Replika gospodin Mihajlov.

Posle časa čitanja čuli smo i par političkih ocena. Da se vratimo na ovo kada kažete da će vlada i Demokratska stranka Srbije više trošiti para nego što je trošila sadašnja i kako će se te pare naći ako planiramo da smanjimo poreze.
Pare će se naći ovde; država Srbija samo od afere šećera gubi 100 miliona evra godišnje i tu su pare koje će Srbija naći da se plaćaju sva ova davanja. Pare koje završavaju u privatnim džepovima onih koji finansiraju vašu stranku završiće u državnoj kasi.
I odatle ćemo finansirati fondove za socijalna davanja, za razvoj malih i srednjih preduzeća. Tu su pare. Razvijaćemo mala i srednja preduzeća građana Srbije, a ne preduzeća finansijera Demokratske stranke.
Druga stvar, finansijska kontrola oko suzbijanja šverca duvana takođe će da utera pare u budžet. Samo jedna finansijska kontrola u ovom obimu može da poveća budžet za 20% i tu će biti pare iz kojih će se finansirati ova davanja.
Što se tiče Miloševića i svega ovoga, setite se da je glas kojim je izabran Dragoljub Mićunović u Skupštini državne zajednice, koju čuva na način na koji čuva, za predsednika Skupštine državne zajednice takođe glas socijalista Baneta Ivkovića, čiji je predsednik takođe bio Slobodan Milošević, ali vam to tada nije smetalo.
Manite me tog vašeg pragmatizma i pominjanja crkve samo kada vam je to u interesu. Vi ste u srpskoj politici instalirali načelo – ko hoće da se bavi politikom nema šta da traži u crkvi, jer tu nema morala i ko hoće da se bavi moralom u politici treba da ide u crkvu. Nemojte vi da se pozivate na Boga i crkvu, jer svakog će da stigne Božija kazna onako kako je zaslužio.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Lazarević, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovano predsednišvo, poštovane dame i kolege poslanici, od 2000. godine ovo je treća vlada koja se formira ili bi trebalo da bude formirana. Kakva god, ali je treća i siguran sam da je ovo treća sreća ili bar verujem da će biti treća sreća, kako kaže naš narod. Sreća, pre svega, za vladu, a mnogo veća sreća za narod ove zemlje, koji očekuje da bude nešto bolje, najzad.
Mislim da je krajnje vreme da se podvuče crta sa prošlošću, ali da se ne zaboravi ta ista prošlost. Da podvučemo crtu sa onim što su nekada neki radili, pa ovu zemlju unazađivali, pa da podvučemo crtu sa onim što su doskora neki radili, pa nisu dobro radili i da krenemo da radimo svi zajedno, a da bude bolje građanima Srbije, jer zbog njih postoji parlament, a zbog njih, bogami, postoji i vlada.
Srbija danas ima i imaće vladu koja će imati puno problema. To je vlada koja će biti hrabra. Problemi su nasleđeni. Nije ta vlada stvorila te probleme. Samo ću neke da nabrojim: neefikasna privreda, društveni proizvod mali, spoljno-trgovinski deficit veliki, puno, skoro milion ljudi nezaposleno, fiktivno, takođe puno, nezaposlenih ljudi.
Zatim, problem Kosova, problem kriminala i korupcije nerešen, što će nova vlada morati da razreši, pa problem afera za koje svi želimo da budu što pre razrešene, šećerne i druge.
Onda odsustvo pravde, da rešimo i taj problem, zašto nisu kažnjeni oni koji su pravili i koji prave prekršaje. Zašto nisu kažnjeni oni koji su postali finansijski moćnici i oni koji su se obogatili na nesreći ovog naroda. To će vlada, pretpostavljam, uspešno rešiti. Onda ćemo imati zadovoljne i bogate građane.
Kakvi su danas građani Srbije? Umorni, nesrećni, razočarani. Razočarali su ih ljudi koji su im obećavali lak život, ljudi koji su im obećavali mnogo toga dobrog. G17 plus je stranka koja je prilično odgovorna i koja neće da sedne u opoziciju i da odatle kritikuje, koja neće da sedi i ništa ne radi, nego hoće da se prihvati ovog odgovornog zadatka, sviđalo se to nekome ili ne. G17 plus ima ljude koji hoće da rade, ima ljude koji znaju kako treba da rade i ima ljude koji imaju hrabrosti da se uhvate sa problemima u koštac.
Dame i gospodo, da ne bude sve negativno za ovu vladu, ima nečeg i pozitivnog. Ova vlada treba da izvuče pozitivne zaključke iz onoga što je negativno radila prethodna vlada. Na greškama se najbolje uči. Sve ono što su loše radili ova vlada ne treba da ponavlja, ali ima i nečeg dobrog. Ono što je prethodna vlada dobro radila treba da se zadrži i nastavi. Nije sve bilo tako loše. Nemojte da budemo neobjektivni. Ima stvari koje su dobre i hajde da ih nastavimo. Negde se stalo i tamo gde se stalo treba da se produži.
Treća stvar, koja čeka ovu vladu, pozitivna je i to je jaka opozicija. Jaka opozicija koja će kontrolisati vladu nešto je što će onemogućiti vladi da se uspava, nešto što će onemogućiti vladi da se odnarodi, da zaboravi na glasače, nešto što će onemogućiti vladi da zaboravi na svoja obećanja koja smo danas čuli. Ta jaka opozicija, ako bude konstruktivna, ako bude argumentovana, kao što priča da hoće biti, dobro je došla. Ta opozicija će pomoći da ovaj parlament kontroliše kako radi vlada. Ta opozicija je glas naroda i preko te opozicije i pozicije, kada vlada ne bude radila dobro, reći ćemo šta građani misle o reformama koje ta vlada sprovodi.
Kako se krenulo? Ako se po jutru dan poznaje, vrlo dobro se krenulo. Ovaj parlament dobro radi, gospodo. Za mesec dana rada postao je aktivan. Slušamo šta opozicija priča. Vladajuća većina nije isključiva. Nije bitno kako, već je bitno šta priča, a za vladu će biti bitno ne šta priča, već šta radi. Slušali smo šta priča opozicija, amandmane koje su imali usvajala je većina, predlagači su usvajali, a to su dobri amandmani za Srbiju, pa zašto ne bismo zajedno radili.
Mislim da uspostavljanje institucija koje je krenulo od parlamenta, predsednika parlamenta, a potom vlade sutra ili kada već bude bila izglasana, pa do predsednika Republike, jeste pozitivan pomak za ovaj parlament kome se polako vraća dostojanstvo. Za to vraćanje dostojanstva smo zaslužni svi mi narodni poslanici.
Šta radi vlada i šta traži vlada na kraju.
Vi špekulišete danas ovde koliko će trajati, pa niko ne zna. Trajaće onoliko koliko bude dobro radila, koliko bude bila uspešna toliko će i valjati ovom narodu. Danas traži šansu da radi. Evropa je tu šansu dala, Evropa je jasno rekla, gospodo, evo vam, izabrali ste vladu i neka ta vlada radi, nikakvih sankcija neće biti, podržavaćemo vladu na osnovu njenih rezultata.
Pa, naravno, to tražimo i od građana Srbije, to tražimo od opozicije, da ovu vladu podržava samo na osnovu rezultata koje će ova vlada ostvarivati. Ako ne bude rezultata, ako ta vlada ne bude reformska, ako ta vlada ne bude uspešna, poštena, kvalitetna, pa naravno da će biti zamenjena i naravno da neće biti izglasano poverenje toj vladi, pre svega od građana Srbije, a potom i od opozicije ili pozicije.
Pre svega, moramo dati šansu vladi. Mi se danas nakritikovasmo rada ljudi koji tek treba da počnu da rade. Hajde da im damo šansu svi zajedno.
Put je težak. Nije lako. Sigurno da je Evropska unija i ekonomske reforme koje nas očekuju put kojim ova vlada treba da ide, put kojim ova zemlja mora da ide, pa ne želimo više da budemo izolovani, ne želimo više da budemo posebno ostrvo i sami sebe stalno da udaljavamo od evropskih integracija.
Hoću da živim u Evropi. Hoću da budem suštinski deo Evrope. Hoću da ova zemlja ima tržište koje je veliko, hoću slobodno da putujemo, hoću da ljudi ulažu u ovu zemlju i hoću da normalno živimo. To hoćemo mi, poslanici iz G17 plus, to hoće narod Srbije. To je ono što mi kao obavezu imamo da im pružimo, to je ono što ova vlada mora da im obezbedi, to je ono što mi moramo zajedno da uradimo, sviđalo se to vama ili ne.
Znam jednu stvar. Mnogo više sloge može da bude u ovom parlamentu kada bismo se slušali, kada bismo hteli da čujemo jedni druge, ma koliko različita politička razmišljanja imali. Mnogo više u ovom trenutku mi se čini da treba da budemo jedinstveni i da pokažemo da možemo i da sarađujemo kada imamo različita mišljenja, ako je interes viši od užestranačkog interesa. Interes države je najviši interes koji parlament i vlada imaju.
Na kraju, da kažem samo jednu stvar, svima nama ovde je Srbija na prvom mestu, ko što narod kaže, zajedno za Srbiju, biće radikalno bolje i budućnost će doći odmah. Dakle, ako znate šta sve ovo znači, to su poruke koje smo slali u predizbornoj kampanji svi mi zajedno. Kada se sklope u rečenicu, one govore jedno, hajde da radimo u interesu građana Srbije, u interesu budućnosti naših potomaka, ali u interesu sadašnjosti osam i po miliona ljudi koji očekuju da im bude bolje.
Oni zaslužuju da to i uradimo i da ovoj vladi damo šansu da to uradi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Milisav Miša Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko da se zna, ovo je 113. vlada u novijoj istoriji srpske državnosti, pa se bojim da onaj broj 13 baš i nije slučajan.
Mi smo saslušali ekspoze budućeg premijera. On ga je započeo jednim pitanjem, a pitanje glasi - šta Srbija od nas traži. Bojim se da odgovor nismo dobili ili da budući premijer ne zna šta je to što Srbija zaista očekuje od svoje vlade.
Ako pođemo od toga u kakvoj se situaciji trenutno država nalazi - da je suočena sa velikim ekonomskim, a samim tim i rastućim socijalnim problemima, da imamo veliki broj nezaposlenih, da imamo opalu produktivnost, da uposlenost stalno opada, da je veliki broj mladih koji odlaze u inostranstvo, imamo deficit trgovinskog i platnog bilansa, a zaduženost raste, životni standard je katastrofalan, gotovo nepodnošljiv - tada dolazimo do odgovora da nam je potrebna strategija razvoja.
Mi nismo videli iz vašeg ekspozea da vi imate viziju strategije razvoja naše zemlje. Jasno je da je opredeljenost naše države i svih političkih faktora, a i mi, srpski radikali, to smo iznosili u predizbornoj kampanji, za ulazak u Evropsku uniju. Nemamo ništa protiv, naravno, ali da bismo ušli u Evropsku uniju, mi moramo da imamo određeni nivo ekonomskog i tehnološkog razvoja. Ovako siromašni, mi ne trebamo Evropskoj uniji. Zato samo poboljšanjem ekonomskog položaja države mi možemo da plediramo da u neko skorije vreme, a kada kažem skorije, to sigurno nije manje od 10 godina, postanemo članica Evropske unije.
Dakle, šta bi morali da budu ciljevi društvenog razvoja da bismo državu oporavili, da bismo postali, eto, i na taj način deo Evrope. Pre svega, to su neke opšte vrednosti, a to je socijalna pravda, socijalna sigurnost, solidarnost, a onda da postignemo neke ekonomske, političke, kulturne ciljeve. Koji bi to ekonomski ciljevi bili? Pre svega, privredni rast, porast životnog standarda, pravična raspodela proizvoda, puna zaposlenost i tome slično.
Politički ciljevi, pre svega državna suverenost, razvoj demokratskih institucija, vladavina prava, podela vlasti, sloboda medija. Kulturni ciljevi, pre svega, maksimalno moguća podrška obrazovanju, naučnom i kulturnom stvaralaštvu, negovanje nacionalne tradicije, ograničenje "odliva mozgova" odgovarajućim materijalnim i kulturnim stimulansima.
Mi u ovim uslovima moramo da idemo ka tome da postignemo optimalni rezultat, imajući u vidu, naravno, sve otežavajuće okolnosti. Vi ste se plašili da kažete da mi imamo neka spoljna ograničenja. Ne treba toga da se plašimo. Mi ako lociramo problem, onda znamo i kako ćemo da ga rešimo. Dakle, postoje neka spoljna ograničenja, ali niko sada ne očekuje da mi mižemo da postignemo neke fascinantne rezultate, a optimalno moguće, sigurno, možemo da postignemo, ako znamo šta hoćemo.
Postavlja se pitanje i ko treba da pravi tu strategiju razvoja. Naravno, to bi trebalo da pravi većina i oni organi koje većina izabere, a postavlja se kod nas pitanje, ko čini tu većinu. Ko čini većinu, to su rekli građani na izborima i to su srpski radikali. Sama činjenica da srpski radikali ne mogu da kroje strategiju razvoja, kao i politiku države, dovodi do toga da zaključimo da ova vlada, ako ni zbog čega drugog, a onda iz tog razloga nema perspektivu.
Cilj strategije razvoja morao bi da bude da ljudima, pre svega, obezbedimo egzistenciju, da mogu da rade i žive od svog rada, a nismo videli kako ćete u tome uspeti. U svakom slučaju, po mom mišljenju, ko ne odredi svoje ciljeve, jasne ciljeve, on nikako do njih ne može ni da stigne.
Kada govorimo o istoriji srpske državnosti, gospodine Koštunica, tri puta smo u poslednjih 100 godina stvarali novu državu i isto toliko puta menjali njeno ime. Jedina smo zemlja u Evropi koja se uslovljava gubitkom velikog dela svoje teritorije radi ulaska u Evropsku uniju.
Imamo još jedan balast, a to je oročenost državne zajednice. I za jedno i za drugo vi snosite deo krivice i ne zaboravite, vi ne ulazite prvi put u vlast, mi vas znamo i kao šefa političke partije koja je bila u vlasti 2000. godine, i kao predsednika SRJ, koja više ne postoji, a bojim se da ćete biti i premijer države koja će izaći iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer je očigledno da ona nema perspektivu.
Htela sam nešto samo da kažem vezano za politiku štapa i šargarepe i otvorene liste zahteva koje posle političkih promena od 2000. godine Evropa i svet imaju prema nama, bez obzira što je navodno došlo do političkih promena.
Razlog za to jeste poslušnička politika koju Srbija vodi. Vi se niste osvrnuli ni u jednom trenutku na spoljnu politiku, računajući verovatno da Republička vlada nema nadležnosti u tom delu, ali to baš i nije tako. Crna Gora vodi samostalnu spoljnu politiku, pa bi i mi morali da se ovrnemo na to i da shvatimo gde nam je mesto.
Dakle, odrekli smo se pregovaranja i od najstarije države na Balkanu mi smo postali "banana" država, koja je praktično i ustav, tu mislim pre svega na Povelju državne zajednice, i ime dobila od stranih mentora.
Da bi naša zemlja postala respektabilna strana, čije se mišljenje sluša u svetu, da bi smo dobili ravnopravan status sa drugim državama, mi moramo pre svega da i u političkoj praksi krenemo određenim pravcima.
Sasvim dobronamerno, reći ću vam u sedam tačaka šta bi to trebalo da bude i na taj način hoću da vam pokažem da nam je stalo da vodite računa o tim pravcima, jer je to u interesu naše države i našeg naroda i uopšte smatram ovu raspravu vezano za vaš ekspoze kao dobronamernu i upozorenje na vreme da se od vas nešto očekuje, a vi ćete naravno odgovarati ukoliko očekivanja ne ispunite, pre svega na nekim sledećim izborima.
Dakle, sasvim kratko.
Prvo, treba odlučno zahtevati da budemo tretirani kao i druge zemlje istočne Evrope, a to znači da će ubuduće biti napuštena ta politika štapa i šargarepe i lista uslovljavanja. Vi ste već formiranjem ove i ovakve vlade pokazali da ovo ne možete da ispunite.
Drugo, da je naš ulazak u sve evropske integracije moguć jedino u AVNOJ-evskim granicama Srbije i Crne Gore, što nam garantuje i odluka Bedinterove arbitražne komisije, na bazi kojih je Savezna Republika Jugoslavija ponovno primeljena u Ujedinjne nacije.
Treće, da novi ustav Srbije obaveže svaku zvaničnu vlast da se ni pod kakvim uslovima ne može odricati od suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom.
Četvrto, da radi ulaska u EU i partnerstvo za mir prvo sačekamo njihov poziv, pa da na osnovu njega uđemo u ravnopravne razgovore, a ne da ih vučemo za rukav i unapred prihvatamo podređeni pregovarački položaj.
Peto, obnoviti bilateralne veze sa zemljama van evro-atlanskog kruga, kako bismo nekako uravnotežili naš spoljnopolitički položaj. Da ohrabrimo kompanije Rusije i Kine da ulažu i učestvuju na aukcijama naših preduzeća u zemlji, kako ne bi sav naš kapital došao u ruke Zapada i na taj način nas doveo u jedan podređen položaj.
Šesto, da vodimo odlučniju politiku kad su u pitanju procesi pred stalnim Međunarodnim sudom u Hagu koji se vode po tužbama BiH i Hrvatske protiv naše zemlje i po našoj tužbi protiv zemalja NATO-a. To uopšte niste spomenuli u vašem ekspozeu.
Sedmo, ne dovodi se uopšte u pitanje da li treba izgrađivati neke nove odnose poverenja i sa SAD i sa trans-atlanskim organizacijama, već sa kakvom vladom to treba činiti: sa vazalnom ili autentično nacionalnom. Po mom mišljenju autentične nacionalne vlade nema bez vlade koja je sačinjena od SRS-a.

 Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a posle njega Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS je podržala formiranje manjinske vlade na čijem čelu je DSS i poslanička grupa SPS će glasati za izbor te vlade. SPS je uložila svojih 300.000 glasova, bez obzira na sve razlike koje postoje među strankama, sa ciljem da se zaustavi agonija Srbije, da se institucije konstituišu, da počnu da rade.
A s druge strane imali smo u vidu da je Srbija toliko željna da se politička situacija stabilizuje, da se zaustave pljačke, kriminal, korupcija, da Srbija počne da se gradi i razvija, a ljudi rade i žive od svog rada, da prestane umanjivanje socijalnih prava.
S jedne strane, to je bio razlog da SPS pruži podršku formiranju manjinske vlade, a s druge strane iz ekspozea mandatara za sastav vlade smo se uverili da program koji je ponuđen daje monog prostora da se ostvari program SPS. Bez obzira što to nekom para uši, ponoviću: SPS ne interesuje učešće u vladi, niti perosnalna rešenja, interesuje nas program i rezultat rada vlade.
Verujem da oni koji su navikli da govore jezikom političke trgovine i apanaža to neće razumeti, ali njima nije ni manenjeno. SPS je u prethodne tri godine doživela jednu stravičnu torturu od prethodnog režima. Činili su sve da je satru. Nisu je ni uplašili. Ni sada neće nas pokolebati ni medijska kampanja koja se vodi protiv SPS-a samo zato što daje svoj doprinos stabilizaciji političkih prilika u Srbiji, stvaranju mogućnosti da Srbija počne da radi, da žive ljudi od svog rada i da žive bolje. Neće nas pokolebati ni pretnje pojedinih stranaka kako ćemo ostati bez birača. Neće nas pokolebati ni grdnja onih koji će biti u toj vladi, a ona ne može da se formira bez naših glasova.
Dakle, pružićemo podršku ovoj manjinskoj vladi. Još nešto, SPS je bila odgovorna partija i biće pouzdan podržavalac te vlade sve dotle dok se program realizuje onako kako je ovde izneto. Zadržaću se samo na nekoliko pitanja koja su značajna za SPS. Radi se o pitanjima koja su navedena u ekspozeu mandatara za sastav vlade, koja će rešavati ova vlada, a od kojih će građani živeti bolje.
Prvo, u ekspozeu mandatar se kratko osvrnuo na sadaše stanje u ekonomiji, mislim čak prekratko. Tačno je, ali mnogo toga više ima, tačno je da DOS ili režim nije pokrenuo privredu, nego je doveo u kolaps, da nije otvorio nova radna mesta, nego zatvorio stotine hiljada. Da nije povećao standard, već doveo na ivicu bede građane Srbije. Građani to vide i znaju, i ne može se sakriti nikakvim marketinškim kampanjama, naručenim anketama i dirigovanim medijima.
Očekujem od vlade Srbije, kao što smo se malopre založili, da se sve afere rasvetle do kraja. Očekujem da vrlo brzo saopšte Srbiji stvarni presek stanja u ekonomiji Srbije.
Takođe sugerišem da ova vlada ni po čemu, pa ni po tome, ne počne da liči na prethodnu, da ne potroši svoj mandat pričajući o prošlosti, jer su time krili crnu sadašnjost, a budućnost nisu znali da profiliraju.
Prema tome, kada se to završi, kada se objave ti podaci, neka se vlada više ne vraća u prošlost, neka se okrene budućnosti i neka sprovidi ove programske ciljeve koje je navela.
Ima osnova u ekspozeu mandatara za sastav nove vlade da još jednom potvrdimo zbog čega je SPS podržala manjinsku vladu. Iz programa koji je pred nama jasno je da je osnovna namera ove vlade da Srbiju vrati na posao, da pokrene privredu, poveća proizvodnju, obezbedi zapošljavanje i bolji život ljudi. To je razlog zbog čega dajemo podršku manjinskoj vladi.
Drugo, kada je u pitanju privatizacija, iz ekspozea se vidi namera vlade da se suoči sa tim problemom i da preispita sve one privatizacije koje nisu u skladu sa zakonom urađene ili su nepravilno urađene. Srbija ima pravo da zna ko je sve i pod kakvim uslovima kupio najbolja preduzeća u Srbiji. Srbija ima pravo da zna koje su sve privatizacije izvršene, a nisu zasnovane na zakonu.
Srbija ima pravo da zna kako se sprovode ugovori prilikom privatizacije, ti novi vlasnici, šta je sa proizvodnjom, šta je sa obavezom prema radnicima i novom investiranju. Očekujemo od vlade da će sprovoditi takvu privatizaciju čiji će rezultat biti povećanje proizvodnje, ne smanjenje; revitalizacija, a ne propadanje; da pare ostanu firmi, da se firma razvija, da se otvaraju nova radna mesta.
Treće pitanje - u delu ekspozea koji govori o socijalnoj politici, želimo da podržimo nameru vlade da pokrene zaključivanje socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca i države. I ne samo to, očekujemo od ove vlade da vrati dostojanstvo rada i radnika, ono koje je prethodni ministar prethodne vlade uništio.
Prethodni ministar za rad i zapošljavanje je bio poznat po tome što se založio za jedan katastrofalan Zakon o radu, bez obzira što je i na daljinski način donet, koji je u stvari uništio dostojanstvo rada i radnika, a za posledicu je imao ogroman broj nezaposlenih, nekoliko stotina hiljada. Očekujemo da nova vlada i radnicima i sindikatima vrati snagu kolektivnih ugovora.
Na kraju, u prethodne tri godine DOS-ovog režima došlo je do ugrožavanja velikog broja socijalnih prava u Srbiji. Od deteta kada se rodi, umanjena su mu prava; kada stasa za školu, uvedene su enormne školarine; kada stasa da se zaposli, da radi, nema gde da radi, a i oni koji rade, a njih je stotine hiljada, otpušteni su; kada dođu u period kada treba zasluženu penziju da koristi, i tu su prava umanjena do kraja. Očekujemo od vlade da spreči dalju eroziju tih prava.
Sasvim na kraju, želim da podržim namere vlade da se suoči sa problemom legalizacije građevinskih objekata. S obzirom da dolazim iz Beograda, taj problem je tu veoma izražen. Prethodna vlast je legalizaciju građevinskih objekata doživela kao šansu da se opljačka narod, počev od enormnih taksi za prijavljivanje, preko nabavljanja brda papira, uz ogromne cene, da bi na kraju dobili odgovor da ne može da se legalizuje.
Podržavamo i tražimo od te vlade da preispita taj proces, da stimulativnim merama podstakne legalizaciju, da ona bude jeftina i da bude socijalno pravedna.
Želim ovoj vladi da uspe. Kada kažem da uspe, mislim na realizaciju programa i na rešavanje problema sa kojima se građani Srbije suočavaju, i to tako što će građani to da osete, a ne kao prethodna vlada, marketinškim nastupima da ubeđuje građane kako odlično žive, samo što ni to ne znaju. Dakle, da uspe u realizaciji ovog programa i rešavanju tih problema.
Kada mislim da uspe, ne mislim da se poredi sa prethodnom vladom, jer to je najlakše. Svaka je bolja od one prethodne. Zato, u očekivanju uspešnosti vlade u realizaciji tog programa SPS je uložila svojih 300.000 glasova, stavljajući opšti iznad partijskog interesa, uverena da će biti na narednim izborima višestruko uvećan.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, gospodine mandataru, mislim da je ekspoze mandatara, a i sam tok dosadašnje rasprave, pokazao civilizacijsku, strategijsku i suštinsku razliku u poimanju vlasti između DS i kapitalne vlade legalističko-ekspertsko-monarhističko-socijalističke koalicije.
Sam Zakon o ministarstvima, pa i sastav vlade ove neprincipijalne koalicije, ukazuju da se radi o shvatanju politike u kojoj se vlast shvata kao kapitalna podela plena, a ne kao rad za opšte dobro. Nakon ekspozea, a voleo bih da grešim, siguran sam da će samo formiranje ove vlade na ovakav način biti njen najveći rezultat u budućnosti. Ako bih bio novinski izveštač nakon ekspozea, imao bih problem koji naslov da stavim u novine, a verovatno bi to bio naslov "Uz malo više truda postići ćemo mnogo bolje rezultate".
Čuli smo malo energičnosti i kompetentnosti, ali mnogo jeftinog populizma i demagogije, koji su ovu državu u prošlosti veoma skupo koštali. Čuli smo i naznake oštrog rečnika prema međunarodnoj zajednici, oštrog rečnika na koji smo se uvek mi, kao narod i kao država, posekli. Što se tiče strateškog koncepta prema brzini promena, čini mi se da je osnovna zamisao da kasnimo, jer smo u prethodne tri godine prebrzo išli, pa je potrebno da usporimo, kako bismo brže stigli.
U ekspozeu su pomenuta i neka osnovna državna pitanja, pre svega Kosova i Metohije. Veoma ozbiljno državno pitanje. Tamo imamo sukob etničkog i istorijskog prava. Kosovo je danas srpska kolevka u kojoj se ljuljaju albanska deca. Posmatramo sve građane jednako kao građane naše države i tražimo rešenje, ali vidim da ste pokušali da tražite rešenje sa onima koji su hapsili Titovog pionira i omladinca Vlasija, pa smo zbog toga dobili nedostupnog Tačija. Setih se Dušana Radovića, pošto ste rešili da rešavate problem sa onima koji su ga napravili. Neki bi da rešavaju problem sami, ti koji su ga napravili. Možda je to najpravednije, ali sigurno nije najpametnije.
Što se tiče odnosa Srbije i Crne Gore i Haškog tribunala, mislim da je madantar sa pozicije predsednika SRJ insistirao da on učestvuje odlučujuće u rešavanju ova dva problema i vidimo gde se danas nalazimo što se tiče njihovog rešavanja.
Pominjao se i Ustav. Niko ne spori potrebu pravnih i institucionalnih okvira funkcionisanja države Srbije. Ali, gospodo, nije Ustav deus edž machina (deus eks mahina), siđe sa neba i odjednom se rešavaju svi problemi, odmah imamo i plate za prosvetne i zdravstvene radnike, imamo isplatu penzija, firme funkcionišu, nezaposleni se zapošljavaju. Postoji i nešto što se zove život.
Evropske integracije su, takođe, pomenute. Slažem se sa onima koji hoće u Evropu sa sačuvanim indentitetom, kulturom, tradicijom, ali sam protiv ponovnog procvata mitologije, mitomanije u političkim nastupima, podsećam na izreku Andrea Malroa, koji je rekao da nikada neće razumeti civilizacije koje mitovima žrtvuju žive ljude. Pa valjda treba obrnuto, mitove žrtvovati živim ljudima.
O ključnom pitanju je u ekspozeu premalo rečeno, a to je pitanje ekonomije, rešavanje pitanja standarda i dnevnih problema ljudi. Stoga je neshvatljivo stidljivo pominjanje reformi i promena koje, da bi uspele, moraju da budu javna tema. Potreban je taj duh urgentnosti, ali i istina kao najjače oružje.
Nije rečeno da su pred nama promene koje treba da nastave da drmaju narod iz letargije i koje su nepopularne, ali su sigurno neophodne. Nije rečeno ništa ni o rezultatima za ove tri godine.
Gospodo, generacije koje dolaze neće nas pamtiti i procenjivati po tome šta je ko kome rekao, nego šta je ko učinio za narod i državu.
U prethodne tri godine zaustavljeno je propadanje i vraćen je život u Srbiji, uspostavljena je stabilnost i predvidivost sistema, zaustavljen je višedecenijski ekonomski sunovrat. Imamo malu inflaciju, stabilnu valutu, sve bolje ekonomske uslove, ne najbolje, ali sve bolje ekonomske uslove, imamo sređene javne finansije, što su osnovni preduslovi kvaliteta jedne vlasti.
Najlakše je davati nezarađeno i sticati poene na taj način.
Glavne ideje i danas u Srbiji jesu, ko hoće da radi, a ko hoće da mudruje.
Još nešto, da ne bih oduzimao vreme mojim kolegama koji će imati štošta da kažu na ovaj današnji predlog, ovde se radi o jednom zahtevu za kentaurskom tranzicijom, kako je nazvao Laslo Vegel, da se pola stvari izmeni, a pola da ostane po starom. To je taj treći put koji stvara konfuziju i stagnaciju.
U ekspozeu jasno vidimo pokušaj udruživanja narodnjačko-populističkog elementa sa nekim elementima zapadne efikasne ekonomije. Želimo standard Zapada, a politiku Istoka. Zahtevamo modernu građansku državu, ali pod imperativom nacionalne homogenizacije. To je, gospodo, simulacija promena u suštini i redizajniranje nečega što se ne može redizajnirati. To je legitimisanje miloševićevizma bez Miloševića, ali uz podršku njegovih socijalista.
Dozvolite mi da izrazim sumnju u lidere, odnosno političare koji se mnogo udvaraju narodu, a ne idu ispred njega. Neki političari su odjednom odlučili da budu i vlast i savest, i ne priznaju nikakvu kritičku tačku izvan sopstvenog vidokruga.
Promene, gospodo, ne mogu da se doziraju na kašičicu. Neko mora da preuzme i politički rizik, ali da preuzme i političku odgovornost. Evidentno je da nema vraćanja na neposrednu prošlost, ali pred nama su dva puta.
Jedan od ovih puteva je ubrzano priključenje Evropi, usvajanje evropskih standarda, revitalizacija najboljih tradicija. Drugi je ovaj hibridni, kentaurski put o kome sam govorio. Ovaj prvi put zahteva više napora i truda, ali je perspektivniji. Drugi, možda, ima veću podršku u narodu i to je legitimno.
Ali, ići na dva puta ka dva različita cilja u istom trenutku naprosto nije moguće. Zato verovatno što smo ostali kod ovog prvog puta, znači, revitalizacije najbolje tradicije i evropskih integracija nije bilo mesta za Demokratsku stranku u jednoj većinskoj vladi, koja bi imala jasan program i zadatke.
I reč dve samo o ministarstvima.
Organizovano je Ministarstvo za dijasporu, po prvi put. Mislim da smo pogrešnim tokom krenuli. Prvo smo rešili da damo pravo glasa dijaspori. Pitam vas, za koga je to dobrobit? Da li za te građane koji mogu da glasaju ili eventualno za onoga ko očekuje da će mu to biti rezervoar glasova u nastupajućem periodu? Da li će, recimo, Ministarstvo za dijasporu biti ministarstvo za političku propagandu pred predstojeće izbore.
Jer, verujte, možda je trebalo osnovati ovo ministarstvo, ali i pozabaviti se nekim pitanjima, kao što su – predstavnici dijaspore su tražili da se sačini plan ulaganja kapitala naših ljudi koji su u inostranstvu i razvoj naše privrede, da se u što kraćem roku reši pitanje državljanstva, da se nađe rešenje za regulisanje vojnog roka mladih u dijaspori; hitno preduzeti mere za poboljšanje dopunske nastave za našu decu u inostranstvu koja su obuhvaćena svega sa 0,3 posto.
Ali, da je bilo mesta za socijaliste u ovoj vladi, njima bi sigurno pripalo ovo ministarstvo za dijasporu. Pa, zar nema zaslužnije političke stranke što smo toliko dijasporu proširili u proteklih deset godina od socijalista koji vas podržavaju danas?
U ekspozeu nije pomenuto informisanje. Za to mogu da nađem opravdanje, jer je zaštitni znak stranke, koju predstavlja mandatar, neobaveštenost.
Zaštita životne sredine; imam veliko uvažavanje prema čoveku koji će voditi Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i nadam se da će uprkos tome što je to ministarstvo ukinuto, shvatiti koliko je ograničavajući faktor opstanka i razvoja naše privrede nerešavanje ekoloških problema u ovoj državi.
Što se tiče Ministarstva vera, prema onome s čim sam upoznat od svih verskih zajednica, zahtev je bio jedinstven da postojeći ministar Milovanović ostane ministar vera. O tome, zašto to nije uvaženo, govori sve ovo što ste uradili danas i predložili ministra gospodina Radulovića.
Što se tiče privatizacije, da ne bih više uzimao vreme, pominjana je u vašoj kampanji revizija privatizacije. Jedina revizija privatizacije je što ste iz imena Ministarstva za privredu i privatizaciju skinuli "privatizaciju". Hvala.