Pošto je predstavnik predlagača bio ubedljiv, jedva se snašao da vidi koji je to amandman. Amandman SRS, radi javnosti, a i radi predlagača, odnosi se na član 1. Predloga zakona, stav 4. člana 13. osnovnog zakona, gde predlagač kaže da se «u birački spisak upisuju birači koji imaju boravište u inostranstvu, prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja».
SRS predlaže da se ova poslednja odredba ovog stava briše. Znači, radi vođenja jedinstvenog spiska birača i upisa birača u taj spisak, da se briše odredba da se to vrši prema «poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja».
Zašto to SRS radi - da bi poboljšala ovako nedorečen zakonski predlog. Mi smo svesni činjenice da bi ovaj zakon, ako bi se u celini usvojio, izazvao dodatne zabune. Kakve bi to bile zabune? Zabune gde bi se jednostavno nalazilo opravdanje da ne može da se vodi jedinstveni spisak jer naknadnim upisom onih koji imaju privremeni boravak u inostranstvu i te kako bi nastala konfuzija.
Mi znamo da propisi koji regulišu državljanstvo, lične isprave, kao što je pasoš ili lična karta, propisi koji regulišu jedinstveni matični broj, jasno definišu i one birače koji treba da budu upisani u jedinstveni birački spisak.
Kada bi se nosili sa ovom odredbom i kada bi ova odredba ostala ovakva, bez usvojenog amandmana SRS, šta bi nam se dešavalo. Dešavalo bi se da bi u birački spisak bili upisani svi oni koji su rođeni u inostranstvu, imaju privremeni boravak u inostranstvu, a ne vode se ni u kakvoj evidenciji u Republici Srbiji; niti su državljani, niti imaju lične karte, niti dokumenta, a kamoli jedinstveni matični broj. Pa bi onda došlo do ovoga što je jednim delom i predlagač, ili stranka koja je predlagač govorila da je treća generacija u prekookeanskim državama najviše zastupljena.
Po ovoj odredbi zakona ta treća generacija, državljani Amerike, Australije i slično, bila bi evidentirana u spisak, taj spisak nikada ne bi mogao da se sredi, oni bi na bazi ove zakonske odredbe polagali pravo da glasaju, oni bi bili ravnopravni birači, a onda se realno postavlja pitanje kako ćemo sa onim delom, pogotovo srpskog naroda, koji se nalazi u statusu izbeglica i prognanih lica, koji do danas nemaju državljanstvo, pa bi i oni na osnovu ovog zakona imali po automatizmu pravo da glasaju.
Jer, sama činjenica da ovaj zakon ne reguliše ono što su regulisali propisi koji se odnose na državljanstvo, na pasoš, na posedovanje ličnih isprava, dovoljno govori da bi ovaj zakon izazvao dodatni haos, a on bi bio razlog za prigovor svake političke stranke zbog neregularnosti budućih izbora.

Izvolite, gospodin Krasić.

Malo da pomognemo građanima da shvate i narodnim poslanicima da glasaju za ovaj amandman, jer praktično drugog izbora i nema. Ovo što je predlagač napisao ne može da postoji. Ne može iz prostog razloga što zakon koji reguliše izbor narodnih poslanika i definiše biračko pravo vodi računa o tri stvari.
Prva je punoletstvo, druga je državljanstvo, treća je prebivalište. Ako se te tri stvari uzmu u obzir, onda sa gledišta našeg zakona ne može da postoji boravište u inostranstvu, nego naš državljanin može privremeno da boravi u inostranstvu. Boravište sa gledišta strane države može da postoji, ali sa gledišta naše države i našeg zakona ne može.
Naš zakon zna za prebivalište i boravište kod nas, a ne u inostranstvu. A, ovo sa upisivanjem u birački spisak gde su upisani roditelji, to ukoliko ostane, to će biti još veća konfuzija sa jedinstvenim biračkim spiskom koga mi nemamo.
Ono što je za žaljenje u ovoj Narodnoj skupštini - predlagač ništa nije uradio, nije želeo da interveniše da se sredi jedinstveni birački spisak, jer i dalje stoji da se ne zna ko vodi, ko vrši poverene poslove promene podataka i upisa podataka u biračke sveske, evidencije itd.
I, čudi me da makar prvih 30 odredbi ovih zakona nisu dogradili sa odgovarajućim odredbama, gde bi se precizno definisalo ko vodi jedinstveni birački spisak, kako se vodi jedinstveni birački spisak i kako se daju posebni izvodi i posebne evidencije iz biračkog spiska. Pa, naravno, i kontrola biračkog spiska, uvid u jedinstveni birački spisak itd.
Ako se malo setimo, DSS je najviše prigovarala što nema jedinstvenog biračkog spiska, požurili da promene zakon i nisu dodirnuli jedinstveni birački spisak, jer oni su navodno obećali. Šta su obećali, verovatno ni njima nije jasno.
Znači, amandman mora da se usvoji iz prostog razloga, ako se ne usvoji, ovaj član zakona ne može da se primeni. Ne može nijedan državni organ da se obaveže na bazi ovog teksta koji su oni predložili jer taj tekst ništa ne znači.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na član 4. podneo je narodni poslanik Zoran Krasić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu. (Ne prihvata.)
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Praistorija ovog predloga DSS-a je kako da se ukrade CD, pobegne u WC i tamo sa nekim alatima pročita šta je napisano.
Da, deluje smešno, ali to se desilo. Naravno, desilo se tek u drugom krugu, kada njihov voljeni kandidat, naravno, nije prošao, pa su se onda setili da ne postoji jedinstveni birački spisak, a o tome je SRS pisala prigovore i vodila postupak u prvom izbornom krugu.
E, sada oni traže ekskluzivno pravo za podnosioce proglašenih izbornih lista, da mogu da intervenišu u biračkom spisku. To pravo ima građanin kao pojedinac, a kada su u pitanju umrla lica neko od rodbine. Podnosioci proglašenih izbornih lista imaju samo pravo uvida u jedinstveni birački spisak. A da oni podnose zahtev, vode neki postupak i budu stranka u postupku po pitanju ličnog stanja pojedinca, to je apsolutno nemoguće, zabranjeno je, to Ustav ne dozvoljava, ne samo naš, nego nijedan ustav; nijedan.
Toliko daleko ustavni sistem štiti prava pojedinca tako da je, recimo, u Portugaliji zabranjeno da se vodi matični broj, ne smeju građani da se definišu brojevima. Nažalost, naši predlagači bi hteli da imaju ekskluzivno pravo da vode postupak da se Janko Janković izbriše iz biračkog spiska. To pravo nema podnosilac izborne liste. On može da sugeriše, može da predloži, ali da bude stranka u postupku, to je apsolutno isključeno.
Eto, vidite, imamo nove eksperte, koji baš ne vode mnogo računa o pravima i slobodama pojedinca i građanina, već na prvo mesto stavljaju svoj interes. Da, svoj interes. Ako su smatrali da treba da se urede jedinstveni birački spiskovi, pa sa 30 odredbi su to mogli da srede. Ne moraju daleko da idu, neka uzmu crnogorski primer, gde je sasvim solidno rešeno kako se vrši upis u jedinstveni birački spisak, da jedno isto lice može biti upisano samo na jednom mestu, ne može na više mesta, i po automatizmu se i umrla, i lica koja su se preselila brišu odnosno ažurira jedinstveni birački spisak.
Ne, Demokratska stranka Srbije to ne želi. Ona želi svoje ekskluzivno pravo, jer ustavnost i zakonitost se ceni u ovoj državi samo prema interesima DSS-a i to svi moraju da znaju. I ustavnost i zakonitost zavisi od volje da li će neko uspeti da pobedi, a da se ne zapali zgrada.

 Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni.
Predstavnik predlagača prihvata amandman i on postaje sastavni deo Predloga zakona.
Predlog da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Narodni poslanik Meho Omerović je podneo ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni.
Ne prihvata. Da li predlagač želi reč? (Nije tu.)
Da li neko drugi želi da se javi povodom ovog amandmana?

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman odnosi se na rešavanje problema rodne ravnopravnosti ili bolje rečeno rodne neravnopravnosti, koja je u našem društvu, a pre svega u ovom parlamentu, izrazito zastupljena.
Dakle, mi predlažemo da se na izbornoj listi mora naći najmanje 30 posto kandidata manje zastupljenog pola i da se redosled kandidata utvrđuje tako što se po jedan kandidat manje zastupljenog pola ističe na jednom od prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako sve do kraja liste.
Izborna lista koja ne ispunjava uslov smatraće se neurednom, a predlagač liste biće pozvan da otkloni nedostatak. Juče sam u svom obraćanju ovom cenjenom skupu, tokom rasprave u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, diskutovala o razlozima zbog kojih smatramo da je rešavanje ovog problema neophodno. Ponoviću neke teze i danas.
Dakle, iako žene čine 52 posto biračkog tela Srbije, u ovom parlamentu zastupljene su sa svega 10 posto. To je nivo nerazvijenih afričkih zemalja. U razvijenim demokratijama, poput Švedske, one su zastupljene sa 47 posto, u Italiji sa 35, a u Kini sa 26 posto. Znači, drastično više nego u ovom parlamentu.
Ako zaista težimo da budemo demokratsko društvo, onda ova skupština mora da preuzme svoju prosvetiteljsku ulogu i ulogu u emancipaciji. Dakle, interesi ovog društva jesu da 52 posto žena preuzme odlučivanje kada je reč o njihovoj sopstvenoj sudbini, sudbini naše dece i sudbini države. Mi smatramo da će, ukoliko predlagač prihvati da ovo uđe kao sastavni deo Predloga zakona, napraviti jedan drastičan civilizacijski problem, ohrabriti naše sugrađanke da učestvuju u politici i prosto ispraviti jednu istorijsku nepravdu koja je oličena u činjenici da su žene vlast dobile sa vekovnim zaostatkom.
Apelujem još jednom na predlagača da uvrsti ovaj naš amandman u svoj zakon, zbog toga što, još jednom ću da podsetim, to jesu i evropski standardi, to jeste interes ovog društva. Podsetiću vas, takođe, da je i Rezolucijom Ujedinjenih nacija 3513, koja je obavezujuća na isti način kao i Rezolucija 1244, predviđeno da postkonfliktne zemlje razviju mehanizme kojima će se unaprediti položaj žene u društvu i povećati njeno učešće u parlamentima.
Još jednom apelujem da ovaj amandman uđe u Zakon o izboru narodnih poslanika. Hvala.

Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zgodna prilika da posle Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je ovu materiju regulisao jednim amandmanom, ponovo pokušamo da o ravnopravnosti polova razgovaramo objektivno, ne naturajući nikome ono što mu je pravo.
Pravo je u Srbiji svakoga da koristi svoje aktivno i pasivno biračko pravo. Žene malo koriste pravo da budu birane. Zato smo krivi pomalo svi, a najčešće oni koji su stvorili mišljenje o ljudima koji se politikom bave, pa makar i kao poslanici, da su prljavi, da su potkupljivi, podmitljivi, da se bave lošim poslom, da su loši ljudi i žene se iz tog posla uglavnom sklanjaju.
Mi koji se bavimo i strankom, pored posla u Skupštini, mi koji smo osnovali na stotine odbora, koji prisustvujemo sednicama tih odbora, koji učestvujemo u radu tih odbora u stranci, vrlo dobro znamo kako je teško obezbediti zastupljenost žena u stranci, ne zato što to muškarci ne žele, nego zato što to ne žele žene.
Ne kažem da je patrijarhalni odnos u porodici odlučujući u tome, ali ako u porodici postoji afinitet prema politici, obično se muškarac za to opredeljuje, a izbegavaju i muž i žena da se političkim poslom, u principu, bave.
Mi srpski radikali želeli bismo da u ovoj skupštini bude 30 procenata žena. Ovim amandmanom se to ne obezbeđuje. Ovaj amandman je u vezi sa amandmanom na član 13. Morala bi oba da budu prihvaćena da biste obezbedili 30 procenata žena u parlamentu.
Amandman na član 13. je nemoguć. Vi tražite da redosled izabranih poslanika bude isključivo prema redosledu na izbornoj listi, da bi se ispunio uslov da svaki četvrti poslanik bude žena. To je nemoguće. Šta ako neko od onih koji su na listi odbije da potpiše da prihvata kandidaturu? Šta ako neće da bude poslanik? Zbog toga je Zakon o izboru narodnih poslanika ostavio pravo predlagaču, podnosiocu izborne liste da sam dostavi spisak izabranih poslanika.
Nekad je to bilo da prva trećina mora da bude po redu, a ovaj zakon koji sada važi, koji je sada na snazi, još uvek, on kaže da predlagač podnosi listu i da nema nikakvih ograničenja u pogledu liste. Zaista nema ograničenja. Nije tačno da je onaj prvi na listi najvredniji, pa drugi malo manje vredan, pa treći još manje. Nije tačno. Zauzme dvestoto mesto na listi neko ko mnogo vredi za stranku. Takvi su odnosi u stranci i ne mora da znači da, ako imate 15 mandata, šesnaesti neće biti poslanik. Možda trinaesti neće biti.
Uz primedbu zašto taj amandman nije ličio na rešenje iz Zakona o lokalnoj samoupravi, na listi 30 procenata kandidata moraju da budu iz onog pola koji je manje zastupljen, od izabranih 30 posto moraju da budu izabrani od onih koji su manje zastupljeni i problem je rešen.
Ovako nas vezujete. Dovodite nas u situaciju da vam ne prihvatimo amandman zato što ne možemo da prihvatimo amandman na član 13. kojim se menja član 84. Jednostavno ne možemo. Nijedan predlagač, nijedan podnosilac izborne liste neće se složiti sa tim da redosled izabranih poslanika bude onaj redosled sa liste koji je predao RIK-u.
Zato, ako ste videli da amandman koji je podnela, čini mi se, narodni poslanik Leila Ruždić, koji je bio istovetan ovom, ako ste videli da on ne obezbeđuje da bude izabrano 30 procenata žena, a vaš amandman to ne obezbeđuje, on samo govori o izbornoj listi na kojoj mora da bude 30 procenata žena, on ne obezbeđuje izbor 30 procenata žena, ako ste videli da to nije dovoljno, trebalo je da se amandman popravi tako da bude izabrano 30 procenata žena.
Evo, uz ogromnu dobru volju, uz spremnost SRS da amandmanom popravimo predloženo rešenje, mislim da je sada suviše kasno, a Skupština bi mnogo bolje, mnogo lepše i mnogo mirnije izgledala da je 30 procenata žena u Skupštini. Znam to vrlo dobro, ali zaista ne možemo. Čak i da vam prihvatimo ovaj amandman i da lista bude tako sačinjena kako traži...
(Predsednik: Vreme.)
... amandman na član 40, mi ne možemo da vam prihvatimo zbog onog dalje amandmana koji, u stvari, obezbeđuje to pravo ženama.

Izvolite.