Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, prvo se izvinjavam zbog ovog malog incidenta, jer sam bio ispred. Stav Srpske radikalne stranke da neće biti predmet interesa Zakona o ministarstvima je legitiman stav. Često pomislim da čovek koji finansira i ulaže nešto u izgradnju jedne kuće ima pravo da kaže gde hoće dnevnu sobu, gde hoće spavaću sobu, bar osnovne objekte. Sa te strane možemo da kažemo da je stvar onih koji formiraju vladu kako će formirati vladu. To je jedno i to je legitimno.
Sa druge strane, mislim da je Srbiji dosta građenja od početka. Mislim da čovek može da uđe i da se prilagodi postojećem stanju, da mu bude dobro i da unapredi to stanje. Prema tome, mislim da je period revolucionarnosti jednom zasvagda za nama. Sa tog aspekta posmatrajući, postoji opravdanje da čovek koji je u januaru 2001. godine sedeo u prvoj klupi (verovatno prvi put u životu, jer moja priroda me opredeljuje ka sredini učionice ili kraju, moj duh me opredeljuje tamo i sada se tamo nalazim), ima pravo da onima koji dolaze kaže i prenese neke sugestije, da ih formuliše u vidu amandmana i da pokuša da nešto što je rađeno, pretpostavljam i neću da optužujem, sa puno želje za poboljšanjem, još više unapredi.
Racionalizam je argument koji je često demagoški. Slažem se da je broj potpredsednika bio veliki u prethodnoj vladi, kao što mogu da se složim da je to bio proizvod određene političke situacije posle događaja iz oktobra 2000. godine. To uopšte ne sporim. Međutim, smanjivati broj ministarstava je dosta problematična stvar. Naime, jedno je plata ministra i u tom smislu je racionalizacija, a drugo je broj zaposlenih.
Kako mi sređujemo državu, nesporno je da ćemo administraciju teško sada u ovom času skresati. Verujte mi, moje iskustvo je da kresanje ne samo da u ljudskom smislu izaziva probleme, već izaziva probleme u obavljanju sopstvenog posla. Neki su ono što nisam hteo da kažem shvatili ranije, neki kasnije i sada smo se svi ismejali. Sa tog aspekta posmatrajući, postoje neke sugestije, neka rešenja na koja bih ipak želeo da ukažem pažnju svima onima koji sada dolaze.
Prvo, izmenama Zakona o ministarstvima sa početka mandata Vlade gospodina Zorana Đinđića jedan deo nadležnosti socijale prenet je u prosvetu. Radi se o predškolskim ustanovama, tako da vam se danas prosveta sastoji od predškolskog, primarnog, sekundarnog i univerzitetskog obrazovanja, praćenog sa standardom. U okviru toga postojala je uprava direkcije za sport. Dakle, bili su spojeni prosveta i sport. To je nateralo mene kao ministra da se kao majka ponašam prema prosveti, a pomalo kao maćeha prema sportu. Da nije bilo skromnosti sportista i Dragana Vuksanovića, direktora Uprave za sport, to bi dosta teško funkcionisalo.
Sport je naš veliki i dobar proizvod. Sportom se dičimo, ponosimo se sportistima. Mislim, i bilo je razmišljanja za našeg mandata, da smo zaslužili jedno ministarstvo omladine i sporta, i sa krajnje pragmatičnog aspekta, pošto znam gde se nalazi donatorski novac, omladina je ta koju oni hoće da podrže. Znači, potpuno je racionalno zbog našeg, vašeg budžeta da spojite omladinu i sport i da to postoji kao samostalno ministarstvo. To je sugestija, a mislim i da je amandmanski predloženo.
Sa druge strane, uporedna iskustva nam kažu da postoji mogućnost da se visoko obrazovanje spoji sa naukom. Vi ste uradili jednu drugu stvar, vi ste sa naukom spojili ekologiju. Ne vidim tu neke jače kopče, sem što i u ekologiji, kao oblasti ljudskog interesovanja, ima nauke. Da, ima, ali ima i u drugim oblastima nauke, tako da mislim da ako je već trebalo nešto spajati možda je trebalo spojiti visokoškolsko obrazovanje i nauku, ali nikako nauku i ekologiju. Ne vidim tu nikakvu veliku racionalnost.
Najzad, želim da ukažem na još jednu stvar. Mladi, bilo kako mi posmatrali stvari, predstavljaju budućnost ove zemlje. Ta budućnost zaslužuje veoma veliku podršku same Vlade. Za vreme Vlade čiji sam ja bio član uspeli smo da napravimo jedan konsenzus, u kome je bilo problema, ali ne u velikoj meri, u vezi sa finansiranjem prosvete.
Molim vas, u svakom budućem ponašanju vodite računa da zemlja koja nema jaku prosvetu nema zapravo dobru budućnost. Onaj ko bude ministar prosvete, nešto se zna, ali to mene ne interesuje, zaslužuje veliku podršku ministra finansija. Naravno, ulazimo već u personalne stvari, ulazimo u odnos snaga, ali poručujem sa ovog mesta da bih voleo da buduća vlada obraća i finansijski pažnju na Ministarstvo prosvete, bez obzira u kom sastavu ona bila.