Reč ima ministar finansija Mlađan Dinkić.

Želeo bih da iskoristim priliku da dam odgovore, s obzirom da je poslanička grupa DS-a iscrpla vreme za diskusiju. Bila su postavljena mnoga pitanja, želeo bih na njih da odgovorim.
Najpre, što se tiče konstatacije gospođe Gordane Čomić i čini mi se da je još neko iz poslaničke grupe konstatovao da nisam uvažio ovu poslaničku grupu. Predsednik Odbora za finansije dobro zna da smo juče od 15,00 do 19,00 časova imali raspravu na Odboru za finansije. To je jedini razlog zašto nisam došao u vašu poslaničku grupu, četiri sata smo diskutovali o budžetu na Odboru za finansije i meni je žao što gospodin Bogdanović nije preneo vama. Dakle, moja želja jeste postojala da kontaktiram i sa vašom poslaničkom grupom, međutim četiri sata je trajala ta rasprava i, jednostavno, mi nismo mogli posle toga da nađemo vremena da dođemo, jer je bilo zakazano već sa drugim grupama.
Dakle, izvinjavam se zbog toga, ali razlog nije u tome što nisam želeo da dođem da vas obavestim, kao što sam razgovarao sa drugima, već zato što je rasprava na Odboru za finansije trajala daleko duže nego što je bilo planirano. Čudi me da vam gospodin Bogdanović to nije rekao.
Ono što je mene, međutim, začudilo i na Odboru za finansije i danas na ovoj raspravi jeste da na potpuno drugi način vaša poslanička grupa govori o ukidanju poreza na fond zarada u odnosu na ono što je govorila pre nekoliko meseci.
Ako se sećate, ideja o ukidanju poreza na fond zarada nije potekla od mene i od ove vlade, ta ideja je potekla od prethodne vlade i taj predlog zakona je bio pripremljen, čak i dostavljen Skupštini, očito iz marketinških razloga, u momentu kada se znalo da će Vlada pasti.
Glasati tri meseca kasnije protiv zakona koji ste sami predlagali, mislim da možda ima neku političku konotaciju, ali ja to kao ekonomista i kao čovek koji razmišlja o struci ne mogu da prihvatim. Juče ste glasali protiv zakona o ukidanju Zakona o porezu na fond zarada.
Da li vi smatrate da ova zemlja treba dodatno da oporezuje troškove rada i kako možemo da razvijemo našu ekonomiju ukoliko ne snižavamo troškove rada; i da li je konzistentno pre tri ili četiri meseca predlagati taj zakon, a sada kada ga predlaže ova vlada glasati protiv njega? Čini mi se da nije.
Što se tiče pitanja, najviše vaših primedbi odnosilo se na realnost procene poreskih prihoda. Gospodin Labus vam je to već odgovorio, a ja ću još jednom ponoviti, jer je jako važno da bi naša javnost imala pravu predstavu.
Dakle, u prvom kvartalu ove godine bili su planirani poreski prihodi od 68 milijardi dinara. Biće ostvareni sa preko 70 milijardi. Dakle, ostvarenje u prvom kvartalu je iznad plana. Govorim o poreskim prihodima. Poreski prihodi koji su u ovom budžetu planirani za celu godinu su 297 milijardi. Potpuno je realno, imajući u vidu da će u narednim mesecima ta dinamika biti povećana zbog sezone, da se ova projekcija ostvari.
Neporeske prihode čine raznorazne naknade, koje se ostvaruju po drugim osnovima, koji nisu poreski prihodi, i oni su planirani po osnovu projekcije izvršenja u prethodnoj godini. Nema razloga da se to ne ostvari.
Što se tiče nekih govornika koji su pominjali da ova vlada odlaže porez na dodatu vrednost i uvođenje fiskalnih kasa, gospodo, ja bih bio najsrećniji da je porez na dodatu vrednost već danas na snazi. Ne znam šta je rađeno u prethodne tri godine? Zašto ovaj porez nije uveden?
Planirano je da se on uvede još pre godinu dana. Neću kritikovati sve ljude u prethodnoj vladi, ali činjenica je da porez na dodatu vrednost nije uveden i da je više puta probijen rok sa već toliko puta citiranim Međunarodnim monetarnim fondom, jer je to trebalo da bude uvedeno još od 1. januara prošle godine.
Sa tim pripremama se kasnilo, a onda je, opet iz marketinških razloga, predlog zakona, koji inače nije dovršen i ima puno rupa i manjkavosti, poslat u skupštinsku proceduru samo da bi se reklo da Vlada želi da uvede porez na dodatu vrednost. To je učinjeno u oktobru, sa idejom da stupi na snagu od 1. januara 2004. godine. Srećom, to nije ni došlo na raspravu. Jer, da je to urađeno, imajući u vidu stanje koje sam zatekao u poreskoj administraciji i stanje koje je zatečeno u radu na novom zakonu, taj zakon ne bi mogao biti sproveden, nastao bi kuršlus u našoj privredi.
Što se tiče fiskalnih kasa, ista stvar. Zašto fiskalne kase nisu uvedene? Pre godinu dana je krenuo proces uvođenja fiskalnih kasa. Stanje koje je ovo ministarstvo zateklo: svega 1,3% fiskalnih kasa je uvedeno u momentu kada sam preuzeo Ministarstvo. Kriviti ovo ministarstvo za odlaganje uvođenja fiskalnih kasa je neodgovorno.
Mi smo, za razliku od prethodne vlade, samo mesec dana produžili rok za uvođenje kasa, ali videćete da će za one koji ne budu to ispoštovali kazne biti primerene - ne zabrana delatnosti, kao što je predlagala prethodna vlada, jer je nemoguće zatvoriti 90% preduzeća, već najpre novčana kazna, blaža, pa malo veća novčana kazna, pa tek iz trećeg puta zabrana delatnosti. To je jedini način da se to uradi.
Drugo, napravljena je bila takva uredba koja de fakto nije omogućavala da se kase uvedu, jer je bio ograničen pristup proizvođačima na tržištu. Čak i oni obveznici koji hoće da uvedu kasu, ne mogu da je kupe, nije je bilo na tržištu. Mi smo zbog toga to promenili, da je dovoljan dokaz za početak uplata najmanje 10% avansa i zaključen ugovor sa proizvođačem.
Što se tiče zakona o porezu na dodatu vrednost, moja ideja je bila da ga pošaljem Skupštini do kraja ovog meseca, misleći da ću zateći dorađen zakon. Kada smo počeli da čitamo, 40% tog zakona, postoje velike dileme, različita mišljenja, nedorađen je.
On će zbog toga biti do kraja maja ovde u Skupštini i garantujem da će porez na dodatu vrednost biti uveden od 1. januara 2005. godine. Voleo bih da je makar taj posao neko pre mene odradio, umesto Ministarstva. Zaista bih najviše voleo da imam manje posla u Ministarstvu. No, i to je ostalo ovoj vladi da uradi i ona će to uraditi.
Što se tiče poreza na fond zarada, govori se da on uskraćuje lokalne samouprave. Neće uskratiti, to sam više puta govorio. Što se tiče solidarne stambene izgradnje, za koju se izdvajalo iz ovog poreza, lokalna samouprava može iz drugih izvora da izdvoji za solidarnu stambenu izgradnju. Evo iz kojih. Ako želite da pomognete ovom ministarstvu, ja sam spreman da pomognem svima koji su u lokalnoj samoupravi.
Uskoro dolazi razrezivanje poreza na imovinu. Prethodna vlada, iako je zakon prilično dobar, ostvarila je ispod 1% ukupnih poreskih prihoda naplatom poreza na imovinu. Zašto? Zato što se gledalo kroz prste bogatašima. Dajte mi, molim vas, vi koji ste u lokalnim samoupravama, klasifikaciju stambenih zona, da različito vrednujemo Kaluđericu od Dedinja, od pojedinih delova Dedinja, da napravimo stepenasto i progresivno oporezivanje poreza na imovinu. Porez na imovinu je u celosti prihod lokalne samouprave. Dajte mi te podatke u narednih mesec do dva dana, napravićemo drugačije osnovice za oporezivanje imovine i dobićete veće prihode za lokalnu samoupravu.
Mi u poreskoj upravi u Ministarstvu finansija smo veoma raspoloženi i mi ćemo nezavisno od vašeg doprinosa to učiniti, ali molim vas da mi pomognete i da dobijemo tačnu specifikaciju zona po pojedinim opštinama i gradovima, kako bismo mogli da napravimo ovu progresiju. Od toga ćete dobiti vi više.
Naravno, ideja je da se ne oporezuju oni koji ne mogu da plate, ali da se ne štede oni koji imaju ogromnu imovinu, a koji veoma simbolično plaćaju ili ne plaćaju ništa.
Bilo je jedno pitanje - kako će se nadomestiti poreski prihodi nakon ukidanja ovog poreza na fond zarada i nakon najavljenih smanjivanja poreskih opterećenja na plate? Bilo je pitanje da li će doći do povećanja akciza. Doći će do povećanja akciza na neke proizvode, koji nisu, prema našem mišljenju, nešto što je osnovna životna potreba. Uvešćemo ad valorem akcizu na kafu. Šta to znači? To znači: skuplja kafa, veća akciza; jeftinija kafa, manji porez. Danas se plaća isti porez, ista akciza, nezavisno od vrednosti i cene kafe.
Takođe, što se tiče poreza, prethodno Ministarstvo finansija gledalo je kroz prste poreskim obveznicima. Kaže se koji je rok za naplatu poreza. Ne plate ljudi, nema nikakvih kazni. Svega 4.000 ljudi je prošle godine prijavilo porez na dohodak građana.
Ove su godine očito obveznici mislili da će novo Ministarstvo nastaviti sa starom praksom. Opet je svega 4.000 ljudi prijavilo porez na dohodak građana. Ali, videćete kroz mesec - dva dana, kada podnesemo izveštaj o naplaćenim kaznama, koliko ćemo naplatiti od onih koji nisu prijavili obavezu.
Dakle, naša poreska politika će biti - smanjiti porez na plate, smanjiti porez na ono što opterećuje proizvodnju, ali oporezovati one koji mogu da plate i nikome ne gledati kroz prste, bez obzira na političku pripadnost, bez obzira na finansijsku snagu.
Videćete, samo po osnovu prekršajnih kazni za neprijavljeni porez na dohodak građana ovaj budžet će prihodovati najmanje šest milijardi više nego što je planirano. To će nadomestiti maltene u celosti gubitak od poreza na fond zarada.
Naravno, mnogo ćemo učiniti na modernizaciji poreske uprave, jer moramo da imamo punu evidenciju o obveznicima. Srećom, za porez na dohodak građana imamo, za neke druge stvari moraćemo tu da unapredimo stvari.
Što se tiče prihoda od privatizacije, nekoliko poslanika je istaklo da su oni precenjeni. Jedan od poslanika je čak rekao, veoma pošteno, da on smatra da bi prihodi od privatizacije ove godine mogli biti 10 milijardi dinara.
Moram da kažem da smo u projekciji prihoda od privatizacije koristili analizu Agencije za privatizaciju, koja je urađena još za vreme dok je gospodin Vlahović vodio. Dakle, ako gospodin Vlahović smatra da je nerealno procenio privatizacione prihode u ovoj godini, onda je to druga stvar.
Međutim, u vezi sa onim što je rekao poslanik, da je realno očekivati 10 milijardi dinara, mi smo predvideli 16,4, treba reći da od privatizacije preduzeća i banaka (verovatno gospodin nije računao na prihod od privatizacije banaka) računamo na 14,4 milijarde, a na dodatne dve milijarde od prodaje imovine banaka u stečaju, tako da je ova cifra konzervativna i ona je bez predviđenih prihoda od privatizacije u telekomunikacionom sektoru, za koji će Vlada uskoro doneti odluku da se i tu krene. Zato smo išli sa ovom konzervativnom procenom od 16,4 milijardi.
Što se tiče pitanja finansiranja suda Srbije i Crne Gore, 7,5 miliona se odnosi samo na rashode po Uredbi o privremenom finansiranju. Zato su tu budžetirani. Inače, te rashode u celosti preuzima Crna Gora i ona je to predvidela u svom budžetu.
Što se tiče primedbi na agrarni budžet, neko je izneo primedbu da on navodno ne rešava problem obrtnih sredstava i investicionih kredita u poljoprivredi. Očito da gospodin nije pažljivo slušao moje uvodno izlaganje, jer 3,8 milijardi dinara iz agrarnog budžeta upravo je namenjeno za povoljne kredite za nabavku semena, đubriva, repromaterijala, kao i za nabavku opreme u poljoprivredi. To su dugoročni krediti od jedne do pet godina.
Gospođa Čomić je postavila - osim pitanja, na koje je gospodin Labus već odgovorio, o rastu plata, koji je zapravo prouzrokovan ovom velikom javnom potrošnjom u poslednja dva meseca - pitanje povodom člana 6. Zakona o učešću opština u porezu na promet gradova i opština. Postavljeno je pitanje o plaćanju gradu Prištini. Dugujem objašnjenje: dakle, sva plaćanja koja se odnose na grad Prištinu zapravo idu Gračanici, ali s obzirom na zakonske odredbe, specifikovane, to što je predviđeno za Prištinu faktički ide u našu enklavu na Kosovu, u Gračanicu.
Poslanik Gašo Knežević je postavio pitanje zašto je učešće u porezu na plate za lokalnu samoupravu povećano sa 5% na 30%, a ne sa 5% na 40%, kao što je gospodin Đelić predlagao. Zato što gospodin Đelić nije predvideo nikakvo učešće opština i gradova u porezu na promet, a ovim zakonom to jeste predviđeno. Naime, kada je gospodin Đelić slao ovaj zakon u proceduru on je poslao i zakon o porezu na dodatu vrednost, koji je trebalo, navodno, da stupi na snagu od 1. januara. Zato je povećao učešće sa 5% na 40%, jer je ukinuo uopšte učešće lokalne samouprave u porezu na promet.
Imajući u vidu da će zakon o porezu na dodatu vrednost stupiti onda kada je moguće, a to je 1. januar 2005. godine, onda je ovo povećanje od 5% na 30% sasvim dovoljno da se kompenzira lokalnim samoupravama gubitak po osnovu poreza na fond zarada.
Neki poslanici su opravdano postavili pitanje o svrsishodnosti agencija. Moram da vas obavestim da je Vlada Srbije na prethodnoj sednici, na inicijativu ministra za lokalnu samoupravu, gospodina Lončara, upravo zauzela stav da se neke agencije ukinu. Svuda gde agencije dupliraju rad ministarstva, gde je to neracionalno, agencije će biti ukinute, ali prema Zakonu o budžetskom sistemu nije bilo moguće izbeći pominjanje agencija u ovom budžetu, s obzirom da su osnovane po zakonu. Onog časa kada se ukinu, sredstva za njih se naravno neće koristiti već će se za taj iznos racionalizovati državna uprava.
Ako pogledate budžet za ovu godinu, učešće troškova raznih agencija u društvenom bruto proizvodu je smanjeno u odnosu na prethodnu godinu, ali sasvim je izvesno da će neke agencije, koje dupliraju rad ministarstva, biti ukinute.
Konačno, što se tiče primedbi poslednjeg govornika, gospodina Radosavljevića, koji kaže da je navodno manje izdvojeno za kapitalne investicije i za socijalna davanja u odnosu na prethodni budžet, gospodin Radosavljević nije sabrao razdeo koji se odnosi na izvršenja u prva tri meseca i na ono što je planirano za narednih devet meseci, a što se odnosi na ona ministarstva koja su nastala spajanjem nekih ministarstava, kao što su Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Dakle, sve ono što sam govorio jeste tačno. Veća su izdvajanja za kapitalne investicije, za socijalne programe, ali gospodin Radosavljević nije pažljivo pročitao zakon.
Izvinjavam se u ime Vlade što se ovako hitno ovaj zakon razmatra, ali je državni interes da se on usvoji po hitnom postupku.
Još jednom ponavljam obećanje dato Kragujevcu. Isti kriterijum je primenjen za sve lokalne samouprave. Mi smo juče videli da je Kragujevac zaista zakinut za 45 miliona dinara. Obećavam da će Vlada to ispraviti kroz tekuću rezervu.
Tražio sam na Odboru za finansije i čudi me da nije makar gospodinu Radosavljeviću, ako već nije gospodinu Stevanoviću i poslanicima DSS-a i G17 plus javljeno, ali gospodinu Bogdanoviću sam dva puta na Odboru za finansije rekao, čak sam ga zamolio da se podnese amandman za Kragujevac. On to nije učinio. Zaista mislim da u nekim stvarima treba razdvojiti suštinu od politike. Da je gospodin Bogdanović obavestio makar svog poslanika o ovom amandmanu, ne bismo morali to naknadno da ispravljamo, a ovako obećavam da ćemo to za Kragujevac naknadno ispraviti.

Replike - gospodin Vlahović, gospodin Radosavljević, pa gospođa Čomić.

Nisam tražio reč zato što sam pojedinačno pomenut. Želim da repliciram u ime poslaničke grupe DS. Najpre da kažem da je tačno da je prethodno Ministarstvo za privredu i privatizaciju projektovalo prihode u visini koju je pomenuo gospodin ministar Dinkić.
Podsetiću vas da je projekcija prihoda od privatizacije nešto što je urađeno u novembru mesecu prošle godine, u periodu kada se pripremao budžet, kada ni na koji način nismo mogli da predvidimo ono što sledi iza parlamentarnih izbora koji su se desili 28. decembra, a to jeste, hteli mi to da priznamo ili ne, politička kriza koja je trajala gotovo dva meseca do formiranja nove Vlade. I, nažalost, svi ovi najnoviji događaji, uključujući i jedan tehnički problem u pregovorima sa MMF-om, zaista predstavljaju argument da kažem sa punim pravom da su prihodi od privatizacije nedostižni u ovoj godini na projektovanom nivou.
Sa druge strane, kada su predviđani prihodi od privatizacije novembra meseca prošle godine, značajni deo prihoda je planiran od prodaje akcija iz Akcijskog fonda. Nezavisno od Republičke vlade, Zakon o finansijskom tržištu je usvojen kao savezni, a nažalost Skupština Srbije od jula meseca nije bila u efektivnom radu i nismo bili u prilici da promenimo Zakon o finansijskom tržištu, što je za posledicu imalo potpunu blokadu prodaje akcija iz Akcijskog fonda. Cifra koja je planirana, nekih, čini mi se, 60 miliona evra, zaista danas deluje prilično nedostižno, sve dotle dok se ne bude promenio Zakon o finansijskom tržištu.
Prema tome, sa tog aspekta smo dali primedbe, između ostalog, na poziciju prihoda od privatizacije, pri čemu još jednom kažem da se zaista ne treba nadati velikim prihodima od privatizacije banaka, imajući u vidu zatečeno stanje.
Što se tiče poreza na dodatu vrednost, zatim poreza na fond zarada, prvo da kažem da je porez na dodatu vrednost predložen parlamentu još u septembru prošle godine. Ne ulazim u kvalitativnu analizu ovog zakonskog projekta, ali nije tačno da je on u novembru mesecu došao na dnevni red parlamenta.
U novembru mesecu on je iz skupštinske arhive izvučen i predložen za sednicu parlamenta, a pripremljen je i upućen od strane prethodne vlade mnogo ranije, kao što je i zakon o železnici upućen pre godinu i po dana od strane prethodne vlade parlamentu, a parlament ga nije usvojio; kao što je i zakon o energetici upućen u aprilu mesecu od strane prethodne vlade, a parlament ga nije usvojio. Namerno pominjem ova dva zakona jer su ona bila pretpostavka početka restrukturiranja u javnim preduzećima.
(PREDSENIK: Vreme, gospodine Vlahoviću.)
Dakle, imali smo parlamentarnu krizu i to je uzrokovalo odlaganje restrukturiranja. Danas nemamo parlamentarnu krizu, nemamo problema sa izglasavanjem ovih zakonskih projekata i zbog toga se mi iz Demokratske stranke sa pravom pitamo zašto se odlaže restrukturiranje javnih preduzeća.
Još jedna rečenica, niko ne spori potrebu da se ekonomska politika unekoliko promeni u odnosu na prethodni period. Na kraju krajeva, to i jeste faza u jednoj srednjoročnoj tranzicionoj politici zemlje, ali je činjenica da ovaj budžet ne predstavlja osnovu za tu novu ili promenjenu ekonomsku politiku.

Replika, gospodin Radosavljević, pa potom gospođa Čomić.

Gospodine ministre, lepo sam sabrao, ali ste vi još lepše i slađe oduzeli Kragujevcu 45 miliona. Nemojte me učiti o proceduri. Ja sam dobio Predlog zakona dan pred početak sednice. Prema tome, to je bio problem Vlade. Ako ste toliko ozbiljni, trebalo je taj predlog mnogo ranije da pošaljete.

Razumem da je to brzo, da ste imali kratak rok od 15 dana, ali mi je zaista žao, ako ste primetili da Kragujevcu nedostaje 45 miliona, kao predlagač ovog zakona mogli ste to da podnesete u vidu amandmana i da tu grešku ispravite, a ne da apelujete na gospodina Bogdanovića, niti na bilo koga od poslanika iz Kragujevca. Prema tome, žao mi je, nepoznavanje procedure vas ne oslobađa odgovornosti da ste Kragujevcu zakinuli 45 miliona. Hvala.

Hvala. Molim bez dobacivanja. Koristim priliku da obavestim sve poslanike, kao što smo na početku ovog zasedanja obavestili, po hitnom postupku je dat zakon. Poslaničke grupe su dobile sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu u petak uveče. Meni je stvarno žao svih poslanika kojima nisu njihove poslaničke grupe prosledile, pretpostavljam da su postojali tehnički razlozi.
Izvolite, gospođo Čomić.

Dame i gospodo, kada upotrbim mudrost vojvođansku – deran ne zna reda, pa deran izađe pa dokaže da sam u pravu. Ja to stavljam na dušu narodnoj mudrosti.
Dakle, gospodin ministar je iz razumljivih razloga, zbog neiskustva u radu sa parlamentom, zbog nedostatka komunikacije sa poslanicima bilo kog nivoa, izostavio ono što se zove pitanje stila, kada je ministar u pitanju. Stil je često čovek. Ako zakažete poslaničkoj grupi sastanak u 16,00 časova, onda je na vama, ministre, da pokažete uvažavanje prema poslanicima Narodne skupštine i pošaljete po službeniku ili lično poruku, za to treba 30 sekundi, to ništa ne košta, da se sastanak odlaže i da ćete prezentaciju budžeta narodnim poslanicima, članovima poslaničke grupe DS uraditi u neko drugo vreme.
To se zove nepoznavanje reda u Narodnoj skupštini, ali znajući sve poslanike u ovoj skupštini, naučićemo mi vas kako se ministar ophodi prema Narodnoj skupštini. To je po vas dobro, to je po Vladu dobro i to je dobro po atmosferu parlamentarizma u zemlji.
Osim toga, ne možete poslanike zvati ovakvim, bilo kakvim ili nekakvim, to ne možete da radite, ovo je Narodna skupština. Za vas vrede poslovničke odredbe jednako kao i za svakog narodnog poslanika i kad učestvujete u raspravi morate se sa uvažavanjem ophoditi prema svim poslanicima, bili oni vaše pristalice, podržavaoci, bili oni opozicija.
Što se tiče odgovora na pitanje, niste ga dali. Dakle, izostaje stil, poznavanje reda, ali izostaje i stručnost. Moje pitanje za zakon o učešću opština u porezu na promet bilo je – kako ćete prikupiti prihode, a ne da li će ono što se bude prikupilo ići Gračanici, Prištini ili bilo kojoj drugoj opštini na teritoriji Kosova i Metohije, pri čemu nisam sporila ideju da se te opštine stave u zakon o učešću opština i gradova Srbije u porezu na promet, ali ih nema u kriterijumima u istom zakonu.
Dakle, nedostaje odgovor na pitanje – kako ćete prikupiti prihode od poreza na promet. Naravno, ne sporim da ne možete da pišete "Gračanica", jer nije opština, ali sporim da se ophodite prema narodnim poslanicima bez poštovanja i sa uverenjem da to što imate 126, 127 ili 129 narodnih poslanika, kao većina, znači vašu bespogovornu podršku. To nikad nije dobro. Hvala.

Hvala vama, gospođo Čomić. Kao što sam danas tokom zasedanja opomenuo predstavnike izvršne vlasti da vode računa kako se ophode prilikom oslov        ljavanja, kakva god da je diskusija, prema narodnim poslanicima, važi i obrnuto, jer to najbolje predstavlja narodne poslanike. Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Zoran Anđelković. Istovremeno koristim priliku da ga obavestim da njegova poslanička grupa ima na raspolaganju još četiri minuta i 40 sekundi. Neka se pripremi narodni poslanik Radovan Teodorović.

S obzirom da imamo četiri minuta, dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica o današnjem predmetu rasprave. Nalazimo se nekoliko dana pre kraja prvog tromesečja, pre kraja marta i kada bi ova skupština krenula sa raspravom o svakom elementu ovog budžeta i ukoliko bi želela o svakom elementu na pravi način da razgovara i da se ponaša u stilu - po svaku cenu nam ne treba budžet, mi ne bismo doveli u pitanje budžet, nego bismo doveli u pitanje ono o čemu je ovde bilo reči, njegovu socijalnu i razvojnu komponentu.

Ne treba zaboraviti jednu činjenicu, a to je da ukoliko se ovaj budžet ne bi usvojio danas-sutra u ovom parlamentu, 262.000 zaposlenih u državnoj administraciji, plus 130.000, to je oko 390.000 i do milion penzionera, možda fali par hiljada, tih milion i 390.000 ljudi ne bi mogli u martu mesecu da prime ta socijalna davanja, takva kakva su, da li su mala ili velika, da li su povećana na ovaj način, kako su povećana.

Ovo govorim zbog toga što, morate biti malo principijelni, kada govorite o budžetu i kada govorimo o socijalnoj i razvojnoj komponenti, najveća socijalna komponenta je u tome da li ćemo mi doći u poziciju da ovaj budžet smanjujemo, ne mislim samo danas, nego da li će ovaj budžet biti tanji i lakši, da li ćemo imati manji prihod u ovom budžetu, to je čak i važnije.

Kad kažem manje prihoda, ne u smislu ubiranja prihoda, nego manje zahvatanja iz privrede. Što bude manje zahvatanja iz privrede, to će biti razvojna komponenta veća. Nije razvoj samo u tome što će se obezbediti ovoliko ili onoliko milona za izgradnju ovog puta, mnogo je važnije da li će biti rasterećenje privrede, da li će ta privreda moći da funkcioniše.

Danas mi u Srbiji imamo situaciju da ovih 1.390.000 treba da primi platu od onih milion i dve-tri stotine hiljada koji rade u privredi. To je skoro jedan na jedan onih koji treba da obezbede privredu.

Ovo kažem i zbog činjenice, a tražio sam to i na Odboru za finansije, danas sam čuo od ministra finansije da će se ukinuti ove agencije, direkcije i slične stvari koje su formirane samo da bi se partijski kadrovi vladajuće koalicije zaposlili, to je potpuno jasno. Naravno da će SPS zbog ovog što sam malopre rekao podržati budžet, da ne bismo doveli u poziciju mnoge ljude koji moraju da izvršavaju svoju funkciju u obrazovanju, zdravstvu, policiji i svemu onome što je potrebno u državi.

Ali, neće moći na pravi način do kraja da se raspravlja o ovom budžetu ukoliko mi nemamo dve strane, s jedne strane pozicije izvršenja u prošloj godini, pa da vidimo da li je to povećanje ili smanjenje, i, sa druge strane, ukoliko nemamo realnu poziciju koliko je to bilo u državnoj administraciji, ukupno, govorim o 262.000 plus 130.000, koliko je bilo zaposleno 31. decembra 2000. godine, a koliko je 31. decembra 2003. godine, da vidimo da li je stvarno za 50.000 ljudi (i kojih 50.000 ljudi) državna administracija povećana.

Mi možemo sada da smanjujemo koliko hoćete neke pozicije, ali ako je 50.000 ljudi primljeno u državnu administraciju, a pola miliona otpušteno vašom politikom, politikom prethodne vlasti, u privredi, onda ne postoji budžet koji se na pravi način može napraviti a da on bude i socijalni i razvojni. Ne može biti ni socijalni ni razvojni u pravom smislu te reči, ukoliko je takva politika vođena. Sa ovoliko agencija i direkcija, naravno da to nije moguće do kraja sprovesti.

Prema tome, važno je da ova skupština dobije i taj podatak, koliko je npr. u Ministarstvu prosvete, pošto smo ovde čuli brigu o prosveti, bilo vozača i kola 31. decembra 2000. godine, a koliko je danas i koliko je 31. decembra 2003. godine. Videćete da je deset puta više. Da li ćemo moći da smanjimo deset puta budžet?

Da li o tome da raspravljamo ili da raspravljamo, kako je rekao potpredsednik ovde – kako ste tih 400 miliona evra upropastili u izbornoj kampanji i doveli ste budžet u situaciju da ne možemo da raspravljamo. To je 400 miliona evra, a tri godine ste ovde pričali o razvoju Telekoma; toliko ste potrošili na izbornu kampanju, a sa toliko potrošenih para ste dobili samo 11,5% biračkog tela.

Hoću da kažem da je ovde važno da imamo i neka pitanja koja su konačno rešena. Tri godine je prethodna vlast objašnjavala da ne treba da finansiramo RTS, da je to javni servis, da Skupština nema s tim nikakve veze, a dobili smo da je samo u prva tri meseca RTS-u dato milijardu dinara i videli kako izveštava o Kosovu i Metohiji, jer je on javni servis a ne državni, nije državno dobro.

Sada, pošto je u budžetu, pripada ovoj državi, država, ova skupština i Vlada moraju da brinu kako funkcioniše i vidi da li je zaista državno dobro i da li će da se tako ponaša prema genocidu i državnom teroru koji se dešava na Kosovu i Metohiji. Naravno, pošto to ne ubija, razumem zašto ste se na taj način ponašali.

Pošto mi je isteklo vreme, neću dalje zloupotrebljavati vreme, samo da kažem, pošto ste toliko para pozajmljivali, 8 milijardi za penzijsko - invalidsko osiguranje i milijardu za RTS, a povodom toga podneli 54 krivične prijave, mislim na vas iz bivšeg režima, mislim da će na isti način ova vlada prema vama da se odnosi. Vi ćete reći da ste to legalizovali zakonom, ali jedno je legalizovati zakonom a drugo je moralna, lična i ljudska osobina i poštenje, kako ste se ponašali kao vlast u prethodne tri godine.