Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Podsećam vas da su narodni poslanici Miroslav Janković, Vojkan Tomić i Boris Karaičić pisanim putem povukli amandmane na članove 9, 12, 19, 20, 22, 33, 35. i 36.
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman kojim predlaže promenu naziva Predloga zakona.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo, bilo bi lepo da je sada gospodin Lončar sa nama, jer smo danas u toku rasprave i od njega i od nekih poslanika DSS-a čuli da će neke amandmane Vlada i on kao predstavnika predlagača ovde prihvatiti. Ali nema gospodina Lončara, a nemamo ni obaveštenje koje je Vlada bila u obavezi da nam shodno članu 143. Poslovnika dostavi, gde bi nas obavestila koje amandmane eventualno prihvata, koje ne prihvata i iz kojih razloga ih ne prihvata.
Očekivala sam od onih koji se predstavljaju legalistima da neće praviti bar ovakve formalne propuste. Danas je u prepodnevnom delu sednice gospodin Lončar iskoristio moj lapsus kada sam rekla da cene poskupljuju. Rekao je da cene ne mogu da poskupljuju. To je bio lapsus, ne poskupljuju cene, ali pod novom vlašću roba široke potrošnje svakodnevno poskupljuje i to je bila suština onoga što sam želela da kažem.
Gospodin Lončar je takođe rekao, aludirajući na moje obraćanje parlamentu, da neki narodni poslanici ovu govornicu koriste za prikupljanje jeftinih političkih poena. Pošto on nije tu, a vidim da vi pišete nešto za njega, gospođo, napišite, pa ga pitajte da nam odgovori: ako su to jeftini politički poeni, ako postoje takvi, kakvi su to skupi politički poeni? Ako se politički poeni DSS mere vrednošću ovog zakona, odnosno iznosom od milijardu i 500 miliona dinara godišnje, koje će građani Srbije morati da izdvoje da bi se plaćali razni odbori koje predviđate u ovom zakonu, onda vi zaista prikupljate skupe političke poene.
Što se tiče amandmana, predložila sam u ime poslaničke grupe SRS da se promeni naslov zakona i da se kaže da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija.
Amandmanom sam želela da ovaj predlog zakona već od samog naslova svedem u okvire našeg pravnog poretka, u okvire našeg pravnog sistema.
Ovo je faktički preciziranje naziva zakona tako što se reč "vršenje" zamenjuje rečju "obavljanje", jer dužnost može da se vrši, a javna funkcija se obavlja. Tako da može da postoji vršilac dužnosti, ali nikako ne može da postoji vršilac funkcije. Uobičajeno je da čujemo da je recimo gospodin Predrag Marković v.d. predsednika države, a šta bi bilo kada bi po ovom zakonu gospodin Marković bio v.f. predsednika države, pa ne bismo znali da je vršilac funkcije ili je neki visokofrekventni predsednik.
Molim i predlažem narodnim poslanicima da počevši od ovog amandmana, koji uređuje naslov zakona, prihvate i ovaj i ostale amandmane poslanika poslaničke grupe SRS. Jedino tako će ovaj zakon imati smisla i jedino tako će zaista imati nekog efekta.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 1. i član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Malopre sam počeo da pričam o ovom amandmanu. U Predlogu zakona član 1. ima dva stava. U prvom stavu se kaže - funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti među njima izazove sukob . Verovatno se misli da mu se zabranjuje da izazove sukob između privatnog i javnog interesa. To ne može da stoji u zakonu. Ovim zakonom se sprečava da dođe do toga, a neminovno se javljaju situacije kada se javlja taj sukob. Kada ste prevodili morali ste da obratite pažnju na pravo značenje te reči u rečniku.
Stav 2, evo kako ste definisali sukob – sukob javnog i privatnog interesa postoji kad funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegove javne funkcije.
Molim vas, privatni interes ne sastoji se samo u nekoj koristi izraženoj u novcu, niti u koristi koja se omogućuje nekom drugom bliskom i dragom licu, niti u izazivanju štete nekom trećem licu, niti izazivanju i stvaranju štete državi, organizaciji čiji je javni funkcioner. Ako ste ovako to definisali, onda zaboravite zakon, on ne postoji.
Mi pokušavamo amandmanom to da dovedemo u red, pa ovako kažemo: "Ovim zakonom se uređuje sprečavanje sukoba privatnog interesa javnog funkcionera i javnog interesa pri obavljanju javne funcije".
Stav 2: "Sukob interesa u smislu ovog zakona postoji kada je privatni interes javnog funkcionera u suprotnosti sa javnim interesom ili kada javni interes utiče ili može da utiče na nepristrasnost javnog funkcionera pri obavljanju javne funkcije." Stav 3: "Pri obavljanju javne funkcije javni funkcioneri ne mogu svoj privatni interes da stavljaju iznad javnog interesa."
Stavom 2. ovog amandmana sve se definiše; daje se duša i okvir ovom zakonu, definiše u kom smislu treba da se kreće ovaj zakon i ne negira postojanje različitih interesa, ali propisuje da svojim odredbama želi da reguliše situaciju kada dođe do paralelnog i istovremenog postojanja privatnog i javnog interesa, kako se otklanja eventualni sukob i šta se sve radi da ne dođe do paralelnog, istovremenog i sukobljenog interesa države i njenog funkcionera.
Znači, ako se razume šta je sukob interesa u smislu ovog zakona, onda rešenja po logici stvari slede. Pošto u vašem predlogu član 1. nije definisan, nego s brda s dola nabacani neki pojmovi koji ni pojedinačno, a ni u vezi koja je data u rečenici ništa ne znače, onda nije ni čudo što ste lutali odredbama oko organa i prijavljivanja i registracije, mera, pa zašto ne reći i rokova za ispunjavanje nekih obaveza u smislu ovog zakona i za početak primene ovog zakona.
Prosto, stičem utisak da niste hteli iskreno da idete do kraja i da rešite ovo. Vi ste obećali, pa pošto ste obećali, hajde. To što smo obećali nalazi se u ovoj maloj knjižici. A da li je to moguće, da li je sprovodivo, da li je izvodljivo, da li to može nekoga da obaveže? Mi imamo gorkog iskustva sa nekoliko zakona za proteklih mesec dana, po sistemu skočiću 10 metara; pa ko je taj koji će da skoči 10 metara.
Eno, u susednoj sali se muče, jadnici, ne znaju kako da reše nešto što stoji u zakonu, a neprimenljivo je. Zakoni koji ne mogu da se primene ne treba da se usvajaju. Zašto klati vola zbog dva kilograma džigerice. Nađite odgovor na to pitanje, pa ćete lepše zakone da pišete.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 2. i član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli tokom načelne rasprave, SRS je kroz amandamne koje su podneli njeni poslanici ponudila potpuno drugačiji koncept zakona o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija.
Po našem mišljenju - jer mi smo malo drugačije, odnosno logički sredili ove članove - bilo je normalno da prvi član utvrđuje predmet ovog zakona i o tom članu je govorio gospodin Krasić.
Drugim članom preciznije su utvrđene dužnosti javnih funkcionera u smislu ovog zakona, a treći član precizno utvrđuje ko su javni funkcioneri na koje se primenjuju odredbe ovog zakona itd.
Amandmanom na član 2. briše se naslov iznad člana 2, a član 2. menja se i glasi: "Javni funkcioner u smislu ovog zakona pri obavljanju javne funkcije mora uvek da postupa časno, pošteno, savesno, odgovorno i nepristrasno, da čuva dostojanstvo javne funkcije koju obavlja, poverenje građana i lični ugled i dostojanstvo.
Javni funkcioner je lično odgovoran za svoja činjenja i nečinjenja pri obavljanju javne funkcije na koju je izabran, imenovan ili postavljen prema organu koji ga je izabrao, imenovao ili postavio i građanima koji su ga izabrali.
Odgovornost iz stava 2. ovog člana ne isključuje krivičnu i materijalnu odgovornost javnog funkcionera po opštim propisima o odgovornosti.
Javnom funkcioneru se zabranjuje da obavljanje javne funkcije koristi za ostvarivanje ličnog interesa ili za ostvarivanje interesa povezanih lica koja su određena ovim zakonom.
Javni funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla da utiču na njegovu objektivnost pri obavljanju javne funkcije.
Građani imaju pravo da budu obavešteni o radu javnog funkcionera kao javne ličnosti".
Cilj ovog amandmana, odnosno svih amandmana SRS-a, jeste da se na neki način ovom zakonu da ozbiljnost, da se precizno propiše kako bi to javni funkcioneri trebalo da vrše svoju dužnost i da se odboru, koji bi po našem predlogu zakona bio jedinstven, daju odgovarajuća ovlašćenja, kao i da se obezbede odgovarajuće sankcije. Kao što smo već čuli u dosadašnjoj raspravi, ovaj zakon će građane koštati izuzetno mnogo, a to je nešto oko milijardu i po dinara, a što predstavlja samo plate za ljude koji će biti angažovani u ovim odborima, za članove odbora, sekretare, kao i tehničku službu koja će pratiti rad ovih lica.
Takođe, podsetiću na reči ministra Zorana Stojkovića, ministra za pravosuđe, koji nas je prethodne nedelje sa ove govornice ubeđivao da nema para za pravosuđe i da ne postoji način da se tim ljudima pomogne; ubeđivao nas je da će, uključivši sudsko osoblje, kako je on te ljude nazvao, u raspodelu 50% takse koja se naplati u sudovima, popraviti materijalni položaj pravosuđa. Pozivam ga da nam objasni zašto ovaj novac, znači ove milijarde koje će biti bačene u vetar, nisu iskorišćene da se pomogne ljudima u pravosuđu i da se povećaju plate sudijama. A podsećam, ovi ljudi mogu biti izabrani bez dana škole, a biće tri puta plaćeniji od sudija.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Svetislav Krstić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovo je amandman koji je podnela SPS na član 2. On je veoma logičan. Mi smo u razgovoru na poslaničkom klubu, gde nam je gospodin ministar sa svojim saradnicima objašnjavao suštinu zakona, a i vodili smo raspravu o njemu, predložili odmah u startu da se ugradi ovo što je predlog amandamna. Međutim, čuli smo da to će biti rešeno na drugi način.
O čemu se radi? Radi se o tome da se u ovom članu 2. definiše da se ovaj zakon, o kome danas raspravljamo, odnosi na funkcionere koji su imenovani, izabrani i postavljeni u organe Republike Srbije, AP, opština, gradova i grada Beograda, kao i u organe javnih preduzeća. To je prvi stav. U stavu 3. se kaže da će posebnim zakonom biti regulisan sukob, odnosno sprečavanje sukoba interesa za one funkcionere koji su imenovani u organe ustanova i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, AP, opština, grad i grad Beograd.
Šta to znači? To znači da ćemo imati za istu materiju dva zakona: jedan za funkcionere u organima Republike i javnim preduzećima, a drugi u organizacijama gde je Republika osnivač. Kakva je razlika između funkcionera u javnom preduzeću i ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija. Na primer, kao što su Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstvo, tržište rada itd; ili, Agencije za privatizaciju. Naravno da nema nikakve razlike.
Reč je o funkcionerima koje imenuje Republika, reč je o ustanovama koje osniva Republika i cilj ovog amandmana jeste da se, prvo, jedan zakon manje donese, jer poznato je - što više zakona, više rupa u zakonu, više šansi da se zakoni ne poštuju. Mislim da je ovaj predlog veoma logičan.
I naravno, još jedna posledica: dva zakona znači i povećanje administracije, povećanje procedura, koje su u primeni svega onoga što je vezano za određene troškove i što komplikuje primenu zakona. Zato je zaista nelogično da ovaj sasvim konstruktivan i očigledan amandman SPS-a nije prihvaćen.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Korać.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

 Da li uvek moram moja izlaganja počinjati sa tim da sam poslanica, a ne poslanik.
Poštovane kolege i koleginice, u članu 2. stav 2. se kaže da se sukob interesa pri vršenju funkcija sudija Ustavnog suda, sudija, javnih tužilaca uređuje posebnim zakonom. Smatrala sam da takvo rešenje nije dobro, pa sam predala amandman i mislim da bi ga trebalo usvojiti.
Moj amandman glasi: "Odredbe ovog zakona primenjuju se i na sudije Ustavnog suda, sudije, sudije za prekršaje, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno". Mislim da je vrlo važno da se uspostave mehanizmi koji otklanjaju i kontrolišu eventualni sukob nadležnosti u obavljanju javnih funkcija u sve tri grane vlasti: zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj. Mislim da je ovo neophodno zbog celovitog uspostavljanja etičkih standarda, za koje se verovatno svi zalažemo pri donošenju naših zakona.
Mislim da je važno da se to učini i zbog sprovođenja i provođenja sudskih postupaka. Osim toga, mnoga istraživanja u Srbiji, nažalost, pokazuju da je percepcija naših građana da je korupcija najveća u pravosuđu, pa zbog toga ne vidim zašto ovim zakonom nisu obuhvaćeni i ljudi koji rade u pravosuđu. To je razlog što bih molila da ministarstvo prihvati moj amandman.