Građanima Srbije trebalo bi da bude jasno o čemu se danas raspravlja. Raspravlja se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Ovaj predlog mora da bude usvojen zato što je u skladu sa Ustavom. Kamo sreće da je ranije usvojen, Srbija bi imala predsednika Republike, imala bi jedan organ koji mora da ima.
Upozoravam građane da Ustav Republike Srbije, kao i svi ustavi na kugli zemaljskoj, ne predviđa situaciju da ne postoji organ. Nažalost, zbog raznih zloupotreba mi smo u situaciji da 14 meseci nemamo predsedniika Republike. A ovde nam politički vizionari koji izlaze pričaju da nam predsednik Republike nije ni potreban, pa nam mere predsednika Republike na kilo, na dva, na tri i iz toga izvlače neke teorije, meni nepoznate, ali nepoznate i Ustavu Republike Srbije.
Šta se prigovara ovom predlogu zakona? Dve vrste prigovora postoje. Jedna je – kad treba da stupi na snagu ovaj zakon i kada predsednik Narodne skupštine treba da raspiše izbore. Druga primedba se odnosi na većinu sa kojom treba biti izabran predsednik Republike. Rešenje se nalazi u Ustavu, u odredbama člana 86, 87. i 88. Te odredbe ne poznaju situaciju da predsednika Republike nema. One dozvoljavaju mogućnost da ukoliko predsedniku Republike prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, 60 dana Srbija ima vršioca dužnosti predsednika Republike, i to je predsednik Narodne skupštine. Već 61. dan je neustavno stanje. Postoji još jedna odredba koja govori o zameniku predsednika, kada je predsednik sprečen da obavlja svoju dužnost zbog bolesti, puta u inostranstvo itd.
Znači, Narodna skupština nema mogućnosti da razmišlja u drugom pravcu, nego da promeni one odredbe Zakona o izboru predsednika Republike koje predviđaju neuspele izbore. Ta kategorija u Ustavu ne postoji. Znači, ukoliko predsednik Republike podnese ostavku ili mu na drugi način prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, građani Srbije su dužni da u roku od 60 dana izaberu predsednika. To je ustavno stanje. U toj priči nema mesta za cenzus, nema mesta za neuspele izbore, nema mesta ni za jedan razlog, niti uslov da Srbija ne dobije predsednika neposrednim glasanjem birača.
Iz toga sledi i drugi zaključak – predlog svih onih koji predlažu da nakon usvajanja ovog zakona neko dobije pravo da razmišlja kada će da raspiše izbore, pa makar on bio limitiran i rokom od 60 dana, duboko je neustavan. Isto je neustavno, kao što je u prethodnom zakonu ona odredba koju je Ustavni sud eliminisao iz pravnog života, kojom je dato pravo predsedniku Narodne skupštine da razmišlja da li će da raspiše izbore. Nema razlike ni u odnosu na onaj predlog koji upućuje na to da predsednik Narodne skupštine razmišlja kada će da raspiše izbore. Ustav nikada nikome ne daje to pravo. I kada određuje rokove, to su poslednji rokovi, poslednji dani u kojima mora to da se završi.
Dakle, ovlašćenja predsednika Republike nisu današnja tema. Razrešenje, odnosno opoziv predsednika Republike nije današnja tema i sasvim je normalno, to ustavna praksa zna, da se, kada se radi o opozivu, postavljaju rigorozniji uslovi - da je predsednik prekršio Ustav, da se posebnom dvotrećinskom većinom iznese pitanje na referendum i da na referendumu velika većina građana glasa za to. To je potpuno u skladu.
Ko pravi bilo kakvu vezu između većine za razrešenje ili opoziv i većine potrebne za izbor, čini veliku grešku, jer za opoziv Ustav je jasan, precizan, a za izbor Ustav to pitanje ne postavlja, on kaže - u roku od 60 dana Republika mora da dobije predsednika. Sve što smeta izboru predsednika mora da se eliminiše iz zakona. To što se neko poziva da je neko nekada biran i tom kvalifikovanom većinom i sa tim cenzusom, to je bilo tada, to tada nije bio uslov koji onemogućava izbor, jer su postojali prostori sa kojih su se crpli glasovi, kao što se i sada, a u okviru sledeće tačke dnevnog reda, verovatno stvara prostor za neke druge da crpe svoje glasove i da obezbeđuju neku uspešnost na političkoj sceni.
Dakle, današnja tema je jasna, jednostavna, nema potrebe da se mnogo vizionari, nema potrebe da se kasnijim zakonima koji dolaze pre na dnevni red od ovog zakona jedna dlaka seče na četiri i patentira neki novi način šišanja, a onda u uputstvu se kaže - to se primenjuje samo za šišanje ćelavih. To vizionarstvo, molim vas, izbacite, bez obzira koliko je ova Narodna skupština laička, ona ne sme da bude naivna, pa da unosi nešto što je nemoguće.
Mi predsednika Republike moramo hitno da dobijemo. Da je bilo više ustavnosti i zakonitosti od onog dana kada je konstituisana ova skupština, predsednik je morao da raspiše izbore za izbor predsednika Republike Srbije, pošto bi dva minuta pre toga ova skupština usvojila ovaj zakon o kome danas pričamo. To nije urađeno. Nije urađeno, zato što je neko procenio da ni po novom, a ni po starom zakonu neko ne može da bude izabran za predsednika. Ne može Narodna skupština da bude žrtva nečijih želja, snova, nezadovoljstva; neko bi hteo da bude predsednik, ali ima jedan mali problem, neće narod da glasa za njega i zbog toga Srbija nema predsednika. To je nemoguća, zabranjena situacija.
Ustav poznaje samo 60 dana stanja u kome postoji v.d. predsednika Republike. Šezdeset prvi dan Ustav ne vidi i zato ovaj zakon mora da se donese po hitnom postupku i, naravno, mora da se prihvati amandman koji kaže da je narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predsednik Narodne skupštine dužan da raspiše izbore za predsednika Republike Srbije. Na ovaj način, praktično nema potrebe da se glasa o onom prethodnom zakonu, koji je očigledno bio za jednokratnu upotrebu, dok se ova koalicija zvana "očaj" ne formira; pošto ste očaj formirali, više ne postoji ni taj razlog da glasamo o pravno besmislenom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike.
Upozorenje novima koji dolaze na vlast, samo da podsetim, dok su opozicija oni su se zalagali, stalno se zalažu, pa u Skupštini predlažu, kada budu na vlasti onda će da nalažu, tu je nešto zajedničko, da vode računa, jer to se prepoznaje. To udaljenje od istine, to je udaljenje od Ustava, od zakona, prepoznaje se i u ovoj skupštini će biti žestoko žigosano.
Ustav, ma kakav je i kada je donet, ko ga je doneo, ne sme da se krši, ne sme da se gazi. Svako ko predlaže neki zakon prvo mora da pogleda Ustav, a ne zakon koji može da dopuni, jer dopunom zakona on praktično amnestira stanje koje smo zatekli, jer iz zloupotrebe izvlači navodno neko pravo da bi sprečio tu zloupotrebu. Dva minusa daju plus, tako se legalizuje nezakonje, bezakonje i situacija da Srbija nema predsednika Republike. Sve što budete više vizionarili, doći ćete u situaciju da se ljudima ogadi pomisao da Srbija treba da ima predsednika Republike.
Zato se ja obraćam građanima, vrlo prosto i jednostavno, porukom da je ovo stanje pravno nemoguće, Ustav ga ne poznaje, želimo da ga ispravimo, želimo da se već sutra ili prekosutra raspišu izbori i da izaberete svog predsednika, sa ovlašćenjima koja Ustav daje, a on mu daje ta ovlašćenja; kada promenite Ustav verovatno će biti neka druga ovlašćenja, verovatno će nekom matematikom da se izabere željeni predsednik.
Za to vreme, slobodno glasajte za ovaj zakon, nije komplikovan, jednostavno može da se shvati, ništa ne boli, a Srbiji se pomaže da dobije, u skladu sa Ustavom, svog predsednika. Hvala vam.