Hvala vama.
Replika, gospodin Dačić.

Dame i gospodo poslanici, prethodni govornik je, čini mi se, u kritičkom tonu govorio o ovoj navodnoj koaliciji koja će napraviti vladu, spomenuvši pri tom da će to biti i socijalistička vlada.
Želim da ga malo ispravim. Naime, nisu svi socijalisti i socijaldemokrate koji su u ovoj skupštini ušli u ovu vladu. Drugarice i drugovi iz Demokratske stranke nisu ušli u tu vladu. Meni je žao zbog toga, zato što smo mi veoma srodne političke partije. Oni su u Socijalističkoj internacionali i predlažem, kao što Šešeljeva stranka nosi bedževe, da oni stave crvene ruže, pošto je to simbol Socijalističke internacionale, pošto ionako svoj kongres treba da započinju internacionalom. Toliko oko socijalista i drugarica i drugova demokrata.
Molim vas da se dogovorite. Jednima smeta što se navodno odričemo Miloševića, a drugima smeta što se ne odričemo navodno Miloševića. Čini mi se da je u pitanju nešto treće. Smeta vam Socijalistička partija Srbije. U tome vam ne možemo pomoći. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Miloljub Albijanić, a neka se pripremi narodni poslanik Igor Mirović.

Gospodine predsedavajući, gospodine Koštunica, dame i gospodo narodni poslanici, kako reče jedan srpski intelektualac, citiraću njegove reči, pošto je prilika: "U jednoj ovakvoj situaciji, gde su se vlade menjale, opšti je utisak da je staro dotrajalo i da se pravi nešto novo".

Govoreći kroz program G17 plus, to su novi ljudi za novo doba. G17 plus je osnovana u cilju pomoći građanima Srbije. Prerasli smo u političku stranku. Došli smo u parlament, ali naš cilj se nije promenio. Danas smo čuli od gospodina Koštunice da se i vodeći ljudi G17 plus nalaze kao kandidati za određena ministarstva.

Moram reći da su naši lideri zaista i u prethodnim pregovorima o sastavu nove Vlade imali vrlo konstruktivan pristup, strpljivost u pregovorima, jer Srbiji je zaista neophodno da se formira nova Vlada i počne konačno da se radi u interesu svih građana Srbije.

Naši kandidati za sastav buduće Vlade su gospodin Labus, koji se zalaže oduvek za vraćanje dostojanstva institucija. On je svojim radom uticao da se Srbija vrati u međunarodne finansijske tokove, uticao da se Srbija otvori prema svetu i svet prema nama. Prilikom pregovora sa međunarodnom zajednicom, ulio je nadu da će Srbija zauzeti mesto u svetu koje joj s pravom pripada. Setite se inicijativa koje je zajedno sa ostalim liderima G17+ pokrenuo i kako je razgovarao sa drugim političkim strankama kako bi se postigao nacionalni konsenzus o osnovnim pitanjima u ovoj državi i doneo novi ustav.

Da li je potrebno isticati odlučnost i hrabrost Mlađana Dinkića? Kada je trebalo povratiti ugled jedne važne institucije u državi, a to je Narodna banka Srbije, on nije sebe štedeo i svaki građanin u ovoj zemlji zna šta znači čvrst dinar koji vredi.

U trenucima otkrivanja loših stvari u radu prethodne Vlade, nijednog se trenutka nije dvoumio da građanima saopšti istinu. Naravno, podsećam vas na našeg kandidata za ministra zdravlja, a to je Tomica Milosavljević, smiren i privržen lekarskoj profesiji, koji ima spremne projekte za Ministarstvo zdravlja, a oni čekaju da vide svetlost dana i u ovom parlamentu.

Kandidat za ministra poljoprivrede je gospođa Ivana Dulić-Marković i njene organizacione sposobnosti treba da pretoče u stvarnost program koji je ovde iznet.

Dakle, da se poveća agrarni budžet, da se napravi fond za osiguranje kredita u poljoprivredi, jer i sami znate kakva je mehanizacija kojom raspolažu naši zemljoradnici i to je potrebno obnoviti.

Ovi ljudi iz G17 plus čine tim, ali to nije dovoljno. Potrebno je da svi u budućoj Vladi Srbije rade kao jedan tim, pri čemu će svako od njih odgovarati za resor koji mu pripada. Pitamo se šta kažu građani Srbije ovih dana? Pa, pitaju da li je formirana Vlada, kada će Vlada, da li su se dogovorili? Dakle, građani tako pitaju u Beogradu, tako pitaju u Velikom Polju, u Bogdanici, Požegi, tako pitaju u Smederevskoj Palanci, svuda gde sam bio ovih dana.

Oni su svesni ove situacije i čekaju kada će konačno država početi da funkcioniše.

Čuli smo ekspoze mandatara gospodina Vojislava Koštunice i svi građani znaju i žele da budžet bude razvojni, da se pokrene privreda i proizvodnja, jer to svi očekuju, da se porezi smanje, da državna administracija bude efikasna, da osete sigurnost u ovoj zemlji, sigurnost za svoju decu koja idu u školu, sigurnost da ima posla, sigurnost da oni koji rade i zarade, sigurnost za ljude koji gaje krave da mogu da prodaju mleko, sir i kajmak, sigurnost da znamo cene proizvoda kao što su meso, povrće, voće i rakija.

Dalje, sigurnost za novac koji čuvaju, građani žele sigurnost za kredite koje vraćaju i da se nepravda ukloni iz našeg svakodnevnog života, da se kazne oni koji su zlodela činili u prethodnom periodu, ali da se kazne oni koji su i lopovluk činili.

Pitam se, da li postoji država u kojoj na muziku himne građani zvižde, da li postoji država koja nema svoje simbole? Svaki građanin u ovoj državi ima svoje ime, ima svoje prezime koje simbolizuje koren njegove porodice, pa vreme je valjda da simboli ove države budu na vidljivom mestu. Građani žele da se donese novi ustav i istovremeno da se reše njihovi najosnovniji životni problemi.

Pozivam narodne poslanike da glasaju za ekspoze koji je iznet, dakle, da glasaju za program i sastav buduće Vlade, da konačno počne da se radi.

Na kraju, želeo bih da uputim poziv gospodinu Koštunici, gospodinu Labusu, svim budućim ministrima, a tiče se svih nas - vratimo Srbiju svojim korenima, a njeni koreni su oduvek bili u Evropi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Igor Mirović, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovakvog značajnog govora, jednog od najznačajnijih poslednjih godina u ovoj skupštini, teško je bilo šta novo reći.
Međutim, potrudiću se da u nekoliko rečenica ocenim ekspoze mandatara za sastav Vlade Srbije. Mandatar postavlja pitanje, ali ne nalazi u ekspozeu odgovor. On kaže - šta Srbija od nas traži? Njegov ekspoze nije program Vlade, ja sam to očekivao. Naravno, zbog toga možemo očekivati da će izostati energičan rad na rešavanju problema sa kojima se građani susreću u svakodnevnom životu. Ekspoze predstavlja puko nabrajanje problema, a taj dobro osmišljeni program koga čeka čitava Srbija ekspoze ne predviđa.
Već u prvom delu, kada govori o Kosovu i Metohiji, gospodin Vojislav Koštunica, mandatar za sastav nove Vlade, predviđa dosledno sprovođenje Rezolucije 1244. Po interese naše države najznačajniji je deo Rezolucije koji govori o povratku naših snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji, naravno, bez rata, bez sukoba, uz saglasnost onih snaga koje su trenutno na Kosovu i Metohiji, ali čak ni tako, uslovljeno i omeđeno Rezolucijom 1244, nije našlo mesta u ekspozeu mandatara za sastav nove Vlade.
Samo povratak naših snaga bezbednosti može garantovati gole živote naših građana na Kosovu i Metohiji. Umesto da se govori o tome, o garanciji koju Vlada Srbije može i mora da pruži našim građanima koji su tamo fizički ugroženi, upotrebljava se jedna mnogo blaža formulacija, mandatar govori o diskriminaciji prema Srbima. To je velika razlika.
Očekivao sam da će ekspoze sadržati deo koji će govoriti o aktivnoj politici prema Kosovu i Metohiji, koja podrazumeva široku političku i diplomatsku akciju, i u zemlji i u inostranstvu, u cilju povratka naših građana na Kosovo i Metohiju, u cilju povećanja bezbednosti naših građana, pa tek onda stvaranja uslova za pregovore o statusu Kosova i Metohije.
Taj status može i mora biti jedino unutar države Srbije, nikako nezavisnost, nikako ovi drugi elementi koje je mandatar potcrtao i koji već unapred, bez generalnog stava Narodne skupštine, definišu našu pregovaračku poziciju. To je veoma loše.
Drugo, u ekspozeu nema ni jedne reči o naraslim političkim tenzijama u Vojvodini. U Vojvodini je u toku pokušaj njene destabilizacije. Građani Vojvodine su veoma uznemireni poslednjim pokušajima separatističke vrhuške u Skupštini Vojvodine da donošenjem nove zastave Vojvodine, koja je duboko povredila čast i osećanja Srba u Vojvodini, a i svih građana Vojvodine kojima je ova država na srcu, pokuša da se ona potpuno destabilizuje, da se stvore veoma jake političke tenzije, a o tome u ekspozeu gotovo da nema ni reči.
Vojvodina i samrtnički ropac odlazeće pokrajinske vlasti moraju biti u fokusu nove vlade Srbije. Vlada mora stvoriti, i o tome se takođe ne govori, neophodne uslove za vanredne lokalne, pokrajinske i predsedničke izbore u što kraćem roku. Građani, a i većina poslanika, očekuju da mandatar saopšti datum kada će biti održani vanredni lokalni, pokrajinski i predsednički izbori. Vlada je jedan tehnički učesnik tog procesa, ali vrlo bitan, jer mora da stvori preduslove za organizovanje fer i poštene političke utakmice, za organizovanje izbora.
Samo Srbija, u kojoj će biti izabrani i konstituisani ti novi organi na svim nivoima u skladu sa voljom građana, može započeti izgradnju pravne države o kojoj mandatar toliko govori u svom ekspozeu. Bez novih organa vlasti, bez demokratskih izbora nije moguće da se taj proces ostvari.
Samo jedna rečenica ili polurečenica govori o jednom od najvećih problema u Srbiji, o problemu nezaposlenosti. Mandatar kaže, i to je jedino što o tome kaže: "Imam vidu da je danas oko 950.000 ljudi bez posla". Ništa više. Nemamo program kako da zaustavimo rast broja nezaposlenih. Ako nova vlada uspe da zaustavi rast broja nezaposlenih, onda će to biti njen veliki uspeh, ali u to sumnjam, jer iz samog ekspozea proizilazi da je to pitanje na marginama interesovanja ove vlade. To je činjenica.
Kandidat za predsednika vlade govori o poreskoj politici. On kaže da će vlada smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju, carinsku politiku i vancarinske mere učiniće efikasnijim, ali ne kaže kakav je stav vlade o porezu na dodatu vrednost, poreskoj administraciji, poreskom postupku. Ovih dana jedno od najznačajnijih pitanja jeste pitanje uvođenja fiskalnih kasa u našoj zemlji. O tome nema ni reči.
Mandatar najavljuje smanjenje poreza tako što će to kompenzovati većom naplatom poreza na promet i akciza, pogotovo na luksuzne proizvode i proizvode štetne po zdravlje. Drugim rečima, mandatar najavljuje poskupljenje goriva, struje i cigareta. To je jasno. Tražim od njega da se o ovome izjasi.
Kada se govori o veliki privrednim sistemima i njihovom restrukturiranju, kandidat za predsednika vlade ne obrazlaže po kojem modelu će se vršiti to restrukturiranje. Kako će se izvršiti konsolidacija velikih sistema naftne industrije Srbije, elektroprivrede, Telekoma i drugih? Da li po ovom modelu, koji već kruži među članovima upravnih odbora i koji je usvojila vlada u odlasku, koji praktično omogućava razbijanje velikih sistema, stvaranje malih celina, i o tome čak nešto izokola ima reči u programu, ili će se usvojiti novi model koji će na jasan i celoviti način zaštititi državne interese u velikim javnim sistemima.
Nema ocene dosadašnjeg toka privatizacije. Da li je privatizacija u jednom dobrom delu bila pljačka, kao što mislim da jeste, ili nije bila, kao što to izgleda misli mandatar.
Govori se o agrarnoj politici i kaže se: "Planiramo da izvršimo adekvatnu carinsku i vancarinsku zaštitu domaće poljoprivrede radi sprečavanja nekonrolisanog uvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije". To onda nije pojačana proevropska politika, jer Evropa nameće niske carine i gotovo nikakvu vancarinsku zaštitu, što znači da će želje mandatara i ono što će u vladi raditi G17 plus veoma brzo doći u koliziju.
Kada je reč o rekonstrukciji zdravstvenog sistema, mandatar nije došao do srži. On ne govori o sistemu zdravstvenog osiguranja. On ne pledira za program koji će omogućiti takvo zdravstveno osiguranje u kojem će svaki pojedinac u svakom momentu znati koliko ima sredstava na svom računu u zdravstvenom osiguranju, koliko je njegovih sredstava izdvojeno za solidarnu zdravstvenu zaštitu i koliko je sredstava na taj način ušteđeno da bi moglo da se investira u sistem zdravstvene zaštite. O tome nema ni reči.
Na kraju, mislim da se radi o jednom veoma uopštenom programu nove vlade, vlade koju će činiti veoma heterogena koalicija. U vladi će biti veoma raznorodne političke stranke. Imaće slabu podršku u parlamentu. To sve zajedno ne garantuje nikakav uspeh i verujem da će SRS zbog svega ovoga biti odgovorna i snažna opozicija, koja će veoma jasno, jezgrovito kritikovati sve loše poteze vlade, nove vlade koja prema programu koji je mandatar izneo neće raditi u interes naših građana.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mogli bi o ekspozeu gospodina Vojislava Koštunice da govorimo ekspertski, stručno i kako god hoćete, ali mi se čini da je ovo ipak prilika da se u Narodnoj skupštini čuje jedno mišljenje koje više liči na jedno narodsko promišljanje o novoj vladi.
Postoji više razloga zbog kojih ću kao poslanik Socijalističke partije Srbije glasati za ovu manjinsku vladu. Svakako da je najvažniji razlog to da "najbolja" vlada u istoriji Srbije ode sa vlasti, odnosno ode u istoriju.
Drugi razlog je što gospodin Koštunica u svom ekspozeu nije pomenuo, niti rekao, niti ustvrdio da će ova vlada biti reformska, jer od tih reformi koje smo do sada imali u protekle tri godine svima nama bride uši i čitava Srbija se češe tamo gde je ne svrbi.
Zatim, očekujem da će ovo biti jedna obična, normalna vlada, koja će zastupati interese građana Srbije i to svih građana u Republici Srbiji, da će to biti jedna odgovorna vlada koja će odgovarati ovoj Narodnoj skupštini, kod koje neće biti obrnuto kao što je u protekle tri godine bilo, da ova skupština zapravo bude podređena toj vladi, odnosno izvršnoj vlasti.
Biću sasvim zadovoljan da ova buduća manjinska vlada ostvari polovične rezultate u odnosu na ovu koja je najbolja u istoriji i koja će definitivno otići u istoriju. Na primer, biću prezadovoljan da se broj nezaposlenih, koji je sada milion, prepolovi i iznosi za tri godine samo 500.000 radnika. Takođe ću biti zadovoljan da se neverovatnih 11,5 milijardi spoljno-trgovinskog deficita prepolovi i za tri godine iznosi samo 5,5 milijardi dolara.
Biću zadovoljan i ako privatizacija ubuduće ne bude transparentna, a što će reći providna, jer je privatizacija bila i previše providna. Dovoljno je da u budućem vremenu bude samo zakonita i poštena. Biću takođe zadovoljan da ova buduća vlada umesto 1.200 preduzeća u naredne tri godine proda samo 600 preduzeća, i to za razliku od ove koja je prodala 1.200 najboljih, ova vlada neka proda 600 preduzeća i to najgorih. To će biti najveći doprinos ovoj skupštini i ovoj većini koja će ovu vladu izglasati.
Šta će raditi sa tim parama buduća vlada? Neka ih stavi u budžet, pa makar i po cenu da uloži u osnivanje novih proizvodnji, za razliku od dosadašnje vlade koja je ta sredstva u budžetu potrošila za kancelarijski materijal, za službena putovanja, telefonske troškove i druge vidove javne potrošnje.
Biću zadovoljan, takođe, da polovične rezultate ova vlada ostvari, recimo, i u sferi obrazovanja, pa tako da školarine studenata na našim fakultetima budu prepolovljene, pa umesto nekoliko hiljada evra da plaćamo upola manje, mi koji imamo decu na fakultetima, i da omogućimo svoj deci koja imaju pameti i imaju prethodne rezutlate iz osnovne i srednje škole da studiraju, a ne samo oni čiji su roditelji bogati.
Biću, dalje, zadovoljan da u budućem vremenu budžetski deficit bude prepolovljen i da umesto 45 milijardi dinara, kao što je danas slučaj, iznosi samo 20 milijardi. Takođe, ako pri tom građani Srbije i čitava Srbija počnu da žive bolje, smatraću to kolateralnom štetom i predložiti mojim drugovima socijalistima da ponovo podrže istu takvu vladu Vojislava Koštunice.
Sada da malo uozbiljimo stvari. Skoro da nema rečenice iz ekspozea sa kojom se jedan običan i normalan čovek - kakav sam i ja, kao i vi, većina narodnih poslanika u Narodnoj skupštini - ne bi složio. Takođe, verujem da ova vlada ima kapacitet da sprovede zadatke iz ekspozea gospodina Koštunice. Pri tome, naročito je važno da svi oni koji će činiti vladu održe reč, da G17 održi reč da je Srbija na prvom mestu u ovom slučaju, da se to odrazi na pun budžet i na što punije džepove građana Republike Srbije.
Da gospodin Koštunica održi obećanje i da se kroz izgradnju institucija izgradi jedna savremena i ekonomski prosperitetna država Srbija. Da gospodin Velja Ilić, kao budući ministar za kapitalne investicije, zaista pokrene javne radove, zaista aktivira koncesione aktivnosti i zaista obezbedi odgovarajući kapital za finansiranje tih radova, za pokretanje proizvodnje i za zapošljavanje što većeg broja radnika.
Uveren sam da će ova vlada znati da izađe iz teškoća u kojima se zemlja Srbija nalazi. Dokle god budem verovao u to, glasaću za predloge koje ta vlada bude ovde donosila, odnosno predlagala u Narodnoj skupštini. Neće me sprečavati da uočim i kritički razmotrim ono što nije možda u skladu sa tekućom ekonomskom politikom, što nije možda u skladu sa realnim i objektivnim interesima svih građana u Srbiji i što nije u skladu sa potrebama privrede.
Naročito ću podržati one aktivnosti koje će se odnositi na potrebu da se restrukturiraju velika preduzeća, jer nema malih bez velikih. Naravno da važi i obrnuto, ali nije neizostavno, i to je dobro rečeno u ekspozeu, da se u restrukturiranju preduzeća obavezno dolazi do velikog broja radnika koji ostaju bez posla. Kako bi se ta preduzeća privatizovala, da bi se prodala, moraju se prevashodno osposobiti, moraju pokrenuti bar neki obim proizvodnje i, što bi rekli moji Lozničani, mora auto koji je na klocnama da se stavi na točkove i u pogon da bi mogao da se istera na pijacu.
Konačno, ova vlada, što se mene tiče, može da postigne i nulte rezultate u pogledu broja radnika koji će u budućem vremenu da ostanu bez posla, a što će značiti da niko u ovoj Srbiji nije ostao bez posla, a da smo otvorili mnoga radna mesta. To ne znači da su svi sačuvali svoje radno mesto, ali da su bili u prilici da nađu drugi posao zato što je pokrenuta neka druga aktivnost.
Nulti rezultat može da bude, takođe, i u broju ljudi koje će ova vlada isporučiti tzv. Haškom tribunalu. Nema ništa logičnije od onoga što je rečeno da država Srbija i buduća vlada imaju obavezu da sarađuju sa Haškim tribunalom, ali na način koji će obezbediti, u najmanju ruku, ravnopravnost svih naših građana koji se nalaze u Haškom tribunalu, i to ravnopravnost sa tužiocem Haškog tribunala, gospođom Karlom del Ponte.
Ako je neki dokument od strane naše državne administracije i Nacionalnog komiteta za saradnju sa Haškim sudom dostupan gospođi Krali del Ponte, onda neizostavno mora biti dostupan i Slobodanu Miloševiću, i Vojislavu Šešelju, i Šainoviću, i Ojdaniću i svima koji se nalaze tamo u Hagu, a nisu bili u prilici da se u proteklom vremenu upute na ta dokumenta, upoznaju sa njihovim sadržajem i koriste ih.
U odbrani ne samo sopstvenih interesa, nego pre svega interesa građana Srbije i države Srbije.
Posledice suđenja u Haškom tribunalu jesu ne samo političke, ne samo istorijske, nego moguće i ekonomske. Ne zaboravimo za tužbu BiH, ne zaboravimo za tužbu Hrvatske i ne zaboravimo za moguće posledice presuda koje bi teretile naše građane, a time i Srbiju kao državu za ratnu štetu u BiH i Hrvatskoj. To bi morale generacije da plaćaju, a to bi bio i dokaz da je ova država neodgovorna i da ne vodi dovoljno računa o svojim nacionalnim interesima. Prema tome, verujem da će ova vlada biti stabilna, verujem da će biti uspešna. Ukoliko to ne bude, biću prvi koji ću je kritikovati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a posle njega narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani predsedniče, poštovani kandidate za predsednika vlade, mi smo danas pred veoma važnim zadatkom, jer je nužno da Srbija zaokruži svoje institucije, nužno je da dobije svoju vladu, jer posle izbora jasno je da aktuelna vlada nema više politički kapacitet u odlučivanju, da je taj politički kapacitet iz dana u dan bio sve manji nakon izbora i da nije mogla da obavlja osnovne funkcije koje joj po Ustavu i zakonu pripadaju.
Zato je nužno da se poslanici izjasne i da daju mogućnost da druga vlada, u skladu sa političkim odnosom snaga u ovom parlamentu, a takođe u skladu sa izbornom voljom građana, dobije mogućnost da u Srbiji sprovede određene poslove koji su od vitalnog značaja za građane Srbije. U tom smislu, budućoj vladi želim sav uspeh i očekujem da će se ona maksimalno truditi da ostvari ono što je obećala kroz ovaj ekspoze. Međutim, neću da budem zlurad, ali me u neku ruku onespokojava sam sastav ove vlade i smatram da političke organizacije koje čine ovu koalciju koja podržava vladu ne daje garanciju da će ova vlada biti uspešna.
Pre svega, sam sastav vlade i podrška koju je mandatar obezbedio od političkih snaga, koje su inače dva puta poražene na opštim parlamentarnim izborima, ne daje garanciju da će ova vlada biti stabilna i da će sve ono što budu zakonski projekti ponuđeni u ovom parlamentu biti rezultat kompromisa, nego jednog eklektičnog spajanja nespojivog, oličenog u programima različitih političkih grupacija koje daju podršku ovoj valdi.
I sami ekspoze - koji je po meni veoma uopšten, koji je na nivou načela, koji ne pruža bilo kakve garancije i mehanizme da će se ono što ovde piše i ostvariti - upravo i jeste izraz te političke nespojivosti političkih programa stranaka koje ovu vladu podržavaju.
Upravo želja da se napravi kompromis, putem kojeg bi se obezbedila većina ovoj vladi u parlamentu, i dala je jedan ovakav paušalan i opšti ekspoze, iz koga se neće videti, niti se sada vidi šta je politički kurs ove buduće vlade, koja će biti prolazna vremena kada će parlament oceniti rad pojedinih ministrstava, koje su garancije da će se sve ovo sprovesti.
A sve ovo govori o jednoj veoma sporoj pokretljivosti ove vlade i njenih činilaca, što govori i sama činjenica da je ova vlada prvi put došla da proveri poverenje pred ovaj parlament tek dva meseca nakon održanih izbora.
Ali, sada ću malo konkretnije o samom ekspozeu i onome što nam mandatar za buduću vladu nudi. Pre svega, ovde se radi o potpunom nastavku predizborne kampanje, mada postoji razlika između onoga što je obećavano u toku predizborne kampanje i onoga što se u ekspozeu nudi.
Pokušava se na jedan uopšten način, u vezi sa najznačajnijim državnim i nacionalnim pitanjima, da se odvrati pažnja od suštine, upravo zbog činjenice da ovu vladu podržavaju i oni koji imaju u potpunosti suprotan politički program od onoga što predstavlja izbornu volju građana i opšti kurs našeg društva.
Kada govorimo o Ustavu kao jednom od prioriteta buduće vlade, voleo bih da čujem kada će vlada inicirati postupak donošenja ustava, pošto je jedno od osnovnih obećanja gospodina Koštunice i njegove stranke bilo izbori i odmah nakon izbora donošenje ustava.
Takođe bih podsetio da je upravo DSS napustila rad Ustavne komisije i na taj način, sprečavanjem donošenja ustava, ispolitizovala situaciju u Srbiji, sa ciljem da se izdejstvuju prevremeni parlamentarni izbori. Sve ove stvari koje nalazimo u ekspoze kandidata za predsednika vlade jesu i bili predlozi novog ustava, u čijem donošenju je veoma veliku opstrukciju napravila upravo stranka na čijem čelu se nalazi mandatar ove vlade.
Jedno od značajnih pitanja koje je podvukao mandatar vlade jeste jačanje državne zajednice, jeste poštovanje Ustavne povelje koja je ustanovila državnu zajednicu. Međutim, podsetio bih, i građane Srbije i sve vas parlamentarce, da je upravo DSS bila ta politička stranka koja nije glasala za Zakon o sprovođenju Ustavne povelje i na taj način sprečavala konstituisanje državne zajednice, odnosno neosnovano odugovlačila sa rešavanjem odnosa između Srbije i Crne Gore.
Posebno veliku težinu ima i to da će koaliciju činiti i stranke koje se zalažu za raspuštanje ili ukidanje državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prema tome, program koji nam je ponudio mandatar za novu vladu je istovremeno negacija političkih zalaganja stranke G17 plus, koja jeste činilac i koja tvori ovu buduću vladu.
Prema tome, treba da se nađe taj jedinstveni imenitelj koji treba da objasni poziciju jedne stranke u odnosu na njenog mandatara buduće vlade. Pitam se kako će jačati državna zajednica Srbija i Crna Gora, kako će se uspostaviti funkcionisanje Akcionog plana u obezbeđivanju prava na jednak protok ljudi, robe i kapitala na tržištima obe države članice.
Pre svega, oni koji su najviše kritikovali Akcioni plan, a tu je mandatar za buduću vladu i predstavnici stranke G17 plus, treba sada taj akconi plan da privedu do kraja i treba da predstavljaju pregovarački tim sa vladajućim strankama u Crnoj Gori. Sama ta činjenica ne uliva puno poverenje da će se ovaj postupak okončati na način kako je to u ekpozeu i definisano.
Ono što je podvučeno u ekspozeu jeste stvaranje preduslova za funkcionisanje tržišta, za vladavinu prava, za garanciju svojine, za garaniciju ulaganja, gde bi svi učesnici u ekonomskoj trci bili jednaki pred zakonom i ustavom i gde bi se putem vladavine prava obezbedio njihov položaj u toj utakmici.
Uz sve ostalo, i sve ostale okolnosti kojima treba da se olakša i podstakne privreda u Srbiji, govori se i o neki novim carinskim stopama, o novom načinu prikupljanja poreza, povećavanju stopa poreza na promet, proizvode i usluge, što će zasigurno imati za posledicu da će se promet proizvoda i usluga smanjiti, da će se novčani tokovi usporiti, a da će se veletrgovci uvoznici takođe naći na crnom spisku buduće vlade, kao meta za naplatu poreza.
Umesto da se u fiskalnoj politici ide na proširenje poreske osnovice, odnosno osnove i broja ljudi od kojih će se porez naplaćivati, ići ćemo tako da se uguše oni koji su vredni, kvalitetni i da oni nose teret reformi i restrukturiranja privrede, o kojima govori mandatar u svom ekspozeu.
Podsetio bih da je upravo carinski podsticaj ili uvođenje dodatnih carina na određene proizvode, kako bi se zaštitile domaći proizvođači, nešto što EU i evropsko tržište ne prihvata. Upravo je to suprotno standardima koje je EU postavila pred Srbiju, kako bi obezbedila preduslove za pridruživanje Srbije EU.
Želim da podsetim sve vas poslanike i građane Srbije da je tvorac novih carinskih propisa na savezno nivou bio upravo gospodin Labus, koji će biti potpredsednik Republičke vlade, pa sada postavljam pitanje da li je on promenio svoj politički kurs, da li je promenio ekonomsku doktrinu i šta će biti promenjeno u carinskim propisima, koji su gotovo u celosti bili preuzeti sa saveznog nivoa.
Međutim, neće biti moguće da se menjaju carinski propisi jednokratno i jednostrano, jer mi smo u državnoj zajednici u kojoj funkcioniše jedinstveno carinsko tržište, a jedinstven carniski sistem i carinsko tržište jesu preduslov za pridruživanje Srbije i Crne Gore EU. Dakle, radi se o veoma kontroverznim predlozima koji ne garantuju da će ovo što je predloženo i obećano zaista biti i ostvareno.
Mandatar za buduću vladu, gospodin Koštunica je predložio reformu institucija. Međutim, očigledno je iz ovog ekspozea da se reforma institucije svodi na personalnu promenu u instituciji, pošto se on zalaže za preispitivanje izbora u pravosuđu, preispitivanje izbora nosilaca najviših pravosudnih funkcija, a to jeste mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast. Sve ono što su oni zamerali drugima prilikom kritike funkcionisanja pravosudnog sistema i pravosuđa sada pokušava kroz ekspoze da nametne kao budući program Republičke vlade, a što znači da ćemo se suočiti sa mnogim čistkama u ovim institucijama.
Ovaj ekspoze, koji je ponuđen tek nakon izlaganja mandatara buduće vlade i sa kojim su se poslanici upoznali neposredno pred otvaranje rasprave, sadrži mnoge izlaze koji su potpuno paušalni, sa prizvukom pozivanja na nacionalne interese, kako bi se dala težina samom ovom tekstu. Ovde se govori o glavnim ili prioritetnim društvenim deltnostima. Zamolio bih mandatara da nam objasni ovde koje su to prioritetne društvene delatnosti, koje su to glavne grane srpske privrede? Želeo bih da čujem koje su glavne, a koje su sporedne i na šta je on mislio.
Govori se u ekspozeu i o tome da će se sprovesti temeljita reforma zdravstvenog sistema. Kaže se da je ova vlada ostavila loše ili katastrofalno stanje u pogledu pružanja zdravstvenih usluga, ali hteo bih da podsetim sve vas, posebno građane Srbije, da su ministri u oblasti zdravlja upravo bili i članovi DSS-a, gospodin Obren Joksimović, ali i stranke G17 plus, gospodin Tomica Milosavljević. Postavlja se pitanje kakvi su to njihovi projekti u oblasti restrukturiranja zdravstvenih organizacija i u oblasti zdravstva koje oni nisu ponudili prethodnim vladama. To mi zaista nije jasno.
Da li su oni krili te projekte i programe ili se radi o bacanju prašine u oči građanima Srbije, da isti oni koji nisu uspeli u prethodnom periodu da urade bilo šta što bi pomerilo stanje u zdravstvu, sada treba da budu reformatori ovog zdravstvenog sistema.
Pošto je dosta, privšeću svoje izlaganje kraju. Želim da kažem da u ovom ekspozeu vidimo mnogo nadanja, jer se mandatar nada i kaže da će nastojati, a oni koji ih podržavaju kao manjinsku vladu kažu da očekuju da će oni ta svoja nastojanja i sprovesti. Ovde je puno opštih mesta, ničega nema konkretnog, ne vidimo mehanizme na osnovu kojih možemo da proverimo da ono što obećavaju zaista i mogu da sprovedu. Ne vidi se rok u kome će ostvariti ono što građanima paušalno obećavaju.
Uskoro ćemo videti rezultate ove buduće vlade. Sastav i politička podrška koja je obezbeđena od strane SPS, kao zasluga i podrška za ono što je poništeno kao rezultat 5. oktobra, neće dugo trajati. Ne vidim jednu stabilnu situaciju u Srbiji i ne očekujem boljitak od ove vlade.