TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 23.02.2004.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

23.02.2004

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:30 do 18:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Reč ima gospodin Anđelković i to je poslednji govornik za danas.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije
Naravno, nije ovde pitanje da li će biti omogućeno, nego da li je u ovom zakonu to predviđeno. Prema tome, da li ova država to hoće ili neće, jer se otvara pitanje na mnogim drugim mestima oko glasanja, ali ostavimo to po strani.
Za ovaj zakon može se reći da mu je dobra namera, ali ovaj zakon je jedan od onih zakona koji su na ovom zasedanju predloženi, a koji ne predviđaju celinu ili ne tretiraju celinu. Do nekih raspisanih izbora trebalo bi da na dnevnom redu bude celovit zakon o izborima, gde bi ove manjkavosti možda bi mogle da se reše. Ne možemo reći, naravno, da nema manjkavosti, jer očito da zakon ima mnogo otvorenih prostora i mogućnosti i da se različito tumači, da ne bude sproveden do kraja i da se na taj način on sam po sebi dezavuiše. U čemu je suština?
Naravno, politička pozicija SPS-a je potpuno jasna. Sa jedne strane zalažemo se da se nacionalnim manjinama obezbedi da budu prisutne u parlamentu, da li na ovaj način, na način prirodnog praga ili na neki drugi način, ali je važno da se obezbedi mogućnost da i one budu prisutne u parlamentu. Sa druge strane, kada je reč o dijaspori, sasvim je izvesno da se mora naći mehanizam da dijaspora glasa i da obezbedimo njihovo prisustvo u republičkom parlamentu.
Međutim, gde smo mi imali primedbi, kada je reč o dijaspori? Predložili smo jedan amandman za koji smatramo da ukoliko se ne prihvati, ukoliko ne nađemo rešenje da on bude sproveden, da je u suštini teško sprovesti zakon, jer niko neće verovati, ili možda nikada nećemo završiti izbore, zato što će svi uložiti prigovore na rezultate koji dolaze iz inostranstva.
Ovde imamo jedan amandman koji govori o tome da moraju političke partije odavde da šalju predstavnikie, a mi možemo da razgovaramo da li je to državni interes, da li imamo ekonomske mogućnosti da tako nešto radimo, ali se ne mogu sprečiti političke partije da one, ukoliko imaju svoje aktiviste u toj sredini, obezbede sastav biračkih odbora. Jer, ako se to spreči i ako se to zabrani, ako to ne bude predviđeno, onda u suštini ceo izborni proces ili ostali deo zakona koji je predviđen, sve to može da dođe do jednog pitanja i svaka politička partija koja učestvuje na ovim izborima može da ospori izborne rezultate, bez obzira da li je ona zadovoljna ili ne tim rezultatima koji dođu iz inostranstva.
Prema tome, neophodno je, čak i pre nego što se odlučimo da ga podržimo, da se o tom amandmanu ozbiljno porazgovara, da se amandman prihvati na način koji smo predložili i da time izvršimo odgovarajuću nadogradnju samog zakona, kako bi on bar u jednom delu mogao da bude primenjiv ili mogao da bude kontrolisan od svih onih koji učestvuju u izbornom procesu.
Naravno, danas se, ali i po prethodnim zakonima, to pitanje se više puta otvaralo, mislim na birački spisak, jer ja sam potpuno uveren da je predlagač bio svestan da čak ni za ove predsedničke izbore, pošto se zakon odnosi na predsedničke izbore, nije moguće doći do kompletnog biračkog spiska, nije moguće doći do toga da mi imamo kompletan spisak ljudi u dijaspori koji bi trebalo da glasaju.
Ali, najvažnije je da se spreči dopisivanje na biračkim mestima u inostranstvu, tačnije rečeno, da samo birački spisak koji se ovde verifikuje može biti onaj birački spisak i u Minhenu, Sidneju, bilo gde gde će neko moći da glasa. Ukoliko toga nema i ukoliko izborna komisija ne verifikuje birački spisak, onda bi svaka priča o legalnosti nekog izbora pala u vodu i ne bi dobila onaj značaj, a sam predlagač to verovatno hoće.
Da li će već na ovim predsedničkim izborima glasati 10 hiljada ili 50 hiljada, zavisi od toga koliko se reši pitanje pročišćavanja biračkog spiska, a ne koliko bi neko želeo da se u inostranstvu glasa.
Mislim da je neophodno da ovde saznamo i da čujemo kako ćemo rešiti tamo gde nemamo konzularno - diplomatska predstavništva, a imamo veliki broj naših građana koji žive u tim sredinama. Da li to znači da će konzularno-diplomatska predstavništva u tim sredinama otvarati biračka mesta ili neko mora nekoliko hiljada kilometara da pređe do tog mesta. Kako je to rešeno? Da li možemo na taj način da rešimo? Da li će se otvarati tamo mesta ili neće? Da li je broj birača dominantan za otvaranje biračkog mesta ili samo sedište konzularno - diplomatskog predstavništva koje u inostranstvu imamo?
Znamo da je u poslednje tri godine ukinuto pedesetak konzularno - diplomatskih predstavništava i, prema tome, smanjena je mogućnost za učešće dijaspore na tim izborima. Sa jedne strane hoćemo da uključimo dijasporu, a sa druge strane faktički time što ukidamo diplomatska predstavništva mi smanjujemo. Zato se nadam, ako usvojimo ovaj amandman, da ćemo na neki način dopuniti ovaj zakon i omogućiti da SPS podrži ovaj zakon.
Kada je reč o nacionalnim manjinama, moram da kažem da je možda ovo najpravednije - prirodni prag. Međutim, svi mi treba da se zalažemo da ne delimo političke partije po nacionalnoj pripadnosti. Valjda mi želimo da stvaramo jedno građansko društvo u kome će pripadnici nacionalnih manjina učestvovati u drugim političkim partijama i na taj način učestvovati u političkom životu Srbije.
Ako želimo da podstičemo nacionalne manjine da imaju svoje liste onda dobro, onda je možda ovaj zakon na taj način dobar, ali ako želimo da izvršimo integraciju prema političkom opredeljenju svih građana, pa prema tome i nacionalnih manjina, onda će verovatno ovaj zakon u tom smislu odaljiti nas od tog glavnog cilja koji želimo. Za ovaj trenutak se slažem potpuno, i mi podržavamo to, da je važno da predstavnici nacionalnih manjina kroz odgovarajuće političke partije budu zastupljeni.
Međutim, neophodno je da već danas građani Srbije znaju, pa i nacionalne manjine, šta je kriterijum da Republička izborna komisija prihvati neku listu kao nacionalnu manjinu. Slažem se, gospođa Pop-Lazić je dobro rekla - šta je sa Crnogorcima? Da li Crnogorci mogu da naprave listu i budu pripadnici? Reći ćete da su narod. Pitanje je to, raspravimo danas.
Prema tome, mora da se zna tačno ko ima pravo da tebe tretira, da li će možda Čanak sebe da proglasi nacionalnom manjinom i da Republička izborna komisija prihvati da on bude na listi. Neće ili hoće, nije na nama da tumačimo, nego moraju da postoje precizna pravila gde će građani Srbije, pa i on sam znati da to ne može.
Prema tome, uz ove primedbe za koje mislimo da treba naći načina da budu pojašnjene i uz nadu da ćemo usvojiti što pre jedan celovit zakon o izborima koji će rešiti ova pitanja, i uz želju i verovanje da će se usvojiti amandman, Socijalistička partija Srbije će podržati ovaj zakon.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.