Neće, ne brinite, ne bih vas opomenuo. Izvolite, recite ako imate još nešto?

Zaista, neću ovoga puta odlazećem predsedniku Skupštine pružiti to zadovoljstvo da i dalje krši Poslovnik, da zloupotrebljava mesto predsedavajućeg. On je pokazao da zna da radi. Videćemo ga kada dođe ovde da podnosi izveštaj kao ministar onoga što verujem da ni u ovom trenutku ne zna šta podrazumeva.

 Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a posle njega narodni poslanik Željko Ivanji.

Dame i gospodo narodni poslanici, deo ekspozea mandatara vlade juče je bila i saradnja sa Haškim tribunalom.
Mi u Srspkoj radikalnoj stranci se dobro sećamo, a želim da podsetim i javnost i deo vas, da je sve počelo poslednjom rupom na svirali, a završilo se juče doslednom saradnjom sa Haškim tribunalom. Šta se dogodilo između? Mandatar vlade je brže-bolje odleteo u Moskvu, da kaže našim tradicionalni prijateljima da savez sa Rusijom i Belorusijom ne dolazi u obzir, iako za to postoji odluka Saveznog parlamenta, odnosno parlamenta Savezne skupštine, a i odluka Skupštine Republike Srbije.
Posle toga je podneo zahtev za prijem Savezne Republike Jugoslavije u članstvo Ujedinjenih nacija, kao da smo mi iznikli iz prvobitne zajednice. Bez odluke saveznog parlamenta je imenovao Gorana Svilanovića za saveznog ministra inostrani poslova. Legalistički, nema šta.
Kada su u pitanju rezultati izbora 28. decembra, slogani Demokratske stranke Srbije, većinskog partnera u koalicionoj vladi, bili su: "K'o što narod kaže" i "Reč je reč".
Posle objavljivanja zvaničnih rezultata, sadašnji mandatar vlade izađe u javnosti i reče da neće Demokratska stranka Srbije sa onima koji su bili na vlasti pre 2000. godine, ali i sa onima koji su bili na vlasti i posle 2000. godine, jer, k'o što narod kaže, reč je reč. I članovi buduće vlade, i pre 2000. godine bili su u vlasti, a i članice koalicione vlade i posle 2000. godine bili su u vlasti.
Bili su u vlasti i oni bez kojih ne bi mogla ova vlada da se izglasa, i to značajan deo vlasti pre 2000. godine. Bili su u vlasti na svim nivoima i oni koji imaju najveći broj poslanika u koalicionoj vladi. Bili su na vlasti i u Republičkoj vladi, i u Saveznoj vladi, bili i sada su na vlasti u velikom broju opština u Republici, sa svojim partnerima, Demokratskom strankom, Srpskim pokretom obnove i drugima.
Dakle, k'o što narod kaže, reč je reč.
U ekspozeu mandatara vlade prioritet nad prioritetima je borba za očuvanje Kosova i Metohije pod suverenitetom Republike Srbije. Međutim, 2001. godine, kao i 2002. godine, mandatar vlade je pozvao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore i time daju legitimitet albanskoj teroristikoj vlasti, koja sada pravi probleme u vezi opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. To je bilo na parlamentarnim pokrajinskim izborima 2001. godine, kao i na lokalni izborima 2002. godine.
Sada se pitam kao građanin i kao poslanik Srpske radikalne stranke, kako može većinski partner u koalicionoj vladi da rešava pitanje Kosova i Metohije, kad drugog partnera u toj istoj vladi ima, kome je zadatak i koji je dobio nalog da pokrene ili da podrži eventualno pitanje statusta Kosova i Metohije u smislu odvajanja od Srbije. Borba protiv siromaštva, korupcije i izrada novog Ustava i, naravno, borba protiv organizovanog kriminala, jesu prioriteti, takođe. Koja je uloga ljudi u novoj vladi, u vladi koja treba da bude izglasana u ovom parlamentu, ljudi za koje su vezane razne kriminalne afere, od finansijskih malverzacija i pranja novca, od uništavanja velikog broja banaka, od saradnje i pranja državnog novca preko Standard banke u Londonu, preko Evroaksis banke u Moskvi, koja je uloga tih ljudi koji treba kao članovi vlade da se bore protiv svih vidova kriminala kada oni sami treba da odgovaraju zbog kompletnog kriminala, gde su upleteni do guše.
Naravno, namerno ne pominjem stranku i naziv te stranke, ali ako pomenem da je jedan od tih ljudi bio guverner Narodne banke Jugoslavije, za čije ime se vezuje pranje novca i finansijske malverzacije i preko Standard banke i preko Evroaksis banke u Moskvi, nama i javnosti biće jasno o kojoj je stranci reč.
Šta će biti sa protivzakonitom privatizacijom, šta će biti sa velikim brojem otpuštenih radnika, sa rešavanjem životnih pitanja građana Srbije, šta će biti gospodine mandatare vlade Republike Srbije? Zagovarate sa razlogom, i mi u SRS naravno da podržavamo to vaše zalaganje, saradnju sa verskim zajednicama u Srbiji, ali zanemarujete jedan veliki problem koji tu postoji. Toje upravo sve veće delovanje verskih sekti.
Jedna najopasnija sekta preko Los Anđelesa i Tirane, uveliko preko državnog aparata, pokušajem ulaska u finansijski i monetarni sistem države, želi da razgradi i ono malo što nam je ostalo, ono malo što imamo od ekonomije, privrede i od svih resursa i institucija.
Naravno, to je sekta Sajentologa, ukoliko je neko mislio da nije opasna ili da se ne nalazi na prostoru državne zajednice, odnosno konkretno mislim na Srbiju, imamo pouzdane infomacije da je to velika opasnost i da moramo da vodimo računa da sprečimo njeno odlučivanje i njen upliv u finansijsko-monetarne tokove Srbije.
Naravno, prvi pokušaj koji treba da uradimo jeste da eliminišemo i onemogućimo uticaj ljudi koji će biti članovi buduće vlade i ljudi koji će biti i na određenim drugim državnim funkcijama. Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i svake druge vrste kriminala, na kraju samo da vam kažem da smo mi u SRS, što se tiče naših političkih stavova i opredeljenja, dosledni i principijelni.
Neko od vaših najbližih saradnika je, nadam se da ćete me razumeti, "principalan zbog principala".

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji, a posle njega narodni poslanik Bajram Omeragić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim danas da kažem je i to da buduća vlada ne sme da zaboravi da je samo vlada. Dakle, to je jedan od elemenata državne vlasti, pored zakonodavne i sudske vlasti.
Jedino svi zajedno u tom sistemu vlasti mi nešto možemo da uradimo, i to je osnovna stvar.
Nova vlada koju ćemo danas izabrati na sebi nosi verovatno najveće breme koje su imale sve vlade do sada. Nova vlada mora biti narodna. To je ono što nije bila karakteristika, dakle, prošlih vlada, to nije krasilo prethodne vlade. Narodna volja treba da bude izražena pred ovom skupštinom čiji smo mi predstavnici. Da bi uopšte bilo narodne volje, ona mora da postoji.
Znači, u narodu mora da postoji volja. Kako da postoji, ukoliko je ona ubijena? To podrazumeva, pored političke volje koju mora da ima, volju da uopšte može da preživi u ovakvom sistemu kakav je danas bio postavljen u vladi.
Jednostavno, ako vi imate za ministra nekog čoveka koji promoviše jedan lagodan život, promoviše besne automobile, sa puno cinizma se obraća građanima Srbije, onda ne možete ništa da uradite. Onda narodu preostaje samo jedna stvar, da vlast sruši, kao što se to desilo 5. oktobra.
Narod se, dakle, ovde u Srbiji bori za golu egzistenciju, ali pre nekih osnovnih pitanja i pre rešavanja najvećih državnih stvari, vlada mora da definiše osnovne stvari. Ne samo vlada, nego i parlament treba da krase ovu državu, a predstavljaju temelj za same građane Srbije da bi oni mogli imati volju.
Dakle, prvo moramo definisati šta je naša teritorija. Moramo definisati koja je naša država, koji je naš državni grb i koja je naša državna himna.
Mi ovde ispred sebe, znači, na ovoj govornici imamo jedan grb koji jeste formalno-pravno grb ove države, ali faktički to nije, nije već godinama to taj grb.
To je ono što nas sve boli i to je ono na osnovu čega i iznad čega moramo da govorimo u ime naroda. To je ono što moramo promeniti svi zajedno. Sve navedeno treba zaokružiti novim ustavom.
G17 plus se zalagao za donošenje novog ustava i to je ono što treba da bude jedan od prvih zadataka nove vlade. Svest, dakle, o kojoj sam govorio, o nama samima kao pripadnicima ove države, koja ima svoj grb i svoju himnu, preduslov je da uspostavimo jednu privatizaciju koja će imati kao osnovni model i kao osnovno načelo dogovor.
Dakle, postojanje društvenog dogovora o samoj privatizaciji, to je ono što nije postojalo u prošloj vladi. To je ono što je punilo registratore u G17 plus, to su one pritužbe građana Srbije na privatizaciju, na proces privatizacije, na principe prodaje, na prodaju stečajne mase, na zloupotrebe stečajnih sudija. To je ono, dakle, što nije krasilo prethodnu vladu.
Finansije; za finansije uslov – poverenje. To poverenje su građani Srbije stekli u našoj makroekonomskoj politici koju smo mi vodili i zato građani Srbije imaju poverenje u budućeg ministra finansija. Ne treba zaboraviti da je za proces telekomunikacija neophodno da postoji jedno obično parče žice, to nije postojalo, dakle, obično parče žice kod montera ne postoji i onda ne možemo doneti zakon o elektronskom poslovanju, koji je gospodin Tadić doduše doneo, ali i napravio kuću počevši da je gradi od krova.
Za trgovinu je naravno potrebno da postoji roba i tržište. Za poljoprivredu je potrebno da postoji zadrugarstvo. Ako odemo na teren, po selima Srbije, građani Srbije kažu, naš osnovni princip je razdruživanje, a ne zadružni princip. A zašto? Upravo zato što je takav model samodovoljnosti bivših ministara bio izražen. Narodu je muka od takve vlade i od takvih ministara.
Takođe, ono što nas čeka to je pridruživanje Evropskoj uniji i to je proces u koji mi ulazimo sa ponosom zato što smo uvek bili deo Evrope. Opet taj preduslov, dakle država, državne granice i teritorije, mora biti zadovoljen.
Staroj vladi svakog trenutka ističe vreme. U toj vladi nije bilo ministara koji su reprezentovali interese narodne volje. Bilo je ministara za koje je dokazano da su bili uključeni u kriminalne aktivnosti i korupciju. O tome će sud, kao treći element vlade i vlasti, dati svoj odgovor. Bilo je ministara koji su radili doduše prave stvari, ali su ih radili na pogrešan način, tako da su te stvari izgubile potpuno svoju suštinu.
Međutim, Srbija je opstala i opstaće upravo zahvaljujući svojoj istoriji, zahvaljujući kostima naših predaka i zato je na ovoj vladi da ispravi ono što se dešavalo, slobodno možemo reći, u ovoj zemlji već 80 godina. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, a posle njega narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani mandataru gospodine Koštunica, najpre želim da kažem da će Vlada biti manjinska i ta činjenica me zaista na početku ne raduje, s obzirom da država koja ima ovakve probleme u oblasti ekonomije, socijalne politike i u svim drugim oblastima društvenog života, vrlo je teško poverovati da se sa manjinskom vladom može uhvatiti u koštac sa njima. No, to je sada jedna činjenica.
Postoji većina koja će je podržati i treba pustiti Vladu da radi svoj posao, a mi ćemo se prema toj vladi odnositi onako kako ona bude radila i koliko bude ispunjavala ono što stoji u ovom ekspozeu.
Svesni smo činjenice da jedan ekspoze ne može da sadrži listu svih problema i prioriteta kojima će se baviti vlada, ali želimo da kažemo par napomena, odnosno par dopuna koje bi, po nama, trebalo da učini mandatar, kako bi se taj ekspoze dopunio nekim stvarima koje su za nas vrlo bitne.
Ono što želim najpre da kažem jeste da nas raduje da se u ekspozeu na samom početku izražava jedna velika intencija da se jača državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Politička opcija kojoj pripadam zalaže se za opstanak državne zajednice, jer smatramo da nema nikakvih razloga da se ona razgradi. U prošlosti je bilo dosta razrađivanja, mislimo da ova država treba da opstane i da je to interes građana Srbije i Crne Gore.
Što se tiče ekonomskog dela ekspozea, želimo da se ovaj program dopuni nečim što se zove balansirani regionalni ekonomski razvoj. To imamo svuda u Evropi i retke su prilike da mandatari u svom programu ispuste, da ne govore o balansiranom ekonomskom regionalnom razvoju, s obzirom da je u našoj zemlji prisutna činjenica da su velike razlike između regiona u ekonomskom razvoju. U tom smislu pozivamo mandatara da se u budućem radu tom temom pozabavi i da na neki način nađe, preko ministarstava ili na neki drugi način, kako on smatra da je nejracionalnije, da se posveti pažnja balansiranju ekonomskog razvoja različitih regiona u našoj zemlji.
Jedan deo ovog ekspozea odnosi se na pitanje olakšavanja sticanja državljanstva naših građana. Kaže se u ekspozeu da treba olakšati građanima srpskog porekla da lakše dođu do državljanstva naše države. Mi želimo to da dopunimo jednim stavom, da to treba omogućiti pod povoljnijim uslovima, naravno tim zakonom koji će se kasnije doneti, svim građanima koji su rođeni na teritoriji Republike Srbije ili su im roditelji rođeni na teritoriji Republike Srbije i jasno izražavaju želju da žele da budu državljani ove zemlje. Na taj način se to omogućava svima onima koji imaju pozitivan odnos prema ovoj državi, a na taj način bi se pokazalo da država ima jednak, ujednačen odnos prema svim građanima ove zemlje.
Što se tiče učešća manjina, drago nam je da je u ekspozeu mandatar već predvideo da će se manjinama posvetiti velika pažnja, naročito u delu da se njihovo učešće u vidnoj meri oseti u svim državnim institucijama, a naročito u izvršnim organima. Želimo to da dopunimo time, da ukažemo da se mnogo puta događalo da se u izvršnim organima nađu ljudi koji nemaju legitimiteta.
Nadamo se da će mandatar o ovoj činjenici razmisliti, dakle, kada se radi o manjinama, da se one uključe u izvršne organe, u upravne organe, u sve institucije ove zemlje, ali kada se radi o izvršnim organima da se vodi računa da se biraju ljudi koji imaju legitimitet, kao što je učinio da u Vladu uđu predstavnici stranaka koje imaju legitimitet na zadnjim izborima.
Mandatar je spomenuo da postoji jedna loša činjenica, a to je što se tiče privredne situacije i spomenuo je da mi uvozimo jabuke, uvozimo žito. Mislim da je to spomenuo zbog toga što smo mi veliki proizvođači jabuka i žita, ali mislim da to treba dopuniti na način da smo mi proizvođači i džinsa, tekstila, obuće, kože i ostalih proizvoda i da se mora naći način kako da se zaštiti naša proizvodnja.
Ne želim da se zalažem za neku vrstu protekcionizma. Pristalica sam i mislim da je to svima jasno da je liberalizacija jedan neophodan uslov u saradnji sa svetom. Ne možemo da zatvorimo naše tržište, ali naše tržište ne treba da bude ni više, ni manje zatvorenije ili otvorenije od tržišta svih zemalja u Evropi. Sve države u Evropskoj uniji i van nje nalaze načina da zaštite svoju proizvodnju. Ne zato da je liši uticaja spoljnje konkurencije i spoljnih uslova privređivanja, ali se nalazi načina da se svoja proizvodnja na neki način zaštiti. Ne treba da dođe do toga da se naša proizvodnja ugasi i da imamo veliki broj nezaposlenih radnika.
Ono što želim ovom prilikom još da kažem to je da već više decenija ni jedna vlada Republike Srbije nije obratila pažnju na jedan hroničan problem u našem kraju, konkretno u Novom Pazaru. Ovih dana ste svedoci da su velike poplave u našem kraju. Lokalna samouprava to ne može da reši. Zaista mislim da mandatar u svom ekspozeu ne može da se bavi konkretnim problemima, odnosno pojedinačnim problemima, ali to je višedecenijski problem.
Želim sada, kada mandatar treba da počne svoj posao, da ukažem na nešto što je vitalni problem, a momentalno u Novom Pazaru stotine porodica je ostalo nezbrinuto. Iz budžeta lokalne samouprave to nije moguće rešiti i pozivam Vladu da iznađe rešenja da se veliki broj porodica zbrine i reši ovaj višedecenijski problem. Što se tiče lokalne samouprave, ona će biti kooperativna da se sa Vladom uključi u rešavanje ovih problema.

Reč ima narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević, a posle nje narodni poslanik Darko Glišić.

Poštovano predsedništvo, gospodine Koštunica, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se danas kao jedna iz grupe od 31 poslanika G17 plus. G17 plus je osnovana da pomogne građanima Srbije i na to nas obavezuje pola miliona glasača, građana koji su nam verovali, koji nam sada veruju i glasaju za nas.

Naša predizborna obećanja bila su upućena svim građanima Srbije i oni znaju da je G17 plus stranka sposobna da ispuni obećanje i ostvari saradnju sa svima. U novu vladu ušli su oni koji su spremni da preuzmu odgovornost. G17 plus je spremna da preuzme odgovornost tamo gde smo već imali uspeha i gde ćemo ostvariti dobre rezultate.

Kao i većina građana, bili smo u situaciji da budemo suočeni sa nizom nedostataka vezanih za oblast zdravstva. Šta nas je do toga dovelo? Pre svega, nepostojanje jasno određenih ciljeva i osmišljenih strategija reformisanja i razvoja zdravstvenog sistema.

Rezultat ovakvog rada su nezadovoljni građani, korisnici zdravstvenih usluga s jedne strane i nezadovoljni zdravstveni radnici s druge strane. Zdravstveni radnici su nemotivisani za rad. Lekarske plate su male i zdravstveni objekti su u veoma lošem stanju. Oprema je zastarela. Dostupnost zdravstvenih usluga je ugrožena. G17 plus ima viziju i strategiju budućeg zdravstvenog sistema.

Preduslovi za jedan novi početak i dovođenje u red stanja u zdravstvu su donošenje novih zakona. G17 plus predlaže usvajanje četiri nova zakona: zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, zakon o komorama zdravstvenih radnika, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstvenom osiguranju. Fond zdravstvene zaštite omogućio bi savremeno zdravstveno osiguranje na ekonomskim temeljima, da predstavlja logistiku u sprovođenju zdravstvene politike. Saradnja Ministarstva i Fonda svakako će biti kvalitetna, bolja i drugačija nego do sada. Zakoni su prvi korak, a sledeći je izrada glavnog plana i mreže za poboljšanje zdravlja stanovništva, a zdravstveni sistem održiv na duži rok.

Vratićemo dostojanstvo kako korisniku i primaocu zdravstvenih usluga, tako i zdravstvenim radnicima. G17 plus se ne plaši izazova. Ušli smo u Vladu da uradimo konkretne stvari. Pružamo punu podršku Vladi i stavićemo interese građana na prvo mesto i, kao i uvek, ispunićemo obećanja.