da ne mislim da su svi pravnici krojači. Najveći broj pravnika časno obavlja svoje poslove, ali bojim se da gospodin iz Španije, koji nam drži lekcije o tome kako treba poštovati skupštinska načela, nije toliko pravnik, koliko je krojač.
Dozvolite mi da skrenem vašu pažnju da slučaj gospođe Udovički ima i svoju moralnu ravan. U celom svetu ostavka se smatra elementarnom moralnom obavezom svakog onog ko se bavi javnim poslom. Neće biti da je ostavka, kao što je to izjavio jedan naš poznati liberal gospodin Mihajlović, "kukavički čin". Pre će biti da je to čin javne moralne odgovornosti. I to ne bilo kakva ostavka. Mi smo ovde čuli da je gospođa Udovički nudila ostavku, ali kao što znate, ima dve vrste ostavki: postoji ostavka koja se nudi i koja se može odbiti i postoji neopoziva ostavka; ona se ne nudi, ona se ne može odbiti. A neopozivu ostavku daje onaj ko suštinski drži do političkog morala.
Dame i gospodo narodni poslanici, odavde je već odavno, još od 1945. godine, iz političkog života izopšteno i pravno i moralno načelo. Zar nije Josip Broz u svoje vreme rekao - "nemojte se držati zakona ko pijan plota".
I zar nije sada, još jednom to da citiram, javno rečeno da je ostavka kukavički čin. Prema tome, ako se opredelimo za to da proglasimo navežećom odluku gospođe Udovički, mi na taj način doprinosimo da se pravna i moralna načela vrate u ovaj naš politički život.
Mnogo smo slušali o potrebi da se reformišemo i da u Evropu dođemo. Međutim, ako neka vlast koja ne poštuje ni moralna ni pravna načela ne može da nas vodi u Evropu samo tako što će juriti svakog onog u koga Karla del Ponte upre svoj prst.