Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović, posle njega narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija je neophodan u okviru seta antikorupcijskih zakona i o tome postoji opšta saglasnost. Međutim, Predlog zakona koji imamo pred nama sadrži niz manjkavosti, nepreciznosti i nelogičnosti koje su očigledno posledica ishitrenog donošenja ovog zakona, zbog toga što ovaj zakon nije bio na javnoj raspravi.
Smatram da će poslanici u ovoj skupštini imati sluha da prihvate sugestije i primedbe, a i sam predstavnik Ministarstva je ukazao da će prihvatiti određene sugestije koje su izneli svi poslanici, a posebno poslanici sa liste DS - Boris Tadić, konkretizovane kroz amandmane koji će biti obrazloženi.
Pre svega bih želeo da ukažem na jedan momenat u ovom zakonu koji se tiče svih nas u ovoj skupštini, koji se ne odnosi samo na sukob javnog i privatnog interesa, već direktno ukazuje na povredu suvereniteta Narodne skupštine koji je garantovan Skupštinom.
Naime, narodni poslanici su jedino odgovorni za svoj rad građanima, svojim biračima, a ovim zakonom predviđeno je da neki odbor može pozivati, predlagati narodnim poslanicima da vrate svoj mandat. Ispada po ovom zakonu da je taj odbor iznad građana, iznad izborne volje građana.
Nama je poznat i stav Ustavnog suda Republike Srbije da stranka sa čije liste su poslanici izabrani ne može odlučivati o mandatima narodnih poslanika.
Doduše, i sam predlagač zakona pravi neke izuzetke kada su u pitanju narodni poslanici i odvaja ih od drugih funkcionera, čime se izražava stav predlagača ovog zakona da narodni poslanici ipak ne spadaju u istu kategoriju sa ostalim funkcionerima, ali je taj stav nedosledno sproveden.
Smatram da u ovom zakonu mogu da ostanu ona pitanja koja se odnose na narodne poslanike, a koja se tiču popisa imovine, imovine lica koja su sa njima povezana. Eventualni sukob interesa koji je vezan za narodne poslanike može se regulisati Zakonom o narodnim poslanicima.
Mislio sam da sa nekim kolegama, u vezi sa ovim, podnesem i amandman, ali sam od toga odustao, jer smatram da je za rešenje ovog pitanja potreban širi konsenzus i zbog toga predlažem predlagaču ovog zakona, Vladi Republike Srbije, da interveniše jednim amandmanom i da u ovom smislu izuzme narodne poslanike iz ovog zakona.
Ali u ovom govoru ću se posebno osvrnuti na neka rešenja, ključna u ovom zakonu, koja imaju bitne nedostatke. Zakonom je predviđeno da funkcioneri mogu biti članovi samo jednog upravnog odbora. Suština sukoba interesa, srž je baš u tome što su funkcioneri članovi izvršnih odbora. Ako je neko podoban i može, od funkcionera, da bude član jednog upravnog odbora, onda se postavlja pitanje - zašto ne bi bio član i više upravnih odbora?
Moje mišljenje je da funkcioneri ne mogu biti članovi nijednog upravnog odbora i da je to jedino preventivno delovanje u vezi ovog zakona, da bi se sprečio sukob interesa.
Drugo važno pitanje vezano je za republički odbor. Posebno bih se osvrnuo na sastav i izbor članova republičkog odbora, pitanje razrešenja članova republičkog odbora, krug lica koja mogu doći u situaciju da budu izabrana za članove ovog odbora i odnos opštinskog odbora prema republičkim i pokrajinskim odborima.
Mislim da nije dobro rešenje da članove upravnog odbora, i to deset, predlaže Srpska akademija nauka, prema predlogu ovog zakona, a pet od njih bira Narodna skupština. Mislim da je nepotrebno da se jedna najviša naučna ustanova uvlači u najvišu nadzornu vlast.
Advokat sam, ali sam protiv toga da i advokati obavezno daju jednog predstavnika, člana nadzornog odbora, jer ne vidim poseban razlog za to. Naravno da advokati mogu biti članovi, ali da budu birani pod istim uslovima i kriterijumima pod kojima budu birana i druga lica.
Zakon ne sadrži uopšte kriterijume na osnovu kojih mogu biti izabrani određeni članovi republičkog odbora. Moralo bi da bude predviđeno zakonom koju stručnu spremu moraju imati, koliko radno iskustvo, kakav ugled. Zakonom je jedino predviđeno da to ne mogu biti pripadnici političkih stranaka. Međutim, smatram da ni to rešenje nije dobro.
Ako se želelo nešto u tom smeru, onda su samo mogli biti izuzeti funkcioneri političkih stranaka, ali je nepotrebno da budu izuzeti svi članovi stranaka.
Zakonom je predviđeno da člana republičkog odbora razrešava sam republički odbor. To je jedno od najlošijih rešenja. Predlažem i smatram da člana republičkog odbora treba da razrešava Narodna skupština.
Mislim da je predlog da bude sasvim drugačiji sastav republičkog odbora mnogo prihvatljiviji. Naš predlog je da taj odbor broji sedam članova i da jednog predlaže predsednik Republike, dva člana Visoki savet pravosuđa, dva člana Vlada Republike Srbije i dva člana Narodna skupština, a da Narodna skupština izabere republički odbor.
O ovome neću detaljno sada pričati, jer će to biti predmet amandmana. Još bih rekao nešto u vezi sa jednom nespretnom formulacijom koja se tiče odnosa repubičkog odbora prema pokrajinskim i opštinskim odborima, gde se kaže da su opštinski i pokrajinski odbori dužni da se povinuju propisima i mišljenjima republičkog odbora.
Smatram da je to u suprotnosti sa članom 3. gde je predviđeno da su odbori nezavisni i samostalni, a s obzirom da nije predviđen dvostepeni postupak, smatram da ne bi trebalo da postoji nikakav odnos nadređenosti i podređenosti ovih odbora.
Nadam se da će biti prihvaćene primedbe i da ovaj zakon neće biti usvojen u obliku u kom je predložen, jer u tom slučaju biće kao Bogojavljenska vodica, niti će pomoći, niti odmoći sprečavanju sukoba interesa, a mnogo će koštati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevović; (nije tu).
Reč ima narodni poslanik Nadica Momirov;(nije tu).
Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Poštovani poslanici, ovaj zakon o sukobu interesa socijalisti će podržati, a naročito poslanici iz Vojvodine, jer imamo ministra iz Vojvodine, pa imamo posebnu obavezu da to podržimo.
Ne zanam kako će zakon baš moći da funkcioniše, a pre nego što počnem o tome da govorim, kada smo raspravljali o ovom zakonu, mi socijalisti, nama je naš kolega poslanik, direktor iz "Simpa" Milan Nikolić ispričao jednu istinitu anegdotu. Kada je u Poljskoj počeo takav zakon da važi, sticajem okolnosti "Simpo" je gradio robnu kuću, i jedan radnik na toj građevini je pao i povredio se. Oni su odlučili da ga obiđu. Rekli su im u bolnici da ne mogu ništa da unesu, jer ne smeju ništa da prime osim cveća.
Oni su uzeli veliki buket cveća, došli u bolnicu i tražili doktora koji je operisao, našli ga i zapanjili se, na vratima je pisalo velikim slovima – doktor ne pije cveće.
Hoću da kažem, mi ginekolozi, a ima nas dvojica ovde, doći ćemo u poziciju kada nam neko donese poklon i kada mu porodimo sina, a to je običaj srpski, da se časti, i doktor i babica, moraćemo ako dobijemo eventualno neki poklon da vidimo račun, pa ako je višak da imamo žiro račune Vlade Srbije i da onaj višak uplatimo, a nama da ostane poklon do 3.000 dinara.
Šalim se, pomalo se šalim, jer ne znam kako će u praksi da izgleda ovo da proveravam imovinu moje snaje koja je iz Beograda, pa sada da kažem, da se interesujem šta je tvoj brat nasledio. Sramota bi me bilo i da pitam, a kamoli to da proveravam.
Hoću samo jedno da zamolim Vladu i uvek ću svaku govornicu koristiti da završim sa jedno pričom. Najveća korupcija, najveća pljačka, najveća zloupotreba je u privatizaciji. Milioni maraka, milioni evra se pretaču u privatne džepove ozakonjenom pljačkom društvene imovine. Molim ovu vladu, tu je korupcija, tu je mito, a mi znamo naše tajkune i bogataše socijaliste, koji su bili alavi na pare, tako su se obogatili i to je istina.
Nisu nezahvalni. Ko god je našem bogatašu omogućio da dobije 10 miliona evra, kao što je ovom privatizacijom dobio, on je uvek bio zahvalan, a onaj ko mu je to omogućio vratio mu je bar 10% ili milion evra direktno na ruke. To niko ne može da dokaže i niko ne može da vidi.
Zato molim da ova pljačkaška privatizacija bude zaustavljena. Ako ne bude zaustavljena, prošla vlast je pala na tome, a pašće i ova vlast mnogo brže, i mi zajedno sa njima nemamo mandat da podržavamo to, jer smo obećali građanima da ćemo se boriti protiv takve privatizacije, da ćemo Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju i Zakon o PIO...

Molim vas da se vratite na temu.

Prema tome, završavam, molim vas, najveća korupcija i mito jeste u postojećem Zakonu o privatizaciji i moramo ga što pre promeniti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 100. Za ovom govornicom je iznet čitav niz neistina. Čini mi se da je prethodni poslanik zaboravio da ne živi u vremenu 90-tih, kada je bila pljačkaška korupciona privatizacija kroz sive komercijalne transakcije, kada su drštvena preduzeća poslovala sa privatnim preduzećima u tzv. obrnutoj ekonomiji.
Tu društveno preduzeće kada nešto prodaje traži da mu se plati jeftinije da bi direktor uzeo proviziju i stavio u svoj džep.
Prema tome, draga moja gospodo, vi ste učestvovali u najvećoj pljačkaškoj privatizaciji odlažući regulisanu privatizaciju, regulisanu zakonom, jer nijedan zakon o privatizaciji koji ste vi doneli niti je bio ograničen vremenski, vremenski oročen, u kom periodu privatizacija treba da se obavi, niti je bio definitivni raskid sa samoupravljanjem i socijalizmom, nego je upravo predstavljao gomilu diskrecionih mesta za korupciju.
Recite mi, molim vas, kada govorite o pljačkaškoj privatizaciji, gde su diskreciona mesta koja omogućuju korupciju. Korupcija postoji ukoliko date nekom organu, Vladi, Agenciji, bilo kom telu da odlučuje da li će uzeti ovog ili onog kupca. Korupcija je postojala onda kada ste obavljali direktnu prodaju "Telekoma", kada niste organizovali tender, kada niste dozvolili drugim potencijalnim učesnicima da učestvuje na tenderu, da učestvuje u kupovini telekomunikacija u Srbiji.
Telekomunikacije su porodično blago za svaku nacionalnu ekonomiju, a vi vrlo dobro znate i kako ste prodavali "Telekom", i kako ste organizovali mobilne telefonije, i sve drugo što ste radili za vreme vašeg mandata. I kako ste zemlju upropastili, kako ste zemlji uzeli 150 milijardi dolara sankcijama koje ste vi vašom politikom nametnuli. Zaista je tužno slušati one koji su zemlju uništili kako danas drže propovedi o nekakvim moralnim kodeksima, nekom moralisanju. Hvala.

Molim sve narodne poslanike da poštuju upravo onaj član koji reklamiraju, pa tako i narodnog poslanika Aleksandra Vlahovića.
Po kom osnovu želite reč?
(Živorad Smiljanić: Rekao je da lažem. Član 97.)
Član 97. je osnov za repliku. Rekao je da lažete? Izvolite.

Gospodine Vlahoviću, Apatinska pivara je prodata "Interbru", a niste je vi prodavali, prodavali su je radnici. Da li znate koliko smo dobili za nju - 260 miliona evra. Nikšićka pivara je po zakonu vašem, a koji su primenjivali Crnogorci, prodata, a koja je bila ista kao i naša, za 12,5 miliona evra. Gospodine Vlahoviću, bili smo najbolja opština, a vaša privatizacija nas je dovela da sada u Apatinu od 12.000 zaposlenih radi 4.000, a 6.000 su na birou i 6.000 imamo penzionera.
Drugo, vi ste prodali naše transportno preduzeće, gospodine Vlahoviću, za 300.000 evra. Privatnik kada je kupio, samo je benzinsku pumpu izdvojio i prodao za 2,5 miliona evra. Prema tome, to je vaša privatizacija.
Uništili ste zemlju, vi ste uništili, jer mi nismo prodali ništa, nažalost. Nismo završili privatizaciju po našem zakonu, kao što je Apatinska pivara privatizovana i gde su radnici postali bogataši zahvaljujući našoj privatizaciji.