Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pošto imam samo dva i po minuta, ići ću taksativno. Najpre, upozorio bih gospodina Obradovića, kao predlagača ovog zakona, da nijedno ministarstvo u svom delokrugu nema pitanje koncesija. Gospodin Obradović ne sluša, ali mislim da bi bilo važno da čuje.
Dakle, nema pitanja koncesija, a poznato je da imamo koncesije od 1996. godine, zakon o koncesijama, a usvojili smo isti takav zakon u prošlom sazivu ove skupštine, a i gospodin koji će biti ministar za kapitalne investicije govori o tome da će osnovni generator tih kapitalnih investicija biti upravo koncesije. Bilo bi dobro da se to, ako je moguće, precizira u ovom predlogu zakona.
Drugo, kao predsednik Odbora za omladinu i sport ove Narodne skupštine dužan sam da iznesem mišljenje, koje je jednoglasno postignuto na prvoj konstitutivnoj sednici Odbora, da je potrebno da u Republičkoj vladi imamo i ministarstvo za sport i omladinu. Nadam se da će skupštinska većina imati razumevanja za takav stav Odbora za sport i omladinu, jer nije politički motivisan, već potrebom da se mladima i sportu da mnogo značajnija uloga, nego što je to bilo u protekle tri godine. Kažem namerno protekle tri godine, od dolaska DOS-a na vlast, zato što kada je bila na vlasti SPS to ministarstvo za sport i omladinu je postojalo i vrlo aktivno je radilo.
Mislim da je vreme da ponovo posvetimo odgovarajuću pažnju pre svega mladima, jer ne vidim nijedno ministarstvo koje je predloženo da u budućnosti funkcioniše, koje će se na ozbiljan način baviti problemom mladih. Nisu samo mladi ekonomski ugroženi, iako je istina da je mlada generacija zapravo najveća žrtva tranzicije, da su mladi pretrpeli mnogo toga i u prethodnih deset godina do dolaska na vlast i da upravo ta mlada generacija danas ima mnogo izazova sa kojima, jednostavno, bez odgovarajuće pomoći društva ne može da se izbori. Uzmite pitanje alkoholizma, pušenja, droge, čak od osnovne škole; uzmite pitanje stanova za mlade stručnjake, uzmite pitanje mladih talenata.
Zna li neko od vas, gospodo u sali, danas šta je, recimo, sa Mladim goranima kao društvenom organizacijom koja je na stotine hiljada hektara goleti pošumila u ovoj zemlji? Da li neko zna šta je sa Ferijalnim savezom, sa Mladim izviđačima? Dakle, ne političkim organizacijama, nego društvenim organizacijama koje su okupljale mlade.
Zna li neko kako se naši sportisti danas pripremaju za učešće na olimpijskim igrama i sa kakvim se problemima suočava Olimpijski komitet, a pre svega u finansiranju ili stvaranju uslova za odlazak na olimpijadu. Znamo da su sportisti i u vreme najvećih sankcija nosili ime Jugoslavije, pronosili slavu i srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji, donosili i osvajali medalje i probijali sve barijere.
Nemamo zakon o sportu, imamo Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim utakmicama, ali nemamo državnu instituciju u okviru ministarstva ili Vlade koja bi brinula o redu na sportskim utakmicama. Zato imamo primere da jedni druge ubadaju noževima, da navijači putujući autobusima demoliraju lokale, kafiće itd...
(Predsedavajuća – Gordana Pop-Lazić: Gospodine Todoroviću...)
... društveno organizovana briga o mladima. Zato se zalažem da skupštinska većina razmisli i da dobro razmotri amandmane koji su u tom pravcu podneti, a ako to nije moguće da bar u prvoj rekonstrukciji Vlade, nakon 100 dana, razdvojimo tu priču o mladima, jer nijedno ministarstvo, čak ni Ministarstvo vera nema taj segment koji bi brinuo o mladima, koji bi se borio protiv sekti i njihovih pogubnih uticaja.