Replika, gospodin Vučić. Samo malo, kao šef poslaničke grupe je odabrao gospodin Vučić da se obrati, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema je vrlo ozbiljna. Naime, da pokušam da odgovorim na ovo što je izrekao gospodin Mihajlov, demagoški pokušavajući da kaže kako oni tobož vole naš narod i naše ljude koji žive i rade u inostranstvu, a mi tobož ne volimo ili ne znam ni ja šta.
Naime, SRS smatra da kada bi postojalo dobro rešenje i kada bi mogao da se kontroliše sam izborni proces, kada bi to moglo da se uredi na pravni i demokratski način, ne da ne bi bilo problema, bilo bi poželjno da naši ljudi u inostranstvu glasaju. Ovde ima desetine problema koje ćemo veoma teško rešiti, jer je to nemoguće. Kaže gospodin Mihajlov - neće na prvim izborima biti sve idealno. Ako ne bude sve idealno, onda nismo imali demokratske, valjane izbore. Valjda mora da bude sve idealno po tom pitanju, posebno je tu poštovanje biračke volje, urednih spiskova, jasne i tačne evidencije.
Ovde se radi, pre svega, o nečemu drugom, a onda i o kontroli samog postupka, što nije predviđeno vašim predlogom zakona. Ovde se radi o nečemu drugom, a to je, sastajali ste se sa predstavnicima naše dijaspore, sastajali smo se i mi, ali za razliku od vas koji ste licemerje pretočili u zakonski projekat, mi nismo obećavali ono što je nemoguće da se uradi. Rekli smo - voleli bismo da se integrišete u naš socijalni život, voleli bismo ako postoji način ili mogućnost i da izađete na izbore, pa da vidimo kako da obezbedimo kontrolu.
Ako mislite da ćemo da dozvolimo da izbori budu valjani ili da ih proglasite za uspešne na taj način što će se u diplomatsko-konzularnim predstavništvima glasati uz kontrolu ambasadora, konzula ili bilo koga, tako što će on moći da ubacuje svoje koverte koliko hoće i kako hoće, pa će vaš Glišić u Australiji da donese stotine koverata ili hiljade koverata za DSS, pa makar ne dobili nijedan glas to nećemo da dopustimo.
Kako ćemo da obezbedimo to da ljudi mogu da glasaju u Brizbejnu, Pertu, kao i u Melburnu i Sidneju? Kako i na koji način? Da li je neko razmišljao o tome? Kako i na koji način ćete da obezbedite da se glasa u Štutgartu, Dortmundu, Kelnu i Berlinu, zato što ako mu ne dozvolite da glasa ... Ako možete malo da ih umirite i da mi ovo vreme ne računate.
Dakle, ako postoji ta mogućnosti da glasaju samo u Berlinu ili u još jednom ili dva grada, onda ćemo imati još veći problem, lakše će im biti da dođu do Beograda.
Dakle, to nije pitanje nečije volje da li ti ljudi da glasaju ili ne, kako ste vi to želeli da predstavite, jer mi želimo da ti ljudi glasaju, i zahvaljujući njihovim glasovima, zahvaljujući njihovoj izbornoj volji, jer najveći deo tih ljudi je stigao na parlamentarne izbore u Srbiju, zbog velikog interesovanja, SRS jeste dobila najveće poverenje. I ne brinite, pobeđivaćemo vas ne samo u Beogradu, Pirotu, Novom Sadu, pobeđivaćemo vas i u Minhenu, Adelejdu, Brizbejnu i u svakom drugom mestu na svetu, ali za to moramo da obezbedimo jasan postupak kontrole, na zakonu zasnovan i da tu ne bude nikakvih problema.
Još nešto, povodom onoga što je prebačeno gospođi Pop-Lazić, a nije istinito.
Završavam, gospodine potpredsedniče.
(Predsedavajući: Vi imate svojih 20 minuta, pošto govorite kao šef poslaničke grupe. Nije bilo replike. Tražili ste na intervenciju gospođe Pop-Lazić kao predstavnik poslaničke grupe. Imate još 16 minuta.)
Imam još šest minuta. Ovde je istaknuto kako mi imamo predsednički sistem. Nemamo predsednički sistem, to je čista izmišljotina nekadašnjih političkih protivnika vlasti. Nijedan teoretičar u Srbiji vam neće reći da imamo predsednički, čak ni polupredsednički sistem, jer šta su ingerencije predsednika Republike koje su predviđene od člana 82. do 89. Ustava Republike Srbije.
Ovlašćenja predsednika Republike su posebna u odnosu na Vladu Republike Srbije, kao drugi organ izvršne vlasti, izuzetno mala. On čak ne može na drugačiji način da utiče na rad Vlade Republike Srbije, osim da poziva pojedine ministre, članove Vlade, i to je više uticaj na javnost i građane Srbije nego što je suštinski uticaj na rad Vlade. On tim pozivima, tim razgovorima, tim apelima može pre svega da utiče na taj način da govori javnosti i ljudima ko loše obavlja svoj posao, ko ga ne obavlja, ko ga obavlja na protivzakonit i kriminalan način itd. Suštinski, on tu nema značajnija ovlašćenja. On ima pravo suspenzivnog veta u vidu njegove kontrole nad radom Skupštine, ali ako Skupština ponovi svoju odluku i ponovo donese isti zakon predsednik Republike Srbije je primoran da taj zakon ukazom proglasi, odnosno da ga potpiše. Dakle, tu je veoma ograničen predsednik Republike.
Sada pogledajte kakva je to vrsta kontradiktornosti. Mi nemamo izborni cenzus za parlamentarne izbore. Dakle, moglo je da izađe 100.000 birača na izbore i da izaberete vladu koja će da ima neuporedivo veća ovlašćenja nego što ima predsednik Republike u skladu sa pozitivnim Ustavom Republike Srbije, a cenzus za predsednika Republike bi nam ostao. Mislim da je to nesalomiva logika i da je to potpuno jasno svakome. Zato je neophodno da se donese ovakav zakon i zato sam uveren i očigledno je da ćemo za to imati poslaničku većinu.
Postoji nekoliko razloga zašto smo mi tu imali probleme sa izborom predsednika Republike, faktičke i pravne. Faktički problem imamo i danas. Da napravimo jednu simulaciju: da sutra raspišete izbore i da kaže npr. Srpska radikalna stranka (iako mi to nikada nismo učinili, hoću da kažem kakva je politička situacija u Srbiji, kakva bipolarnost postoji u gotovo svakom trenutku) da neće da učestvuje na predsedničkim izborima, niko živi ne bi mogao da dovede do 30% izašlih, a ne do 50%; ili da kaže ceo jedan blok ovih ostalih stranaka koje su protiv SRS - nećemo da učestvujemo, mi ne možemo da izvedemo naravno 50% ljudi na izbore i to uopšte ne krijemo, tu nema spora. Znači, mi imamo jednu tešku političku situaciju, značajnu podeljenost i, naravno, mislimo da imamo veći broj pristalica i simpatizera, ali ta značajna podeljenost je nesporna.
Sa druge strane, imamo pravno pitanje da li nam je potrebno i da li moramo da imamo predsednika Republike. Moramo da imamo predsednika Republike ili da imamo izbore, ali je bolje da imamo izabranog predsednika, jer ćemo time motivisati sve one da uđu u tu vrstu političke utakmice.
Kada se ukine cenzus neće moći da kaže ni DB takozvani, niti će moći da kaže SRS, niti bilo ko drugi – izvinite, prepuštam ovom drugom pobedu na tim izborima.
Pobeda na tim izborima je od suštinskog značaja, ne samo zbog činjenice što će imati neka ovlašćenja da bude član Vrhovnog saveta odbrane, da predlaže predsednika i sudije Ustavnog suda Srbije i ova koja sam naveo, da ne govorim o odlikovanjima i pomilovanjima koja su nešto manje značajna ovlašćenja predsednika Republike. On ima suštinski značaj zbog jedne stvari: izabran je neposredno izraženom voljom građana Srbije. U tome leži njegova ogromna snaga koja nije zasnovana na ustavnim ovlašćenjima i prerogativima vlasti, već na ogromnom uticaju koji ima kod građana Srbije. Odatle potiče njegova ogromna politička moć.
Dakle, ukoliko bi se to dogodilo i na takav način, pod ovim uslovima se raspišu predsednički izbori, onda se jasno može sagledati promena biračke volje, promena raspoloženja građana Srbije i onda je jasno da bismo morali da idemo na nove parlamentarne izbore ili da vidimo kako i na koji način da se drugačije ustanovi nova većina u Skupštini Srbije.
Dakle, mislim da su to dva ključna razloga zbog kojih bi ovakav predlog, koji je podnela SRS, trebalo da prihvate sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije. Jasno je da ćemo imati većinu zato što su neke druge političke stranke to tražile ranije, ali ono što je važno to je da se postigne politički konsenzus i da ovo prihvate sve političke snage.
Imali smo problema i ranije. Nije tačno da je lako biran predsednik u prethodnom periodu. U stvari, kada je Vojislav Šešelj pobeđivao onda je nedostajalo 0,02 pa su vađeni glasovi tamo gde nismo imali kontrolora, a nije nam dozvoljeno da na svakom mestu na Kosovu i Metohiji u tom trenutku imamo kontrolore. Onda smo u ponovljenom izbornom turnusu imali slučajeve da u Glogovcu kandidat Socijalističke partije Srbije ima 19.000 glasova, a mi da imamo četiri glasa.
U Donjem Prekazu njihov kandidat ima 642 glasa, a mi nula glasova. Tamo, znamo da su srpski policijski tenkovi 1999. godine uspeli da uđu u Donje Prekaze, a nikada pre toga, od 1945. godine srpska noga kročila nije, ali je neko rekao da su otvorena biračka mesta i Savezni ustavni sud kaže – šta nas briga, nemate dokaz da nije. Vi mu kažete – čoveče božiji, tamo nikada niko živ nije došao, a kamoli da su izbori održani, i on nas ubedi da je Adem Jašari glasao za Milana Milutinovića. Znači, sve je bilo moguće, ali je ispunjavano na takav način.
Ovo je konačno rešenje kojim možemo da pokažemo da treba da imamo predsednika, da uđemo u otvorenu političku utakmicu, u bespoštednu, ali korektnu i fer političku borbu, da dobijemo najboljeg među nama. Ako to bude srpski radikal, biće to značajna promena za Srbiju, a ako pobedi neki vaš kandidat, mislimo da će to biti loše za Srbiju, vi mislite da će biti dobro. Naravno, kao što ste vi rekli, mi vam kažemo i znate da smo uvek priznavali volju građana, uvek prvi saopštavali izborne rezultate, nikada nismo lagali, nikada nismo krali i to nećemo činiti nikada u budućnosti.

Gospodin Dačić, replika, a zatim gospodin Ristivojević kao zamenik predsednika.

Javio sam se u stvari zbog onoga što je rekla gospođa Pop-Lazić, ali je gospodin Vučić sada spomenuo neke stvari, pa bih ujedno da iskoristim da i na to repliciram ili svejedno da iskoristim svoje vreme kao predsednik poslaničkog kluba SPS.
(Predsedavajući: Molim vas da iskoristite svoje vreme za repliku, jer ste iskoristili prvih 10 minuta i poslednjih 10 ostavili za završnu reč.)
Znači, replika u jednoj rečenici. SPS je principijelno protiv skidanja cenzusa. Pokazalo se da se mogao birati predsednik Republike i sa postojećim cenzusom i sa cenzusom u drugom izbornom krugu. Dosadašnja parlamentarna većina DOS-a je skinula cenzus u drugom izbornom krugu i opet nije izabran presednik. Na poslednjim izborima, čini mi se da je procenat izlaznosti bio 38%. Ako uzmete broj dobijenih glasova vodećih kandidata, to bi otprilike bilo sa 20% glasova, sa 20% biračkog tela bi bio izabran predsednik Republike. I to je moguće, ali smatramo da to nije dovoljna legitimacijska osnova za takva ovlašćenja koja predsednik Republike ima.
Nisam rekao da je u Srbiji predsednički sistem, u Srbiji je sistem parlamentarizma, ali sa malo naglašenijom ulogom predsednika Republike, koja nije samo simbolička i reprezentativna, zato što se bira od strane naroda. Zato i nije logično da Nataša Mićić sa svojom torbicom proglašava vanredno stanje, a nju narod nije izabrao.
Gospodin Vučić je malopre rekao nešto o izborima, a pretpostavljam da je mislio na predsedničke izbore 1997. godine. Što se toga tiče, ne bih želeo da se vraćam u prošlost, samo bih želeo da kažem da je SRS učestvovala na tim izborima i njen predsednik Vojislav Šešelj, da je učestvovao Milan Milutinović u ime SPS-a. On je na tim izborima pobedio, kao predsednik Republike dao je mandat za sastav Vlade Mirku Marjanoviću, koji je sastavio Vladu čiji je potpredsednik bio Vojislav Šešelj. Prema tome, smatram da je to apsolutno legitimno. Hvala lepo.

 Reč ima gospodin Ristivojević, kao predstavnik poslaničke grupe, zamenik šefa, izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, želeo bih samo da istaknem par stvari, odnosno da se osvrnem na par stvari koje su rekli uvažene kolege  prethodni govornici, gospodin Vučić naročito, a to je da mi je žao što smo počeli raspravu o sledećoj tački dnevnog reda, pre nego što smo ovu iscrpeli. Međutim, ne mogu a da se ne osvrnem na par stvari koje su tu rečene.
Sasvim je moguće, gospodine Vučiću, da izbori budu legalni i zakoniti, a da ne budu idealni. Zakon o izboru narodnih poslanika, na primer, predviđa niz povreda postupka, neke su apsolutne, neke mogu automatski da dovedu do poništavanja, recimo, glasanja na jednom biračkom mestu, neke su relativne, ne moraju odmah. Postoje takve povrede biračkog postupka koje apsolutno ne utiču na zakonitost postupka; npr. na izborima za ovu skupštinu na kojima smo mi izabrani, kao i na prethodnim predsedničkim nije funkcionisao, recimo, nadzorni odbor koji pominje Zakon o izboru narodnih poslanika, pa su izbori bili zakoniti, legalni, a nisu bili idealni.
U tom smislu, treba shvatiti reči gospodina Mihajlova, koji je govorio da je moguće da i na budućim izborima za koje predviđamo stvaranje posebnih evidencija, odnosno posebnih spiskova birača, naših sugrađana koji se nalaze u inostranstvu, neće biti idealni ti spiskovi. Verujem da nije moguće u narednih mesec ili dva popisati sve naše ljude koji imaju boravište u inostranstvu, ali zaista je neophodno krenuti bar sa tim prvim korakom. Tamo gde je moguće, to treba uraditi i tamo gde je moguće napraviti te posebne evidencije treba sprovesti glasanje. Nadam se da ću u narednih par godina, najduže, do sledećih izbora ili možda za eventualno dva kruga izbora za ovu skupštinu, biti moguće da se svi ili najveći deo naših sugrađana koji se nalaze u inostranstvu nađu na tim posebnim spiskovima birača koji se nalaze u inostranstvu i da se svima njima omogući glasanje.
Vi ste uzeli za primer Australiju. Slažem se sa vama se da je skoro nemoguće da za naredne izbore uspemo, recimo, u Australiji da popišemo ljude; zato bar u bližoj okolini, geografski, bar u zapadnoj Evropi gde se nalazi najveći deo naših sugrađana, mislim da je moguće. Tu imamo veliki broj diplomatsko-konzularnih predstavništava koja predlažemo kao mesta na kojima bi ti izbori mogli, odnosno glasanja, da se sprovedu. Znači, ponavljam, da ne bi bilo zabune, zbog naših sugrađana koji gledaju ovaj prenos, moguće je da izbori budu zakoniti, a da ne budu idealni.

 Hvala vama. Po Poslovniku, gospodin Pajtić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, skrenuli smo pažnju....

 Samo mi recite koji član?

Član 82. stav 6. Izražavam sumnju u postojeći kvorum utvrđen elektronskim sistemom.
Protivposlovnički je sednica zakazana za danas i niste u stanju sat vremena da držite kvorum i u toku prepodneva i u toku popodneva. Toliko o novoj skupštinskoj većini. Molim vas da utvrdite kvorum.