Ovim amandmanom mi smo pomogli predlagaču, pošto je on izostavio jedan tekst u Predlogu zakona i mi smo samo praktično dopunili ono što je falilo. Naime, ne možemo da prihvatimo činjenicu da Republička izborna komisija samoinicijativno, na predlog nekog iz diplomatsko-konzularnog predstavništva, određuje biračka mesta u inostranstvu. Mi amandmanom samo preciziramo obavezu Republičke izborne komisije kako da utvrdi biračka mesta u inostranstvu, o čemu mora da vodi računa.
Znači, ovim amandmanom mi ne dodirujemo pravo birača nego namećemo obavezu Republičkoj izbornoj komisiji da ona ne bude baš toliko proizvoljna kada određuje biračka mesta. Taj amandman je u ravni sa onom odredbom zakona koja kaže da na biračkom mestu u Srbiji može da glasa više od 100 birača, a manje od 2.500 birača.
Znači, to je isti rang, s tim što smo rekli kada se vodi računa o biračima u inostranstvu da biračko mesto ne bude udaljeno više od 100 kilometara od mesta njihovog, kako oni kažu, boravišta, jer ne možemo valjda birače u inostranstvu da izlažemo nepotrebnim troškovima, da putuju po tri, četiri, pet ili šest hiljada kilometara da bi došli da glasaju, već treba da budu približno u istom položaju kao državljani i birači koji glasaju u Srbiji.
Naravno, treba uvažiti neku specifičnost zato što se ipak glasa u inostranstvu. Ovde kod nas ljudi glasaju na 200 metara, dva kilometra, pet kilometara od kuće, a tamo smatramo da je otprilike ta razdaljina od 100 kilometara optimalna razdaljina da se ne povećavaju troškovi našem biraču u inostranstvu da bi došao da ispuni svoje pravo i svoju obavezu.
Naravno, ovi koji vode brigu o dijaspiri i o našim biračima sa boravištem u inostranstvu kažu da ne valja amandman. Oni su zamislili prvi korak. Za njih je ovaj zakon prvi korak. Drugi korak se ne vidi i njih drugi korak uopšte ne interesuje. Ako se donosi zakon onda zakonom mora objektivno i neutralno da sve birače stavi u približno isti položaj, jer mi zakonom samo govorimo o tome na koji način birač ostvaruje neko pravo.
Ne možemo mi zakonom da kažemo da Republička izborna komisija samostalno određuje gde će biti biračko mesto u inostranstvu. Šta ako za celu Rusiju odrede jedno biračko mesto, a oni imaju osam časovnih zona? Po toj logici stvari zna se gde će biti biračka mesta, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i ako neko u tom partnerstvu za glasanje odobri neko posebno biračko mesto, možemo da znamo sa velikom preciznošću ko će da glasa. Onaj ko bude upisan, a biće upisani privilegovani. Samo želimo malo da preciziramo ove stvari, jer i mi vodimo brigu o biračima u inostranstvu i više vodimo brigu nego predlagač zakona.
Kaže predlagač zakona da se na ovaj način povećavaju troškovi. Organizuju se izbori. Troškovi postoje i u Srbiji kada se organizuju izbori. Naravno da treba da se podnesu troškovi izbora u inostranstvu. Vi ste predložili i valjda ste vodili računa i o troškovima.
Ne možete sada da kažete – zbog velikih troškova nekim građanima u inostranstvu nećemo da omogućimo da ostvari biračko pravo ili da im bitno otežamo ostvarivanje biračkog prava. Vi ste obećali dijaspori, upravo ste obećali da neće da glasaju na razdaljini većoj od 100 kilometara od mesta gde stanuju u inostranstvu. Budite konsekventni do kraja, budite predani u tome.
Mi smo samo ubacili u amandmanom ono što ste vi greškom izostavili. Znamo da ovo podržavate, ali zašto reterirate? Lepa vam je ideja, pohvalili smo vam ideju. Prihvatite amandman da ta ideja bude još bolja i da ne bude ovo prvi korak nego da ovo bude trajni korak, rešeno za sva vremena.
