Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče čuli pledoaje gospodina Koštunice i jedna od ocena koju je on ovde izneo i, naravno, deo grupacije koncentrisane oko ovakve konstrukcije vlade je da se na ovaj način prevazilazi još jedna od institucionalnih kriza. SRS se, naravno, ne bi sa tim složila, a moguće u kontekstu ako bi institucija kao takva mogla upasti u krizu.
No, naravno, ne sumnjam da će ministri biti u krizi, a naročito ona finansijska grupacija oko G17 plus. Oni krizu osetiti neće. Da li će Srbija biti izvan krize i sa ovakvom vladom izvor krize, to je već posebno pitanje.
Mi u SRS mislimo da neće. Mislimo zato što smo čuli kakav je ekspoze bio juče. Mislimo i zato što znamo da vi, iz ovako konstruisane koalicije, naprosto ste u taj genom, u taj nasledni materijal koji ste poneli sa sobom u vladu, poneli deo nečega lošeg iz prethodne. Uzeli ste ono što je neko okarakterisao ovde kao JUL. Nema smisla da govorim o partiji koje više nema, ali to je ona destruktivna aktivacija koja će vas kad-tad susresti i izunutra početi da grize. Čuli smo sjajne hvalospeve, kako je u zdravstvu ova grupacija pokazala izuzetne efekte. O tom-potom.
Hteo bih da se vratim na redosled koji je juče gospodin Koštunica izneo u svom pledoajeu. U formalnom smislu, doduše, držao se nekog logičnog reda, mada je sirotinja i nemaština sasvim došla na kraju. Na početku je govoreno o Kosovu i Metohiji, a gotovo da je svaki radikal to pomenuo.
Ne znam šta bih spektakularno rekao tu, sem činjenice da ako se oslanja u pregovaranju sa UNMIK-om na Čovića, neće mu dobro doneti. Znamo kako Čović raspolaže sa sredstvima sa kojima raspolaže, a znamo i da je sam priznavao da mu ni od pomoći nije bio ni Holkeri ni sadašnji predstavnik UNMIK-a. Znamo da je sam nekoliko puta govorio o tome da ga ne slušaju, ne uvažavaju. Dakle, nema personalnog kredibiliteta. Nema ni naročitog kredibiliteta ni među narodom. Videli ste, izašao je sam na izbore i šta je uradio.
To nije neka naročito velika kopča koja će pomoći da se uspostavi ravnoteža sa međunarodnom zajednicom, sa kojom mora da se pregovara. Još je crnje ako se unapred anticipira rešenje za Kosovo, pa pre nego što se, recimo, stavi pod jedan, implementacija Rezolucije 1244, pa neka se vrati hiljdu vojnika i hiljadu policajaca u srpske enklave, možda i to nešto znači. Pre nego što vi to kažete, biće to tigrova koža.
U slučaju zbivanja u Vojvodini kakav će stav Vlade biti, kakav je stav partija. Doduše, znamo kakav je stav DSS-a, oglasili su se povodom zbivanja u vojvođanskom parlamentu. Povodom zbivanja u Subotici, jedan veoma bogat čovek okupio je tzv. autonomističke stranke da stvore nekakve ponovne ideje o tome da bi Bačka i severna Vojvodina mogla da gleda u nekakav koncept novog izmeštanja iz Srbije ili kakve god su im ideje.
Podstiču međunarodnu zajednicu da o njima razmišlja i razgovara na drugi način. Koje će se organizacije uključiti da bi im pomogle da to iznesu na viši nivo, u Evropski parlament? Ima takvih organizacija koje će podržati najbogatijeg čoveka Vojvodine, znate šta sve ima u Mađarskoj, šta sve ima u samoj Subotici, stotine hektara kompleksa oko granice i takav čovek, naravno, uprkos tome što su samo nekoliko dana ranije ovde doneli i sjajne zakone koji su omogućili da se privedu učešću vlasti, uprkos tome što su tzv. manjina i što su manjinski, i njima je to bilo malo i hteli su da idu dalje.
Da li će buduća vlada imati i institucionalni i personalni kredibilitet kada, recimo, želi da pregovara o problemima na Kosovu, problemu manjina u Evropskom parlamentu ili drugim institucijama, da li će moći da zastupa dostojanstveno interes ove države. Da li će to moći bez jake institucije kakva je predsednik, nisam sasvim siguran.
Da li vi, recimo, možete da pokrenete pitanje Mađara u Transilvaniji, pošto naši Mađari stalno pokreću pitanje svog statusa u Srbiji. Prave takve organizacije kakve prave i destabilizuju našu unutrašnju političku situaciju, o kojoj je ovde bilo govora, pa zato moram na to da se osvrnem.
Juče je bilo govora i o stanju naše privrede, poljoprivrede itd. Zanima me šta će biti sa velikim finansijskim institucijama, značajnim bitnim institucijama, poput EPS-a, Nafte industrije, hoće li se oni samo dobro podgojiti, pa onda prodati ili će to biti nešto što ćemo kao strateški interes čuvati da ostane u ovoj zemlji.
Kako će se to, recimo da stavimo u socijalnu problematiku, ujednačiti, prilično neujednačene plate. Plata nije socijalna kategorija. Kako takvu neravnotežu izbeći, koji će to biti mehanizmi, kako ćemo uspeti da razvijemo tzv. zdravu tržišnu privredu i zdravu konkurenciju, kada sve što valja ili što je moglo da se proda prodalo se i još razmišljamo o nečemu što se možda može prodati.
Kako će taj koji je prodat da konkuriše ako 70% od prodatih, čujemo danas, i ne rade, te firme koje su prodate. Da li smo sigurni da oni koji nam otkupljuju firme ne stvaraju samo uslove za tržišni nastup u ovoj našoj sredini.
Da li smo sigurni da izborom, ići ću na problematiku koja sam na početku napomenuo, izborom starog/novog minsitra za zdravlje, baš postižemo pun pogodak. Čuli smo četiri zakona, svi su ih ponovili i ti zakoni trebalo bi da reše, ajde nešto od ovoga što ću reći, to što nije dobro do sada u našem sistemu sprovođenja zdravstvene zaštite i pružanja zdravstvenih usluga.
Zašto se niko od govornika iz te grupacije nije osvrnuo na činjenicu, koju ne bih ni rado izgovorio, da mito i korupcija nisu baš samo vezani za pravosuđe, pa moguće za prosvetu na neke male, niske načine. Hoćemo li nešto, ako je korupcija, deliti na malu i veliku. U zdravstvu postoje primeri izuzetno velike korupcije na različitim nivoima, od podmićivanja, korupcije, kada lekar sam zavlači ruku u džep pacijentu, do onoga kako to naši direktori i rukovodioci u zdravstvu mogu da urade.
Sjajna saradnja naših direktora, oni su pravi tender majstori, sa velikim farmaceutskim kućama. Farmaceutski lobi, znate vi koliko danas to funkcioniše Srbijom. Znate li kako se sklapaju tenderi, znate da su mnogi postupci urušavanja tendera, zato što jednostavno postoji sjajan dil, lobi. Nemoguće je da baš ništa nije mandatar znao o tome kada je predložio jednog istog ministra da ponovo dođe i sprovodi dobru politiku zdravstva.
Znate li sada, sa druge strane, da je u mnogim centrima u Srbiji dovedena situacija do apsurda, da bolesnik odlazeći dobije neki vid zdravstvene zaštite. Recimo, mora da participira troškove svog lečenja. Takvu je odluku i doneo upravni odbor Fonda 2001. godine, ali znate koje su tarife: deset puta veće.
Znate li da je uvedena kategorizacija usluga, pa se dele na standardne i vanstandardne. Šta to znači? To je problem ministra. Nije to problem, ali je problem mandatara, jer ne zna koga postavlja. Zato je trebalo da se raspita, sa onima sa kojima jeste, da li je trebalo takvog da stavi. Šta znači standardno, vanstandardno? To su čiste laboratorijske analize, na volšeban način stavljene u vanstandardne uslige i onda im je cena izuzetno visoka.
Recimo, cena ugradnog materijala, veštački kuk ako neko ugradi zbog degenerativne bolesti, dostiže 120.000 dinara. Ako je traumatizam 90.000 dinara, pa će mu to neko refundirati. Ali i tu leži zamka. Ako potpiše, a mnogi su pacijenti prinuđeni da urade, recimo kobajagi doniraju taj kuk koji su kupili u tačno određenoj apoteci, doniraju ustanovi i ova mu ugradi kuk, ode u socijalno, nema refundacije. Pristao si da budeš donator, sponzor. Prema tome, plati 120.000 veštački kuk.
Graftovi, priprema bolesnika za dijalizu, to je obavezan vid lečenja. Kako može da se naplati da participira u troškovima, da mu se napravi fistula, on preko toga živi, da mu se ugradi graft. Još crnja situacija. Ako ne može preko fistule, živi od grafta. On taj graft mora da kupi, u tačno određenoj apoteci, pa socijalno prizna do određene cene, a ovo drugo mu ne prizna, jer su se mnogi tu ugradili itd.
To su sve problemi sa kojima će se sresti zdravstvo. Nemoguće je da to do sada ministar nije znao. Ovo je veoma skupa institucija, skupa i za državu, ali izgleda skupa i za pacijenta. Da li će to ostati tako ili ne, mi imamo pravo da sumnjamo da hoće, jer je reč o istom personalnom rešenju. Videćemo kako će biti.
Što se tiče prosvete, mi vidimo da je zapravo predviđena revizija zakona u vezi sa osnovnim, srednjim obrazovanjem i mi tu odluku pozdravljamo. Ne znamo tačno koliko ćemo se oslanjati na jedan sistem obrazovanja koji nije bi loš. Taj istočnoevropski dao je svetu nobelovca. Danas su nobelovci sveta poreklom i Poljaci, Rusi, oni koji su imali upravo to snažno, moćno, institucionalno istočnoevropsko obrazovanje.
Šta će nam modeli koje smo videli i verovatno prilagođeni nekim drugim vidovima američkog obrazovanja. Znate li šta naša deca uče u osnovnim školama i obdaništima. Verujem da će se to, kao što je mandatar izneo, popraviti i da će zakoni u tom pogledu biti izmenjeni. Prilično dugo sam govorio, zahvaljujem vam se, jer dajem šansu drugim radikalima.