Ima reč gospođica Milica Gavrilović. Pardon, oprostite, nisam vas video, gospodine Vučiću, replika.

Prvo bih zamolio vas, gospodine Markoviću, da ne koristite govornicu kada govorite o nekim kompenzacionim poslovima, jer ja nisam nikoga uvredio, rekao sam samo da nije dobar čovek i da ne može čovek tako nešto da izgovori.

Gospodine Vučiću, samo sam reagovao na rečenicu da se kompenzacija vrši uvredama, rečenica zamenika šefa poslaničke grupe DSS-a, nisam reagovao na vas, izvinite molim vas i izvolite.

Želeo bih na nekoliko stvari da ukažem. Prvo ću govoriti malo o onome o čemu je govorio gospodin Proroković, a onda ću vas pozvati da uradimo nešto što je trebalo da uradimo i sa čime je trebalo da upoznamo i Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali i javnost Republike Srbije.
Naime, gospodine Prorokoviću, mi možemo da postignemo ovde samo jedan politički dogovor i mi vam ga nudimo sa ove govornice. Ono što smo nudili, nudili smo samo vama, nikome više u ovoj sali, vi ste odbili; to je suprotno želji i volji građana Srbije, to je bilo već prošlo, ali mi mislimo da smo predstavnici građana Srbije koji očigledno... Dakle, mi sa jedne strane, DB plus SPS sa druge strane i da napravimo tu utakmicu, politički dogovor, Tomislav Nikolić protiv Vojislava Koštunice. Nemojte nekog drugog, istaknite najjačeg, da napravimo takav džentlmenski dogovor, znači, Tomislav Nikolić protiv Vojislava Koštunice koga će da podrže sve vaše snage, Tomislava Nikolića će podržati SRS, da idemo sa tim.
Bilo je izbora tih 2000. godine, pa je najbolje da ustanovite koliko se to sve promenilo. Sada ne bi bila petostruka razlika za Tomislava Nikolića, ali verujem da bi negde dva do dva i po puta glasova više dobio Tomislav Nikolić.
Mi vam nudimo, da ne bismo licitirali sada, da ne bismo govorili rezultate umesto građana Srbije, mislim da je najpoštenija jedna iskrena i fer ponuda, naime, da napravimo dogovor i da se sa tim slože, a složili bi se, građani Srbije. Znali bi da biraju između dva puta, znali bi da biraju put nade i budućnosti, a sa druge strane put DB-a. Neka se narod i građani Srbije izjasne, i to je najbolje rešenje.
Izađite posle mene, pronađite poslovničku mogućnost, izađite i samo kažite - prihvatamo ili ne prihvatamo takvu ponudu SRS. Nemojte da izlazite sa slabijim kandidatom, jer ćete nam posle toga reći - Tomislav Nikolić je pobedio nekoga ko nije Vojislav Koštunica. Ne, mi hoćemo da Toma Nikolić pobedi vašeg najjačeg kandidata, da pobedi Vojislava Koštunicu, i to hoće narod i građani Srbije. Da li će to biti ovako kako ja mislim, ostaje da se vidi.
Nemojte da govorite o tome da su nama razlozi sujete nametali protivljenje ovom vašem zakonskom projektu. Nije sujeta razlog što mi danas (možda i jeste) ne raspravljamo i ne govorimo o našem tekstu rezolucije o Kosovu i Metohiji, jer smo mi obećali, posebno kao neko ko je dobio ogromnu podršku na Kosovu i Metohiji kod srpskog stanovništva.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, tema replike i vreme vam je prošlo. Budite ljubazni, već zloupotrebljavate. Prošlo je tri minuta.)
Završiću. Dakle, danas je ubijeno dvoje ljudi u Lipljanu na Kosovu i Metohiji; trebalo je o tome da raspravljamo i to bi više ljude zanimalo nego izbor Radovana Jelašića na protivzakonit način ili ne znam ni ja šta. Predložili smo čak i predlog zakona o legalizaciji, privatizaciji i o tome je trebalo da se govori.
Ja samo želim da vam ukažem na ono što je veoma važno, gospodine Markoviću. Molio bih da pozovete zamenika predsednika Administrativnog odbora gospodina Cvetkovića, da upozna Skupštinu Srbije sa odlukom Administrativnog odbora od juče, koja značajno utiče na tok ove sednice, pri čemu bih rekao da je ovde došlo do falsifikovanja volje u materijalu Administrativnog odbora koji smo dobili.
Naime, unapred ću reći, pošto je gospodin Cvetković potpisao nešto u čemu je rekao – Odbor nije odlučio o načinu na koji bi ta povreda bila ispravljena, odnosno otklonjena, budući da nije uticala na tok rasprave. To Administrativni odbor nije rekao. To Administrativni odbor nije odlučio juče, te vas molim da se ovaj falsifikat ispravi, da se to promeni.
Ako to nije moguće ili ako neko kaže da to nije tačno, da nije istina ovo što sam ja rekao, tražićemo zapisnik sa same sednice, da vidimo ko je u pravu, ko govori istinu, a ko ne, ali mi insistiramo na ovome. Važno je da se zna da je juče povređen Poslovnik i da je Administrativni odbor takvu odluku doneo.

Prvo replika, gospodin Aligrudić. Inače, da ne obmanjujemo javnost, poslanici su upoznati sa ovom odlukom, jer su je svi dobili.

Gospodin Dušan Proroković, narodni poslanik, maločas je govorio o temi tačke dnevnog reda, govorio je o Predlogu zakona koji smo podneli i kada je polemisao o tome govorio je o potrebi stvaranja kompromisa u pogledu stvaranja ovakvih zakonskih predloga koji uređuju veoma značajnu oblast, a to je izborno zakonodavstvo. Način na koji je on govorio nije zaslužio ovakvu vrstu replike gospodina Vučića. Znači, nalazi se za shodno da se replicira na svaku diskusiju poslanika DSS-a i da se izvlači politička poenta, da se iza toga govori o drugim stvarima, koje nemaju nikakve veze sa onim što je govorio narodni poslanik Dušan Proroković.
Zaista bih vas zamolio da se držimio teme, i ako se pokaže u diskusiji dobra volja da o temi razgovaramo na stručan i valjan način i na kompromisan način, ovo zaista nema smisla. Svaka replika poslanika SRS pretvara se u diskusiju koja vodi jednoj mini predizbornoj kampanji za predsednika Republike Srbije, i to pre vremena, jer predsednički izbori uopšte i nisu raspisani. To slušamo ceo dan.
Što se tiče tih priča ko bi pobedio na izborima, ko će sa kim da ide u duel itd, to je stvar za ubuduće. Kada se raspišu predsednički izbori, a nadam se da će to biti vrlo brzo, onda ćemo da razgovaramo o tome ko će sa kim da ide u duel. Videćemo ko će biti kandidat na tim predsedničkim izborima. Na kraju krajeva, vi unapred nama dajete stav o tome ko će biti vaš kandidat. U redu, imate pravo na to, možda ste unapred doneli odluku stranačkih organa. To je vaša unutrašnja stvar, u redu, nemam ništa protiv.
Ali, u svakom slučaju, što se tiče onoga što je do sada bilo, dosadašnji izborni rezultati, izborni parametri su nedvosmisleni u tom pravcu. Dakle, Vojislav Koštunica je do sada bio neprikosnoven predsednički kandidat, koji je dobio do sada, u objektivnom smislu, najviše glasova na svim predsedničkim izborima koji su do sada raspisani, a na kojima je on učestvovao. Prema tome, to nije sporno i molim vas nemojte u tom smislu više da zloupotrebljavamo ovu govornicu.

Nema replike na repliku. Reč ima gospođica Milica Gavrilović. Dok ja vodim sednicu nastojaću da se držim svih pravila i odnosiće se na sve poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podnela poslanička grupa DSS, predstavlja izraz najveće odgovornosti za građane Srbije, jer im upravo takav zakon omogućava da do predsednika što pre dođu. Srbija od 29. decembra 2002. godine nema predsednika.
Znači, država nema šefa. Ne znam da li je to nekome važno ili ne, ali Demokratskoj stranci Srbije, kao stranci koja se sve vreme zalaže za postojanje institucija, i te kako je važno.
Nemamo predsednika samo zbog toga što u važećem Zakonu o izboru poslanika imamo pravnu prazninu, a pravnu prazninu imamo zato što je Ustavni sud doneo odluku kojom je jedan član Zakona proglasio neustavnim, a taj član Zakona je upravo bio onaj koji je govorio da predsednik Skupštine može sam po ličnom nahođenju i ličnoj želji da kaže da li je za Srbiju dobro da ima predsednika ili da nema predsednika.
DOS-ov režim, koji je u ono vreme imao većinu i naravno predsednik Narodne skupštine, gospođa Nataša Mićić, većinom glasova su odlučili da Srbiji ne treba predsednik, jer to po njima nije ni važno. DSS, kao odgovorna stranka prema građanima Srbije i prema biračima koji su za nju glasali, zato predlaže upravo ovakvo rešenje koje nudi prevazilaženje novonastale situacije. Mi kažemo – Srbija predsednika mora da ima. Mi kažemo – predsednik Narodne skupštine izbore mora da raspiše u roku od 60 dana od dana njegovog izbora ili u roku od 60 dana od dana kada su izbori koji su završeni bili neuspešni.
Mi se takođe zalažemo za ukidanje cenzusa, ono što predstavlja predlog SRS-a, za ukidanje cenzusa kao jedinog krivca zašto je Srbija za samo tri dana, tačnije vlast, potrošila 15 miliona evra. Možda za nekog u ovoj sali 15 miliona evra nije veliki novac. Za DSS, kao jako odgovornu stranku i kao stranku koja važi kao skromna, ovaj iznos je i te kako veliki. Posebno je veliki u situaciji kada znamo koliko se loše u Srbiji živi, a posebno kada znamo na šta bismo taj novac mogli da utrošimo.
Ustav Republike Srbije ne predviđa i ne poznaje izraz – neuspeli izbori. Svakom građaninu Republike Srbije se daje pravo da na izbore izađe, da na njima glasa i da bira predsednika Republike. Volja birača ne potvrđuje, niti negira postojanje institucije predsednika Republike Srbije. To nije ni ustavna svrha samih izbora, jer se izbori raspisuju ne da bi potvrdili institucije, već da bi tu instituciju personalizovali, upravo da bi izabrali predsednika. Nepostojanje predsednika Republike Srbije pokazuje kakav je odnos između zakonodavne i izvršne vlasti. Sve vreme smo imali situaciju da smo mogli da vidimo da ti odnosi nisu usklađeni.
Neki moji prethodnici sa ove govornice kažu da ovakav predlog zakona nije po Ustavu, a da bi mi to objasnili kažu - nije po Ustavu zato što naš najjači kandidat, gospodin Tomislav Nikolić, ovakvim predlogom zakona ne može da pobedi. Ako su vas uverili u ovakvu njihovu tvrdnju, mene sigurno nisu.
Gospodo radikali, ne donosi se zakon po merilima onih koji misle da vode po trenutnim istraživanjima javnog mnjenja, niti onda kada to nekom lideru ili stranci odgovara, već se zakon donosi samo i isključivo, jedino u interesu građana Republike Srbije. Ovakav predlog zakona to svojom svrhom i pokazuje.
Donošenjem ovakvog zakona mi dolazimo u situaciju da nas građani iz našeg regiona, iz drugih država u međunarodnoj zajednici ne nazivaju više građanima obezglavljene države, neke banana-države i zbog toga pozivam sve predstavnike različitih političkih stranaka, koji su za vreme predizborne kampanje govorili koliko je važno da Srbija dobije institucije, da za ovakav predlog zakona, koji je podnela Demokratska stranka Srbije, glasaju.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a prijavio se u ime predlagača, da iskoristi svojih drugih 10 minuta, gospodin Aligrudić, izvolite.

U svojstvu predstavnika poslaničke grupe. U ovom svom završnom izlaganju neću praktično ponavljati mnogo od onoga što sam rekao u uvodnom izlaganju, kada smo obrazlagali predlog ovog zakona, nego će biti par osvrta na ono čime je bila protkana diskusija ova dva dana dok smo diskutovali o ovom predlogu zakona.
Podsetiću na jednu stvar. Mi smo u izlaganju prethodnika imali prilike da čujemo da Ustav poznaje samo dve mogućnosti: jedna je da imamo predsednika Republike, a druga je da ga nemamo. Te, ako nemamo predsednika Republike, prirodno je da se izlaz traži u raspisivanju izbora za predsednika Republike. To je potpuno nesporno.
Međutim, podsetio bih na nešto drugo. Kada čitamo tekst Ustava, moramo da ga čitamo tako da povezujemo odredbe između sebe i da povezujemo stavove u jednoj odredbi Ustava. U članu 87. Ustava, gde smo našli ustavni osnov za podnošenje ovog predloga zakona, stoji izričito: "Postupak izbora i opoziva predsednika Republike uređuje se zakonom".
Šta znači ova odredba Ustava? Ona kaže eksplicitno da se sve ono što nije rečeno neposredno u Ustavu o postupku izbora predsednika Republike uređuje zakonom. U ovom Ustavu ne postoji ni jedna jedina reč, ni slovo o situaciji koja se zove neuspeli izbori za predsednika Republike. Prema tome, veoma jasno možemo da protumačimo šta je htela odredba člana 87. poslednjeg stava, stava 7. kada ovo kaže, da se postupak izbora za predsednika Republike uređuje zakonom.
Koji su to zakoni? To je, pre svega, Zakon o izboru predsednika Republike, koji neposredno uređuje materiju izbora predsednika Republike. Tu je još jedan zakon - Zakon o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe supsidijarno primenjuju na izbor predsednika Republike, jer Zakon o izboru predsednika Republike ne sadrži sve odredbe koje regulišu postupak izbora. Dakle, shodno primenjujemo još jedan zakon u postupku izbora predsednika Republike.
Ponoviću vrlo kratko, Ustav ne predviđa mogućnost neuspeha predsedničkih izbora, a najbolji dokaz za to je kada je prvi put donošen ovaj zakon o izboru predsednika Republike, koji je kasnije menjan izmenama i dopunama, tada, takođe, ni u zakonu prvobitno nije bila predviđena mogućnost da predsednički izbori ne uspeju. Tek kasnije, posle izbora, a za koje naše kolege poslanici iz SRS znaju koji su to bili izbori, ova materija se drugačije uređuje, donosi se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike i uvodi se pojam neuspelih predsedničkih izbora u tom zakonu, i propisuje se odredba prema kojoj predsednik Narodne skupštine u roku od 60 dana od dana kada se održe neuspeli izbori odlučuje o raspisivanju predsedničkih izbora.
Podsećam, dalje, došlo je do grube zloupotrebe te odredbe od strane ranijeg predsednika Skupštine Srbije gospođe Nataše Mićić, koja je izvojevala, iz političkih, odnosno politikantskih razloga, da tu odredbu protumači tako da ona diskreciono odlučuje o tome da li će ili neće uopšte raspisati predsedničke izbore, što je naravno bilo nedopustivo. A, da bi se vrzino kolo te rasprave okončalo, Ustavni sud Republike Srbije je u septembru prošle godine stavio van snage, odnosno proglasio neustavnom tu odredbu.
Ono što sadrži Predlog zakona DSS-a, to je ponavljanje tog roka od 60 dana za raspisivanje izbora samo sa brisanjem reči koje unose zabunu u čitavu stvar, a to je - odluka predsednika Narodne skupštine. Izbori se imaju i moraju raspisati u tom roku.
Naravno, pošto ne postoji drugi osnov iz Ustava, neposredan osnov, a Ustav neposredno i izričito upućuje na zakon, onda se zakonom ova materija ima urediti. Ovo je praktično bio jedini način, o tome možemo razgovarati u stručnom smislu koliko god hoćemo, ali po mom dubokom uverenju ovo je jedini način da se ovaj jaz premosti.
Mogli smo razgovarati o tome da taj rok bude 30 dana, 15 dana, on je 60 dana iz prostog razloga, to ne treba zaboraviti, predsednik Narodne skupštine nije izabran juče ili danas, on je izabran pre izvesnog broja dana. Kada govorimo o ovom roku, mi već moramo utvrditi da je jedan dobar deo ovog roka protekao. Kada ovaj zakon stupi na snagu, mi ćemo, maltene, biti na polovini ovog roka. Nema opasnosti od odlaganja predsedničkih izbora. To je prva i osnovna stvar.
Međutim, a ovim ću praktično završiti, ovde su se čule rečenice predizborne kampanje za izbor predsednika Republike pre nego što su izbori raspisani. U žaru te predizborne kampanje za jednog od, evo, čuli smo, gotovo sigurnih kandidata za predsednika Republike Srbije, druga strana je optuživana, tj. strana predlagača, da je imala nekakve čudne ili zle političke namere prilikom podnošenja ovog predloga zakona, te da je, tobož, htela da učini da mandat njihovog kandidata na mestu potpredsednika Narodne skupštine traje dovoljno dugo da se neki drugi kandidat, koji bi potencijalno pobedio na tim izborima, onemogući da vrši svoju ulogu. To nije tačno. Ovde motiv nije politički u tom smislu.
A ako političkog motiva ima, a otkrio sam da ga ima ovde u našem predlogu, ovde ću vam ga priznati danas. U čemu se on sastoji? U tome što treba da sutradan raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe supsidijarno primenjuju, odnosno shodno primenjuju na izbor predsednika Republike. To su prvi izbori koji nam dolaze. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika mi smo predložili, kao DSS, određene novine, a te novine se tiču proširenja kruga lica koja imaju pravo da glasaju, kojima je to pravo bilo do sada onemogućeno. Imeđu ostalog, to je dijaspora.
Tamo je predviđeno u tim odredbama da će se napraviti posebna evidencija tih birača. Predviđen je postupak pravljenja te evidencije. Predviđena je prelazna odredba koja govori o tome šta će se desiti ukoliko izbori budu raspisani pre nego što se posebna evidencija sačini. Taj postupak traje određeno vreme. Prema tome, kada bismo prihvatili predlog onih poslanika koji se zalažu za to da izbori budu raspisani odmah za odmah, onda bi nam se ostavilo vrlo malo vremena da uskladimo ove dve norme. Ne kažem da će se sigurno i dogoditi, ali moglo bi da se dogodi da na taj način sprečimo naše državljane, naše građane u inostranstvu, našu dijasporu da ostvari pravo glasa.
To je jedini pravi politički motiv, ozbiljan politički motiv koji je DSS imala kada je razmišljala o roku od 60 dana za raspisivanje ovih izbora. Moguće je da je taj rok dat toliki i opreza radi, moguće da bi se ova stvar mogla spakovati u kraćem roku, ali on je dat samo iz tog razloga, iz razloga tog motiva. Nijedan drugi politički motiv u ovom slučaju nije postojao.
Ako se razlikujemo u pogledu stava da li treba ili ne treba dijaspori omogućiti pravo glasa na izborima, to je onda drugo pitanje. Oko toga se možemo razlikovati i onda to valja i reći narodu, pa da se zna da se DSS zalaže za opšte pravo glasa, jednako pravo glasa, i to opšte i jednako pravo glasa baš među svim građanima Srbije i među onim našim građanima koji nisu u prilici da glasaju, jer nisu trenutno u našoj zemlji.
Prema tome, molim vas da se ne vodi predizborna predsednička kampanja za ovom govornicom, nego da se razmisli o stvarnim razlozima podnošenja ovog predloga zakona, o tome da on jeste i ustavan i u skladu sa pravnim sistemom, da je određena vrsta nadopune radikalskog predloga zakona, za koji će DSS glasati. Molim vas da za ovaj predlog zakona glasamo, jer ćemo na taj način ne samo zatvoriti rupu u pravnom sistemu, nego ćemo pomoći da se i dalje izborni postupak u Srbiji odvija nesmetano i u interesu svih građana Srbije koji imaju pravo glasa i onih koji nemaju.