Reč ima narodni poslanik Radovan Teodorović, a posle njega poslanik Vladan Vučićević, koji je i poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo, pošto prvi put izlazim za govornicu, red je da se predstavim: ja sam Radovan Teodorović, dolazim iz opštine Bogatić i poljoprivredni sam proizvođač, jedan od retkih ovde, mislim da nas, na štetu, ima samo trojica. To neka se zapitaju građani ili stranke zašto ih nisu stavile na listu.

Kao što i sami znate, u preizbornoj kampanji svi su dosta toga obećavali za poljoprivredu i selo. Sada ćemo videti da li će se to i ispoštovati.

Slušajući diskusije pojedinih poslanika, ganula me je diskusija bivšeg ministra Vlahovića koji je mnogo saosećao sa nama seljacima, pa je tako zabrinut i za agrarni budžet. Gospodine bivši ministre, čak su vas pogodile i reči mog kolege iz poslaničke grupe Stevanovića, "užas, katastrofa", a sada ću ja vama da objasnim u poljoprivredi šta su užas i katastrofa, koje ste vi napravili dok ste bili u toj vladi.

(Predsedavajuća: Molim da vodimo računa o tome kako diskutujemo.)

Izvinjavam se, evo vidi se kako mislite o nama seljacima, prekidate nas kad hoćemo da govorimo.

Gospodine Vlahoviću, katastrofa je uvoziti svinje u Srbiju, uvoziti kiselu vodu u Srbiju, uvoziti paradajz, a mi ga na našim kvantaškim pijacama bacamo; uvozili ste plećke iz Austrije, polutke iz Mađarske i Brazila, glave iz Rumunije, samo što još repove niste uvozili! (Aplauz u sali.)

Zar to nije sramota? Zar to nisu užas i katastrofa?

Izvozili ste juneće meso, dobili ste kontingent od 10.000 tona da izvezete, izvezli ste nepunu hiljadu. Zašto? Da li možda zato što gospodin Dušan Mihajlović nije imao više svojih bikova? Verovatno. (Aplauz.)

Da li znate koja je otkupna cena svinja sada u Srbiji? 40-50 dinara. Da li znate koja je otkupna cena bikova - 75 do 80. A da li znate kolika je cena kilograma žive stoke? 80 dinara za svinje, a 100 dinara za bikove, da bi se čovek uklopio. To je katastrofa koju ste vi napravili.

To je katastrofa koja je pogodila seljake pa smo zbog prethodne vlasti morali da pravimo blokade. Imali ste ministra koji nije našao za shodno da nas poseti kada smo napravili blokade u Mačvi - 12 dana nije hteo da nas poseti i pita šta tražimo. Sami smo se organizovali i digli pola Srbije na noge. Kada je zagustilo onda nas je primio u Vladi Srbije. Zahtev je bio da se ispuni vaše predizborno obećanje: 13. tačka - zakon o dobrovoljnom penzionom osiguranju poljoprivrednika. To niste doneli ni do dana današnjeg. Stalno ste ga skidali.

Koliko ste zakona iz oblasti poljoprivrede usvojili? Sada ste neka dva o veterini i o sadnom materijalu usaglasili sa standardima Evropske unije.

Zašto nema pšenice u Srbiji? Kako da je bude kada ste u kampanji žetve, i pored velike suše izvozili pšenicu. Sada hoćete da je uvozite. A ko izvozi i ko uvozi? U stvari, sada se zna ko će morati da uvozi. Izvozili su oni ljudi koji su bili bliski vlasti, držali monopol. Taj izvozno - uvozni monopol je nas upropastio u poljoprivredi. Nama je mnogo otanjila koža i o tome morate voditi računa.

I buduća vlast, ako se bude ponašala kao prethodna, sa moje strane će se sa ove govornice čuti iste ovakve reči. Jer, mene su birali moji seljaci i ja ću ih čestito i pošteno predstavljati - svaki problem širom Srbije, svakog seljaka čuće se sa ove govornice. To im ja obećavam.

Žao mi je što nije prisutan resorni ministar poljoprivrede, to je oblast kojoj ću se ja posvetiti jer sam poljoprivrednik, ali verovatno će čuti, tražimo da se donese zakon o dobrovoljnom penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika. Ne znam da li će to biti u proceduri za ovu godinu, a od ovih šest zakona video sam da su samo dva spremna. Tražiću da mi na to odgovori gospodin Dinkić ako može.

Još bih jedno pitanje uputio: da li su predviđena sredstva za dalje ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda?

Gospodo, molio bih da se manje smejete. Reći ću vam da ste vi iz agrarnog fonda finansirali RTS. To ova vlada ne sme da radi, ako misli da opstane. Zato, malo se smirite.

Dakle, stanje u poljoprivredi je ovakvo kakvo sam opisao - užasno i katastrofalno. Ali, hoću da vam kažem, u prezentovanju agrarnog budžeta sam ipak video da može da se nađe izlaz iz ove krize: podržao bih agrarni budžet koji je sada 18,8 milijardi dinara, s tim što znamo da je prethodni bio sedam milijardi. Pojavljuju se subvencije za mleko, industrijsko bilje i stočarstvo. Posebno bih naglasio da su predviđene dve milijarde za otkup pšenice. To je veoma važno. Do sada smo uvek "gojili pečenicu uoči Božića", kako naš narod kaže i nikada nismo seljacima isplatili na vreme. To sada ne sme da se dogodi.

Da bi poljoprivrednici mogli da obnove proces proizvodnje moraju sve svoje poljoprivredne proizvode brzo da prodaju po normalnim cenama i da to brzo naplate.

Samo se vi smejte!

Pominju se kratkoročni i srednjoročni krediti. To treba pohvaliti. Kratkoročni na šest meseci i srednjoročni sa kamatom od 3%. To je dobro. Ali, ipak ćemo videti kako Vlada radi.

Molim sve poslanike, jer ste u predizbornoj kampanji svi ulazili u svinjce i kokošinjce, da kada su u pitanju selo i poljoprivreda svi date podršku programu poljoprivrede, a ako nešto ne bude dobro za to služi ova govornica.

Zamolio bih za ubuduće, kada je ovako nešto u pitanju, da sa nama bude ministar poljoprivrede i da nađe za shodno da jednom poseti Mačvu. Nikada nijedan ministar nije došao u Mačvu, osim Veselinova, i to kada je bila neka kulturna manifestacija. To je velika sramota jer je Mačva velika žitnica koja daje 20% ukupnog proizvoda Srbije.

Slušao sam danas i druga izlaganja vezano za puteve, i tu smo zaobiđeni. Morate imati više sluha i smisla za tu oblast.

Nadam se da će ova vlada sve ovo imati u vidu i daće Bog da će i nama seljacima jednom svanuti, a od vas tražim podršku. Hvala.

Daj Bože i hvala.

Pravo na repliku ima gospodin Vlahović.

Potpuno razumem emotivnu diskusiju mog prethodnika, ali bi bilo dobro da se pre nego što optuži Republičku vladu malo raspita u čijoj je nadležnosti bila carinska politika, u čijoj je nadležnosti bila politika spoljne trgovine, izdavanje dozvola, itd. To nije radila samo Demokratska stranka.            
Bojim se da vi u vašoj političkoj koaliciji između ostalog imate stranku koja je kreirala takvu platformu spoljnotrgovinske politike. Prema tome, ako želite nekoga da optužujete, DS je pogrešna adresa, pogrešna je adresa Vlada Republike Srbije; tek od maja meseca prošle godine, tačnije, da budem precizan, od 18. aprila sve ove politike su se našle u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
A od onda, tvrdim vam, nije doneta nijedna odluka koja je mogla da ugrozi bilo stočni fond, bilo poljoprivredu, bilo šta drugo.
Druga stvar, netačna je tvrdnja da su napravljeni novi dugovi seljacima, poljoprivrednim proizvođačima u prethodnom periodu, naprotiv, prethodni period je period u kome su u potpunosti isplaćene sve obećane premije, sve obećane subvencije. Ja ću vas još jednom podsetiti da je posle dugog vremenskog perioda započeto sa isplatom subvencija, čak i za dugogodišnje zasade, zatim pored premiranja mleka, subvencije za duvan, za šećernu repu, za druge poljoprivredne kulture, uljarice itd, i da su na vreme plaćene, za razliku od perioda devedesetih godina, kada ste i vi, čini mi se, jedno vreme bili na vlasti i kada su dugovi seljacima između ostalog i u tom periodu stvarani.
Isto tako podsetiću vas da ne postoji jedan dinar duga za otkupljenu pšenicu. Ja sam maločas rekao, tačno je da je otkup pšenice u 2003. godini svega tri ili pet hiljada tona, ne sećam se tačno, a ne 200 hiljada koliko je planirano, ali to se nije desilo zato što Vlada nije imala sredstava da plati, nego zbog toga što su seljaci zbog situacije kakva jeste imali priliku da svoj proizvod valorizuju po mnogo boljim uslovima.
Prema tome, ne želim da pričam hvalospeve o onome što je urađeno u prethodnom periodu, ali sigurno je da je u prethodne tri godine najveći deo dugova prema poljoprivrednicima vraćen i sigurno je da niti jedan novi dug nije prebačen novoj vladi za eventualno buduće namirenje, kao i da ne samo agrarna politika nego i generalno ekonomska politika koju je vodila Vlada Republike Srbije nije poljoprivredne proizvođače stavila u lošiji položaj nego što je to bilo pre 2001, 2000. godine.
Molim vas, kada izađete, to se ne odnosi samo na vas, nisu dovoljni kvalitativni argumenti poput "užasa, katastrofe", nego zaista ovo mesto, ovaj dom zaslužuje ako ništa drugo, onda prave argumente kojima ćete to potkrepiti. Zahvaljujem se još jednom svima koji u tako dubokom sećanju nosite bivšu vladu, da čak ni u raspravi o budžetu ne možete da se oslobodite, to je znak da smo dobro radili.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević. Obaveštavam Skupštinu da je to poslednji govornik za večeras po ovom pretresu.

Dame i gospodo poslanici, pošto je praksa da se kada izađe prvi put poslanik predstavi, ja ću se predstaviti. Ja sam Vladan Vučićević, po zanimanju maksiofacijalni hirurg, poslanik Nove Srbije u koaliciji SPO-NS, inače Kragujevčanin. Naravno, sasvim je normalno kada se raspravlja o budžetu da opozicija kritikuje budžet, a da pozicija brani budžet. Ja sam to slušao i kao građanin. To je bilo svake godine.
Sećam se, na primer, onog budžeta 2000. godine koji je donet, koji je bio značajno veći u odnosu na budžet iz 1999. godine, koji je stravično kritikovan, a meni se kao građaninu tada činilo da će to biti strašno veliko opterećenje za građane. Naravno, i taj je budžet bio nazvan razvojni, pa i onaj budžet 2001. godine, pa 2002. i 2003. godine. Sve su to bili razvojni budžeti.
Da li je ovaj budžet razvojni ili je socijalni, to će pokazati vreme. Ako se nešto bude uradilo, onda će biti razvojni, a ako budemo morali da izdržavamo socijalu koja je napravljena protekle tri godine otpuštanjem pola miliona ljudi, zatim prodajom svih najboljih firmi koje su bile u ovoj zemlji, onda će biti delimično razvojni, delimično će biti sigurno i socijalni budžet. Naravno, živimo u takvoj zemlji, takva je situacija i moraćemo da prihvatimo još duži niz godina da će deo budžeta biti i socijalni budžet.
Želim nešto da kažem što je već ovde više puta rečeno, a vezano je za Kragujevac. Mislim da je gospodin Dinkić odgovorio i rekao da će se to ispraviti. Moramo mi Kragujevčani, pošto je Kragujevac u izuzetno teškoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji, imati neku čvršću garanciju da će to biti i urađeno. Naravno, kada se pogleda Predlog, tj. obim sredstava o učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet, i kada se to pogleda u odnosu na prethodnu godinu, svima je povećano, samo je Kragujevcu smanjeno.
Kada se to podeli na broj stanovnika ispada da po glavi stanovnika za Kragujevac iznosi 2.072 dinara, za Niš 2.290, za Novi Sad 2.757, a za Beograd 2.990 dinara. Na neki način Šumadiju to najviše i boli. Obično svi smo pričali u predizbornim kampanjama da ćemo morati malo da se oslobodimo beogradizacije, ali izgleda da je taj manir i dalje ostao na delu. Iz tih razloga je ovo smanjenje u odnosu na prošlu godinu od 200 miliona, a sada se kaže da je to po ovim kriterijumima 45 miliona, za Kragujevac strašno mnogo.
Mi Kragujevčani nismo uložili amandman mi Kragujevčani, ne zato što nismo znali da treba da ga uložimo, već zato što nam je rečeno da je ministar Dinkić rekao na Odboru za finansije da je uočio problem, da je napravljena greška i da će biti ispravljena, i mi smo očekivali da ona bude ispravljena u toku ove sednice.Sada ćemo morati da se oslanjamo
na njegovo obećanje, ali mi iz Kragujevca želimo da čujemo kada će to biti realizovano i šta je garancija da će to biti.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo? (Ne.)

Još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89? (Ne.)

Zaključujem zajednički načelni pretres o:

- Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada,

- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima,

- Predlogu zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi,

- Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2004. godinu:

a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih,

b) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika,

v) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti,

g) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i

d) Nacionalne službe za zapošljavanje,

- Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.

Nastavljamo rad prema dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O POREZU NA FOND ZARADA (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM PRIHODIMA I JAVNIM RASHODIMA (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2004. GODINU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milomir Minić, Đorđe Mamula, Esad Džudžević, Leila Ruždić-Trifunović, Milovan Marković, Boško Ristić, Gašo Knežević, Ištvan Išpanovič, Bojan Pajtić i Gordana Čomić.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Pajtić.

Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.

Da li neko želi reč?

Gospodin Pajtić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman podneo sam zbog toga da bi se precizno definisala sredstva za radiodifuznu ustanovu Televizija Novi Sad, odnosno Radio-televizija Novi Sad i predlažem da se u članu 4. stav 1. alineja 1. procenat 18,6 poveća na procenat 26,29, i u alineji dva procenat 28,0 zamenjuje se procentom 33, s obzirom da nije izvršen deobni bilans, odnosno deobni bilans je predložen Vladi Republike Srbije i nalazi se pred Vladom Republike Srbije, deobni bilans odnosi se na razgraničenje Radio-televizije Srbije, odnosno RTB i RT Novi Sad.
Podsećam vas na izuzetno tešku materijalnu situaciju Radio-televizije Novi Sad, pre svega zbog toga što je teško stradala u bombardovanju. Sa Radio-televizije Novi Sad emituje se program na osam jezika, a postoje samo dva studija, i to neuslovna. S obzirom na to da je u Radio-televiziji Novi Sad zaposleno 1.453 ljudi, ističem da ovim predlogom zakona nije rešeno pitanje finansiranja RT Novi Sad; ukoliko bi se u 2004. godini to finansiranje vršilo na teret budžeta AP Vojvodine, ne bi bilo moguće obezbediti novih milijardu 177 miliona i 690 hiljada na osnovu ovih stopa koje su predložene, te je potrebno izvršiti ovu vrstu korekcije.
Takođe, bilo je potrebno da se u članu 7, samo ću se kratko osvrnuti, pošto se sada radi o članu 4. izvrši razgraničenje sredstava od 3 milijarde i 200 miliona dinara na 820 miliona dinara za RT Novi Sad, a ostatak od nekih 2,5 miliona dinara za RT Beograd, odnosno RTS. Napominjem da je zbog broja zaposlenih radnika u toj ustanovi koja se nalazi u teškoj materijalnoj poziciji zbog tehničkih uslova neophodno da se njihov materijalni status definiše na ovakav način, odnosno povećanjem stopa iz člana 4. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Milomir Minić i Milovan Marković.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Minić, izvolite, pa gospodin Marković, jedan, pa drugi, izvolite. Prvo gospodin Marković. Izvolite, identičan je tekst.

Gospodine predsedavajući, gospodo kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 6. proizilazi direktno iz amandmana koji sam takođe podneo na član 7, a amandman na član 6. odnosi se na umanjenje sredstava rezerve za jednu milijardu. Razloge za to objasniću kada dođe na red amandman na član 7. u kome ću dati obrazloženje gde se usmeravaju ta sredstva i zašto je postojala potreba da se podnese amandman na član 6. Hvala.