Dame i gospodo, pošto prvi put izlazim za govornicu, red je da se predstavim: ja sam Radovan Teodorović, dolazim iz opštine Bogatić i poljoprivredni sam proizvođač, jedan od retkih ovde, mislim da nas, na štetu, ima samo trojica. To neka se zapitaju građani ili stranke zašto ih nisu stavile na listu.

Kao što i sami znate, u preizbornoj kampanji svi su dosta toga obećavali za poljoprivredu i selo. Sada ćemo videti da li će se to i ispoštovati.

Slušajući diskusije pojedinih poslanika, ganula me je diskusija bivšeg ministra Vlahovića koji je mnogo saosećao sa nama seljacima, pa je tako zabrinut i za agrarni budžet. Gospodine bivši ministre, čak su vas pogodile i reči mog kolege iz poslaničke grupe Stevanovića, "užas, katastrofa", a sada ću ja vama da objasnim u poljoprivredi šta su užas i katastrofa, koje ste vi napravili dok ste bili u toj vladi.

(Predsedavajuća: Molim da vodimo računa o tome kako diskutujemo.)

Izvinjavam se, evo vidi se kako mislite o nama seljacima, prekidate nas kad hoćemo da govorimo.

Gospodine Vlahoviću, katastrofa je uvoziti svinje u Srbiju, uvoziti kiselu vodu u Srbiju, uvoziti paradajz, a mi ga na našim kvantaškim pijacama bacamo; uvozili ste plećke iz Austrije, polutke iz Mađarske i Brazila, glave iz Rumunije, samo što još repove niste uvozili! (Aplauz u sali.)

Zar to nije sramota? Zar to nisu užas i katastrofa?

Izvozili ste juneće meso, dobili ste kontingent od 10.000 tona da izvezete, izvezli ste nepunu hiljadu. Zašto? Da li možda zato što gospodin Dušan Mihajlović nije imao više svojih bikova? Verovatno. (Aplauz.)

Da li znate koja je otkupna cena svinja sada u Srbiji? 40-50 dinara. Da li znate koja je otkupna cena bikova - 75 do 80. A da li znate kolika je cena kilograma žive stoke? 80 dinara za svinje, a 100 dinara za bikove, da bi se čovek uklopio. To je katastrofa koju ste vi napravili.

To je katastrofa koja je pogodila seljake pa smo zbog prethodne vlasti morali da pravimo blokade. Imali ste ministra koji nije našao za shodno da nas poseti kada smo napravili blokade u Mačvi - 12 dana nije hteo da nas poseti i pita šta tražimo. Sami smo se organizovali i digli pola Srbije na noge. Kada je zagustilo onda nas je primio u Vladi Srbije. Zahtev je bio da se ispuni vaše predizborno obećanje: 13. tačka - zakon o dobrovoljnom penzionom osiguranju poljoprivrednika. To niste doneli ni do dana današnjeg. Stalno ste ga skidali.

Koliko ste zakona iz oblasti poljoprivrede usvojili? Sada ste neka dva o veterini i o sadnom materijalu usaglasili sa standardima Evropske unije.

Zašto nema pšenice u Srbiji? Kako da je bude kada ste u kampanji žetve, i pored velike suše izvozili pšenicu. Sada hoćete da je uvozite. A ko izvozi i ko uvozi? U stvari, sada se zna ko će morati da uvozi. Izvozili su oni ljudi koji su bili bliski vlasti, držali monopol. Taj izvozno - uvozni monopol je nas upropastio u poljoprivredi. Nama je mnogo otanjila koža i o tome morate voditi računa.

I buduća vlast, ako se bude ponašala kao prethodna, sa moje strane će se sa ove govornice čuti iste ovakve reči. Jer, mene su birali moji seljaci i ja ću ih čestito i pošteno predstavljati - svaki problem širom Srbije, svakog seljaka čuće se sa ove govornice. To im ja obećavam.

Žao mi je što nije prisutan resorni ministar poljoprivrede, to je oblast kojoj ću se ja posvetiti jer sam poljoprivrednik, ali verovatno će čuti, tražimo da se donese zakon o dobrovoljnom penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika. Ne znam da li će to biti u proceduri za ovu godinu, a od ovih šest zakona video sam da su samo dva spremna. Tražiću da mi na to odgovori gospodin Dinkić ako može.

Još bih jedno pitanje uputio: da li su predviđena sredstva za dalje ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda?

Gospodo, molio bih da se manje smejete. Reći ću vam da ste vi iz agrarnog fonda finansirali RTS. To ova vlada ne sme da radi, ako misli da opstane. Zato, malo se smirite.

Dakle, stanje u poljoprivredi je ovakvo kakvo sam opisao - užasno i katastrofalno. Ali, hoću da vam kažem, u prezentovanju agrarnog budžeta sam ipak video da može da se nađe izlaz iz ove krize: podržao bih agrarni budžet koji je sada 18,8 milijardi dinara, s tim što znamo da je prethodni bio sedam milijardi. Pojavljuju se subvencije za mleko, industrijsko bilje i stočarstvo. Posebno bih naglasio da su predviđene dve milijarde za otkup pšenice. To je veoma važno. Do sada smo uvek "gojili pečenicu uoči Božića", kako naš narod kaže i nikada nismo seljacima isplatili na vreme. To sada ne sme da se dogodi.

Da bi poljoprivrednici mogli da obnove proces proizvodnje moraju sve svoje poljoprivredne proizvode brzo da prodaju po normalnim cenama i da to brzo naplate.

Samo se vi smejte!

Pominju se kratkoročni i srednjoročni krediti. To treba pohvaliti. Kratkoročni na šest meseci i srednjoročni sa kamatom od 3%. To je dobro. Ali, ipak ćemo videti kako Vlada radi.

Molim sve poslanike, jer ste u predizbornoj kampanji svi ulazili u svinjce i kokošinjce, da kada su u pitanju selo i poljoprivreda svi date podršku programu poljoprivrede, a ako nešto ne bude dobro za to služi ova govornica.

Zamolio bih za ubuduće, kada je ovako nešto u pitanju, da sa nama bude ministar poljoprivrede i da nađe za shodno da jednom poseti Mačvu. Nikada nijedan ministar nije došao u Mačvu, osim Veselinova, i to kada je bila neka kulturna manifestacija. To je velika sramota jer je Mačva velika žitnica koja daje 20% ukupnog proizvoda Srbije.

Slušao sam danas i druga izlaganja vezano za puteve, i tu smo zaobiđeni. Morate imati više sluha i smisla za tu oblast.

Nadam se da će ova vlada sve ovo imati u vidu i daće Bog da će i nama seljacima jednom svanuti, a od vas tražim podršku. Hvala.

Daj Bože i hvala.

Pravo na repliku ima gospodin Vlahović.

Potpuno razumem emotivnu diskusiju mog prethodnika, ali bi bilo dobro da se pre nego što optuži Republičku vladu malo raspita u čijoj je nadležnosti bila carinska politika, u čijoj je nadležnosti bila politika spoljne trgovine, izdavanje dozvola, itd. To nije radila samo Demokratska stranka.            
Bojim se da vi u vašoj političkoj koaliciji između ostalog imate stranku koja je kreirala takvu platformu spoljnotrgovinske politike. Prema tome, ako želite nekoga da optužujete, DS je pogrešna adresa, pogrešna je adresa Vlada Republike Srbije; tek od maja meseca prošle godine, tačnije, da budem precizan, od 18. aprila sve ove politike su se našle u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
A od onda, tvrdim vam, nije doneta nijedna odluka koja je mogla da ugrozi bilo stočni fond, bilo poljoprivredu, bilo šta drugo.
Druga stvar, netačna je tvrdnja da su napravljeni novi dugovi seljacima, poljoprivrednim proizvođačima u prethodnom periodu, naprotiv, prethodni period je period u kome su u potpunosti isplaćene sve obećane premije, sve obećane subvencije. Ja ću vas još jednom podsetiti da je posle dugog vremenskog perioda započeto sa isplatom subvencija, čak i za dugogodišnje zasade, zatim pored premiranja mleka, subvencije za duvan, za šećernu repu, za druge poljoprivredne kulture, uljarice itd, i da su na vreme plaćene, za razliku od perioda devedesetih godina, kada ste i vi, čini mi se, jedno vreme bili na vlasti i kada su dugovi seljacima između ostalog i u tom periodu stvarani.
Isto tako podsetiću vas da ne postoji jedan dinar duga za otkupljenu pšenicu. Ja sam maločas rekao, tačno je da je otkup pšenice u 2003. godini svega tri ili pet hiljada tona, ne sećam se tačno, a ne 200 hiljada koliko je planirano, ali to se nije desilo zato što Vlada nije imala sredstava da plati, nego zbog toga što su seljaci zbog situacije kakva jeste imali priliku da svoj proizvod valorizuju po mnogo boljim uslovima.
Prema tome, ne želim da pričam hvalospeve o onome što je urađeno u prethodnom periodu, ali sigurno je da je u prethodne tri godine najveći deo dugova prema poljoprivrednicima vraćen i sigurno je da niti jedan novi dug nije prebačen novoj vladi za eventualno buduće namirenje, kao i da ne samo agrarna politika nego i generalno ekonomska politika koju je vodila Vlada Republike Srbije nije poljoprivredne proizvođače stavila u lošiji položaj nego što je to bilo pre 2001, 2000. godine.
Molim vas, kada izađete, to se ne odnosi samo na vas, nisu dovoljni kvalitativni argumenti poput "užasa, katastrofe", nego zaista ovo mesto, ovaj dom zaslužuje ako ništa drugo, onda prave argumente kojima ćete to potkrepiti. Zahvaljujem se još jednom svima koji u tako dubokom sećanju nosite bivšu vladu, da čak ni u raspravi o budžetu ne možete da se oslobodite, to je znak da smo dobro radili.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević. Obaveštavam Skupštinu da je to poslednji govornik za večeras po ovom pretresu.

Dame i gospodo poslanici, pošto je praksa da se kada izađe prvi put poslanik predstavi, ja ću se predstaviti. Ja sam Vladan Vučićević, po zanimanju maksiofacijalni hirurg, poslanik Nove Srbije u koaliciji SPO-NS, inače Kragujevčanin. Naravno, sasvim je normalno kada se raspravlja o budžetu da opozicija kritikuje budžet, a da pozicija brani budžet. Ja sam to slušao i kao građanin. To je bilo svake godine.
Sećam se, na primer, onog budžeta 2000. godine koji je donet, koji je bio značajno veći u odnosu na budžet iz 1999. godine, koji je stravično kritikovan, a meni se kao građaninu tada činilo da će to biti strašno veliko opterećenje za građane. Naravno, i taj je budžet bio nazvan razvojni, pa i onaj budžet 2001. godine, pa 2002. i 2003. godine. Sve su to bili razvojni budžeti.
Da li je ovaj budžet razvojni ili je socijalni, to će pokazati vreme. Ako se nešto bude uradilo, onda će biti razvojni, a ako budemo morali da izdržavamo socijalu koja je napravljena protekle tri godine otpuštanjem pola miliona ljudi, zatim prodajom svih najboljih firmi koje su bile u ovoj zemlji, onda će biti delimično razvojni, delimično će biti sigurno i socijalni budžet. Naravno, živimo u takvoj zemlji, takva je situacija i moraćemo da prihvatimo još duži niz godina da će deo budžeta biti i socijalni budžet.
Želim nešto da kažem što je već ovde više puta rečeno, a vezano je za Kragujevac. Mislim da je gospodin Dinkić odgovorio i rekao da će se to ispraviti. Moramo mi Kragujevčani, pošto je Kragujevac u izuzetno teškoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji, imati neku čvršću garanciju da će to biti i urađeno. Naravno, kada se pogleda Predlog, tj. obim sredstava o učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet, i kada se to pogleda u odnosu na prethodnu godinu, svima je povećano, samo je Kragujevcu smanjeno.
Kada se to podeli na broj stanovnika ispada da po glavi stanovnika za Kragujevac iznosi 2.072 dinara, za Niš 2.290, za Novi Sad 2.757, a za Beograd 2.990 dinara. Na neki način Šumadiju to najviše i boli. Obično svi smo pričali u predizbornim kampanjama da ćemo morati malo da se oslobodimo beogradizacije, ali izgleda da je taj manir i dalje ostao na delu. Iz tih razloga je ovo smanjenje u odnosu na prošlu godinu od 200 miliona, a sada se kaže da je to po ovim kriterijumima 45 miliona, za Kragujevac strašno mnogo.
Mi Kragujevčani nismo uložili amandman mi Kragujevčani, ne zato što nismo znali da treba da ga uložimo, već zato što nam je rečeno da je ministar Dinkić rekao na Odboru za finansije da je uočio problem, da je napravljena greška i da će biti ispravljena, i mi smo očekivali da ona bude ispravljena u toku ove sednice.Sada ćemo morati da se oslanjamo
na njegovo obećanje, ali mi iz Kragujevca želimo da čujemo kada će to biti realizovano i šta je garancija da će to biti.