Uvažene koleginice i kolege, da repliciram. Uvažena koleginice Pop-Lazić, to što vi govorite sam ja već rekao. Citirao sam zakon i pokazao sam lepo da u ovoj državi postoji barem načelno jedinstveni birački spisak, a da on nije jedinstven usled činjenice da se u Republičkoj izbornoj komisiji svojevremeno formiralo neko maliciozno tumačenje Zakona o zaštiti ličnih podataka. Većina je tvrdila da ne sme da se izvrši uvid u taj spisak, ne sme da se vrši intervencija, da predstavnici predlagača ne mogu da intervenišu da se obrišu duplo upisani, oni koji ne treba da budu u spisku itd.
Mi smo uspeli da izdejstvujemo taj birački spisak, kakav god bio, jedinstveni, nejedinstveni. Nakon izbora čak smo sami uradili taj posao, DSS, a to je država morala da uradi, popisali smo duplo upisane, i to smo čak i predali državnim organima samo da sprovedu, pa Ministarstvo državne uprave, a kasnije Ministarstvo pravde nije ništa sprovelo i nije ništa radilo po tom pitanju. Sada ćemo lepo to da radimo kada formiramo novu vladu, samo vas molim da ne uzimate moje reči i pripisujete sebi. Ja sam ovde rekao, za ovom govornicom, spisak je jedinstven načelno, a faktički nije.

Da li se još neko ko ima pravo po članu 89. Poslovnika javlja za reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanik Nataša Jovanović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda novi član 5.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Molim predstavnika predlagača, narodnog poslanika Gordanu Pop-Lazić da se izjasni o ovom amandmanu.

Prihvata amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Izvolite, gospođo Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština Predloga zakona koji je podnela SRS je upravo u ovom amandmanu, koji sam ispred poslaničke grupe podnela i kojim tražim da se posle člana 4. doda novi član 5. koji glasi: "Predsednik Narodne skupštine dužan je da raspiše izbore za predsednika Republike narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".
U prelaznim i završnim odredbama mi tražimo da se unese ovakva jedna striktna obavezujuća odredba. Čuli smo proteklih dana u nekoliko navrata od predstavnika vladajuće grupacije ili one koja smatra da će to biti, ali verujem za kratko vreme, da je bilo bespotrebno ili su se iščuđavali zašto se podnosi amandman od strane poslanika SRS na Predlog zakona koji je predložila SRS.
Opet moramo da se vratimo na hronologiju događaja i na činjenicu da je SRS kao odgovorna politička stranka kojoj je važno da imamo stabilno društvo, da imamo sve institucije sistema, 4. februara odmah po konstituisanju Narodne skupštine Republike Srbije podnela set predloga zakona, između ostalih i ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
U međuvremenu, pošto je Dragan Maršićanin iz DSS izabran za predsednika Narodne skupštine, DSS, odnosno Dejan Mihajlov kao njen predlagač je podneo zakon o izmeni Zakona o izboru predsednika Republike. Čuli smo i od gospođe Pop-Lazić i od nekih učesnika u raspravi da ćemo imati situaciju gde se usvajaju oba zakona.
Međutim, predstavnici DSS ni jednom rečju nisu, govoreći o tome da će prihvatiti izmenu zakona, a ona je predložena od strane SRS, da se ukine cenzus, za šta smo se mi još 2002. godine zalagali, podsetiću vas, između dva neizbora predsednika, između dva izborna ciklusa predsednik naše stranke je tada rekao da smo spremni da razgovaramo o smanjenju, odnosno o ukidanju izbornog cenzusa.
Stekli su se uslovi i mi smo to predložili ovim zakonom, jer nam je važno da imamo predsednika, s obzirom na to da su već odavno istekli svi rokovi propisani Ustavom da bi predsednik bio izabran. Ali, nijednom rečju nisu hteli da kažu da je ovaj amandman sastavni deo (odnosno tako bi trebalo da bude) zakona koji predlaže SRS. Jer, nemoguće je, niste valjda mislili da ću ja podneti ispred poslaničke grupe SRS ovaj amandman, a da će gospođa Pop-Lazić kao ovlašćeni predlagač reći – ne, ne prihvata se.
Čuli ste da se prihvata i morao bi da se prihvati, jer jedino taj amandman omogućava da zaista imamo što je moguće pre, odnosno danom objavljivanja u "Službenom glasniku", raspisane izbore od strane Dragana Maršićanina.
Mi nemamo poverenja u vas da ćete to uraditi, odnosno sada već vidimo po vašem predlogu zakona da ćete ići na prolongiranje, jer vaš zakon upravo o tome govori i zbog toga ćemo glasati protiv njega. Mi zapravo želimo da poštujemo ono što smo obećali našim biračima i da omogućimo Srbiji da izabere predsednika, jasno iskazanom narodnom voljom, a ovako nemamo nikakvu garanciju da će se to desiti odmah, ako se ne usvoji ovaj amandman SRS.
Prekjuče je po dobijanju mandata za sastav nove vlade, tog reciklovanog DOS-a, Vojislav Koštunica pred novinarima i celokupnom srpskom javnošću jasno rekao da ćemo imati predsednika Republike kroz nekoliko meseci. Opet se vraćamo na to - moramo da imamo predsednika Republike. Milan Milutinović zvanično to nije od 16. januara 2003. godine, a on to zapravo nije od 4. aprila 2001. godine, kada je podneo ostavku na članstvo u SPS na mesto potpredsednika i člana Glavnog odbora, navodno, jer su na njega vršeni tada pritisci da abolira Slobodana Miloševića.
Prema tome, ako želite i ako se zalažete za stabilno društvo i za izgradnju institucija, nemojte da kalkulišete izborom ili neizborom vaše neprincipijelne vlade, koja neće doneti bolje sutra građanima Srbije. Nismo maliciozni, nego to znamo iz ličnog iskustva, poznajući vas, vaše buduće koalicione partnere, šta ste sve sposobni da pokažete, kakve ćete ljude da stavite na čelo resora, a o tome ćemo da pričamo kroz tri dana.
Onda budite zaista poštovaoci Ustava, po kome su već odavno probijeni svi rokovi za izbor predsednika, i prihvatite amandman SRS. Niko od građana Srbije, verujte mi na reč, ne bi imao ništa protiv toga, nego bi želeo da se jasno iskaže narodna volja i da Srbija ima odmah mogućnost da bira predsednika, a vi šta ćete i koliko meseci sa vašom vladom o tom potom, ali predsednik Srbije nam treba i mora da se prihvati ovaj amandman. Hvala.

Replika, Dejan Mihajlov, zatim replika, Dragan Maršićanin.

Poštovani poslanici, prvo, gospođo Jovanović, ovim amandmanom vi ste priznali da Ustav ima pravnu prazninu, i na to se odnosi naš predlog zakona, i priznali ste da iz Ustava, kako ste ga vi tumačili, ne proizilazi da izbori moraju da budu raspisani odmah sutradan. Vi ste to ovim amandmanom priznali, i to je činjenica.
Da je vaš zakon bio potpun, ne biste podnosili amandman sami na svoj predlog i to je osnovna stvar, notorna činjenica, jer zašto biste vi podnosili amandman na svoj predlog zakona? Zato što on nije dobar, a vi kao predlagač hoćete da popravite vaš predlog zakona. To govori da ste vi uvideli nakon rasprave koju smo ovde vodili da je vaš predlog zakona nepotpun i onda ste brže-bolje, da biste ga upotpunili, podneli amandman. To je činjenica i to na taj način treba posmatrati i predstaviti.
Ako predlagač podnosi amandman na svoj predlog, znači da je pre rasprave ili dok se vodila neka vrsta javne rasprave van ove sale prihvatio primedbe, drugi su stavljali te primedbe, ustanovio da postoji pravna praznina u Ustavu i da njegov predlog nije potpun i da treba taj predlog upotpuniti. To je tako i tu nema nikakvog spora.
Druga stvar, kažete, mi smo stavili naš predlog zakona pre vašeg. To je tačno. Mi smo skupili 84 potpisa da zakažemo vanrednu sednicu Skupštine, koliko je neophodno i da se raspravlja o pojedinim tačkama dnevnog reda. Naša je, čak, dobra volja što smo vaš predlog zakona stavili na dnevni red, iako vi niste imali dovoljno potpisa da sami zakažete vanrednu sednicu.
Mi stavljamo predlog opozicije na dnevni red sednice Skupštine, i to je naša dobra volja i naše poštovanje prema vašim predlozima, uvažavanje opozicije u ovom parlamentu, da predlozi zakona koje opozicija ima dođu i na vanredno zasedanje i to je cela istina. Vi niste mogli da stavite taj predlog zakona i mi smo vas uvažili i vi to treba da poštujete, kada pozicija uvažava opoziciju. To je elementarno pravo i elementarni odnosi koji moraju da se neguju u ovom parlamentu.
Treća stvar, sačekajte bar 100 dana, ako ne više, da vidite da li će buduća vlada nešto uraditi. Imali ste prilike više godina, kao i ostali, mislim da je 100 dana minimalni period da vidite da li će Vlada nešto uraditi. Nakon toga kako god, iz svih oružja pucajte po toj vladi i to je vaše pravo, najlegitimnije pravo opozicije, ali dajte bar 100 dana da vidimo da li ćemo moći nešto da uradimo. Mislim da će ova vlada i u kraćem roku dati vrlo velike rezultate koji će se videti i bićete razoružani već u prvih 50 dana.

Svakako nije uobičajeno da se predsednik Skupštine ovoliko puta javlja za repliku, ali nije uobičajeno da se toliko često iste stvari govore o namerama predsednika Skupštine. Dakle, samo se zbog toga javljam.
Mislim da je potpuno neumesno, nepotrebno i nekorektno tumačiti nečije namere. Mislim da sam prethodnih dana već govorio o nameri i o čvrstoj rešenosti da kao predsednik Skupštine ne kršim Ustav i zakone. To je potpuno jasno. Dakle, svaki pokušaj da se nagovesti moja spremnost da kršim Ustav i zakone jednostavno je više od nekorektnog ponašanja narodnog poslanika, bilo kog, za ovom govornicom.
Kada se ističe to tumačenje namere, to predviđanje nečijih namera, ističu se dve stvari. Dakle, predsednik Skupštine, predstavnik Demokratske stranke Srbije, izabran u ovoj skupštini ima nameru, tumače vidovnjaci, da ne raspiše izbore i krši Ustav i zakone. Zašto?
Drugi deo tog predviđanja – zbog toga što se Demokratska stranka Srbije plaši predsedničkih izbora.
Koliko je ta tvrdnja ne samo nekorektna, nego i smešna, dokazaću vam vrlo kratko jednom činjenicom. Da je tako kako vi kažete, predsednik ove skupštine bi već raspisao izbore po postojećem zakonu i time bi odagnao taj strah koji vi vidite od Demokratske stranke Srbije, jer bi bio zadržan cenzus, ne bi bilo izabranog predsednika i onda bi se, građani Srbije, po nastavljanju volje DOS-ovog predsednika Skupštine, nastavilo u beskonačnost.
Prema tome, da postoji strah od raspisivanja izbora oni bi već bili raspisani, jer onda predsednik ne bi bio izabran. Kako to nije učinjeno, to opovrgava svaku vašu, zaista potpuno neumesnu i nekada smešnu tvrdnju da se nečemu takvome uopšte teži.
Dakle, kao predsednik Skupštine sačekaću da se zakonima uredi oblast koja se odnosi na održavanje predsedničkih izbora, a onda ću, ukoliko to budem ja, a ukoliko to bude neko posle mene, onda će onaj posle mene raspisati predsedničke izbore, a ko će te izbore dobiti o tome će odlučiti građani Srbije i nemojte tu davati prognoze rezultata. Da su vam prognoze tačne, onda bi se one već realizovale u prethodnom periodu.

Reč ima Tomislav Nikolić kao predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli jedno očekivano prosto rezonovanje o svrsi ovog amandmana koji je predlagač podneo na svoj predlog zakona. Kaže – ustanovili ste da vam nije dobar Predlog zakona, pa ste ga popravili amandmanom. Nije tačno, nego smo prozreli vaše namere kroz Predlog zakona koji je stigao deset dana posle našeg predloga. Ne mogu da pretpostavim da se ovde stiče pravo na repliku zato što je neko tumačio vaše namere, pa se sav skupštinski rad svodi na to da tumačite nečije namere ili namere predlagača zakona, namere predlagača amandmana, namere Vlade Republike Srbije.
Zašto smo podneli ovaj amandman? Zato što nam je posle vašeg hitro napisanog Predloga zakona postalo jasno da vam nije prioritet raspisivanje predsedničkih izbora i da odustajete od politike koju ste vodili skoro cele prošle godine do njenog kraja, a bila je zasnovana na vašim izjavama da Srbija uvek mora da ima ili predsednika ili izbore za predsednika Republike.
Vi sada nekoliko dana opravdavate predsednika Skupštine kad povređuje Ustav ne raspisujući predsedničke izbore i kažete da čeka zakonsko rešenje kojim će biti ubeđen da će uspeti izbori za predsednika Republike. Ko je taj predsednik Skupštine da on treba u nešto da bude ubeđen? Da li mu je to pravo dao Ustav? Da li u Ustavu piše da predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za predsednika Republike onda kada je ubeđen da će izbori uspeti? Ne piše. Ne može on da tumači volju građana. Izbori su uspeli kada se obave demokratski, kada uveče prebrojimo glasove, kada svi naši članovi odbora potpišu zapisnike i kada dobijemo njihove rezultate. To su demokratski uspeli izbori.
Stvar je cenzusa hoće li neko biti proglašen za predsednika posle pobede na izborima ili neće, ali niti možete da mu osporite pobedu, niti možete da kažete da su izbori bili neuspešni.
Zašto amandman? Zato što je potpuno jasno da nećete raspisati izbore za predsednika Republike. Gospodin Maršićanin kaže da je imao dobru nameru kada je pogazio Ustav i nije raspisao izbore za predsednika Republike. Šta će vam sada 60 dana naknadnog roka, da on razmišlja kada će da raspiše izbore za predsednika Republike? Šta će to nama? Šta će to građanima Srbije? Sa jedne strane, sramota je da već dve godine nemamo predsednika Republike, a sa druge strane odlažemo izbore iz razloga koje ovde nećemo da priznamo.
Zašto odlažete izbore za predsednika Republike? Imate dobrog kandidata, samo je pitanje da li će pobediti Borisa Tadića. Zašto odlažete izbore za predsednika Republike? Ako će Vojislav Koštunica da bude mandatar za sastav Vlade, može da se kandiduje na predsedničkim izborima. Ustav ga ne sprečava da se kandiduje. Ustav ga ne sprečava da one noći kada se objave rezultati izbora, ako pobedi, kaže – podnosim ostavku na mesto narodnog poslanika, nisam više predsednik Vlade, hoću da budem predsednik Republike. Ništa se ne menja. Ili kaže – neću da budem predsednik Republike, hteo sam da vam dokažem da sam najjači, hoću da budem predsednik Vlade i idemo u nove izbore.
Ovaj amandman ne treba napadati. Ovo je istorijska odredba. Jednom će se primeniti i nestaje iz zakona. On se primenjuje samo na sadašnju situaciju. Odmah po stupanju na snagu ovog zakona predsedniku Skupštine se daje imperativ da raspiše izbore, jer je vidljivo da neće.
Vi ovde kažete – mi smo milostivi, mi vama dajemo ponekad da vaš predlog zakona uđe u dnevni red. To je ono što ste nasledili od DOS-a. Milost ovde nije potrebna. Ovde samo poštujte zakone, Poslovnik i Ustav.
Nemam opravdanja za Dragana Maršićanina što nije raspisao izbore za predsednika Republike čim je izabran za predsednika Narodne skupštine. On to opravdanje nema ni pred Ustavnim sudom Srbije. Njegovo ponašanje je neustavno. Nataša Mićić je imala neustavno ponašanje, ali je postupala u skladu sa zakonom, formalno, imala je zakonsko utemeljenje. Mogla je da kaže, kao što je i rekla – ne znam da li je po Ustavu ili nije, čekaćemo odluku Ustavnog suda, ali vi nemate uporište ni u jednom zakonu.
Nigde ne piše da Dragan Maršićanin da može razmišlja kada će raspisati predsedničke izbore. Zbog toga vas pozivam da prihvatite ovaj amandman. Ovaj amandman reguliše samo ovu situaciju i tek sa ovim amandmanom zakoni postaju kompatibilni. Tek sa ovim amandmanom, uz ulazak ova dva zakona u pravni promet, mi imamo regulisanu svaku situaciju do promene Ustava Republike Srbije. Zato je ovo jedan dobar amandman. Zato ga treba prihvatiti. Zato očekujem da posle dana za glasanje, sutradan, možda vas je sramota da prihvatite amandman, ali da sutradan Dragan Maršićanin raspiše izbore za predsednika Republike, zato što ne mogu da verujem da neko ko se ovde predstavlja kao pozicija, kao snaga, kao pobednik, beži od predsedničkih izbora.

Gospodin Ristivojević, replika.

Uvažene kolege narodni poslanici, čuli smo ovde nekoliko stvari na koje zaista ne mogu, a da ne reagujem. Pokušaću da citiram uvaženog gospodina Nikolića, poslanika koji je malopre govorio. Kaže, kada naši članovi odbora potpišu zapisnike, pošalju ih u centralu i odu kući, tada su izbori demokratski uspeli. Nadam se da ne osporavate da su izbori demokratski uspeli i kada drugi članovi odbora potpišu zapisnike i odu, ali ste rekli "naši". Znači, možda vam se potkralo "naši", dobro sam pisao, odmah kada ste reagovali. Možda je vaš lapsus, prihvatite, u redu, nema problema.
Što se tiče činjenice da je ovo pitanje istorijska odredba i da za nju treba glasati, malo pre vas je uvažena koleginica gospođa Pop-Lazić govorila da treba da prestanemo više sa tim istorijskim odredbama. Znači, ne mogu da shvatim ovu razliku u istupanju dvoje uvaženih kolega narodnih poslanika SRS-a.
Treća stvar, da je gospodin Maršićanin prvi dan nakon što je stupio na dužnost raspisao izbore, dobili biste izbore sa cenzusom, jer tada cenzus nije bio ukinut i izbori bi propali. Zbog toga treba prvo ukinuti cenzus, da izbori uspeju, pa onda treba raspisati izbore. Hvala vam.