Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, SRS glasaće protiv izbora ovakve vlade Republike Srbije i, bez obzira na činjenicu što smo dobili ubedljivo najveće poverenje građana Srbije na prethodnim parlamentarnim izborima, bićemo opozicija u predstojećem periodu.
Nadamo se zbog Srbije, a očekujemo objektivno i zbog prilika u njoj, da će toj vladi mandat biti kratak, da ćemo što pre dobiti bolju vladu, koja će suštinski zastupati interese naroda i građana Srbije.
Slušali smo u ovoj Narodnoj skupštini, bar mi iskusniji narodni poslanici, više ekspozea mandatara različitih političkih ideja i političkih profila i svi ti ekspozei ličili su jedni na druge.
Uvek je to bio spisak lepih želja, pa ne mogu ni za ovaj ekspoze da kažem da je zaboravljena neka sfera društvenog života, da negde nešto nije pomenuto što bi trebalo na lep način da se predstavi građanima ili poslanicima, te manje ili više podseća na nekakav predizborni letak kako bi to trebalo da se dopadnemo biračima i šta bi to trebalo da se dogodi ukoliko mi pobedimo.
Ovde smo očekivali iznošenje ozbiljnog političkog, ekonomskog i socijalnog programa. To nismo mogli da čujemo, o tome nismo mogli da čujemo mnogo čak ni u kasnijim dodatnim objašnjenjima onih koji podržavaju ovakvu vladu i ovakav njen program.
Rekao je mandatar uskoro, očigledno imajući u vidu novouspostavljenu skupštinsku većinu, predsednik vlade Srbije, nekako mi je to bliže od onoga premijer, da će jedno od najvažnijih pitanja, gorućih pitanja sa kojima će se vlada Republike Srbije suočiti biti pitanje Kosova i Metohije.
Pri tome je uradio nešto što nije trebalo i nije smeo da uradi. Naime, poslanička grupe Srpske radikalne stranke već je podnela predlog rezolucije kao opšteg akta ovoj skupštini na usvajanje. Želeli smo raspravu o stanju na Kosovu i Metohiji. Želeli smo da razgovaramo o tome, da prihvatimo sve vaše dopune tog teksta, da vidimo šta je to što može da se izmeni, da vidimo šta je to što zajednički možemo da se dogovorimo, kako i na koji način da postignemo nacionalni i politički konsenzus.
Nažalost, bez skupštinske rasprave, bez dogovora, siguran sam čak i sa skupštinskom većinom, a posebno bez dogovora sa svim političkim subjektima, gospodin Koštunica je rekao kako bi trebalo da izgleda stanje na Kosovu i Metohiji, što je čak direktno suprotstavljeno Ustavu Republike Srbije, kao najvišem pravnom aktu naše zemlje.
Gde to piše u Ustavu naše zemlje da na Kosovu i Metohiji imamo entitete, kantonizaciju ili kakva to treba da bude suštinska autonomija srpske zajednice? Reći ću vam, pošto imam nešto više vremena od mojih kolega, te mogu da iskoristim tu priliku da vam ukažem na jednu veliku grešku koju smo počinili u ranijem periodu.
Tamo negde 1994. godine, pravnici to znaju, čitao sam arhive i obnovio to znanje, Lord Karington je došao u Srbiju i izašao sa jednim terminom koji je postao zla kob srpskog naroda na ovom prostoru. To je termin - nacionalna zajednica. On ga je prvi učvrstio govoreći o Kosovu i Metohiji. Mi smo znali jasno ko je narod, a ko su nacionalne manjine.
Karington je rekao - nema više narod, Srbi, nema više nacionalne manjine, Albanci, svi ste vi nacionalne zajednice, ali ćemo odvojeno da posmatramo teritoriju Kosova i Metohije.
Mi iz Srpske radikalne stranke ukazivali smo tadašnjem državnom rukovodstvu i kasnije vrhu državne vlasti da ne prihvataju takvu vrstu prevare, jer nije samo jezička, nije samo formalna, već suštinski, pravna i politička prevara.
Kasnije smo došli do toga da se polako taj termin nacionalne zajednice, prihvaćen za sve, obrne, baš u okviru ovoga o čemu je govorio gospodin Koštunica, to da su oni većinski narod na Kosovu i Metohiji, kao da je to neka posebna država, država odvojena od Srbije ili od Srbije i Crne Gore. Ne kažem da mu je to bila namera, a mi smo manjinski narod, kome treba obezbediti suštinsku autonomiju unutar Kosova i Metohije. To je nešto što ne može da se prihvati. Mi smo narod, oni su nacionalna manjina.
Naravno, ne možemo očekivati da se u tim okvirima i u skladu sa tim standardima taj problem rešava zahvaljujući kontroli koju danas na teritoriji Kosova i Metohije sprovodi tzv. međunarodna zajednica, odnosno SAD i njihovi sateliti, ali u svakom slučaju ovo nije smelo da se pojavi ni u ekspozeu, niti u izlaganju nekoga ko se poziva na legalizam, na poštovanje pravnih normi, a da ne govorimo o nacionalnim interesima srpskog naroda, koji nisu ustanovljeni u najvišem zakonodavnom telu, već ih je samo proklamovao predsednik Vlade. Ma kakvu podršku da ima nikada ne bi smeo na takav način da izađe pred širu javnost i da to saopšti kao ključni cilj svoje vlade.
Uzgred, što se Kosova i Metohije tiče, morao je da se konsultuje pre ovoga sa onom političkom strankom koja je dosledni i jedini reprezent interesa srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Nije to ova izmišljenja Koalicija "Povratak", gde se skupe zbrda-zdola, da jedan dan kažu kada ubiju nekoliko Srba - nećemo da idemo u Skupštinu Ibrahima Rugove, Nedžada Dacija i Bajrama Redžepija, pa sutradan opet idu tamo, valjda da bi dobili dnevnice, ne znam za šta drugo služe, jer oni ne predstavljaju nikoga.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji predstavlja Srpska radikalna stranka, jer na pet poslednjih izbora ubedljivo su pobedili njeni kandidati i njena parlamentarna lista. Zato je morao mandatar ili kandidat za predsednika Vlade da vidi kakvo je mišljenje tih ljudi, šta misle Srbi o tome, da li je to njihovo rešenje ili je to predlog Olivera Ivanovića. Ako je to predlog Olivera Ivanovića, taj ne predstavlja nikoga na Kosovu i Metohiji, osim uže porodice.
Kaže kandidat za predsednika Vlade da bi trebalo da se preispita i da se vidi, da se razmotri na koji način se sprovodio postojeći postupak privatizacije, može li se on unaprediti i mogu li se otkloniti evidentne manjkavosti.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije i poslaničke grupe koje predstavljaju skupštinsku većinu odbile su da glasaju da se zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji stavi na dnevni red po hitnom postupku. Teško da smo imali mnogo hitnijih i mnogo važnijih poslova u ovom trenutku.
Takođe, u delu u kojem govori o izbeglicama i tragičnoj sudbini našeg naroda, o velikom broju ljudi koji je morao da napusti svoja ognjišta, kandidat za predsednika Vlade kaže da bi im trebalo olakšati legalizaciju njihovih izgrađenih objekata. Tako je. Mi smo predložili taj zakon, predložili smo zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, ali ni on nije došao na dnevni red ove sednice zahvaljujući skupštinskoj većini, zahvaljujući Demokratskoj stranci Srbije, između ostalih političkih stranaka.
Ono što se primećuje kao problem i kao nešto što u celom sistemu predložene Vlade ne valja i ne funkcioniše jeste nešto na šta se malo ukazivalo, a reč je o tzv. vertikalnoj ustrojenosti Vlade Republike Srbije. Naime, kao što ste primetili, poslanici SRS nisu želeli ad personam da kritikuju Vladu Republike Srbije. Nismo želeli da govorimo o ličnostima.
To je izbor mandatara. On kreira svoj tim, tim ljudi za koje misli da će na najbolji način voditi Srbiju. Dobro je da više nema lažnih eksperata. Sada znamo da nema više ni jednog eksperta u ovoj vladi, navodnog ili samoproklamovanog eksperta, kako god hoćete. To su uglavnom stranački ljudi i da ne ulazimo dalje u taj sastav.
Oko vertikalne ustrojenosti nema nikakve kontrole, čak ni vaše interstranačke. Dakle, ko dobije svoje ministarstvo ili nekoliko objedinjenih ministarstava, to je njegov zabran i u to mu se niko živi ne meša ni za živu glavu. Ministarstvo finansija nema zamenika ili pomoćnika iz neke druge političke stranke. To je njegovo i niko drugi ne može da kaže ni jednu jedinu reč, niti će biti makar formalne kontrole, osim kontrole koju će naravno parlament sprovoditi na svaki način.
Čini mi se da to pokazuje da se mandatar rukovodio pre svega raspodelom interesnih sfera u okviru nove vlade. Pri tome ne znam i ne mislim da je on toliko čeznuo za tim i toliko želeo, pre bih rekao da su to političke stranke koje ulaze u Vladu želele na određen način da imaju nedodirljive sfere društvenog života kojima će oni upravljati i rukovoditi, u koje niko neće moći da se meša, u koje niko neće moći da dira i da na takav način mogu da urade šta žele, koliko žele.
Moram da vas upozorim da će tu biti mnogo problema, jer oni koji su nekada imali iskustva sa izvršnom vlašću moraju da znaju da se budžet nikada ne izvršava sto posto, da ona ministarstva koja ga izvrše sa preko 70% mogu da se pohvale da su bila u dobrim odnosima sa ministrom finansija.
Jer ne odlučuje o svom novcu isključivo ministar pravde, ministar unutrašnjih poslova ili ministar kulture. Naprotiv, on se konsultuje i taj novac traži, a pitanje je koliko će moći da se naplati i dobije od ministra finansija.
Uz ovakvu raspodelu biće velikih problema da se takvi programi ostvare, a posebno zato što mi se čini da je ogromna finansijska moć skocentrisana u rukama jedne političke stranke, one političke stranke koja je svoje suštinsko delovanje svela na to da kontroliše tokove finansija, da kontroliše tokove novca, a za sve drugo nisu naročito zainteresovani.
Ovde se deklarativno kandidat za predsednika Vlade zalaže za nezavisno pravosuđe, za nezavisno sudstvo. Trebalo je da se založi i za samostalno tužilaštvo kao poseban deo pravosuđa, jer tu smo imali najveće probleme u prethodnom periodu i ne bi trebalo da se ponovi ono što nam se događalo 2000. i 2001. godine, pa čak i 2002. godine, kada dođe neko od ministara, da li Božidar Đelić, da li bilo ko drugi i kaže - protiv ovog sam podneo, pa makar bila i potpuno idiotska, krivičnu prijavu.
Tužilaštvo se odmah nađe na raspolaganju i kaže, jeste, odmah podižemo optužnicu, zato što nam je neko od ministara saopštio, zato što nam je to neko od predstavnika izvršne vlasti rekao. Sve dok zajednički ili na isti način budu reagovali i delovali izvršna vlast, tužilaštvo i sudstvo, nećemo imati ništa od pravosudnog sistema, a to imamo danas. Znam da će to biti problem sa kojim ćete se suočiti, a videćemo da li će on moći da bude rešen.
Kada budete gonili nosioce prethodne vlasti za eventualna kriminalna dela, pozivam vas da ih gonite za ono što zaista jesu krivična dela, za ono što zaista jesu počinili, a ne da to radite zbog činjenice da ćete moći da održite neku konferenciju za novinare, da napadnete prethodnu vlast i da kažete kako ste vi dobri, a oni loši. Toga smo se naslušali 2000. i 2001. godine.
Svašta smo slušali o tome. Rekao bi čovek da smo pobili ko zna koliko ljudi, da smo ne znam šta uradili i na kraju ništa od svega toga. Ništa od svega toga, zato što je sve služilo za jeftinu marketinšku promociju, zato što je sve bio jedan jeftin trik, ničemu drugom nije služilo osim okupiranju televizijskih kanala, okupiranju pažnje javnosti i sticanju jeftinih političkih poena.
Kratko je trajala ta pažnja, kratko su trajali ti jeftino stečeni politički poeni. Kao što vidite, narod traži nešto više, da živi bolje. Upravo to je, rekao bih, najveći nedostatak ovog o čemu je ovde govorio kandidat za predsednika vlade.
Ne mogu da govorim o vizijama, ne mogu da govorim o konkretnim programima, ne znam, nisam vizionar i ne mislim da ima vizionara, mada mnogi na političkoj sceni Srbije sebe pokušavaju da predstave kao vizionare.
Moram da kažem da ono što smo mi očekivali ovde jeste kako će građani Srbije živeti bolje, kako i na koji način. To da ne valja privatizacija, ovako kako se sprovodi, znali smo. To, da ne valja pravosuđe, znali smo. Kako će ljudi živeti bolje?
Znamo i koliko smo se zadužili. Znamo koliko smo se zadužili od uspostavljanja DOS-ovske vlasti, znamo ko je vodio tu politiku zaduživanja, politiku dužničkog ropstva. Profesor Cvjetićanin kaže, politika dužničkog ropstva koju vodi G17, a ovo je izjava od pre šest meseci, uništiće Srbiju. Mi se slažemo sa tom izjavom. On je posle kritike opozicionih poslanika napustio i nije želeo u tom prljavom poslu da učestvuje.
Da li se nešto promenilo u toj politici? Ti isti ljudi treba danas da vode srpske finansije i ponovo treba da vode politiku zaduživanja dalje. Od čega da vraćamo taj novac? Od čega, kada sledeće godine već treba da vratimo oko 800 miliona dolara na godišnjem nivou. Od čega ćemo da vratimo, kada nigde nema proizvodnje, nema nijedne nove fabrike u Srbiji, nema nijednog novog proizvodnog pogona, nema nigde viška vrednosti, nema nigde profita.
Ima li negde programa za to? Ja ću da izgradim auto-put; od čega, od kojih para, ne znam. Kako ću istovremeno da isplatim penzije, ne znam. Kako i na koji način će budžet da bude napravljen, hoće li on biti razvojni ili će da bude socijalni, malo toga smo čuli ili gotovo nimalo.
Istovremeno, rekao bih da to što smo slušali nekada i sa čim smo mogli da se složimo do pre šest meseci, što su govorili pojedini ljudi iz ekonomskog dela tima DSS-a, danas više ne važi. Šta je sa profesorom Rankovićem? Šta je sa onim koji je morao da napusti mesto saveznog ministra finansija, samo zato što se nije slagao sa pogubnom politikom G17. Da li se tu danas nešto promenilo ili će možda promeniti svoju politiku zato što su preko noći ili naprasno postali bolji?
Na delu teritorije naše zemlje u poslednje vreme i nažalost, uz podršku nekih koji su danas vlast, a od večeras će postati opozicija, i na njihovu inicijativu pre svega rekao bih, neki donose, neki izglasavaju nove državne simbole dela naše teritorije, i to ne kao regije, ne kao geografske regije, već kao političko-teritorijalne zajednice, neke žute petokrake su stavili na zastavu Vojvodine.
Žutu petokraku su stavili na zastavu Vojvodine, a mi se još borimo i nismo uspeli da skinemo ni crvenu petokraku, a oni nam stavljaju neku žutu petokraku, oni rešili, smanjili crvenu boju, smanjili belu, povećali plavu i tri žute petokrake stavili. Ta zastava ne može da im traje duže od nekoliko meseci, koliko je potrebno da SRS ubedljivo pobedi na pokrajinskim izborima, ali to je trebalo da čujemo od kandidata za predsednika vlade.
Naravno, znam da ovo jeste manjinska vlada, ali znam da je neće ugrožavati oni o kojima novinari govore da će ih ugrožavati. Neće ih ugrožavati zato što sve i da ih kandidat za predsednika vlade ili predsednik vlade, ukoliko bude izabran večeras, postroji u Knez Mihajlovu ulicu i da počne sve zajedno po turu da ih šutira, oni će da kažu baš nam je lepo i to doprinosi stabilizaciji Srbije. Naravno, zato što imaju jedan veliki problem, a to su izbori, to je narodna volja. To danas svi znamo.
Zato nemamo iluzija da će tu doći do problema. Probleme će imati na drugoj strani, probleme će uvek imati u činjenici jer će znati da je narodna volja bila drugačija, jer će znati za koga su glasali građani Srbije. Drugi problem će imati, a ne želimo taj problem ovoj vladi, odluka 31. marta će biti - nema sertifikacije. Zapamtite, takva će biti odluka. Već tada ćete imati Labusa koji će govoriti, e taj Koštunica ne valja, imaćete i neke druge u nekim drugim strankama, pa će Koštunica njemu da govori da on ne valja u svom delu. Imaćete unutrašnje probleme na sve strane.
Ono što će biti najveći problem i zbog čega će vlada morati da padne, zbog čega ćemo morati pre septembra da imamo raspisane nove parlamentarne izbore, neće biti samo pobeda na predsedničkim izborima Tomislava Nikolića, već će biti činjenica da građani Srbije žive sve teže, da građani Srbije žive sve lošije i da im nije ponuđeno rešenje za bolji život, da niko ne misli, da niko ne vidi, da niko ne može da shvati šta je to što će narodu olakšati da živi životom dostojnim čoveka.
Ljudi će već u maju izaći na ulice, tražiti hleba da jedu, a za to rešenja nema. Mi vam, naravno, želimo svu sreću. Radite svoj posao. Mi ćemo poželeti naravno našim biračima i zamoliti ih da se strpe još malo, da izdrže još malo te vaše vladavine, koliko će je biti. Pa, da nam još jedanput ukažu to poverenje, da nam ukažu poverenje u još većem obimu i još većem broju nego što je to bilo na ovim sada izborima i da konačno stvorimo vladu kakva treba da vlada i upravlja Srbijom. Siguran sam da će to biti vlada SRS-a. Hvala najlepše.

Da li neko od predsednika poslaničkih grupa, koji nisu iskoristili pravo, želi reč? (Ne.)
Da li kandidat za predsednika vlade želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodin Koštunica.

Dame i gospodo poslanici, prilikom utvrđivanja dnevnog reda ove sednice, koja se bavila programom i sastavom vlade u toku dva dana, DSS se saglasila sa tim i podržala ideju da se produži trajanje ove sednice, tačnije rečeno, da se rasprava udvostruči. Učinili smo to zbog toga što mislimo da i o ovako važnoj stvari, a i u drugim, možda manje važnim stvarima, neobično je značajno da se svaki glas u ovoj skupštini čuje, da se svaki argument iznese i da se prilikom takve rasprave, na kraju, donose i odgovarajuće odluke.
Složićete se svi, drugačija je situacija u Skupštini. Drugačiji duh provejava ovom salom. Svi poslanici su ovde, nema spora oko toga ko jeste a ko nije poslanik. Nema spora oko toga da li neko ko bi trebalo da bude u Skupštini nije u njoj, a neko ko je u njoj ne bi trebalo da bude. Nema spora oko toga da li sve poslaničke grupe kroz raspravu u Skupštini, kroz skupštinske odbore, imaju pravo da iznesu svoje stavove i svoje mišljenje. U tom pogledu su se prilike izmenile.
I da vas podsetim još nešto, što naravno zaslužuje posebnu pažnju, ova sednica Skupštine, kao i prethodne, dostupna javnosti u Srbiji, najširoj javnosti. Preko RTS-a narod može da se upozna sa onim što se u Skupštini govori. Nije tako bilo više meseci. To su, jednostavno, neke krajnje pozitivne promene.
Složićete se, po meni demokratije u jednom društvu ima onoliko koliko ima u ovom domu, u Skupštini. Skupština je najbolje merilo stanja demokratije u društvu i to može samo da nas zaista ispuni pouzdanjem i ohrabri u poslovima koji nas dalje čekaju.
Reći ću još nešto, ako Vlada i program koje sam predložio budu prihvaćeni u ovoj skupštini, ova vlada i njen predsednik - predsednik kažem, složiću se, a ne premijer, tako je tradicija naša, uvek se tako govorilo - u celini će uvek saslušati glasove Skupštine i uvek će polaziti od toga da Skupština mora biti iznad Vlade, da je Skupština ta koja kontroliše Vladu, a ne obrnuto. Da je vlada ta koja treba u jednom demokratskom društvu da polaže računa u skupštini i pred skupštinom, u to budite uvereni.
U raspravi koja je do sada vođena čuo sam jako mnogo i zanimljivih i u suštini, kada razmislim, dobronamernih predloga, kako bi valjalo unaprediti rad Vlade. Najveći deo tih predloga svakako ću uzeti u obzir. Bilo ih je mnogo, na deo njih sam odgovorio prethodnog dana. Bili su u jednom delu nekada i protivrečni, utoliko što se istovremeno govorilo da program Vlade nije dovoljno određen, a onda se u kritici tog istog programa govorilo vrlo određeno. Ne može i jedno i drugo istovremeno, ali zaista čuo sam jako mnogo primedbi, sugestija, koje će svakako uticati pozitivno na dalji rad Vlade.
Da kažem još nešto, baš zbog toga što se oseti ovakav nov duh u ovoj skupštinskoj sali, podsećam na jednu činjenicu, da će biti poslova koje treba obaviti, oko kojih nam je potreban konsenzus, u kojim prosta većina u ovoj skupštini nije dovoljna. Počev od Ustava pa nadalje.
Tu se moramo složiti, ali moramo se složiti, naravno kako bi drugačije, nego svi čineći određene ustupke, praveći određene kompromise. Tako možemo doći do nekih rešenja, koja nadilaze rešenja i interese određenih stranaka, koji moraju biti u interesu države u celini.
Reč je prvo o Ustavu, ali i o nekoliko drugih važnih rešenja. I naravno da će se pitanje Kosova i Metohije naći na dnevnom redu ove skupštine, i naravno da će se o njemu raspravljati, i naravno da će poslednju i odsudnu reč ovde dati poslanici u Skupštini Srbije.
Naravno, biće i onih zakonskih predloga koji možda ne zahtevaju ovako širok konsenzus, ali budite uvereni ako ih ne budemo usvojili danas, ako ih ovaj skupštinski saziv ne usvoji, onda će njima morati da se bavi neki kasniji skupštinski saziv i prosto ti poslovi će morati u ovoj skupštini da se obave.
Na kraju krajeva, da nam olakša posao, biće kada je reč o nekim zakonskim rešenjima nesumnjivo u ovoj skupštini i onih u kojima zapravo ne treba mnogo tragati za rešenjima; rešenja već postoje. Postoje u obliku standarda, vrednosti prihvaćenih u demokratskom svetu. To će nam olakšati posao.
Poslednje, kada sam izložio program, kada sam izložio prioritete delovanja, da ponovim najkraće moguće, imao sam naravno na umu nekoliko stvari, koje treba svima da nam omoguće da izađemo iz stanja kakvo jeste, da se u Srbiji nešto promeni, a to podrazumeva pokretanje privrede, bolji život, viši životni standard, manje siromaštva, jačanje institucija, jačanje vladavine zakona, zaštitu naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, jačanje državne zajednice Srbija i Crna Gora i najzad ubrzavanje evropskih integracija. U onaj deo sveta kome istorijski, kulturno - politički pripadamo puna dva veka, i mnogo ranije, ali puna dva veka od kada je obnovljena državnost Srbije.
Hteo bih, dame i gospodo poslanici, da vam se još jednom zahvalim na učešću u ovoj raspravi, na svemu što ste ovde izneli i još jedanput da vas uverim da će ova vlada, budite sigurni, uvek biti spremna da povodom problema koji se pokreću izađe pred ovu skupštinu i položi računa pred njom. Hvala vam.

Zaključujem pretres. Saglasno članu 187. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zakazujem 3. mart 2004. godine, dakle danas, kao dan za glasanje o predlogu za predsednika, potpredsednika i članove Vlade Republike Srbije. Glasanju ćemo pristupiti odmah.
Pre nego što pristupimo glasanju, a budući da ćemo posle izvršenog glasanja imati pauzu od jedan sat, da bi se pripremilo polaganje zakletve ministara i da bi se podneo zahtev za dopunu dnevnog reda, izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kako to može da zahvati i vreme koje je van vremena predviđenog za rad Narodne skupštine, da donesemo odluku o tome da će se danas, posle polaganja zakletve ministara, raditi do prelaska na drugu tačku dnevnog reda.
Molim da se o ovom predlogu izjasnite.
Za 122, protiv 105, nije glasalo 14, od ukupno 241 prisutnog narodnog poslanika.
Ne rade poslaničke jedinice. U svakom slučaju odluka je doneta i predlog je prihvaćen, ali da razmislimo o tome na koji način da utvrdimo da li ima problema sa poslaničkim jedinicama.
Molim narodne poslanike koji sumnjaju u ispravnost poslaničkih jedinica da resetuju svoju karticu, da ponovo ubace, da pogledaju da li je to evidentirano na ekranu, a da ukoliko prilikom sledećeg glasanja bude problema pre no što se završi glasanje reklamiraju problem, da ne bi bilo nedoumica u vezi sa tim.
Molio bih vas za malo pažnje, da izvršimo jednu probu elektronskog sistema. Dakle, naročito one koji su glasali iz Turske molim da se ne smeju, jednostavno želim da uložimo napor da ovo i sva buduća glasanja budu regularna i zakonita, te ću bez ikakvog predloga staviti sistem u funkciju i da se proveri da li su sve poslaničke jedinice u funkciji.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o kandidatu za predsednika vlade, programu kandidata za predsednika vlade i kandidatima za potpredsednika i članove Vlade Republike Srbije, pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da se, prema članu 187. stav 1. Poslovnika, o predlogu za izbor članova vlade odlučuje u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasa javno.
Predlažem da se o predlogu za predsednika, potpredsednika i članova vlade glasa javno – upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Da li ima drugih predloga?
Gospodin Nikolić, izvolite.

Nemam predlog po tom osnovu. Nešto bih vam drugo predložio. Zašto ne bismo sastavili glasanje i polaganje zakletve, ako hoćete da to bude zaista jedan svečani čin. Ne razumem zašto vam treba sat vremena da bi ministri samo ušli ovde da polože zakletvu? Ako vam treba sat vremena, sačekajte sa glasanjem, mi hoćemo da prisustvujemo polaganju zakletve, ali samo ako obavimo sav ovaj posao odjednom.
Da za sat vremena dolazimo da bismo slušali kako vi polažete zakletvu, nećemo. Ako vam je do svečanosti, da to zaista bude izabrana vlada, molim vas da istovremeno obavimo i glasanje i polaganje zakletve. Ako vam je do toga da radikali ne budu u sali kad polažete zakletvu, može i tako.

Postojao je jedan razlog za koji sam mislio da je opravdan da se napravi pauza.

Da li ima neko predlog po Poslovniku? (Ne.)

Stavljam na glasanje predlog da se o Predlogu za predsednika, potpredsednika i članove vlade glasa javno – upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Za 131, protiv 28, nije glasalo 84, od 243 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog da se o predsedniku, potpredsedniku i članovima vlade glasa javno – upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Pošto je Narodna skupština odlučila da se o Predlogu za predsednika, potpredsednika i članove vlade glasa javno – upotrebom elektronskog sistema za glasanje, Narodna skupština će se o ovom predlogu izjasniti u celini.

Podsećam vas da se, prema članu 92. stav 2. Ustava Republike Srbije i članu 187. stav 2. Poslovnika, odluka o izboru članova vlade smatra usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog za predsednika, potpredsednika i članove Vlade Republike Srbije, u celini.

Za 130, protiv 113, nije glasao jedan, od 244 narodna poslanika.

Pošto je za Predlog za izbor predsednika, potpredsednika i članove Vlade Republike Srbije glasalo 130 narodnih poslanika, što predstavlja većinu od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da je Narodna skupština Republike Srbije izabrala Vladu Republike Srbije u predloženom sastavu.

Dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, čestitam predsedniku, potpredsedniku i članovima Vlade.

Pozivam izabrane ministre da pristupe polaganju zakletve. (Posle pauze – 16,40)

Obaveštavam vas da sam primio ostavku Dragana Maršićanina na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Ostavka će vam biti uručena.

Da li Dragan Maršićanin želi da obrazloži ostavku? (Ne.)

Hvala. Podsećam vas da je članom 29. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da, u slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.

Saglasno članu 29. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština konstatuje da je Dragan Maršćanin podneo ostavku na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite mi da se u vaše i svoje ime zahvalim Draganu Maršićaninu, dosadašnjem predsedniku Narodne skupštine, na obavljanju poslova Narodne skupštine. Hvala vam. (Aplauz.)

Molim članove Vlade da, u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije, pristupe radi polaganja zakletve.

(Potpredsednik Narodne skupštine čita, a članovi Vlade ponavljaju tekst zakletve.)

"ZAKLINjEM SE DA ĆU SE U SVOM RADU PRIDRŽAVATI USTAVA I ZAKONA I DA ĆU DUŽNOST ČLANA VLADE VRŠITI ODGOVORNO I SAVESNO".

Molim članove Vlade da potpišu i paredaju tekst zakletve.

Nastavljamo rad.

Pošto je Narodna skupština konstatovala da je Dragan Maršićanin podneo ostavku na funkciju predsednika Narodne skupštine, podsećam da je članom 31. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da, u slučaju prestanka funkcije predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Narodna skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Narodne skupštine, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika. Ako je predsedniku Narodne skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Narodne skupštine, do izbora novog predsednika, vrši najstariji potpredsednik Narodne skupštine, a to sam ja, Vojislav Mihailović.

Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 158. st. 3. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, primio predloge za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku – u toku sednice, o kojima Narodna skupština treba odmah da se izjasni.

Narodni poslanik Goran Paunović, predsednik poslaničke grupe G17 plus, predložio je da se, u skladu sa članom 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, po hitnom postupku, na dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, stavi izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kao i da se ova tačka razmatra kao druga tačka dnevnog reda.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 148, uzdržana dva, nije glasalo 91, od 141 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Boris Tadić, predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka – Boris Tadić, predložio je da se, u skladu sa članom 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, po hitnom postupku, na dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini stavi izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 234, uzdržana dva, nije glasalo pet, od 241 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Određujem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze – 17,05)

Narodni poslanici, molim vas da ubacite vaše kartice u poslaničke jedinice.
Pošto imamo kvorum, želim samo da vas obavestim, pošto nije odštampan sav materijal za drugu tačku dnevnog reda, da odlažem sednicu i nastavljamo je sutra u 10,00 časova.