TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 20.02.2004.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

20.02.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:30 do 18:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Gospođa Vjerica Radeta konačno, izvolite. Neka se pripremi... Pardon, nemate sreće. Gospodin Dačić, replika. Nisam video gospodina Dačića. Molim vas, ne zloupotrebljavajte činjenicu da stvarno nastojimo da budemo korektni prema svima. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije
 Pošto je gospođa Gordana Pop-Lazić u ulozi predstavnika predlagača rekla neke stvari koje bi se mogle odnositi na poslovničku odredbu da se uvredljivo izrazila o političkoj stranci čiji sam ja predsednik poslaničkog kluba, vezano za neke prethodne predsedničke izbore, želim i ovom prilikom da kažem da je tačno da SRS ima manir da za sve što je dobro iz prethodne vlasti kaže da je ona bila predlagač toga, a za ono što nije bilo dobro da su oni bili kritičari te vlasti.
Svako ima svoju ulogu u tom periodu. Još jednom ponavljam – Milan Milutinović je izabran za predsednika Srbije u drugom izbornom krugu. Milan Milutinović je mandat za formiranje Vlade poverio Mirku Marjanoviću, i ovde u Skupštini je izabrana ta vlada.
Potpredsednik Vlade je bio Vojislav Šešelj, a gospođa Pop-Lazić je bila ministar u Vladi, kojoj je mandat za formiranje dao Milan Milutinović.
Zašto ste prihvatili onda mandat od čoveka za koga smatrate da je došao na vlast krađom glasova?

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Replika, gospodin Vučić, ili hoćete da pustite damu prvo? Dogovorite se.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto ne volim ovakvu vrstu rasprave zato što morate da polazite u otvoreni politički obračun sa neravnopravnim protivnikom, koji je mnogo, mnogo jači od nas, mnogo, mnogo veći od nas, jer tako misli, zato što mu je to tako ostalo još od pre 10 ili 15 godina i misli da se ništa u Srbiji nije promenilo.
Naime, što se tiče činjenice da je Milan Milutinović nekome davao mandat, nije Milan Milutinović davao mandat nikome iz SRS, čak ni godinu dana posle toga Vojislav Šešelj, kao potpredsednik Vlade, nije hteo da razgovara sa Milanom Milutinovićem i nije ni razgovarao. I niko iz Srpske radikalne stranke.
A što se tiče njegovog odnosa prema toj vladi, u tu vladu je ušao sa željom da zaštiti Kosovo i Metohiju i da Kosovo i Metohija ostanu u državno-pravnom sistemu Republike Srbije. Na našu žalost u tome nismo do kraja uspeli, opet ne zahvaljujući SRS, već zahvaljujući nekoj novoj koaliciji koju je jednokratno u Skupštini Srbije napravila SPS sa SPO-om.
Dakle, to je što se našeg ključnog cilja i zadatka tiče. Ta Vlada je imala mnogo loših, mnogo dobrih strana, i ovakvih i onakvih. Mi smo na svoja pleća primali najgore i najteže udarce i nije slučajna bila činjenica da je izmišljena priča o Šešeljevoj taksi na sve i svašta, iako to nije bila Šešeljeva taksa. Nisu to slučajno radili službenici DB-a i preko medija i na sve druge načine, nego da bi se za to okrivili srpski radikali.
Za ono za šta smo mi krivi, mi smo pretrpeli političku odgovornost. Postavlja se pitanje da li smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci kršili zakon, da li smo krali i otimali. Političke konsekvence loše vladavine ili ne najbolje vladavine doživeli smo u septembru mesecu 2000. godine i nismo hteli da idemo ni u prelaznu Vladu, ni u kakvu drugu Vladu sa DOS-om; nismo imali šta da krijemo, ni račune, ni bilo šta drugo, odmah smo ušli u žestok obračun sa njima, sukobili se sa njima i svoju priču tu završili.
Da li su srpski radikali krali, otimali ili ubijali? Niko u SRS nije ubijao, krao i otimao, i time se ponosimo i nikome iz SRS, ni vi, za taj period, ni ovi danas koji još vladaju, ni ovi koji dolaze ne mogu da kažu ime ni jednog jedinog člana da je ubijao, krao i otimao.
U tome je razlika između srpskih radikala i naših protivnika, zato vas pobeđujemo, zato, ma kako vi umišljali sopstvenu veličinu, vi ste danas mali, mnogo mali, a mi smo sve veći i veći, toliko veći da ćemo biti veći od svih ostalih zajedno.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim vas, nema replika, ovo nije uvredljivo, ovo je naprosto hiperbola. Prethodna replika, gospođa Pop-Lazić, izvolite.
Hoćete kao predlagač onda, pošto je pravo na repliku iskorišćeno? Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, samo hoću da napravim jedno poređenje. Septembarski izbori 1997. godine i drugi krug, za divno čudo, desio se 5. oktobra 1997. godine sa Lilićem, kada je nesporno Vojislav Šešelj pobedio. Gospodin Dačić je tada bio predsednik izbornog štaba i, pretpostavljam, veoma uticajan u to vreme kada smo zna se kako na Kosovu i Metohiji prolazili. Svi znaju da je Vojislav Šešelj pobedio tada na izborima, 49,8% je bilo navodno izašlih glasača; i šta nam je preostajalo da uradimo? Da izađemo na ulice kao što ste vi iz DOS-a izašli na ulice 5. oktobra 2000. godine da tražite da se prizna pobeda Vojislava Koštunice? Ne postoje nigde dokazi da li je Vojislav Koštunica stvarno pobedio, da li je izašlo dovoljno birača, sem u arhivi Srpske radikalne stranke, s obzirom da je ono što postoji u Saveznoj skupštini spaljeno.
Prema tome, vi ste tada imali podršku Zapada, vama je rečeno - jurišajte na Saveznu skupštinu, jurišajte na televiziju, idite na Miloševićevu kuću, radite šta hoćete, mi ćemo vas podržati, šta ja znam.
SRS nikada nije koristila revolucionarne metode, niti joj pada na pamet da zarad bilo koje pozicije u državi koristi te metode i da rizikuje život bilo koga. Shvatite, kad-tad će većina shvatiti da smo mi ta jedina demokratska snaga u ovoj zemlji koja se bori za demokratske principe, evropske, i mi ćemo legitimno pobediti na svim izborima i naći se na svim mestima na kojima ćemo moći da utičemo na budućnost ove države i ovog naroda.
Narod je nestrpljiv, ne igrajte se njegovim strpljenjem. Mi vam ovo dobronamerno kažemo. Ne znam da li ćemo moći sami da vladamo. Mi hoćemo da svi budete ispravni, da možemo nekoga od vas da pozovemo u koaliciju, jer ćemo sigurno biti najjači, a vi vodite računa o svojim postupcima i gledajte malo da umilostivite i ovaj narod, a i nas. Molim vas, ko se usuđuje da danas kritikuje i da viče na poslanike SRS? Nije ovo 2000. kada je vas bilo 176, a nas 23. Nas sada ovde ima 82 i nemojte da se usuđujete više tako nešto da radite, molim vas da sa respektom gledate u desnu stranu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Replika, gospodin Dačić, gospodin Mihajlov.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospoda iz Srpske radikalne stranke ne shvataju poentu. Ja ih nisam kritikovao zbog toga što su učestvovali u Vladi, a mandat joj je poverio Milan Milutinović. Mislim da je dobro što su učestvovali u toj Vladi, samo mislim da sada nije vreme za kajanje.
Što se toga tiče, SPS, ako se reči gospodina Vučića odnose na nas, nije ni ubijala, ni krala, a ako imate aluzije na SPS, onda nije trebalo sa njom ni da sarađujete sve ovo vreme koliko ste sarađivali sa njom.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodin Mihajlov, izvolite.

Dejan Mihajlov

Meni je žao što je gospođa Pop-Lazić izašla, s obzirom da je njena stranka u izbornoj noći 2000. godine objavila da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom izbornom krugu, da je tada Vojislav Šešelj čestitao Vojislavu Koštunici za pobedu, i to je tačno i niko nikada nije nelegalno ništa drugo radio. Mi smo se samo izborili za izbornu volju građana. Ako vi smatrate da je izborna volja građana nešto za šta se ne treba boriti, mi ne smatramo. Mislimo da je svaki glas građana Srbije važan. Mi smo rekli da ćemo poštovati volju građana na svakim izborima i poštujemo je, tako smo tražili da se volja građana poštuje na tim izborima 2000. godine, i ako ona za vas tada nije bila važna, za nas jeste.
Kao što ste vi učinili i priznali da je Vojislav Koštunica tada pobedio i poštovali volju građana, mislim da ne možete da osporavate pravo da mi isto tako tu volju građana ispoštujemo i što smo tražili da se ona prizna. To je jedno krajnje legitimno pravo. Ne vidim da tu ima prostora da se oko bilo čega sporimo, kao što nema prostora da se sporimo ni oko dijaspore, ni oko svega što smo slušali ovde.
Mi smo danas najmanje slušali o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Sam predlagač Gordana Pop-Lazić o svom zakonu ništa nije govorila, jer je ona predložila zakon čiji je prvi stav potpuno besmislen. Meni je žao što nema gospođe Pop-Lazić da možemo pravnički ili stručno da polemišemo o tome, on je potpuno besmislen i ne znam zašto to stoji. Mi smo to rekli, uostalom, u raspravi i o onom zakonu.
Neka ona priča o tim besmislenim odredbama, a kada dođe na red Zakon o izboru narodnih poslanika u ponedeljak, onda možemo lepo da raspravljamo o tome da li treba dijaspora da glasa ili ne. Po gospođi Pop-Lazić ne treba, bez obzira što je vojvoda Đujić, nekada perjanica dijaspore u Americi, proglasio puno radikala za vojvode i što je onda dijaspora bila dobra sredinom 90-tih godina, a sada ne valja.
To je opet političko delovanje pojedinih stranaka i ako neko previše računa na amneziju srpskog naroda, ne mora da računa da ćemo mi koji se bavimo politikom imati tu istu amneziju i zaboraviti šta se u Srbiji dešavalo poslednjih 10-15 godina.