PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA
1. dan rada
02.03.2004
Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin
Sednica je trajala od 10:50 do 18:00
OBRAĆANJA
Dragan Maršićanin
| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obavešavam vas da, prema službenoj evidenciji, prisustvuje 227 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje narodni poslanik Nenad Bogdanović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da je pozvan da sednici prisustvuje dr Vojislav Koštunica, kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije.
Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa Narodne skujpštine u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere predsednika, potpredsednika i ministre u Vladi Republike Srbije.
Uz saziv ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 77, protiv 132, uzdržana dva, nije glasalo 18, ukupno 229 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 76, protiv 138, nije glasalo 20, ukupno 234 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 78, protiv 139, uzdržan jedan, nije glasalo 16, ukupno 234 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 77, protiv 140, uzdržan jedan, nije glasalo 18, ukupno 236 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 98, protiv 130, uzdržana dva, nije glasalo 8, ukupno 238 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 77, protiv 140, uzdržan jedan, nije glasalo 22, ukupno 240 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturnim dobrima, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 80, protiv 144, uzdržan jedan, nije glasalo 18, ukupno 243 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na finansijske transakcije, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 83, protiv 137, uzdržan jedan, nije glasalo 23, ukupno 244 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o delovanju međunarodne mafijaške organizacije u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim zloupotrebama, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 135, protiv 59, uzdržanih 49, nisu glasala dva, ukupno 245 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 31, protiv 138, uzdržan jedan, nije glasalo 25, ukupno 245 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 162, protiv 81, uzdržan jedan, nije glasao jedan, ukupno 245 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila dnevni red u celini.
D n e v n i r e d:
1. Izbor predsednika i potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministara u Vladi Republike Srbije;
2. Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o delovanju međunarodne mafijaške organizacije u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim zloupotrebama.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prelazima na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR PREDSEDNIKA I POTPREDSEDNIKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Primili se predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije koji je, saglasno članu 83. Ustava Republike Srbije, podneo vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije gospodin Dragan Maršićanin.
Primili ste saglasnost gospodina Vojislava Koštunice, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da prihvata kandidaturu.
Na taj način... povreda Poslovnika. Po Poslovniku? Sačekajte, molim vas.
Dakle, na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade izloži pred Narodnom skupštinom svoj program i predloži sastav Vlade Republike Srbije u skladu sa članom 92. stav 1. Ustava Republike Srbije; da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednika i članove Vlade u skladu sa članom 186. Poslovnika; da prilikom izbora Vlade utvrdimo broj potpredsednika Vlade i izaberemo predsednika i potpredsednika Vlade i ministre u Vladi u skladu sa članom 73. tačka 10. Ustava Republike Srbije, članom 5. Zakona o Vladi Republike Srbije i članom 187. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije; i da članovi Vlade polože zakletvu u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije i članom 188. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim gospodina Vojislava Koštunicu, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da pred Narodnom skupštinom iznese svoj ekspoze i predloži sastav Vlade.
Ima vremena pre otvaranja rasprave, zapamtio sam, dobićete reč za produženje rasprave, pretpostavljam da je to.
Ima reč kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica.
Obavešavam vas da, prema službenoj evidenciji, prisustvuje 227 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje narodni poslanik Nenad Bogdanović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da je pozvan da sednici prisustvuje dr Vojislav Koštunica, kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije.
Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa Narodne skujpštine u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere predsednika, potpredsednika i ministre u Vladi Republike Srbije.
Uz saziv ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 77, protiv 132, uzdržana dva, nije glasalo 18, ukupno 229 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 76, protiv 138, nije glasalo 20, ukupno 234 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 78, protiv 139, uzdržan jedan, nije glasalo 16, ukupno 234 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 77, protiv 140, uzdržan jedan, nije glasalo 18, ukupno 236 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 98, protiv 130, uzdržana dva, nije glasalo 8, ukupno 238 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 77, protiv 140, uzdržan jedan, nije glasalo 22, ukupno 240 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturnim dobrima, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 80, protiv 144, uzdržan jedan, nije glasalo 18, ukupno 243 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na finansijske transakcije, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 83, protiv 137, uzdržan jedan, nije glasalo 23, ukupno 244 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o delovanju međunarodne mafijaške organizacije u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim zloupotrebama, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 135, protiv 59, uzdržanih 49, nisu glasala dva, ukupno 245 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2004. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 31, protiv 138, uzdržan jedan, nije glasalo 25, ukupno 245 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 162, protiv 81, uzdržan jedan, nije glasao jedan, ukupno 245 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila dnevni red u celini.
D n e v n i r e d:
1. Izbor predsednika i potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministara u Vladi Republike Srbije;
2. Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o delovanju međunarodne mafijaške organizacije u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim zloupotrebama.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prelazima na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR PREDSEDNIKA I POTPREDSEDNIKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Primili se predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije koji je, saglasno članu 83. Ustava Republike Srbije, podneo vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije gospodin Dragan Maršićanin.
Primili ste saglasnost gospodina Vojislava Koštunice, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da prihvata kandidaturu.
Na taj način... povreda Poslovnika. Po Poslovniku? Sačekajte, molim vas.
Dakle, na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade izloži pred Narodnom skupštinom svoj program i predloži sastav Vlade Republike Srbije u skladu sa članom 92. stav 1. Ustava Republike Srbije; da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednika i članove Vlade u skladu sa članom 186. Poslovnika; da prilikom izbora Vlade utvrdimo broj potpredsednika Vlade i izaberemo predsednika i potpredsednika Vlade i ministre u Vladi u skladu sa članom 73. tačka 10. Ustava Republike Srbije, članom 5. Zakona o Vladi Republike Srbije i članom 187. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije; i da članovi Vlade polože zakletvu u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije i članom 188. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim gospodina Vojislava Koštunicu, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da pred Narodnom skupštinom iznese svoj ekspoze i predloži sastav Vlade.
Ima vremena pre otvaranja rasprave, zapamtio sam, dobićete reč za produženje rasprave, pretpostavljam da je to.
Ima reč kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica.
Nova Demokratska stranka Srbije
Vojislav Koštunica
Dame i gospodo poslanici, Srbija obeležava 200 godina obnove svoje državnosti. Pred nas se danas postavlja pitanje: šta Srbija od nas traži; šta danas na početku novog veka, posle ovih 200 godina, Srbija od nas očekuje? Ne samo od jedne vlade, već od svih nosilaca vlasti, na najrazličitijim poslovima, šta ona traži od nas kao svojih građana?
Pre 200 godina, da se podsetimo, Srbija je utvrđivala svoj državni status korak po korak osvajajući svoju slobodu, odnosno status međunarodno priznate države. Srbija je tada započela da se privredno, politički i kulturno preuređuje, sledujući civilizacijskim i demokratskim obrascima i standardima koji su preovlađivali u razvijenijem delu Evrope. U drugom delu 19. veka Srbija je, sa Crnom Gorom naravno, kao nezavisna država, postala suštinski deo ondašnje evropske zajednice država.
Danas, na početku novog veka, Srbija stoji, naravno ne u svemu na isti način, pred nekim zadacima pred kojim je stajala pre 200 godina. Zato su u pravu oni koji podsećaju na naše demografske i materijalne gubitke, na izgubljeno vreme, na istorijske zablude i promašaje, ali u pravu su i oni koji tvrde da se uprkos svemu, posebno okolnostima kakve su bile, Srbija ipak kretala napred.
Nekoliko stvari treba istaći koje su od posebnog značaja da bi se to kretanje Srbije napred, u ovom času, na početku novog veka, moglo da nastavi.
Koji su to problemi sa kojima se danas suočavamo?
Prvo,Srbija prvo mora da reši svoj državni status, koji je doveden u pitanje ako se ima na umu da na delu njene teritorije, na Kosovu i Metohiji, ne postoji naša vlast, već najviša vlast međunarodne zajednice.
Drugo, Srbija mora da utvrdi svoj status unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, utvrđujući i jačajući samu državnu zajednicu u skladu sa Ustavnom poveljom, a ne suprotno njoj; primenom te ustavne povelje, čineći tu zajednicu funkcionalnom, a ne u velikoj meri nefunkcionalnom kakva je danas.
Treći posao, treći zadatak kada je reč o obnovi državnih institucija jeste da Srbija mora iznutra da se uredi izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i uspostavljanjem pravne države. Pravna država podrazumeva raskid sa ostacima svesti i prakse partijske države. Pravna država podrazumeva odlučan obračun sa pravnim voluntarizmom i samovoljom. Pravna država, najposle, zahteva proterivanje korupcije, naročito one velike, pogotovu od svakog pokušaja da na suštinski neprirodan, a formalno nezakonit način stečene povlastice i bogatstva potisnu i obesmisle volju i interese naroda i institucija kroz koje se ta volja i ti interesi naroda ispoljavaju.
Četvrto, Srbija sa Crnom Gorom, takođe, mora da rešava pitanje svog statusa u Evropskoj uniji. Uz sva legitimna neslaganja i sporenja među relevantnim političkim strankama, i u ovom parlamentu i u javnosti u Srbiji, van svakog spora je suštinska pripadnost Srbije Evropi i potreba za formalnom potvrdom te pripadnosti i članstvom u evropskim strukturama.
To članstvo je ne samo ono što se hoće, to je u ovom trenutku nešto što se mora, što se drugačije ne može. Ono što se hoće po pravilu donosi korist, a ono što se mora, ne donosi uvek korist, ali evropski put za Srbiju i Crnu Goru u ovom trenutku nema alternative. Zato je naša najveća dužnost i obaveza ne samo da prekratimo višedecenijsko propadanje ustanova, nego i da uspstavimo takav institucionalni, pre svega ustavni okvir, koji će konačno omogućiti stabilan napredak Srbije.
Naravno da institucije, zakoni, integracija društva nisu cilj sam za sebe, već i sredstvo da u svakom društvu, a pogotovu u onom koje je trpelo pod svekolikim nasiljem, unutrašnjim i spoljnim, građani počnu da žive mirnije, bezbednije i uopšte bolje.
Da pođemo redom i u najkraćim crtama ću izložiti, a u jednom širem tekstu koji ćete dobiti posle pauze videćete, kako Vlada vidi promene u državi, privredi i u svim glavnim društvenim delatnostima.
Započeću, naravno, o državi, kako da se ona uredi, kako da se institucije ojačaju. Počeću sa onim delom države u kojoj je naša vlast najspornija, činjenicom da je iznad te vlasti uspostavljena vlast međunarodne zajednice.
Počeću sa Kosovom i Metohijom, kao jednim za ovu državu, za ovu vladu, za ovaj parlament, duboko sam uveren, najprečim pitanjem.
Imajući stalno na umu ovaj temeljni stav, hoću da kažem da će Vlada voditi realnu politiku državnih interesa. Odmah da odgovorim šta to konkretno znači: to, najpre, znači da nema rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije bez Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Onaj ko to pitanje želi da stavi na dnevni red treba da zna da bez Srbije i državne zajednice to nije realno učiniti, kao i to da za Srbiju reč "status", koja se toliko mnogo koristi u poslednje vreme u vezi Kosova i Metohije, može da ima mnoga značenja, ali nikako značenje nezavisnosti.
Prvi i najozbiljniji problem na Kosovu i Metohiji bio je i ostaje pitanje povratka srpskih prognanika u njihove domove i zavičaj. Razume se da mi ne možemo bez UNMIK-a ovaj problem da rešavamo, ali možemo da predložimo ostvarljiv plan u fazama, koje bi se odvijale po redosledu garantovane sigurnosti za povratnike. Po istom načelu postupnosti trebalo bi raditi na povraćaju imovine zakonitim vlasnicima, privatnim licima i državi, kao i na obezbeđenju i obnovi srpske i evropske kulturne baštine u Pokrajini.
S obzirom, to želim posebno da istaknem, na sve dramatične promene, zaista se postavlja urgentno pitanje, kada je reč o obespravljenosti srpskog življa na Kosovu i Metohiji, uspostavljanja novih mehanizama zaštite srpskog dela stanovništva, imovine i kulturnih dobara Pokrajine.
Vlada će, naravno sarađujući sa svim nadležnim organima, insistirati kod UNMIK-a i kod međunarodnih činilaca na drugačijem i novom postavljanju institucionalnih okvira zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Ako je suštinska autonomija ona formula kojom Rezolucija 1244 obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu i Metohiji ta nova formula koja ovoj zajednici obezbeđuje osnovne uslove opstanka na današnjem Kosovu i Metohiji, s obzirom na diskriminaciju prema Srbima, koja preovlađuje i u privremenim institucijama i u odnosu većinske zajednice.
Suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu podrazumeva teritorijalnu autonomiju, podelu Kosova na entitete ili kantonizaciju Kosova i Metohije, kao i odgovarajuću kulturnu i personalnu autonomiju.
Prilikom obrazovanja institucija vlasti na Kosovu i obezbeđivanja ovakve suštinske autonomije za srpsku zajednicu na Kosovu mora se voditi računa o još jednoj stvari o kojoj se vodilo računa u Bosni i Hercegovini posle Dejtonskog sporazuma. Činjenica je da je nacionalni, etnički sastav Kosova i Metohije, bitno promenjen posle 1999. godine.
U konstituisanju institucija na Kosovu i Metohiji mora se voditi računa o stanju kakvo je bilo 1999. godine.
Zatim, nešto o odnosima u državnoj zajednici. Prošlo je nešto više od godinu dana otkako je usvojena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Za to vreme nije urađeno mnogo, nije urađeno dovoljno, niti na planu njenog unutrašnjeg institucionalnog i zakonskog uređivanja, niti u sprovođenju njenih ustavnih nadležnosti.
Kada Vlada Srbije bude konstituisana, mi ćemo angažovano i sa punom odgovornošću pristupiti našim obavezama, koje proističu kako iz Ustavne povelje, tako i iz naše osnovne demokratske i evropske orijentacije. Vlada će učiniti sve što je u oblasti njenih nadležnosti moguće da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora. To najpre znači da Vlada mora da poradi na ostvarivanju obaveza Srbije prema njoj. U sklopu ustavnih promena koje nam predstoje, neophodno je, pored ostalog, izvršiti potrebna prilagođavanja Ustava Srbije Ustavnoj povelji.
Što se tiče rada na harmonizaciji, on mora da bude dovršen, a ono što je do sada učinjeno na usvajanju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore treba u narednom periodu da bude praktično primenjeno i nastavljeno, kako bi se uslovi tržišne privrede ubrzano ostvarivali za celo područje državne zajednice.
Ova vlada će sprovoditi pojačanu proevropsku politiku. To znači da će se u ovom domenu više raditi, a manje govoriti. U unutrašnjem razvoju Srbija mora postati bezbedna zemlja, u kojoj se ostvaruju ljudska i manjinska prava po evropskim merilima, u kojoj se zakoni poštuju, a institucije delaju, u kojoj vladaju tržišni zakoni poslovanja i gde je privredni kriminal iskorenjen, a korupcija svedena na najmanju meru.
Šta bi bilo više evropski od postizanja ovih ciljeva u unutrašnjem razvoju i pri tom, naravno, politika pridruživanja ovde je u prvom planu. To je politika za koju je Evropska unija već dala parametre, kako regionalne, u vidu njene strategije evropskog partnerstva, tako i neposredne, koje se tiču Srbije i Crne Gore. Mi očekujemo završetak Studije o izvodljivosti i neposredno posle toga započinjanje pregovora oko sklapanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Nama je već sada jasno da odmah moramo započeti usklađivanje bezmalo svakog zakona koji imamo i koji ćemo doneti sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Vlada će zato izraditi nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji, u kojoj će se izložiti osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih drušvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu.
Da pređem sa državnih institucija i stanja njima i u kom pravcu Vlada predviđa promene u njima, na područje ekonomije. Odmah da kažem da naši građani, naš običan čovek u sebi nosi veru da je vlastita snaga Srbije, koju Srbija poseduje, dovoljan garant ostvarljivosti ideje o ekonomski jakoj Srbiji. Nasuprot ovoj veri, vidimo da se u Srbiji već i suviše dugo teško živi. Veliki broj ljudu ne zna kako da sastavi kraj sa krajem.
Kloneći se demagogije i svake vrste neodgovornosti, pomenuću da uzroci za teško ekonomsko stanje u kojem se nalazimo nisu jednostavni, nisu od juče, a neki sežu i proizlaze iz ukupnih političkih prilika kroz koje je Srbija prošla u bližoj i daljoj prošlosti. Usredsređujući se na sadašnje stanje u ekonomiji, istakao bih nekoliko ključnih problema sa kojima moramo da se suočimo, svesni činjenice da, ukoliko hoćemo siguran napredak, prekih puteva i prostih rešenja ne može biti.
Najpre bih naglasio da nije dobro što je država sve one koji rade opteretila visokim porezima. Imam u vidu da je danas oko 950.000 ljudi bez posla, a brojni pokazatelji govore o viškovima radnika u mnogim preduzećima. Proizvodnja nastavlja da pada. U budžetu nema sredstava kojima bi se pokrenule investicije, nema novca za agrar i još uvek nema dostupnih stambenih kredita. Istovremeno Srbija uvozi jabuke i pšenicu. Uvoz je veći od izvoza za pet milijardi dolara. Dug zemlje je dostigao 14 milijardi dolara, a obaveze za njegovu otplatu će rasti u narednim godinama.
Najosnovniji programski cilj nove vladine ekonomske politike jeste da stvorimo uslove za konkurentnu domaću proizvodnju, kako bismo pokrenuli privrednu aktivnost, povećali udeo domaće robe na našem tržištu i pospešili izvoz. To će omogućiti veću zaposlenost i zadržavanje više novca u našoj ekonomiji.
Vlada će smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju, carinsku politiku i vancarinske mere učiniće efikasnijim, i radiće na obezbeđivanju povoljnijih kredita i pokretanju investicija. Vlada će podržati politiku stabilnog kursa dinara.
Svesni smo da će u prvom periodu navedeno smanjenje poreza umanjiti prihode budžetu, što ćemo kompenzovati većom naplatom poreza na promet i akciza, pogotovo na luksuzne proizvode i proizvode štetne po zdravlje. Jasna je namera da poreske obaveze budu tako raspodeljene da bogatiji slojevi stanovništva preuzmu veći poreski teret.
Adekvatnom carinskom politikom, efikasnijom naplatom carina, kao i vancarinski merama, pomoći ćemo sektorima koji imaju mogućnost da budu konkurentni, da stanu na noge.
A uticaćemo na strane proizvođače, čiji su proizvodi prisutni na našem tržištu, da bar deo proizvodnje prebace u Srbiju. Sprečićemo nekontrolisani uvoz robe po dampinškim cenama i robe koja ne zadovoljava važeće standarde.
Izvoz će, uz aktivno privlačenje stranog kapitala, biti prioritet i u radu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Osnovaćemo potrebne institucije koje će osiguravati izvozne poslove.
Da bi se nastavilo neophodno restrukturiranje privrede, jedan od prioriteta ove vlade biće pažljiva analiza stanja u svakom industrijskom sektoru pojedinačno i donošenje odgovarajućih strategijskih planova. Restrukturiranje velikih sistema ne mora i ne sme nužno da znači gubitak radnih mesta, ukoliko se potrudimo da ih preorijentišemo na profitabilnije poslove u okviru malih i srednjih preduzeća, koja su fleksibilnija i lakša za upravljanje.
Kada je o privatizaciji reč, neophodno je razmotriti na koji način se postojeći postupak privatizacije može unaprediti i otkloniti evidentne manjkavosti. Promena vlasništva mora da bude poštena, brza i u opštem interesu. Odgovarajućom zakonskom regulativom moraju se zaštititi interesi države i manjinskih akcionara. Sporne privatizacije, kod kojih postoji sumnja da je oštećen javni interes, da nisu poštovani zakon ili sklopljeni ugovori, biće preispitane.
Kada je reč o agrarnoj proizvodnji, biće uveden novi i realan sistem novčanih podsticaja, koji će omogućiti dugoročno planiranje i obezbediti neophodnu sigurnost seljacima.
Planiramo da izvršimo adekvatnu carinsku i vancarinsku zaštitu domaće poljoprivrede radi sprečavanja nekontrolisanog uvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije, čime će domaći proizvođači dobiti veću šansu. Cilj ovih mera neće biti protekcionizam, već zašita jednog od najvrednijih domaćih resursa – poljoprivrede, u skladu sa standardima zaštite koje koristi i Evropska nija.
Želim da kažem, posebno, da će jedan od prvih zadataka Ministarstva trgovine biti da, u domenu njegovih ovlašćenja, rasvetli sva pitanja vezana za postojeću šećernu aferu. Ovo je ne samo obaveza prema našim građanima i Evropskoj uniji, već i ekonomski prioritet, kako bi se obezbedio normalan izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Razvoj i reformu upravljanja saobraćajnim sistemima treba finansirati iz realnih izvora - koncesija, partnerstva javnog i privatnog sektora, a u skladu sa strategijom razvoja, što je osnova za dalji razvoj Srbije. Naravno da je neophodno intenzivirati radove na završetku Koridora 10, čime će put kroz Srbiju postati najjeftiniji i najsigurniji put koji povezuje zapadnu sa jugoistočnom Evropom.
Socijalnu politik mora da vodi država, a ne preduzeća. Aktivno ćemo voditi socijalni dijalog sa svim relevantnim partnerima, a sve sa ciljem da pronađemo rešenja koja će nam svima doneti bolji život. Jedan od prvih koraka nove vlade biće zaključivanje socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata, udruženja poslodavaca i države.
Zdravstveni sistem je jedan od najboljih pokazatelja na kom stepenu razvoja se nalazi društvo. Učiniće se sve radi stvaranja uslova da naš zdravstveni sistem, koji je već dugo u lošoj materijalnoj situaciji pruža mogućnosti da se u njemu ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, koja je jedan od najznačajnijih ciljeva naše vlade. Kako bi se to postiglo, potrebno je izvršiti promene u odgovarajućim zakonskim propisima, pre svega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kao i u poslovanju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Životna sredina je poslednji domen ove oblasti. Uspostavljanje jedinstvenog sistema zaštite životne sredine i prirodnih resursa jedna je od oblasti u kojoj treba hitno preduzeti zakonske mere u cilju približavanja standardima Evropske unije. Rad naše vlade biće usmeren ka tome da se resor zaštite životne sredine aktivno uključi u proces ekonomskih reformi i privatizacije.
Nekoliko reči o pravdi, državnoj upravi i neophodnim promenama u ovom delu državnog aparata.
U zemljama u tranziciji pravosuđe ima posebno veliki značaj. Jasno je da je pravosuđe u Srbiji u ovom trenutku u veoma lošem stanju. Karakteriše ga veliki stepen politizacije, neefikasnost i nažalost korupcija. Osim duge jednopartijske zloupotrebe i zaborava uloga sudstva u demokratskom društvu, propadanju našeg pravosuđa doprinelo je i narušavanje nezavisnosti sudstva prilikom donošenja izmene pravosudnih zakona. Nepovoljan materijalni položaj najvećeg broja zaposlenih u pravosuđu udaljio je veliki broj stručnih ljudi, a mladim i vrednim pravnicima pravosudnu funkciju učinio nedovoljno privlačnom.
Kada je reč o državnoj upravi i njenoj reformi, uprkos tome što su u međuvremenu osnovana dva tela koja su bila nadležna da se time bave, a to su Savet za državnu upravu i Agencija za razvoj državne uprave, tek treba pristupiti istinskom preuređenju državne uprave. Neophodno je u najkraćem roku izraditi dugoročnu strategiju reforme uprave, koja je sastavni deo naših evropskih integracionih procesa. Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave će biti, naravno, racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija uprave.
Poseban prioritet za Vladu predstavlja donošenje zakona o sprečavanju sukoba interesa, kojim će se sprečiti vršenje državnih funkcija na štetu javnog interesa. Poseban prioritet za Vladu predstavlja donošenje i zakona kojim bi se regulisala nadležnost i funkcionisanje institucije koja treba da omogući da, u onim slučajevima kada su građani već dobili zaštitu svojih prava i tim stepenom zaštite nisu zadovoljni, tu zaštitu obezbede i na drugi način, a reč je o instituciji ombudsmana ili narodnog advokata.
Naravno da ne spada u domen državne uprave u najužem smislu reči, ali Vlada će se postarati da se donese zakon o političkim strankama. Podsećam na činjenicu da postoji Zakon o finansiranju stranaka, a ne i zakon kojim se reguliše status političkih stranaka. Naravno da će Vlada, kada je reč o tzv. civilnom sektoru, izaći sa svojim predlogom zakona o nevladinim organizacijama. Radi se o jednom području koje je potpuno neregulisano, a pogotovo kada je reč o netransparentnosti, finansijskoj netransparentnosti ovog područja, a govorim o nevladinim organizacijama.
Iako je novi Zakon o lokalnoj samoupravi donet početkom 2002. godine, jedan od prioriteta Vlade će biti istinsko preuređenje lokalne samouprave, u vidu procesa sveobuhvatne decentralizacije vlasti i povećanja stepena finansijske autonomije jedinica lokalne samouprave.
Minsitarstvo unutrašnjih poslova biće transformisano u profesionalni organ državne uprave, koji će u svom radu u potpunosti poštovati ljudska prava i dostojanstvo ljudi, Ustav, zakon i međunarodna pravila. To Ministarstvo mora da bude otvoreno prema javnosti, politički neutralno, a pri svemu tome će se voditi računa o suštinskim nacionalnim interesima.
Posebno podvučen prioritetni zadatak Vlade u oblasti unutrašnjih poslova biće rasvetljavanje svih ubistava i pokušaja ubistava koja su se dogodila pre i posle 5. oktobra, kao i velikih privrednih i novčanih afera koje uznemiravaju građane.
U oblasti državne bezbednosti Vlada će nastaviti sa započetim reformama u BIA-i, koje su do sada najvećim delom bile samo formalnog karaktera. Nastojaćemo da oblast državne bezbednosti dovedemo u stanje da se sa sigurnošću može reći da je izvršena njena potpuna depolitizacija, da je oslobođena svih tereta iz prošlosti, kao i da je BIA potpuno kadrovski, tehnički i tehnološki osposobljena da obavlja svoju funkciju.
Najzad, kada je reč o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, sa čime se Srbija suočava i svih ovih godina se na težak način suočavala, a reč je o saradnji sa Haškim tribunalom. Vlada će učiniti sve da ta saradnja konačno postane dvosmerna. U tom smislu, između ostalog, nastojaćemo da obezbedimo sve pravne, materijalne i kadrovske pretpostavke da se ostvari i ubrza suđenje svim optuženim za ratne zločine pred domaćim sudovima, da se od Tribunala na korišćenje dobiju određena dokazna sredstva protiv naših državljana, kao i da se svim našim državljanima optuženim od strane Tribunala pruži adekvatna pomoć u njihovoj odbrani pred Tribunalom.
Takođe, nastojaćemo da sklopimo ugovor sa UN kojim bi se omogućilo da se kazne zatvora, izrečene od strane sudskih veća Tribunala u Hagu, služe u našoj zemlji.
Nešto o planovima Vlade u oblasti prosvete, kulture i nauke; na kraju, kao jedan od temeljnih stubova države, prosveta mora da zauzme svoje mesto pokretačke snage koja omogućuje napredak celog društva. Da bi ostvarili osvaj osnovni cilj, u postojeći obrazovni sistem neophodno je ugraditi najbolje principe nacionalne prosvetne tradicije i opšte principe i standarde zemalja članice Evropske unije. U ovom poslu mi moramo, naravno, voditi računa o našoj nacionalnoj i kulturnoj osobenosti, i jednim delom o specifičnosti postojećih institucija.
U tom smislu ćemo predložiti izmene Zakona o osnovama obrazovanja, koje će predvideti formiranje nacionalno–prosvetnog saveta kao nezavisnog stručnog tela, sastavljenog od predstavnika svih relevantnih nacionalnih institucija i pedagoških i obrazovnih ustanova.
Kada je o nauci reč, formiraćemo nacionalni savet za nauku, u koji ćemo pozvati predstavnike SAN-u i sve istaknute naučnike iz Srbije i dijaspore, povećaćemo ulaganje u nauku i doneti zakon o naučno-istraživačkom radu.
Najposle, kada je o kulturi reč, ova vlada će jasno definisati šta je nacionalna strategija srpske kulture. Na tom projektu radiće nacionalni savet za kulturu Srbije, a u koji ćemo pozvati najkompetentnije predstavnike iz svih oblasti kulture. Cilj je da se donošenjem nacionalne strategije pristupi obnovi kulture, a mi ćemo kao Vlada ceo proces podržati predlaganjem zakonske regulative i povećanjem budžeta za kulturu i, naravno, nauku. Podsticaćemo privatno preduzetništvo i inicijativu u kutlturu, a podržaćemo i negovanje kulturne baštine svih etničkih zajednica u Srbiji.
Nova vlada će dodatno regulisati odnose između države i verskih zajednica, pošto su prethodni zakoni iz te oblasti ukinuti. Učinićemo sve da se isprave nepravde, poput nacionalizacije imovine verskih zajednica. Osim toga, zakonom ćemo regulisati pravni položaj verskih zajednica i omogućiti uvođenje duhovne pomoći u bolnice, domove za stare i kaznene ustanove, kao i određivanje poreskih i drugih olakšica za verske zajednice.
Vodeći računa o činjenici da veliki deo našeg naroda živi van teritorije Srbije i Crne Gore, Vlada Republike Srbije smatra svojom obavezom da stvori uslove koji će dijaspori omogućiti uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život u matici. Prvi neophodan uslov za to je već ispunjen promenom izbornog zakona.
Sledeći korak će biti izmene Zakona o državljanstvu kojima će se liberalizovati režim prijema u državljanstvo lica srpskog porekla i time otvoriti vrata sveobuhvatnijem ostvarivanju prava srpske dijaspore.
Vlada će raditi i na ispravljanju dve velike nepravde koje su učinjene velikom broju ljudi, od kojih su danas mnogi u dijaspori, a to je vraćanje oduzete imovine i rehabilitacija nepravedno osuđenih.
Na kraju, kada je o nacionalni manjinama reč, one su živi svedoci istorije ovog dela Evrope. Često žrtve u prošlosti, danas postaju most između naroda i jedan od najvažnijih učesnika procesa čiji je cilj pomirenje, razumevanje i izgradnja trajnog poverenja u regionu. Da bi nacionalne manjine mogle u punoj meri da učestvuju u političkom životu Srbije, novim izmenama i dopunama izbornog zakona je omogućeno da, kao i u nekim susednim zemljama, manjine na osnovu prirodnog cenzusa dobiju svoje predstavnike u Skupštini Srbije, kao što će se opet, sa druge strane, Vlada postarati da predstavnici nacionalnih manjina budu na odgovarajući način predstavljeni i u samoj izvršnoj vlasti i upravi.
Na teritoriji Srbije živi čitav jedan stadalnički korpus izbeglica, kojih je 370.000, od kojih je preko 250.000 uzelo državljanstvo Srbije. Neophodno je učiniti sve da se njima olakša život u novoj sredini ili omogući povratak domovima koje su bili prinuđeni da napuste. Zato će Vlada pružiti punu pomoć pre svega u rešavanju imovinskih pitanja u Srbiji i rešavanju istih pitanja u zemljama iz kojih su izbeglice došle.
Mora se pronaći način da se olakša legalizacija novoizgrađenih objekata, započne dodela građevinskog zemljišta i pruži puna pomoć u rešavanju nezaposlenosti. Izbegličko pitanje nije više samo humanitarno pitanje, već je sastavni deo razvojne i socijalne politike Srbije. Posebno je važno podsticati regionalnu saradnju, jer bez saradnje Hrvatske, BiH i državne zajednice Srbije i Crne Gore nije moguće rešavati ovaj problem.
Možda treba, a možda i ne, pomenuti nešto što je poslednje ali ne i najmanje važno, pogotovo u ovoj godini. Reč je o sportu. S obzirom da smo u Olimpijskoj godini, naša Vlada će učiniti sve da stvori uslove za pripreme i nastupe sprotista na najvećem ovogodišnjem takmičenju. Vodeći računa o značaju koji sport ima u našem društvu i međunarodnom ugledu koji zahvaljujući uspesima sportista postiže naša zemlja, hitno ćem pristupiti donošenju Nacionalne strategije iz oblasti sporta i izradi Zakona o sportu, koji će za cilj imati dugoročno definisanje sporta u našem društvu. Polazeći od toga da sport u ovoj fazi treba da se finansira iz budžeta i donacija, pokrenućemo i javnu raspravu o donošenju zakona o privatizaciji u sportu.
Dame i gospodo poslanici, sasvim na kraju, u različitim vremenima otkrivaju se reči koje kao da imaju neka natprirodna svojstva i značenja, reči u koje se ne sme sumnjati, «reči kojima se uteruje strah u kosti.» Jedna od njih je i reč "reforma". Da li će ova vlada biti reformska? Svaka nova vlada teži da nešto promeni i u tome uspeva manje ili više. Ako pogledamo izbornu i posleizbornu retoriku u stabilnim demokrtskim državama, i tu ćete videti da je reč "reforma" na ceni, bar kada je reč o pojedinim oblastima: reformama u obrazovanju, zdravstvu, penzijskom osiguranju.
Nazovite to kako hoćete, ali ova vlada će nastojati da stvari menja u pojedinim oblastima u pravcu koji sam naznačio, zvali je reformskom ili ne. Ona neće novcem izvučeni iz džepova građana za plaćanje marketinški blistavih i skupih kampanja dokazivati da radi dobro. Ona neće dokazivati da teret tranzicije i reformi treba da se ponajviše, ako ne i isključivo, svali na narod, već, suprotno, da taj teret treba da podnesu svi: oni koji više imaju - više, oni koji manje imaju - manje.
Jedini pravi sud o tome kako radi jedna vlada mogu da daju narodni predstavnici u parlamentu i sam narod neposredno. Ova vlada će zato nastojati da bude odgovorna, što znači da će drugi, Skupština i građani, a ne samo ona sama, procenjivati koliko je u svemu bila uspešna.
Dame i gospodo poslanici, ovo je najkraće bio rezime programa, u širem obliku ćete ga dobiti posle pauze. Hteo bih, na kraju, da vas obavestim i o sastavu buduće vlade.
Pošto ćete biografske podatke o svim članovima Vlade takođe dobiti, neću vas sa njima sada upoznavati, pročitaću vam imena članova Vlade: Miroljub Labus - potpredsednik Vlade, Dragan Jočić - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Mlađan Dinkić - Ministarstvo finansija, Zoran Stojković - Ministarstvo pravde, Zoran Lončar - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ivana Dulić-Marković - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Maršićanin - Ministarstvo privrede, Radomir Naumov - Ministarstvo rudarstva i energetike, Velimir Ilić - Ministarstvo za kapitalne investicije, Bojan Dimitrijević - Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Predrag Bubalo - Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Slobodan Lalović - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Aleksandar Popović - Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ljiljana Čolić - Ministarstvo prosvete i sporta, Dragan Kojadinović - Ministarstvo kulture, Tomica Milosavljević - Ministarstvo zdravlja, Milan Radulović - Ministastvo vera, Vojislav Vukčević - Ministarstvo za dijasporu.
Dame i gospodo poslanici, hvala vam.
Pre 200 godina, da se podsetimo, Srbija je utvrđivala svoj državni status korak po korak osvajajući svoju slobodu, odnosno status međunarodno priznate države. Srbija je tada započela da se privredno, politički i kulturno preuređuje, sledujući civilizacijskim i demokratskim obrascima i standardima koji su preovlađivali u razvijenijem delu Evrope. U drugom delu 19. veka Srbija je, sa Crnom Gorom naravno, kao nezavisna država, postala suštinski deo ondašnje evropske zajednice država.
Danas, na početku novog veka, Srbija stoji, naravno ne u svemu na isti način, pred nekim zadacima pred kojim je stajala pre 200 godina. Zato su u pravu oni koji podsećaju na naše demografske i materijalne gubitke, na izgubljeno vreme, na istorijske zablude i promašaje, ali u pravu su i oni koji tvrde da se uprkos svemu, posebno okolnostima kakve su bile, Srbija ipak kretala napred.
Nekoliko stvari treba istaći koje su od posebnog značaja da bi se to kretanje Srbije napred, u ovom času, na početku novog veka, moglo da nastavi.
Koji su to problemi sa kojima se danas suočavamo?
Prvo,Srbija prvo mora da reši svoj državni status, koji je doveden u pitanje ako se ima na umu da na delu njene teritorije, na Kosovu i Metohiji, ne postoji naša vlast, već najviša vlast međunarodne zajednice.
Drugo, Srbija mora da utvrdi svoj status unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, utvrđujući i jačajući samu državnu zajednicu u skladu sa Ustavnom poveljom, a ne suprotno njoj; primenom te ustavne povelje, čineći tu zajednicu funkcionalnom, a ne u velikoj meri nefunkcionalnom kakva je danas.
Treći posao, treći zadatak kada je reč o obnovi državnih institucija jeste da Srbija mora iznutra da se uredi izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i uspostavljanjem pravne države. Pravna država podrazumeva raskid sa ostacima svesti i prakse partijske države. Pravna država podrazumeva odlučan obračun sa pravnim voluntarizmom i samovoljom. Pravna država, najposle, zahteva proterivanje korupcije, naročito one velike, pogotovu od svakog pokušaja da na suštinski neprirodan, a formalno nezakonit način stečene povlastice i bogatstva potisnu i obesmisle volju i interese naroda i institucija kroz koje se ta volja i ti interesi naroda ispoljavaju.
Četvrto, Srbija sa Crnom Gorom, takođe, mora da rešava pitanje svog statusa u Evropskoj uniji. Uz sva legitimna neslaganja i sporenja među relevantnim političkim strankama, i u ovom parlamentu i u javnosti u Srbiji, van svakog spora je suštinska pripadnost Srbije Evropi i potreba za formalnom potvrdom te pripadnosti i članstvom u evropskim strukturama.
To članstvo je ne samo ono što se hoće, to je u ovom trenutku nešto što se mora, što se drugačije ne može. Ono što se hoće po pravilu donosi korist, a ono što se mora, ne donosi uvek korist, ali evropski put za Srbiju i Crnu Goru u ovom trenutku nema alternative. Zato je naša najveća dužnost i obaveza ne samo da prekratimo višedecenijsko propadanje ustanova, nego i da uspstavimo takav institucionalni, pre svega ustavni okvir, koji će konačno omogućiti stabilan napredak Srbije.
Naravno da institucije, zakoni, integracija društva nisu cilj sam za sebe, već i sredstvo da u svakom društvu, a pogotovu u onom koje je trpelo pod svekolikim nasiljem, unutrašnjim i spoljnim, građani počnu da žive mirnije, bezbednije i uopšte bolje.
Da pođemo redom i u najkraćim crtama ću izložiti, a u jednom širem tekstu koji ćete dobiti posle pauze videćete, kako Vlada vidi promene u državi, privredi i u svim glavnim društvenim delatnostima.
Započeću, naravno, o državi, kako da se ona uredi, kako da se institucije ojačaju. Počeću sa onim delom države u kojoj je naša vlast najspornija, činjenicom da je iznad te vlasti uspostavljena vlast međunarodne zajednice.
Počeću sa Kosovom i Metohijom, kao jednim za ovu državu, za ovu vladu, za ovaj parlament, duboko sam uveren, najprečim pitanjem.
Imajući stalno na umu ovaj temeljni stav, hoću da kažem da će Vlada voditi realnu politiku državnih interesa. Odmah da odgovorim šta to konkretno znači: to, najpre, znači da nema rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije bez Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Onaj ko to pitanje želi da stavi na dnevni red treba da zna da bez Srbije i državne zajednice to nije realno učiniti, kao i to da za Srbiju reč "status", koja se toliko mnogo koristi u poslednje vreme u vezi Kosova i Metohije, može da ima mnoga značenja, ali nikako značenje nezavisnosti.
Prvi i najozbiljniji problem na Kosovu i Metohiji bio je i ostaje pitanje povratka srpskih prognanika u njihove domove i zavičaj. Razume se da mi ne možemo bez UNMIK-a ovaj problem da rešavamo, ali možemo da predložimo ostvarljiv plan u fazama, koje bi se odvijale po redosledu garantovane sigurnosti za povratnike. Po istom načelu postupnosti trebalo bi raditi na povraćaju imovine zakonitim vlasnicima, privatnim licima i državi, kao i na obezbeđenju i obnovi srpske i evropske kulturne baštine u Pokrajini.
S obzirom, to želim posebno da istaknem, na sve dramatične promene, zaista se postavlja urgentno pitanje, kada je reč o obespravljenosti srpskog življa na Kosovu i Metohiji, uspostavljanja novih mehanizama zaštite srpskog dela stanovništva, imovine i kulturnih dobara Pokrajine.
Vlada će, naravno sarađujući sa svim nadležnim organima, insistirati kod UNMIK-a i kod međunarodnih činilaca na drugačijem i novom postavljanju institucionalnih okvira zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Ako je suštinska autonomija ona formula kojom Rezolucija 1244 obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu i Metohiji ta nova formula koja ovoj zajednici obezbeđuje osnovne uslove opstanka na današnjem Kosovu i Metohiji, s obzirom na diskriminaciju prema Srbima, koja preovlađuje i u privremenim institucijama i u odnosu većinske zajednice.
Suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu podrazumeva teritorijalnu autonomiju, podelu Kosova na entitete ili kantonizaciju Kosova i Metohije, kao i odgovarajuću kulturnu i personalnu autonomiju.
Prilikom obrazovanja institucija vlasti na Kosovu i obezbeđivanja ovakve suštinske autonomije za srpsku zajednicu na Kosovu mora se voditi računa o još jednoj stvari o kojoj se vodilo računa u Bosni i Hercegovini posle Dejtonskog sporazuma. Činjenica je da je nacionalni, etnički sastav Kosova i Metohije, bitno promenjen posle 1999. godine.
U konstituisanju institucija na Kosovu i Metohiji mora se voditi računa o stanju kakvo je bilo 1999. godine.
Zatim, nešto o odnosima u državnoj zajednici. Prošlo je nešto više od godinu dana otkako je usvojena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Za to vreme nije urađeno mnogo, nije urađeno dovoljno, niti na planu njenog unutrašnjeg institucionalnog i zakonskog uređivanja, niti u sprovođenju njenih ustavnih nadležnosti.
Kada Vlada Srbije bude konstituisana, mi ćemo angažovano i sa punom odgovornošću pristupiti našim obavezama, koje proističu kako iz Ustavne povelje, tako i iz naše osnovne demokratske i evropske orijentacije. Vlada će učiniti sve što je u oblasti njenih nadležnosti moguće da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora. To najpre znači da Vlada mora da poradi na ostvarivanju obaveza Srbije prema njoj. U sklopu ustavnih promena koje nam predstoje, neophodno je, pored ostalog, izvršiti potrebna prilagođavanja Ustava Srbije Ustavnoj povelji.
Što se tiče rada na harmonizaciji, on mora da bude dovršen, a ono što je do sada učinjeno na usvajanju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore treba u narednom periodu da bude praktično primenjeno i nastavljeno, kako bi se uslovi tržišne privrede ubrzano ostvarivali za celo područje državne zajednice.
Ova vlada će sprovoditi pojačanu proevropsku politiku. To znači da će se u ovom domenu više raditi, a manje govoriti. U unutrašnjem razvoju Srbija mora postati bezbedna zemlja, u kojoj se ostvaruju ljudska i manjinska prava po evropskim merilima, u kojoj se zakoni poštuju, a institucije delaju, u kojoj vladaju tržišni zakoni poslovanja i gde je privredni kriminal iskorenjen, a korupcija svedena na najmanju meru.
Šta bi bilo više evropski od postizanja ovih ciljeva u unutrašnjem razvoju i pri tom, naravno, politika pridruživanja ovde je u prvom planu. To je politika za koju je Evropska unija već dala parametre, kako regionalne, u vidu njene strategije evropskog partnerstva, tako i neposredne, koje se tiču Srbije i Crne Gore. Mi očekujemo završetak Studije o izvodljivosti i neposredno posle toga započinjanje pregovora oko sklapanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Nama je već sada jasno da odmah moramo započeti usklađivanje bezmalo svakog zakona koji imamo i koji ćemo doneti sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Vlada će zato izraditi nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji, u kojoj će se izložiti osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih drušvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu.
Da pređem sa državnih institucija i stanja njima i u kom pravcu Vlada predviđa promene u njima, na područje ekonomije. Odmah da kažem da naši građani, naš običan čovek u sebi nosi veru da je vlastita snaga Srbije, koju Srbija poseduje, dovoljan garant ostvarljivosti ideje o ekonomski jakoj Srbiji. Nasuprot ovoj veri, vidimo da se u Srbiji već i suviše dugo teško živi. Veliki broj ljudu ne zna kako da sastavi kraj sa krajem.
Kloneći se demagogije i svake vrste neodgovornosti, pomenuću da uzroci za teško ekonomsko stanje u kojem se nalazimo nisu jednostavni, nisu od juče, a neki sežu i proizlaze iz ukupnih političkih prilika kroz koje je Srbija prošla u bližoj i daljoj prošlosti. Usredsređujući se na sadašnje stanje u ekonomiji, istakao bih nekoliko ključnih problema sa kojima moramo da se suočimo, svesni činjenice da, ukoliko hoćemo siguran napredak, prekih puteva i prostih rešenja ne može biti.
Najpre bih naglasio da nije dobro što je država sve one koji rade opteretila visokim porezima. Imam u vidu da je danas oko 950.000 ljudi bez posla, a brojni pokazatelji govore o viškovima radnika u mnogim preduzećima. Proizvodnja nastavlja da pada. U budžetu nema sredstava kojima bi se pokrenule investicije, nema novca za agrar i još uvek nema dostupnih stambenih kredita. Istovremeno Srbija uvozi jabuke i pšenicu. Uvoz je veći od izvoza za pet milijardi dolara. Dug zemlje je dostigao 14 milijardi dolara, a obaveze za njegovu otplatu će rasti u narednim godinama.
Najosnovniji programski cilj nove vladine ekonomske politike jeste da stvorimo uslove za konkurentnu domaću proizvodnju, kako bismo pokrenuli privrednu aktivnost, povećali udeo domaće robe na našem tržištu i pospešili izvoz. To će omogućiti veću zaposlenost i zadržavanje više novca u našoj ekonomiji.
Vlada će smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju, carinsku politiku i vancarinske mere učiniće efikasnijim, i radiće na obezbeđivanju povoljnijih kredita i pokretanju investicija. Vlada će podržati politiku stabilnog kursa dinara.
Svesni smo da će u prvom periodu navedeno smanjenje poreza umanjiti prihode budžetu, što ćemo kompenzovati većom naplatom poreza na promet i akciza, pogotovo na luksuzne proizvode i proizvode štetne po zdravlje. Jasna je namera da poreske obaveze budu tako raspodeljene da bogatiji slojevi stanovništva preuzmu veći poreski teret.
Adekvatnom carinskom politikom, efikasnijom naplatom carina, kao i vancarinski merama, pomoći ćemo sektorima koji imaju mogućnost da budu konkurentni, da stanu na noge.
A uticaćemo na strane proizvođače, čiji su proizvodi prisutni na našem tržištu, da bar deo proizvodnje prebace u Srbiju. Sprečićemo nekontrolisani uvoz robe po dampinškim cenama i robe koja ne zadovoljava važeće standarde.
Izvoz će, uz aktivno privlačenje stranog kapitala, biti prioritet i u radu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Osnovaćemo potrebne institucije koje će osiguravati izvozne poslove.
Da bi se nastavilo neophodno restrukturiranje privrede, jedan od prioriteta ove vlade biće pažljiva analiza stanja u svakom industrijskom sektoru pojedinačno i donošenje odgovarajućih strategijskih planova. Restrukturiranje velikih sistema ne mora i ne sme nužno da znači gubitak radnih mesta, ukoliko se potrudimo da ih preorijentišemo na profitabilnije poslove u okviru malih i srednjih preduzeća, koja su fleksibilnija i lakša za upravljanje.
Kada je o privatizaciji reč, neophodno je razmotriti na koji način se postojeći postupak privatizacije može unaprediti i otkloniti evidentne manjkavosti. Promena vlasništva mora da bude poštena, brza i u opštem interesu. Odgovarajućom zakonskom regulativom moraju se zaštititi interesi države i manjinskih akcionara. Sporne privatizacije, kod kojih postoji sumnja da je oštećen javni interes, da nisu poštovani zakon ili sklopljeni ugovori, biće preispitane.
Kada je reč o agrarnoj proizvodnji, biće uveden novi i realan sistem novčanih podsticaja, koji će omogućiti dugoročno planiranje i obezbediti neophodnu sigurnost seljacima.
Planiramo da izvršimo adekvatnu carinsku i vancarinsku zaštitu domaće poljoprivrede radi sprečavanja nekontrolisanog uvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije, čime će domaći proizvođači dobiti veću šansu. Cilj ovih mera neće biti protekcionizam, već zašita jednog od najvrednijih domaćih resursa – poljoprivrede, u skladu sa standardima zaštite koje koristi i Evropska nija.
Želim da kažem, posebno, da će jedan od prvih zadataka Ministarstva trgovine biti da, u domenu njegovih ovlašćenja, rasvetli sva pitanja vezana za postojeću šećernu aferu. Ovo je ne samo obaveza prema našim građanima i Evropskoj uniji, već i ekonomski prioritet, kako bi se obezbedio normalan izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Razvoj i reformu upravljanja saobraćajnim sistemima treba finansirati iz realnih izvora - koncesija, partnerstva javnog i privatnog sektora, a u skladu sa strategijom razvoja, što je osnova za dalji razvoj Srbije. Naravno da je neophodno intenzivirati radove na završetku Koridora 10, čime će put kroz Srbiju postati najjeftiniji i najsigurniji put koji povezuje zapadnu sa jugoistočnom Evropom.
Socijalnu politik mora da vodi država, a ne preduzeća. Aktivno ćemo voditi socijalni dijalog sa svim relevantnim partnerima, a sve sa ciljem da pronađemo rešenja koja će nam svima doneti bolji život. Jedan od prvih koraka nove vlade biće zaključivanje socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata, udruženja poslodavaca i države.
Zdravstveni sistem je jedan od najboljih pokazatelja na kom stepenu razvoja se nalazi društvo. Učiniće se sve radi stvaranja uslova da naš zdravstveni sistem, koji je već dugo u lošoj materijalnoj situaciji pruža mogućnosti da se u njemu ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, koja je jedan od najznačajnijih ciljeva naše vlade. Kako bi se to postiglo, potrebno je izvršiti promene u odgovarajućim zakonskim propisima, pre svega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kao i u poslovanju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Životna sredina je poslednji domen ove oblasti. Uspostavljanje jedinstvenog sistema zaštite životne sredine i prirodnih resursa jedna je od oblasti u kojoj treba hitno preduzeti zakonske mere u cilju približavanja standardima Evropske unije. Rad naše vlade biće usmeren ka tome da se resor zaštite životne sredine aktivno uključi u proces ekonomskih reformi i privatizacije.
Nekoliko reči o pravdi, državnoj upravi i neophodnim promenama u ovom delu državnog aparata.
U zemljama u tranziciji pravosuđe ima posebno veliki značaj. Jasno je da je pravosuđe u Srbiji u ovom trenutku u veoma lošem stanju. Karakteriše ga veliki stepen politizacije, neefikasnost i nažalost korupcija. Osim duge jednopartijske zloupotrebe i zaborava uloga sudstva u demokratskom društvu, propadanju našeg pravosuđa doprinelo je i narušavanje nezavisnosti sudstva prilikom donošenja izmene pravosudnih zakona. Nepovoljan materijalni položaj najvećeg broja zaposlenih u pravosuđu udaljio je veliki broj stručnih ljudi, a mladim i vrednim pravnicima pravosudnu funkciju učinio nedovoljno privlačnom.
Kada je reč o državnoj upravi i njenoj reformi, uprkos tome što su u međuvremenu osnovana dva tela koja su bila nadležna da se time bave, a to su Savet za državnu upravu i Agencija za razvoj državne uprave, tek treba pristupiti istinskom preuređenju državne uprave. Neophodno je u najkraćem roku izraditi dugoročnu strategiju reforme uprave, koja je sastavni deo naših evropskih integracionih procesa. Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave će biti, naravno, racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija uprave.
Poseban prioritet za Vladu predstavlja donošenje zakona o sprečavanju sukoba interesa, kojim će se sprečiti vršenje državnih funkcija na štetu javnog interesa. Poseban prioritet za Vladu predstavlja donošenje i zakona kojim bi se regulisala nadležnost i funkcionisanje institucije koja treba da omogući da, u onim slučajevima kada su građani već dobili zaštitu svojih prava i tim stepenom zaštite nisu zadovoljni, tu zaštitu obezbede i na drugi način, a reč je o instituciji ombudsmana ili narodnog advokata.
Naravno da ne spada u domen državne uprave u najužem smislu reči, ali Vlada će se postarati da se donese zakon o političkim strankama. Podsećam na činjenicu da postoji Zakon o finansiranju stranaka, a ne i zakon kojim se reguliše status političkih stranaka. Naravno da će Vlada, kada je reč o tzv. civilnom sektoru, izaći sa svojim predlogom zakona o nevladinim organizacijama. Radi se o jednom području koje je potpuno neregulisano, a pogotovo kada je reč o netransparentnosti, finansijskoj netransparentnosti ovog područja, a govorim o nevladinim organizacijama.
Iako je novi Zakon o lokalnoj samoupravi donet početkom 2002. godine, jedan od prioriteta Vlade će biti istinsko preuređenje lokalne samouprave, u vidu procesa sveobuhvatne decentralizacije vlasti i povećanja stepena finansijske autonomije jedinica lokalne samouprave.
Minsitarstvo unutrašnjih poslova biće transformisano u profesionalni organ državne uprave, koji će u svom radu u potpunosti poštovati ljudska prava i dostojanstvo ljudi, Ustav, zakon i međunarodna pravila. To Ministarstvo mora da bude otvoreno prema javnosti, politički neutralno, a pri svemu tome će se voditi računa o suštinskim nacionalnim interesima.
Posebno podvučen prioritetni zadatak Vlade u oblasti unutrašnjih poslova biće rasvetljavanje svih ubistava i pokušaja ubistava koja su se dogodila pre i posle 5. oktobra, kao i velikih privrednih i novčanih afera koje uznemiravaju građane.
U oblasti državne bezbednosti Vlada će nastaviti sa započetim reformama u BIA-i, koje su do sada najvećim delom bile samo formalnog karaktera. Nastojaćemo da oblast državne bezbednosti dovedemo u stanje da se sa sigurnošću može reći da je izvršena njena potpuna depolitizacija, da je oslobođena svih tereta iz prošlosti, kao i da je BIA potpuno kadrovski, tehnički i tehnološki osposobljena da obavlja svoju funkciju.
Najzad, kada je reč o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, sa čime se Srbija suočava i svih ovih godina se na težak način suočavala, a reč je o saradnji sa Haškim tribunalom. Vlada će učiniti sve da ta saradnja konačno postane dvosmerna. U tom smislu, između ostalog, nastojaćemo da obezbedimo sve pravne, materijalne i kadrovske pretpostavke da se ostvari i ubrza suđenje svim optuženim za ratne zločine pred domaćim sudovima, da se od Tribunala na korišćenje dobiju određena dokazna sredstva protiv naših državljana, kao i da se svim našim državljanima optuženim od strane Tribunala pruži adekvatna pomoć u njihovoj odbrani pred Tribunalom.
Takođe, nastojaćemo da sklopimo ugovor sa UN kojim bi se omogućilo da se kazne zatvora, izrečene od strane sudskih veća Tribunala u Hagu, služe u našoj zemlji.
Nešto o planovima Vlade u oblasti prosvete, kulture i nauke; na kraju, kao jedan od temeljnih stubova države, prosveta mora da zauzme svoje mesto pokretačke snage koja omogućuje napredak celog društva. Da bi ostvarili osvaj osnovni cilj, u postojeći obrazovni sistem neophodno je ugraditi najbolje principe nacionalne prosvetne tradicije i opšte principe i standarde zemalja članice Evropske unije. U ovom poslu mi moramo, naravno, voditi računa o našoj nacionalnoj i kulturnoj osobenosti, i jednim delom o specifičnosti postojećih institucija.
U tom smislu ćemo predložiti izmene Zakona o osnovama obrazovanja, koje će predvideti formiranje nacionalno–prosvetnog saveta kao nezavisnog stručnog tela, sastavljenog od predstavnika svih relevantnih nacionalnih institucija i pedagoških i obrazovnih ustanova.
Kada je o nauci reč, formiraćemo nacionalni savet za nauku, u koji ćemo pozvati predstavnike SAN-u i sve istaknute naučnike iz Srbije i dijaspore, povećaćemo ulaganje u nauku i doneti zakon o naučno-istraživačkom radu.
Najposle, kada je o kulturi reč, ova vlada će jasno definisati šta je nacionalna strategija srpske kulture. Na tom projektu radiće nacionalni savet za kulturu Srbije, a u koji ćemo pozvati najkompetentnije predstavnike iz svih oblasti kulture. Cilj je da se donošenjem nacionalne strategije pristupi obnovi kulture, a mi ćemo kao Vlada ceo proces podržati predlaganjem zakonske regulative i povećanjem budžeta za kulturu i, naravno, nauku. Podsticaćemo privatno preduzetništvo i inicijativu u kutlturu, a podržaćemo i negovanje kulturne baštine svih etničkih zajednica u Srbiji.
Nova vlada će dodatno regulisati odnose između države i verskih zajednica, pošto su prethodni zakoni iz te oblasti ukinuti. Učinićemo sve da se isprave nepravde, poput nacionalizacije imovine verskih zajednica. Osim toga, zakonom ćemo regulisati pravni položaj verskih zajednica i omogućiti uvođenje duhovne pomoći u bolnice, domove za stare i kaznene ustanove, kao i određivanje poreskih i drugih olakšica za verske zajednice.
Vodeći računa o činjenici da veliki deo našeg naroda živi van teritorije Srbije i Crne Gore, Vlada Republike Srbije smatra svojom obavezom da stvori uslove koji će dijaspori omogućiti uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život u matici. Prvi neophodan uslov za to je već ispunjen promenom izbornog zakona.
Sledeći korak će biti izmene Zakona o državljanstvu kojima će se liberalizovati režim prijema u državljanstvo lica srpskog porekla i time otvoriti vrata sveobuhvatnijem ostvarivanju prava srpske dijaspore.
Vlada će raditi i na ispravljanju dve velike nepravde koje su učinjene velikom broju ljudi, od kojih su danas mnogi u dijaspori, a to je vraćanje oduzete imovine i rehabilitacija nepravedno osuđenih.
Na kraju, kada je o nacionalni manjinama reč, one su živi svedoci istorije ovog dela Evrope. Često žrtve u prošlosti, danas postaju most između naroda i jedan od najvažnijih učesnika procesa čiji je cilj pomirenje, razumevanje i izgradnja trajnog poverenja u regionu. Da bi nacionalne manjine mogle u punoj meri da učestvuju u političkom životu Srbije, novim izmenama i dopunama izbornog zakona je omogućeno da, kao i u nekim susednim zemljama, manjine na osnovu prirodnog cenzusa dobiju svoje predstavnike u Skupštini Srbije, kao što će se opet, sa druge strane, Vlada postarati da predstavnici nacionalnih manjina budu na odgovarajući način predstavljeni i u samoj izvršnoj vlasti i upravi.
Na teritoriji Srbije živi čitav jedan stadalnički korpus izbeglica, kojih je 370.000, od kojih je preko 250.000 uzelo državljanstvo Srbije. Neophodno je učiniti sve da se njima olakša život u novoj sredini ili omogući povratak domovima koje su bili prinuđeni da napuste. Zato će Vlada pružiti punu pomoć pre svega u rešavanju imovinskih pitanja u Srbiji i rešavanju istih pitanja u zemljama iz kojih su izbeglice došle.
Mora se pronaći način da se olakša legalizacija novoizgrađenih objekata, započne dodela građevinskog zemljišta i pruži puna pomoć u rešavanju nezaposlenosti. Izbegličko pitanje nije više samo humanitarno pitanje, već je sastavni deo razvojne i socijalne politike Srbije. Posebno je važno podsticati regionalnu saradnju, jer bez saradnje Hrvatske, BiH i državne zajednice Srbije i Crne Gore nije moguće rešavati ovaj problem.
Možda treba, a možda i ne, pomenuti nešto što je poslednje ali ne i najmanje važno, pogotovo u ovoj godini. Reč je o sportu. S obzirom da smo u Olimpijskoj godini, naša Vlada će učiniti sve da stvori uslove za pripreme i nastupe sprotista na najvećem ovogodišnjem takmičenju. Vodeći računa o značaju koji sport ima u našem društvu i međunarodnom ugledu koji zahvaljujući uspesima sportista postiže naša zemlja, hitno ćem pristupiti donošenju Nacionalne strategije iz oblasti sporta i izradi Zakona o sportu, koji će za cilj imati dugoročno definisanje sporta u našem društvu. Polazeći od toga da sport u ovoj fazi treba da se finansira iz budžeta i donacija, pokrenućemo i javnu raspravu o donošenju zakona o privatizaciji u sportu.
Dame i gospodo poslanici, sasvim na kraju, u različitim vremenima otkrivaju se reči koje kao da imaju neka natprirodna svojstva i značenja, reči u koje se ne sme sumnjati, «reči kojima se uteruje strah u kosti.» Jedna od njih je i reč "reforma". Da li će ova vlada biti reformska? Svaka nova vlada teži da nešto promeni i u tome uspeva manje ili više. Ako pogledamo izbornu i posleizbornu retoriku u stabilnim demokrtskim državama, i tu ćete videti da je reč "reforma" na ceni, bar kada je reč o pojedinim oblastima: reformama u obrazovanju, zdravstvu, penzijskom osiguranju.
Nazovite to kako hoćete, ali ova vlada će nastojati da stvari menja u pojedinim oblastima u pravcu koji sam naznačio, zvali je reformskom ili ne. Ona neće novcem izvučeni iz džepova građana za plaćanje marketinški blistavih i skupih kampanja dokazivati da radi dobro. Ona neće dokazivati da teret tranzicije i reformi treba da se ponajviše, ako ne i isključivo, svali na narod, već, suprotno, da taj teret treba da podnesu svi: oni koji više imaju - više, oni koji manje imaju - manje.
Jedini pravi sud o tome kako radi jedna vlada mogu da daju narodni predstavnici u parlamentu i sam narod neposredno. Ova vlada će zato nastojati da bude odgovorna, što znači da će drugi, Skupština i građani, a ne samo ona sama, procenjivati koliko je u svemu bila uspešna.
Dame i gospodo poslanici, ovo je najkraće bio rezime programa, u širem obliku ćete ga dobiti posle pauze. Hteo bih, na kraju, da vas obavestim i o sastavu buduće vlade.
Pošto ćete biografske podatke o svim članovima Vlade takođe dobiti, neću vas sa njima sada upoznavati, pročitaću vam imena članova Vlade: Miroljub Labus - potpredsednik Vlade, Dragan Jočić - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Mlađan Dinkić - Ministarstvo finansija, Zoran Stojković - Ministarstvo pravde, Zoran Lončar - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ivana Dulić-Marković - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Maršićanin - Ministarstvo privrede, Radomir Naumov - Ministarstvo rudarstva i energetike, Velimir Ilić - Ministarstvo za kapitalne investicije, Bojan Dimitrijević - Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Predrag Bubalo - Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Slobodan Lalović - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Aleksandar Popović - Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ljiljana Čolić - Ministarstvo prosvete i sporta, Dragan Kojadinović - Ministarstvo kulture, Tomica Milosavljević - Ministarstvo zdravlja, Milan Radulović - Ministastvo vera, Vojislav Vukčević - Ministarstvo za dijasporu.
Dame i gospodo poslanici, hvala vam.
Dragan Maršićanin
| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ekspoze i predlog sastava Vlade koji je izložio Vojslav Koštunica, kandidat za predsednika Vlade. Dajem pauzu u trajanju od jednog sata, a tekst ekspozea i biografije kandidata za članove Vlade uručiće vam se na izlasku iz sale. Rad nastavljamo u 12,30 časova.
(Posle pauze – 12,55)
(Posle pauze – 12,55)
Dragan Maršićanin
| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, molim da utvrdimo da li imamo kvorum za raspravu.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za nastavak rasprave.
Podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Predlog po Poslovniku, gospodin Tadić.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za nastavak rasprave.
Podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Predlog po Poslovniku, gospodin Tadić.
Demokratska stranka
Boris Tadić
Dame i gospodo, na osnovu člana 90. Poslovnika, u ime poslaničke liste DS, predlažem dvostruko vreme za raspravu. Radi se o ekspozeu mandatara, radi se o vrhovnom državnom pitanju, o tome da li ćemo moći ili ne da se suočimo sa realnim problemima sa kojima država danas i svi mi zajedno imamo posla. Zbog toga predlažemo dvostruko vreme za raspravu, što ne znači da ćemo uvek i u svakom trenutku to dvostruko vreme koristiti, ali mislim da je ta mogućnost veoma značajna za kvalitetnu raspravu.
Dragan Maršićanin
| Predsedava
Da li ima drugih predloga? (Ne.)
Pre nego što stavim predlog gospodina Tadića, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Ko je za to da se vreme rasprave o ovoj tački dnevnog reda produži dvostruko?
Za 140, protiv 52, uzdržanih šest, nije glasalo 12, od ukupno 210 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Da li ima prijava? (Ima.)
Saglasno članu 186. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednika i članove Vlade.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, gospodin Tadić.
Pre nego što stavim predlog gospodina Tadića, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Ko je za to da se vreme rasprave o ovoj tački dnevnog reda produži dvostruko?
Za 140, protiv 52, uzdržanih šest, nije glasalo 12, od ukupno 210 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Da li ima prijava? (Ima.)
Saglasno članu 186. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednika i članove Vlade.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, gospodin Tadić.
Demokratska stranka
Boris Tadić
Dame i gospodo, poštovani predsedniče, imali smo prilike da čujemo ekspoze mandatara za sastav nove republičke vlade.
Na samom početku mogu da kažem, u nekoliko opštih ocena, da je, po mišljenju poslaničke grupe DS, ovaj ekspoze previše opšteg karaktera, bez jasnih planova, bez vizija, bez instrumenata da se dosegnu zaostajanja sa kojima se suočava zemlja, bez konkretnih naznaka o tome kako bismo, na primer, višedecenijsko tehnološko zaostajanje prebrodili, na koji način ćemo voditi efikasnu monetarnu politiku, obezbeđivati nova radna mesta, na koji način ćemo se uopšte suočavati sa realnim problemima društva.
Takođe je vidljivo u ovom ekspozeu da Vlada ne preuzima na sebe konkretne obaveze, kao ni rokove za izvršavanje tih obaveza. Vidljivo je da Vlada ili mandatar nemaju čvrste reči kojima bi politiku sprovodili, što najbolje ilustruje jedna od poslednjih ili poslednja rečenica: "Ova vlada će zato nastojati da bude odgovorna, što znači da će
drugi, Skupština i građani, a ne ona sama, procenjivati koliko je u svemu bila uspešna".
Naravno da će Skupština i građani to procenjivati, ne Vlada i to je glasno pravo građana i njihovih predstavnika u parlamentu, ali niti jedna vlada ne može da izađe u prvim danima svog mandata sa drugačijim do stavom - "vlada će biti odgovorna, mi obećavamo da će vlada biti odgovorna". To je stav koji smo očekivali u ovom ekspozeu.
Osvrnuću se na nekoliko mesta vezano za govor ili tekst koji smo kasnije dobili o budućnosti i strategije ove vlade. Mi se slažemo da postoje ključni problemi koje treba rešavati, oko kojih je neophodno formirati nacionalni konsenzus. To su pitanja Kosova i Metohije, to su i pitanja evropskog puta Srbije, našeg smeštanja u evropske integracije na ono mesto koje nam istorijski, geografski i kulturološki pripada.
To su i pitanja saradnje sa međunarodnim institucijama. To je i pitanje uspostavljanja čvrste reformisane, stabilne ekonomije, koja podrazumeva stabilnu makroekonomsku politiku. To je i pitanje koje podrazumeva čvrstu i jasnu koordinaciju između centralne ili Narodne banke i ministra finansija.
To je i pitanje socijalnog dogovora ili konačnog ugovora sa sindikatima ili podstreka da se uspostavi ugovor između poslodavaca i zaposlenih; uspostavljanje stabilnog pravnog sistema; garantovanje ljudskih prava; donošenje zakona koji bi reformisali ovu oblast; unapređenje uslova privređivanja.
Ali, to je i pitanje nasleđenih obaveza, imajući u vidu privatizaciju koja je učinjena i privatizaciju koja će morati biti učinjena, a sve u cilju uspostavljanja nove strukture vlasništva u našem društvu.
Naravno i da je ustavno pitanje jedno od ključnih sa kojima se suočavamo. Mi u DS-u se potpuno slažemo da je donošenje novog ustava jedan od prioriteta. Vrlo je teško izmeriti šta je ključni prioritet, ali jedan od prioriteta svakako, u saglasnosti ili u koordinaciji sa ubrzanom, dovoljno dobro koncipiranom i osmišljenom strateškom plitikom. Upravo u ustavu ključno jeste pitanje vlasništva, jer ono po dubini, po vertikali menja strukturu našeg društva; menjaće odnose između građana, potpuno drugačije postaviti pitanje odnosa prema radu, privatnom preduzetništvu, učiniti čitav sistem efikasnijim.
Kroz promenu strukture vlasništva, mi ćemo menjati i strukturu društva, to društvo učiniti modernijim, prilagodljivijim evropskim integracijama, za koje se bukvalno svi u ovoj skupštini zalažemo, sa desne i leve strane parlamenta. Mislim da tu nema velikih dilema.
Mi smo očekivali da će ovaj ekspoze u sebe uključiti jasnije ekonomske ciljeve vlade. Jedan deo svoga vremena ću posvetiti upravo ovoj temi. Očekivali smo da će ovaj ekspoze makar sagledati tri ključna cilja koja vlada treba da realizuje u narednom periodu u domenu ekonomije. To je restrukturisanje javnih preduzeća, restrukturisanje javne potrošnje i deregulacija, to jest unapređenje ukupnog poslovnog ambijenta, što bi trebalo da obezbedi nova radna mesta, privatno preduzetništvo, individualno preduzetništvo i uopšte rast ekonomije u našem društvu.
U ovom materijalu nema naznaka da će ova tri cilja biti ključni prioritet Vlade Srbije. Mi smatramo da je to problem. To je problem koji će ostaviti negativnog traga na ukupni životni standard, stabilnost naše zemlje, ne samo ekonomsku, nego konsekventno značaju ekonomije i političku stabilnost naše zemlje.
Samo u jednoj rečenici pominje se deregulacija, koja bi trebalo da liberalizuje uslove privređivanja, ali ona se odnosi na zakonske projekte koje je prethodna vlada već uputila parlamentu, kao što su zakon o registraciji privrednih subjekata, zakon o stečaju i slično, tako da se može zaključiti da ekonomski deo ekspozea nije čak ni spisak samo najboljih želja, već nabrajanje potencijalnih namera, bez preuzimanja odgovornosti, bez jasno definisanih zadataka, jasnih planova i ciljeva. To je problem.
Mi smo u ovom ekspozeu očekivali mnogo jasnijih naznaka, upravo vezanih za ekonomske probleme, jer su oni ključni problemi društva u kojem živimo. To su realni problemi. Jedan ekspoze mora da se suoči na ozbiljan, kvalitetan način sa realnim problemima, bilo da su oni nasleđeni od vlade u kojoj je ključnu ulogu imala upravo Demokratska stranka, ili vlade u kojoj je ključnu ulogu imala Socijalistička partija Srbije, ili, jedno vreme, Srpska radikalna stranka.
Realni problemi društva su ono sa čim svaka vlada mora da se suočava, i ova sadašnja, odnosno buduća, koja će biti izabrana na ovom zasedanju, ili neka buduća posle sledećih izbora.
Mogu da primetim da je najavljeno značajno smanjenje poreskih opterećenja privrede, i uz istovremeno uvećanje rashoda u delu buduće socijalne politike, agrarnog budžeta, budžetskih investicija, budžetske rekapitalizacije fondova za podršku malih i srednjih preduzeća. I tu se nalazimo pred jednim problemom: ne može " i jare i pare". Dakle, bilo bi idealno kada bi moglo, ali to nije moguće ni u jednoj jedinoj vladi.
Neko ima primedbu da je moguće "i jare i pare", ali mi jako dobro znamo, i to je u našoj nacionalnoj tradiciji, da je to nemoguće, a posebno je nemoguće u jednoj realno vođenoj ekonomiji. Posebno je nemoguće u društvu koje nema sredstava za dugoročne investicije, zbog čega su kamate na ta sredstva izuzetno velike, zbog čega je kod nas jeftina radna snaga, ali skup novac.
Zbog toga nema kredita za stambenu izgradnju u meri u kojoj je to potrebno i to je ključni, temeljni, hronični problem ovog društva, jer smo mi društvo koje je trajno ili za duže vreme ispražnjeno od ozbiljnih sredstava za investicije, što bi obezbedilo valjanu ekonomsku stabilnost.
Ovde vidimo da politika Vlade namerava da bude socijalna politika i da se smanjenjem poreza, ali povećanjem akciza i drugih dažbina na luksuzne proizvode - ili na proizvode duvanske industrije, što predstavlja izvestan problem, o tome, možda, nekoliko rečenica naknadno - namerava sprovesti ideja o povećanim budžetskim rashodima za budžetske korisnike.
Moram da priznam da sam prvi put takvu rečenicu čuo u ekspozeu Milke Planinc 1980. godine i da se ona ponavljala iz vlade u vladu.
Vrlo je važno da naši građani i naši političari, i oni koji preuzimaju odgovornost, prestanu da govore da će se povećavati akcize na luksuzne proizvode, jer se ni luksuzni proizvodi ne troše toliko da bi to moglo da obezbedi potrebna budžetska sredstva za sve one budžetske korisnike kojima je potrebno više novca.
Ako hoćemo da govorimo o realnim kategorijama, to je naprosto tako. To veoma dobro zvuči na samom početku rada vlade, ali to ne rešava problem. Problem rešava povećana proizvodnja, nova radna mesta i mogućnosti da se kroz smanjenje poreza, uz ostvarenu veću proizvodnju i više radnih mesta i doprinosa, obezbede sredstva za namirivanje potencijalnih budžetskih korisnika.
Niko nije danas zadovoljan onim što dobija iz budžeta, ni zdravstvo, ni prosveta, ni vojska, ni policija, ali je veoma važno da ekspoze ili ekonomska strategija rada vlade bude na realnim osnovama.
A ne da bude oslonjena na ono što smo do sada hiljadu puta čuli i što ne uvećava realno sredstva u budžetu kojima bi se jedna takva politika mogla voditi.
Drugo, povećanje akciza za duvan i dodatnih izdvajanja za proizvode duvanske industrije, dovodi u pitanje izvršenu privatizaciju duvanske industrije. Možemo imati primedbe na privatizaciju, koja je uzgred rečeno i od međunarodnih institucija ocenjena kao jedna od najuspešnijih, ali problem jeste kredibilitet ove zemlje pred potencijalnim međunarodnim investitorima. Jer oni koji su ušli u privatizaciju duvanske industrije, to su učinili uz sistemske zakone i hteli su da privatizuju duvansku industriju pod uslovima koji su pravno sigurni.
Ovde govorimo o elementima pravne sigurnosti, govorimo o uslovima privređivanja i ne mogu se ti uslovi svakom potencijalnom ulagaču u našu privredu, tj. onome ko će otvoriti nova radna mesta, menjati od dana do dana, od vlade do vlade, jer ćemo mi u tom smislu biti jedna nestabilna zona za investicije i to je vrlo opasno za buduću stabilizaciju našeg ekonomskog i političkog sistema.
Na samom početku mogu da kažem, u nekoliko opštih ocena, da je, po mišljenju poslaničke grupe DS, ovaj ekspoze previše opšteg karaktera, bez jasnih planova, bez vizija, bez instrumenata da se dosegnu zaostajanja sa kojima se suočava zemlja, bez konkretnih naznaka o tome kako bismo, na primer, višedecenijsko tehnološko zaostajanje prebrodili, na koji način ćemo voditi efikasnu monetarnu politiku, obezbeđivati nova radna mesta, na koji način ćemo se uopšte suočavati sa realnim problemima društva.
Takođe je vidljivo u ovom ekspozeu da Vlada ne preuzima na sebe konkretne obaveze, kao ni rokove za izvršavanje tih obaveza. Vidljivo je da Vlada ili mandatar nemaju čvrste reči kojima bi politiku sprovodili, što najbolje ilustruje jedna od poslednjih ili poslednja rečenica: "Ova vlada će zato nastojati da bude odgovorna, što znači da će
drugi, Skupština i građani, a ne ona sama, procenjivati koliko je u svemu bila uspešna".
Naravno da će Skupština i građani to procenjivati, ne Vlada i to je glasno pravo građana i njihovih predstavnika u parlamentu, ali niti jedna vlada ne može da izađe u prvim danima svog mandata sa drugačijim do stavom - "vlada će biti odgovorna, mi obećavamo da će vlada biti odgovorna". To je stav koji smo očekivali u ovom ekspozeu.
Osvrnuću se na nekoliko mesta vezano za govor ili tekst koji smo kasnije dobili o budućnosti i strategije ove vlade. Mi se slažemo da postoje ključni problemi koje treba rešavati, oko kojih je neophodno formirati nacionalni konsenzus. To su pitanja Kosova i Metohije, to su i pitanja evropskog puta Srbije, našeg smeštanja u evropske integracije na ono mesto koje nam istorijski, geografski i kulturološki pripada.
To su i pitanja saradnje sa međunarodnim institucijama. To je i pitanje uspostavljanja čvrste reformisane, stabilne ekonomije, koja podrazumeva stabilnu makroekonomsku politiku. To je i pitanje koje podrazumeva čvrstu i jasnu koordinaciju između centralne ili Narodne banke i ministra finansija.
To je i pitanje socijalnog dogovora ili konačnog ugovora sa sindikatima ili podstreka da se uspostavi ugovor između poslodavaca i zaposlenih; uspostavljanje stabilnog pravnog sistema; garantovanje ljudskih prava; donošenje zakona koji bi reformisali ovu oblast; unapređenje uslova privređivanja.
Ali, to je i pitanje nasleđenih obaveza, imajući u vidu privatizaciju koja je učinjena i privatizaciju koja će morati biti učinjena, a sve u cilju uspostavljanja nove strukture vlasništva u našem društvu.
Naravno i da je ustavno pitanje jedno od ključnih sa kojima se suočavamo. Mi u DS-u se potpuno slažemo da je donošenje novog ustava jedan od prioriteta. Vrlo je teško izmeriti šta je ključni prioritet, ali jedan od prioriteta svakako, u saglasnosti ili u koordinaciji sa ubrzanom, dovoljno dobro koncipiranom i osmišljenom strateškom plitikom. Upravo u ustavu ključno jeste pitanje vlasništva, jer ono po dubini, po vertikali menja strukturu našeg društva; menjaće odnose između građana, potpuno drugačije postaviti pitanje odnosa prema radu, privatnom preduzetništvu, učiniti čitav sistem efikasnijim.
Kroz promenu strukture vlasništva, mi ćemo menjati i strukturu društva, to društvo učiniti modernijim, prilagodljivijim evropskim integracijama, za koje se bukvalno svi u ovoj skupštini zalažemo, sa desne i leve strane parlamenta. Mislim da tu nema velikih dilema.
Mi smo očekivali da će ovaj ekspoze u sebe uključiti jasnije ekonomske ciljeve vlade. Jedan deo svoga vremena ću posvetiti upravo ovoj temi. Očekivali smo da će ovaj ekspoze makar sagledati tri ključna cilja koja vlada treba da realizuje u narednom periodu u domenu ekonomije. To je restrukturisanje javnih preduzeća, restrukturisanje javne potrošnje i deregulacija, to jest unapređenje ukupnog poslovnog ambijenta, što bi trebalo da obezbedi nova radna mesta, privatno preduzetništvo, individualno preduzetništvo i uopšte rast ekonomije u našem društvu.
U ovom materijalu nema naznaka da će ova tri cilja biti ključni prioritet Vlade Srbije. Mi smatramo da je to problem. To je problem koji će ostaviti negativnog traga na ukupni životni standard, stabilnost naše zemlje, ne samo ekonomsku, nego konsekventno značaju ekonomije i političku stabilnost naše zemlje.
Samo u jednoj rečenici pominje se deregulacija, koja bi trebalo da liberalizuje uslove privređivanja, ali ona se odnosi na zakonske projekte koje je prethodna vlada već uputila parlamentu, kao što su zakon o registraciji privrednih subjekata, zakon o stečaju i slično, tako da se može zaključiti da ekonomski deo ekspozea nije čak ni spisak samo najboljih želja, već nabrajanje potencijalnih namera, bez preuzimanja odgovornosti, bez jasno definisanih zadataka, jasnih planova i ciljeva. To je problem.
Mi smo u ovom ekspozeu očekivali mnogo jasnijih naznaka, upravo vezanih za ekonomske probleme, jer su oni ključni problemi društva u kojem živimo. To su realni problemi. Jedan ekspoze mora da se suoči na ozbiljan, kvalitetan način sa realnim problemima, bilo da su oni nasleđeni od vlade u kojoj je ključnu ulogu imala upravo Demokratska stranka, ili vlade u kojoj je ključnu ulogu imala Socijalistička partija Srbije, ili, jedno vreme, Srpska radikalna stranka.
Realni problemi društva su ono sa čim svaka vlada mora da se suočava, i ova sadašnja, odnosno buduća, koja će biti izabrana na ovom zasedanju, ili neka buduća posle sledećih izbora.
Mogu da primetim da je najavljeno značajno smanjenje poreskih opterećenja privrede, i uz istovremeno uvećanje rashoda u delu buduće socijalne politike, agrarnog budžeta, budžetskih investicija, budžetske rekapitalizacije fondova za podršku malih i srednjih preduzeća. I tu se nalazimo pred jednim problemom: ne može " i jare i pare". Dakle, bilo bi idealno kada bi moglo, ali to nije moguće ni u jednoj jedinoj vladi.
Neko ima primedbu da je moguće "i jare i pare", ali mi jako dobro znamo, i to je u našoj nacionalnoj tradiciji, da je to nemoguće, a posebno je nemoguće u jednoj realno vođenoj ekonomiji. Posebno je nemoguće u društvu koje nema sredstava za dugoročne investicije, zbog čega su kamate na ta sredstva izuzetno velike, zbog čega je kod nas jeftina radna snaga, ali skup novac.
Zbog toga nema kredita za stambenu izgradnju u meri u kojoj je to potrebno i to je ključni, temeljni, hronični problem ovog društva, jer smo mi društvo koje je trajno ili za duže vreme ispražnjeno od ozbiljnih sredstava za investicije, što bi obezbedilo valjanu ekonomsku stabilnost.
Ovde vidimo da politika Vlade namerava da bude socijalna politika i da se smanjenjem poreza, ali povećanjem akciza i drugih dažbina na luksuzne proizvode - ili na proizvode duvanske industrije, što predstavlja izvestan problem, o tome, možda, nekoliko rečenica naknadno - namerava sprovesti ideja o povećanim budžetskim rashodima za budžetske korisnike.
Moram da priznam da sam prvi put takvu rečenicu čuo u ekspozeu Milke Planinc 1980. godine i da se ona ponavljala iz vlade u vladu.
Vrlo je važno da naši građani i naši političari, i oni koji preuzimaju odgovornost, prestanu da govore da će se povećavati akcize na luksuzne proizvode, jer se ni luksuzni proizvodi ne troše toliko da bi to moglo da obezbedi potrebna budžetska sredstva za sve one budžetske korisnike kojima je potrebno više novca.
Ako hoćemo da govorimo o realnim kategorijama, to je naprosto tako. To veoma dobro zvuči na samom početku rada vlade, ali to ne rešava problem. Problem rešava povećana proizvodnja, nova radna mesta i mogućnosti da se kroz smanjenje poreza, uz ostvarenu veću proizvodnju i više radnih mesta i doprinosa, obezbede sredstva za namirivanje potencijalnih budžetskih korisnika.
Niko nije danas zadovoljan onim što dobija iz budžeta, ni zdravstvo, ni prosveta, ni vojska, ni policija, ali je veoma važno da ekspoze ili ekonomska strategija rada vlade bude na realnim osnovama.
A ne da bude oslonjena na ono što smo do sada hiljadu puta čuli i što ne uvećava realno sredstva u budžetu kojima bi se jedna takva politika mogla voditi.
Drugo, povećanje akciza za duvan i dodatnih izdvajanja za proizvode duvanske industrije, dovodi u pitanje izvršenu privatizaciju duvanske industrije. Možemo imati primedbe na privatizaciju, koja je uzgred rečeno i od međunarodnih institucija ocenjena kao jedna od najuspešnijih, ali problem jeste kredibilitet ove zemlje pred potencijalnim međunarodnim investitorima. Jer oni koji su ušli u privatizaciju duvanske industrije, to su učinili uz sistemske zakone i hteli su da privatizuju duvansku industriju pod uslovima koji su pravno sigurni.
Ovde govorimo o elementima pravne sigurnosti, govorimo o uslovima privređivanja i ne mogu se ti uslovi svakom potencijalnom ulagaču u našu privredu, tj. onome ko će otvoriti nova radna mesta, menjati od dana do dana, od vlade do vlade, jer ćemo mi u tom smislu biti jedna nestabilna zona za investicije i to je vrlo opasno za buduću stabilizaciju našeg ekonomskog i političkog sistema.
Dragan Maršićanin
| Predsedava
Oprostite, da li ćete koristiti ukupno vreme ili iz dva dela?
Demokratska stranka
Boris Tadić
Koristiću ukupno vreme.
Dragan Maršićanin
| Predsedava
Hvala.