Dame i gospodo narodni poslanici, zahtevam da se, shodno članu 82. stav 6,  izvrši provera kvoruma u sali za sednicu. Hvala.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Pošto smo utvrdili kvorum, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a posle njega narodni poslanik Velimir Simonović.

(Velimir Simonović, sa mesta: Odustajem.)

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade, dobro došli, drago mi je da vas vidim u našem domu, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću najpre da izrazim nezadovoljstvo tonom diskusije u prethodnih sat vremena.
Naime, ono što sam rekao nekoliko puta tokom poslednjih mesec dana, to je da mi iz poslaničkog kluba Demokratske stranke – Boris Tadić nemamo nameru nikada da vam predlažemo bilo šta za šta mi sami ne smatramo da je dobro i što mi sami ne bismo preduzeli da smo u mogućnosti da to činimo. Znači, mi koristimo naše pravo i izvršavamo našu obavezu, kao narodni poslanici, da diskutujemo o onome što je tačka dnevnog reda. Molim vas da u tom kontekstu posmatrate naše diskusije.
Nije u redu ako je povodom svake tačke dnevnog reda argumentacija vladajuće većine rad prethodne vlade. Prethodna vlada je radila i svoj račun je položila na izborima koji su bili pre više od četiri meseca.
Lepo je da se podsetimo da je na tim izborima DS kao stub te vlade dobila ipak više glasova nego tri od ukupno četiri stranke koje čine vladajuću koaliciju Srbije. Sada je red na vas da radite.
(Predsedavajuća: Tema, gospodine Markoviću, nemojte pričati o prošloj vladi.)
Red je da nakon svog rada položite račun o tome šta ste radili, kako ste radili i to je sasvim normalno i zato živimo u demokratiji, zato smo se u krajnjem slučaju i borili.
Znači, mi ćemo izneti naše stavove o budžetu, kao najvažnijem zakonu koji nam je ovde predložen, uz sve poštovanje Vlade Republike Srbije i ministra za finansije, iako gospodin ministar nije pokazao odgovarajuće uvažavanje naše poslaničke grupe. Mi smo, gospodine ministre, vas čekali juče više od dva sata. Želeli smo da vas vidimo, da damo neku svoju konstataciju; u krajnjem slučaju u razgovoru sa vama da razvejemo neke naše nedoumice, kako danas ne bismo opterećivali Narodnu skupštinu pitanjima koja ćemo svakako postaviti, a koja su možda plod naše nedovoljne informisanosti, s obzirom da se Zakon o budžetu usvaja po hitnom postupku, te ni mi kao ni drugi poslanici nismo imali vremena da se dobro upoznamo sa svim onim što piše.
Ja ću krenuti od ovih opštih mesta predloženog budžeta i ponoviću ono što jeste stav našeg poslaničkog kluba. Lično smatram da ste vi kao ministar finansija prilikom sastavljanja budžeta bili u dobroj meri uslovljeni prirodom koalicije kojoj pripadate. To je prirodno, i prethodni ministar finansija i uostalom svaka vlada koja je koaliciona neke svoje ideje, neka svoja programska načela mora da prilagođava političkom trenutku koji se odražava kroz koaliciju kojoj pripada.
Što se tiče ovog budžeta, kao i moje kolege smatram da je prihod u iznosu od 329 milijardi 325 miliona 866 hiljada dinara nerealno postavljen. U prva tri meseca je ostvareno samo 68 milijardi i bez obzira da li se to računa puta četiri, a znam da se ne računa čisto puta četiri, stvarno mislim da je nemoguće da se u prethodna tri kvartala dostigne cifra od 329 milijardi.
Mene zanima da li će se toj cifri težiti kroz povećanje akciznih prihoda, odnosno konkretno kroz povećanje akcize na naftne derivate? Znači, moje pitanje je da li će doći do poskupljenja benzina; jedan dinar po litri je otprilike jedna milijarda u budžetu, ako se ne varam; voleo bih da dobijem odgovor na to pitanje. U tom smislu sam zabrinut zbog toga, ne kao građanin, fizičko lice, ko vozi kola, nego zbog toga što znamo da poskupljenje benzina vodi poskupljenju svega što se za to vezuje, dakle, prometa robe, usluga, uslužnih delatnosti u transportu.
Primetio sam da je gospođica predsedavajuća bila vrlo revnosna da me opomene kada sam hteo da ukažem da se do sada nismo držali teme i sada bih zamolio da mi pomogne utoliko što će opomenuti poslanike da se suzdrže od dobacivanja i od komentarisanja, jer ne možemo tako razgovarati.
(Predsedavajuća: Molim vas da se saslušamo.)
To je moje prvo pitanje. Drugo pitanje je deficit, koji smatram da je izuzetno velik. Mislim da je bar duplo veći od onoga što je realno moguće pokriti. Vi ste dalje naveli da će se za pokriće tog deficita obezbediti sredstva iz određenih izvora, od privatizacije u iznosu od čak 16 milijardi 414 miliona 752 hiljade dinara. Ne znam na čemu ste zasnovali ovako ambicioznu privatizaciju, odnosno morali biste da nam kažete šta će se privatizovati u narednih godinu dana, a da će obezbediti tako visok prihod.
Čak i mi koji smo mogli da sprovodimo privatizaciju u prethodne tri godine, odnosno Vlada koju smo mi podržavali je imala od 2003. godine projekciju na svega 12 milijardi i 500 miliona dinara, a evo vi - u klimi koja je daleko lošija i koja je posledica mnogobrojnih faktora, koja ne zavisi ni od vas ni od nas, takvo nam je okruženje, takva je eskalacija na jugu Srbije, bili su problemi u izbornoj kampanji kada se najavljivalo preispitivanje privatizacije - očekujete da će privatizacija biti tako visoka i da će prihodi biti 16 milijardi. Dakle, to je moje drugo pitanje. Mislim da je realno do 10 milijardi, možda je i to dosta ambiciozno, ali videćemo u krajnjem slučaju.
Donacije - u iznosu od tri milijarde 700 miliona - to je normalno i realno. Tužno je to što smo 2003. računali da ćemo imati donacije od 14 milijardi i 900 miliona, a to je za sve nas kao državu neki podatak koji govori o našem međunarodnom položaju, o nekim našim obavezama koje moramo ili ne moramo da ispunjavamo, tako da smo danas došli do onoga što smatram da je realno - tri milijarde i 700 miliona dinara.
Vi nameravate da se zadužite putem kredita međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od devet milijardi i 500 miliona dinara. Moram da vam kažem da je vlada koja je pala planirala manje zaduženje od ovoga. Ona je planirala zaduženje na nivou od osam milijardi i 300 miliona dinara, i to je važno da se zna, jer smo mi uglavnom optuživani za to da zadužujemo zemlju itd, a danas smo došli u situaciju da je ovde cifra od devet milijardi i 500 miliona dinara. Bilo bi strašno dobro da to uspe. Ja bih se radovao da uspe, jer ne mislim da je to loše zaduživanje, ali da li će to uspeti strašno zavisi od završetka vaših pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i ja vam tu želim uspeh jer je on bitan za našu državu i za sve nas.
Pod tačkom 4) je neto domaće finansiranje u iznosu od 15 milijardi 700 miliona dinara, naša vlada je planirala da to bude svega šest milijardi 500 miliona dinara, osim ukoliko ne mislite da se potroši ono što je ostalo iza naše vlade, a o čemu može da se diskutuje da li je mnogo ili malo, ali je svakako više nego što je toj vladi ostalo od one prethodne.
Jednostavno, i ono malo što sam uspeo da naučim iz ekonomije, a možda nije toliko malo, mislim da ćete na način kako ste vi to predvideli povući, čak kao sunđer upiti, slobodna novčana sredstva sa tržišta, koja bi mogla možda biti iskorišćena u neke razvojne programe.
To su neka opšta mesta i sada prelazimo na onaj deo za koji jednostavno nisam imao prilike da vas pitam, jer mi kao poslanički klub nismo sa vama obavili razgovor i nismo mogli da vam ukažemo na neke svoje dileme.
Idemo na saveznu državu, nešto mene kao pravnika, advokata i čoveka koji se bavi politikom zanima, to je sud Srbije i Crne Gore. Zašto želim o tome da govorim? Zbog toga što je za sud Srbije i Crne Gore predviđeno 7,5 miliona dinara. Igrom slučaja, učestvovao sam u nekim razgovorima, asistirao nekim starijim kolegama kada se govorilo o potrebama za funkcionisanje suda Srbije i Crne Gore i tada je predlog za budžet koji je sastavljala Vlada, koja je u međuvremenu pala, bio da to bude 15 miliona dinara.
Sedam i po miliona je duplo manje; nisam imao priliku da vas pitam, a sada vas pitam da li je to posledica nekih realnih parametara, a to nisam našao u tekstualnom delu, ili je to posledica, ne daj bože, političkog stava vaše stranke prema saveznoj državi, u šta, odmah da vam kažem, sumnjam, ali dobro bi bilo da kažete.
Zatim, naša Vlada je imala određenu službu za komunikaciju sa medijima, ta služba nije bila mnogo popularna, vi ste joj promenili ime i sada se ta služba zove Kancelarija za saradnju sa medijima. Mislim da u principu tu nema nekog problema što vi imate kancelariju za saradnju sa medijima, ali, prosto, dok je to bio biro, 25% je bio jeftiniji nego što je vaša kancelarija, tako da je to nešto što meni više govori o tome kako u predizbornoj kampanji možemo davati neka obećanja i možemo o nečemu pričati, a doći ćemo u situaciju da sutra imamo to isto, jer sadržinski to je očigledno isto, čak je 25% skuplje, dakle, kod vas to vredi 20 miliona, a kod nas je bilo 16 miliona, govorim samo o budžetu.
Imam tu još par pitanja i još jednu primedbu, posebno vi da znate, potpredsedniče Vlade, molili smo da dobijemo duplo više vremena za diskusiju. Dok smo mi bili vladajuća koalicija, prilikom razgovora o budžetu ovde su bili prisutni skoro svi ministri i uglavnom je bilo duplo vreme za diskusiju. Mi to nismo dobili i sad preskačem delove svoje diskusije da bi moje kolege mogle ponešto da kažu.
Moram da preskočim mnogo toga i ići ću samo na ono što zovemo agrarnim budžetom, odnosno Ministarstvom poljoprivrede. Evo o čemu se radi, ja potpuno pozdravljam intenciju da se više ulaže u poljoprivredu. Vi govorite o izvršenju i kada uporedimo izvršenje sa ovim što je sada projektovano, to možda jeste tri puta, ali ne možemo porediti stvari koje su neuporedive. Videćemo kakvo će vaše izvršenje biti, pa ćemo uporediti dva izvršenja, a sada treba da poredimo dva budžeta.
I vi sami u tekstualnom delu lepo navodite da najveći i najbitniji deo sredstava iz agrobudžeta čine upravo premije. Premije su instrument i za vođenje politike u poljoprivredi i vi u tom smislu imate određene programske ciljeve koji su dosta ambiciozno postavljeni, to se vidi u ovom tekstualnom delu i sve je to u redu, ali ja mislim da vi novac za to niste predvideli.
Sada ću vam objasniti zašto to mislim. Vi ste za ove svrhe predvideli pet milijardi i 912 miliona dinara. To ste stavili samo pod jednu stavku - subvencije za mleko i industrijsko bilje.
Uzeo sam budžet od prošle godine gde je to lepo razdeljeno po stavkama, što mislim da je trebalo da uradite, da bi se tačno videlo koliko je to za industrijsko bilje i koliko će biti za soju, za nešto drugo što ste ovde pominjali. Uglavnom, kada sam sve to sabrao, došao sam do cifre od pet milijardi i 410. Znači, vaša cifra je samo 10%, u onom ključnom momentu za razvoj poljoprivrede, veća nego što je bila cifra prethodnog budžeta.
Zašto ni ova cifra neće moći da opstane, imaćete problem sa ovim, objasniću vam dalje, a pozivajući se na vaš tekstualni deo u ovoj glavi koja se odnosi na poljoprivredu, samo sekund, molim vas. U principu evo, radi se o tome, znači, vi smatrate prvo da ćete stabilizovati proizvodnju mleka, tržište mleka itd. Pri tom pominjete da otkupna cena mleka nije povećavana dve godine, i to je istina, ali je cena prerađenog mleka na tržištu skočila oko 15%. Postoji izvestan pritisak od proizvođača koji će verovatno pritiskati vašu vladu da se cena mleka poveća.
Zasad je snabdevanje mlekom vrlo stabilno i mi nemamo problema u Srbiji, to zna svako, što se tiče proizvodnje i snabdevanja mlekom. Mi imamo drugi problem i trebalo bi da ga rešite, jer prethodna vlada je pokušala i verujem da će gospođa ministarka poljoprivrede učiniti nešto - radi se o tome kako ćemo da premiramo mleko. Do sada smo mleko premirali 4-5 dinara, u zavisnosti od toga da li je brdsko ili ravničarsko.
Ukoliko želite da podstičete razvoj ovog dela poljoprivrede, morali biste da promenite to na način da se premira shodno klasi, da na taj način motivišemo proizvodnju ekstra klase mleka, jeste, pa onda ide prva, pa standard itd. Nadam se da ćete to uraditi i to je vrlo bitno.
Vi ste dalje rekli da očekujete povećanje površina pod šećernom repom za 6.000 hektara (znači, sa nekih 64.000 na 70.000 hektara) i povećanje proizvodnje na 38 tona po hektaru.
U 2003. godini je bilo 27 tona po hektaru i bilo bi dobro da bude, prekidam brzo, 38. Sada je isplaćeno 7.500 dinara jer nije postignut kvalitet. Sada će cena premije biti oko 15 dinara, odnosno 14 ili 15 dinara, ne može biti drugačija, i kada to pomnožite sa 70.000 hektara, ako samo malo budu bolji vremenski uslovi, a biće tako, već tu sada u poziciji morate dati milijardu i 50 miliona dinara. Znači, to sam zaista proračunao i molio bih i vas da to proračunate.
Mislim da ćete tu imati problem sa ovom pozicijom, posebno što želite i površine pod sojom da povećate i premiranje duvana itd, tako da mislim da ovaj agrarni budžet ne obezbeđuje ono što je najvažnije, a to je da rešava problem nedostatka obrtnih sredstava, zastarele i amortizovane mehanizacije. I, kada govorimo o zemljištu, naš ključni problem jeste navodnjavanje, jer 2.500 dolara je po jednom hektaru sistem za navodnjavanje, a to su strašne cifre, mislim da će država kao država tu morati da interveniše.
Dakle, nemam vremena, mnogo toga je, celu noć sam radio na ovome, ali ne želim kolegama da uzimam vreme, hvala vam na pažnji.

Pošto je narodni poslanik Velimir Simonović odustao od diskusije, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a posle nje narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo, u zemlji u kojoj se menja politički sistem i grade institucije, i u kojoj se u javnim poslovima vrše neprekidne promene, ministar finansija Predlog zakona o budžetu počinje sa rečima o uspostavljenom dogovoru sa MMF-om i o reformskim karakteristikama budžeta.
To je za ovaj predlog zakona o budžetu izostalo. Izostalo je i korektno ponašanje ministra finansija prema poslanicima Narodne skupštine, ali to ide na ono što se kod nas u Vojvodini kaže - deran ili zna red ili ne zna reda, i tu nema pomoći. Zašto...
Zašto tvrdimo da ako se Predlog zakona o budžetu ne počne sa takvim stavom onda imamo puno pravo da budemo zabrinuti za kontrolu javnih finansija, za ukupan odnos javnih prihoda i rashoda u zemlji, da kritikujemo taj budžet i tvrdimo da nije dobro po svaku cenu insistirati da se bude različit od predloga budžeta koji je bio u ovoj zemlji između 2001. i 2003. godine, samo zato da bi se u marketinškim delovima govorilo o nečemu što u budžetu ne postoji.
Pošto nema dogovora sa MMF-om, ja ću vas podsetiti da bi bilo dobro da tog dogovora bude, onda ćemo za 100 dana u istoj ovoj skupštini imati rebalans ovog budžeta i, čitajući stenograme poslanika poslaničke grupe Demokratske stranke, podsetićemo da smo govorili istinu, a ona je neprijatna, jer budžet jeste predizboran, budžet nije razvojni. Jer, Predlogom budžeta plate rastu iznad mogućnosti, a kada plate rastu iznad mogućnosti, onda se porast tražnje ne pokriva robom i raste trgovinski deficit. To znaju svi oni koji se u Vladi razumeju i znaju kako se to završava.
Ako ne bude dogovora sa MMF-om, ako ne bude protokola o odobrenom budžetskom deficitu, onda se završava tako što ministar finansija i Vlada Republike Srbije ide pred Narodnu banku, što se zadužuje, i završava se idejom o kontrolisanoj inflaciji. To smo već videli kako izgleda, ne bi bilo dobro da gledamo još jedanput ni u jednoj jedinoj karakteristici takvog ponašanja prema javnim finansijama.
Ako je inflacija predviđena i ako se govori o inflaciji od 7,5% do 8%, i ako ima izjava ministra finansija o 9,8%, bilo bi dobro da odgovore građankama i građanima Srbije koliku inflaciju zaista mogu da projektuju za 2004. godinu?
Potpuno je jasno da je prihod budžeta precenjen, da su precenjeni javni prihodi i da je nerealno pokriće budžetskog deficita. Zato je neophodan dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom, ma šta vi pojedinačno mislili o toj najmoćnijoj finansijskoj organizaciji.
Čulo se u kuloarima Skupštine - pa ne moramo mi sa MMF-om, možemo mi i sa Rusijom, i sa drugim zemljama. I Rusija mora sa MMF-om. Bilo bi najlošije da kada je budžet, koji će vladajuća većina usvojiti, na dnevnom redu, govorimo o EvroAksis banci i sličnim bankama, o kojima imamo prilike da slušamo ovih dana.
Nema PDV-a, nema fiskalnih kasa, ima povećanja akciza. To znači da se povećanjem akciza opterećuju privreda i stanovništvo. Ukoliko se, po predlogu, akcize budu povećavale dinar, dva, tri i četiri, to će direktno povećavati neminovnom vezom i cene ostalih vrsta robe i to sve znači da nema fiskalne reforme.
Ono što su marketinške izjave o kapitalnim investicijama ne stoji, o agrarnom budžetu - ne stoji, i zbog toga je vrlo važno da se čuje kritička reč o budžetu, jer ima vremena da se neke stvari isprave i da se umesto demagogije i priče o opštim mestima u budžetu zaista unesu tonovi reforme u budžet. Ovako ne valja nikako.
Dakle, samo reklasifikacija pozicija metodološki, za ljude koji ne znaju kako se pravi budžet verovatno vešto, za nas koji smo se time bavili, potpuno nevešto.
U dva minuta komentar o zakonu o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.
U ovom zakonu u delu koji se tiče spiska opština, u članu 3. navedeni su grad Priština i sve opštine sa Kosova i Metohije. U kriterijumima nema ni grada Prištine, nijedne opštine sa Kosova i Metohije i ostaje pitanje zašto su unešeni u ovaj zakon o učešću gradova i opština u porezu na promet? Kako će se pokupiti iznos poreza na promet sa teritorije grada Prištine, ili sa bilo koje opštine koja stoji u ovom zakonu, pogotovu što je nema u kriterijumima?
Ako je i ovo marketing, onda je još gore nego što smo pretpostavljali. Ako nije, onda predlagač ovog zakona duguje Narodnoj skupštini odgovor na pitanje kako će kontrolisati sakupljanje javnih prihoda sa opština na teritoriji Kosova i Metohije i kako će kontrolom javnih prihoda vraćati te finansije na iste opštine?
Sa žaljenjem moramo konstatovati da nemamo reformski budžet i da nemamo ekipu koja ima hrabrosti da učini ono sa budžetom što se u 2004. godini mora učiniti. To je smanjenje javne potrošnje i restrukturiranje javnih preduzeća, sa svim bolnim posledicama koje te dve odluke podrazumevaju kratkoročno, ali sa svim dobrim posledicama koje te dve odluke u duhu budžeta podrazumevaju i dugoročno. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, posle njega narodni poslanik Gašo Knežević. Izvolite.

Gospođice predsedavajuća, gospodine Labus, gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem još nekoliko stavova Socijalističke partije Srbije povodom Predloga zakona o budžetu za 2004. godinu.

Mnogo toga je već rečeno u izlaganjima mojih kolega, a i drugih poslanika koji su učestvovali u ovoj raspravi. Ipak, da krenem od onoga što mi se čini da nije dobro u budžetu, da bih kasnije, kao realan čovek došao i do onih pozicija u budžetu za koje mislim da jesu značajno bolje nego što su bile u protekle tri godine u svim budžetima o kojima smo razgovarali, pa i u poslednjem Predlogu budžeta, koji je gospodin Đelić podneo u novembru prošle godine Narodnoj skupštini.

Naravno da nije u skladu sa našim očekivanjima, niti je dobro za budžet, niti za građane Srbije, da ponovo imamo budžetski deficit, ovoga puta od 45 milijardi, ali to je, izgleda, nužnost koja je prisutna u finansijama Republike Srbije i sasvim je sigurno da će još neko vreme, možda čitavih nekoliko godina, ta pozicija budžetskog deficita biti prisutna.

Naravno da je važno i to da je predlagač ovog zakona video kako će taj budžetski deficit biti pokriven. Za razliku od onih koji su pesimisti u tom pogledu, ja mislim da ova vlada ima kapacitet da izađe iz tog problema koji se zove 45 milijardi dinara budžetskog deficita.

Istine radi, taj budžetski deficit je nešto veći nego što je bio u predlogu one vlade u novembru mesecu, za otprilike tri milijarde dinara, ali kao refleksiju tome ima i činjenicu da se u ovom predlogu budžeta projektuje ukupno oko 419 milijardi dinara rashoda u ukupnoj javnoj potrošnji, a onaj prethodni predlog budžeta je podrazumevao za 12 milijardi niže rashode. To znači, sa tri milijarde dinara većeg budžetskog deficita, u suštini, predlagač je prekompozicijom određenih rashoda u budžetu uspeo da pokrije za 12 milijardi više rashoda. Dakle, to je jedan momenat.

Drugi momenat koji me zabrinjava jeste činjenica da u ovom momentu predlagač nije u mogućnosti da kaže kakva je sudbina pregovora sa Londonskim klubom, radi definisanja ukupne pozicije Republike Srbije u pogledu državnog, odnosno javnog duga. Siguran sam da će tu biti problema, kao što se mogu, možda, očekivati i problemi u onom delu pregovora koji se odnose na Pariski klub i na dodatno smanjivanje tog duga od 15%.

I pored tih činjenica koje su prisutne kao objektivno otežavajuće okolnosti za jedno realno sagledavanje potrošnje u 2004. godini, meni se neminovno nameće nekoliko stvari za koje mislim da su dobre i da su mnogo bolje nego što je to bilo u prethodnim budžetima. Na primer, činjenica da će ova vlada značajna sredstva usmeriti u poljoprivredu preko agrarnog budžeta.

Dakle, kao veliki plus ovoj vladi upisujem agrarni budžet od 21 milijarde dinara, u najvećoj meri namenjen za finansiranje pokretanja poljoprivredne proizvodnje i njenog dizanja u odnosu na stanje koje sada imamo. Osam procenata rasta poljoprivredne proizvodnje u 2004. godini, istina je, nažalost, dovešće nas samo do toga da imamo nivo poljoprivredne proizvodnje na nivou 2002. godine, ali sam skoro uveren da sa ovakvim agrarnim budžetom nikada više nećemo doživeti da ministar za poljoprivredu kao krajem 2002. godine pozove seljake javno da ne zaseju pšenicu.

Nakon toga imamo katastrofalnu 2003. godinu po posledicama suše i imamo činjenicu da Srbija nema dovoljno pšenice da prehrani stanovništvo, pa je stoga izdvajanje po osnovu nabavke te pšenice za republičke robne rezerve, upravo iz ovog budžeta, u visini od oko dve milijarde dinara.

Poljoprivreda jeste komparativna šansa Srbije. Zato odajem priznanje predlagaču za tu priču. Ako ni zbog čega drugog, samo bih zbog toga podržao ovaj budžet.

Takođe, primećujem jednu bitnu promenu, koja se tiče mogućnosti za pokretanje privrednih aktivnosti.

Ne treba smetnuti sa uma činjenicu da smo u protekle tri godine imali katastrofalan spoljnotrgovinski bilans, 11,5 milijardi dolara, zato što privredna proizvodnja za izvoz ničim nije podsticana.

Ovog puta, kolege, ukazujem na to da je ova vlada predložila jednu milijardu dinara za podsticaj izvoza, plus 600 miliona dinara u okviru poljoprivrede, takođe za proizvodnju koja je namenjena izvozu. Naravno da to nije dovoljno, ali jeste prvi dobar korak da se dozovemo pameti i da pokušamo da taj spoljnotrgovinski deficit sa sadašnjih možda pet milijardi dolara na godišnjem nivou smanjimo na dve ili dve i po milijarde, koliko sam čuo da je gospodin Labus obećao na jednom sastanku sa privrednicima Srbije.

Važno je takođe primetiti da će ova vlada izdvojiti jednu milijardu dinara za tzv. fond za osiguranje poslova lizinga. Mi smo u prošlom sazivu doneli taj Zakon o lizingu i on jeste jedna od mogućnosti da se privreda unapredi time što će putem lizinga obezbediti odgovarajuću opremu. Upravo je to bio nedostatak prethodne spoljne trgovinske politike koja je omogućavala da se u ovu zemlju uvozi sve i svašta, ali preko 46% uvoza je bilo po osnovu robe široke potrošnje.

Takođe, imamo još jedan podsticaj, koji se tiče osiguranja kredita za poljoprivredu u iznosu od nekih 500 miliona.

Sve to daje, po meni, jedan okvir koji će omogućiti da privreda raste po ovoj planiranoj stopi od 2% u industriji, 8% u poljoprivredi, 4% u građevinarstvu, za koje mislim da, pored ove priče o putevima, treba ići i u tom pravcu da se razvija stanogradnja kao takva, jer ona objektivno mnogo više delatnosti upošljava nego putna privreda, koja takođe upošljava mnogo privrednih grana i omogućuje zapošljavanje jednog velikog broja ljudi.

Vodeći računa o tome da sačuvam vreme mojim kolegama koji su posle mene na redu, važno je takođe reći da se u ovom momentu planiraju 32 milijarde dinara za javne investicije. Koliko god pesimisti govore o tome da to nije dovoljno da se izađe iz recesije u jedan ciklus prosperiteta, mislim da je to dobar korak i da te 32 milijarde mogu poslužiti kao podsticaj, a naročito onaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, u iznosu od 3.700.000.000, namenjen za proizvodnju poljoprivrednih mašina i obnovu parka seoskih domaćinstava.

Prema tome, predložiću da se prihvati ovaj budžet, s tim što molim predlagača, iako je predvideo za našu situaciju zamašna sredstva na ime sporta, odnosno fizičke kulture, 631 milion (i to je više nego što je u novembru gospodin Đelić predložio za oko 31 milion), da ima na umu da je ovo olimpijska godina i da možda, ako je potrebno, našim sportistima radi bolje pripreme za olimpijadu iz sredstava tekuće rezerve ili iz nekih drugih rezervi eventualno pomogne.

Da se što bolje pripreme i da reprezentuju naš sport i našu državu onako dostojanstveno i uspešno kao što su to činili dugi niz godina.

Po Poslovniku, gospodin Ristivojević.

Uvažene kolege narodni poslanici, s obzirom na razloge hitnog razmatranja o ovog predloga zakona o budžetu i ovih zakona, molio bih vas da učinimo jedan dodatni napor i da izglasamo produženje rada ove sednice do daljnjeg, dok ne okončamo kompletnu raspravu. Znam da je teško, znam da ste svi umorni i da imate i drugih obaveza, međutim razlozi zbog kojih su predloženi po hitnom postupku ovaj zakon o budžetu i drugi zakoni nalažu, traže od nas da uložimo taj dodatni napor i da ovu sednicu produžimo koliko je potrebno.
Apelujem na vas i na predsednika Skupštine. Molim da se stavi na glasanje ovaj predlog.

Imamo predlog predstavnika poslaničke grupe DSS o produžetku rada.
Stavljam predlog na glasanje.
Za 118, nije glasalo devet, ukupno 127 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova prihvaćen predlog za produžetak rada.
Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.