Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, SPS je za usvajanje ovog zakona jer mislimo da je reč o izuzetno važnom zakonu.
Moram reći da smo za usvajanje ovog zakona iz dva razloga: prvo,smatramo da ovaj zakon jeste, da tako kažem, novi prodor u izgradnji institucija i novog vrednosnog sistema koji treba da se uspostavi u Republici Srbiji; drugo, juče popodne, kada nismo bili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo je kolega iz Demokratske stranke koji su pokušali predstaviti da smo napustili Skupštinu iz razloga što smo protiv usvajanja ovog zakona, jer se kao plašimo posledica ovog zakona, što je samo po sebi smešno.
Ali, znate kako, svašta se sa ove govornice može čuti, pa i takva smešna tvrdnja. Naprotiv, mi smo za usvajanje ovog zakona, niko od nas socijalista neće biti podložan odredbama ovog zakona, a stvarno nam je stalo da se konačno u Srbiji, ako hoćete i kroz primenu ovog zakona, vidi ko šta, kako i koliko ima i šta je stekao baveći se, jedino i samo, politikom.
Druga je stvar kada se neko bavi nekim drugim delatnostima, ali ispada da ljudi koji najviše pričaju o moralu i poštenju biće najviše predmet ovog zakona. Naravno, takvih neće biti iz SPS-a. Ovo govorim ne slučajno, jer u protekle tri godine mi smo bili predmet posebne pažnje DOS-a, a pogotovu Demokratske stranke, sa jednom strašnom torturom koja je vršena prema nama. Videlo se, čuvene su one krivične prijave, ako je bilo išta što je stavljeno pod senku sumnje da su socijalisti uradili, to je naravno bio predmet istrage.
Međutim, problem je bio u tome što su zakoni donošeni da bi se primenjivali selektivno, za jedne su zakoni važili, za druge nisu, jer o ovom istom zakonu se pričalo i pre tri godine, tada od strane DS-a i DOS-a, ali nije donet.
Kao što se pričalo i o drugim zakonima koji su doneti, a opet su selektivno primenjivani; Zakon o ekstraprofitu zna se zbog koga je donet, socijalista među njima nema, kao i neki drugi zakoni, recimo o budžetskom sistemu, gde su one transakcije na koje su ministar ili ministri imali pravo, a koje su vršili prethodnom periodu, proglašavanje za zloupotrebu službenog položaja, a sada su podvedene pod odredbe zakona.
Ovo samo uzgred, a to što smo mi za usvajanje ovog zakona, ne znači da smatramo da je zakon dobar. On važan jeste, ali mislimo da ima određene nedostatke i da te nedostatke treba otkloniti usvajanjem određenih amandmana, jer zakon treba poboljšati i pogotovu ga treba primeniti.
Naime, mislimo da je suština ovog zakona to što je on ipak više moralnog karaktera, pa i političkog, jer onaj ko bude predmet sankcija ovog zakona više će trpeti političke, nego zakonske sankcije i jednostavno to je jedna dimenzija koja prati ovaj zakon. Kažem, važno je da zakon bude donet da bi se institucije u Republici Srbiji, koje su u protekle tri godine uništene i vrednosni sistem koji ne postoji, jednostavno uspostavili, da bi mi kao drušvo, kao država mogli napraviti jedan značajan korak napred.
Postavlja se jedno logično pitanje, zašto ovaj zakon nije donet u protekle tri godine, u isto vreme kada su se držala predavanja o moralu, o principima ponašanja, transparentnosti, poštovanju zakona, žrtvovanju za narod i za državu. Pa, iz prostog razloga što onima koji su vršili vlast u to doba, a to je DOS i DS, nije to odgovaralo, a nije im odgovaralo zato što su radili sve ono što je, da tako kažem, predmet ovog zakona, a što nije trebalo da rade.
Članovi Vlade su bili članovi upravnih odbora, dva, tri, pet, pa čak neki i preko 10 firmi; članovi Vlade su imali svoje privatne firme i nisu to krili, verovatno su i poslovi rađeni; članovi Vlade su bili u privatizaciji direktno ili preko svojih rođaka, bliže rodbine; savetnici predsednika Vlade su bili stečajni upravnici određenih preduzeća, njihovi zetovi i kumovi takođe stečajni upravnici preduzeća sa značajnom imovinom.
Naravno, onda smo došli do saznanja da ti isti savetnici poseduju milionske račune u bankama, ne domaćim nego stranim, koji su verovatno došli sa neba. Nisu, naravno, doneli ovaj zakon zato što su u međuvremeu 10 i više puta uvećali svoj kapital i jednostavno nisu želeli da se zna na koji način se stiče to bogatstvo. Na svaki način su koristili svoju javnu funkciju da bi stekli određenu povoljnu okolnost.
Naime, moram podsetiti, pošto se to zaboravlja, da je u protekle tri godine bilo 50 ili 60 afera, od kojih analitičari procenjuju da je 20 do 25 bilo afera koje su imale tu materijalnu dimenziju.
Znači nezakonit način sticanja imovine. Ali sigurno, kada finansijska policija pročešlja šta je sve rađeno kroz ministarstva i kroz javna preduzeća, bićemo u situaciji da saznamo mnogo toga kako je rađeno u protekle tri godine i da dođemo do jednog suštinskog razloga zašto ni ovaj zakon, a i neki drugi koji su gromoglasno najavljivani nikada nisu doneti.
Sad nešto konkretno oko ovog zakona. Naime, mi mislimo da ima određenih primedbi i pokušaću u nekoliko minuta da bar neke od njih saopštim. U članu 2. stav 3. mislimo da nema razloga da van ovog zakona ostanu funkcioneri imenovani u organima ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija.
Naime, ovde je paradoksalna situacija da imamo javnih preduzeća sa nekoliko desetina zaposlenih, a imamo ustanove koje imaju nekoliko hiljada zaposlenih, koje raspolažu značajnim finansijskim sredstvima, koje deluju kao subjekti. Bave se drugom delatnošću, ali bave se i finansijama, i objektivno postoji mogućnost da osoba koja je imenovana na tako značajnu funkciju učini nešto što može biti predmet ovog zakona. Mislimo da je to loše, da jednostavno nije trebalo ovaj deo priče, vezano za sukob interesa, ostaviti da bude regulisan posebnim zakonom. Mislimo da je i to moglo da bude podvedeno pod ovaj zakon.
Zatim, u članu 4. stav 3. kategorija povezanih lica je vrlo široka, što ovaj deo zakona, po našem mišljenju, čini neprimenljivim. Naime, u sadržaju ovog člana se pominje taj krug povezanih lica, ali ima i odredba koja je, čini nam se, dovoljno široka da obuhvata i ta lica.
Smatramo da nije bilo potrebe za navođenjem, jer čini mi se da formulacija da svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati povezano interesom je sasvim dobra i zadovoljava ono što je, po našem mišljenju, zakonodavac hteo, da stvori krug lica koja su predmet ovog zakona.
Ako povežemo ovaj krug povezanih lica sa obavezama koje imaju funkcioneri, vezano za član 12. o prijavljivanju imovine, jer se tamo navodi ko spada u krug lica čiju imovinu treba prijaviti, onda dolazimo do zanimljive situacije da treba prijaviti imovinu sina, ćerke, braće i sestara. Ovo govorim iz jednog prostog razloga, funkcioneri u Srbiji su obično ljudi srednjih godina, jer malo je mlađih ljudi koji dolaze na tako značajna mesta i oni po prirodi stvari imaju široku rodbinu, a ako su porodični ljudi imaju punoletnu decu.
Postavlja se jedno logično pitanje, ko može i po kom osnovu tražiti od te punoletne dece, koja su sigurno ekonomski, pravno i na svaki drugi način nezavisna, ko može od njih tražiti da stave na uvid imovinu ako nisu direktno predmet zakona, jer to može izazvati neke druge posledice. Mislimo da tako nije trebalo.
Zatim, imamo primedbu na član 8. Predložili smo da se član briše, jer mislimo da su odredbe ovog člana neprimenjive, pre svega imajući u vidu definiciju pojma povezana lica.
Vraćam se na tu kategoriju, kao i obavezu funkcionera da pod potpuno nejasnim uslovima prenesu svoja upravljačka prava u privrednom subjektu na neko pravno ili fizičko lice.
Moram da kažem da, po našem mišljenju, sem ovih direktora ustanova postoji takođe jako širok krug ljudi koji se nalaze u strukturi vlasti, a koji nisu predmet ovog zakona i koji objektivno mogu koristiti svoj položaj za lično bogaćenje na nekim nižim nivoima. Setite se samo mogućnosti dobijanja dozvola, imovinsko-pravni odnosi; građevinski poslovi sami po sebi su vrlo profitabilni i u tim oblastima javljaju se mnogi slučajevi koji su suprotni zakonu. Zatim, izdavanje dozvola itd. Ti ljudi su u strukturi vlasti ispod nivoa onih funkcionera koji ovaj zakon obuhvata, ali su vrlo važni i mogu biti predmet nezakonitog bogaćenja, odnosno onoga što se podrazumeva pod sukobom interesa.
Takođe, mislimo da plate, čak i taj deo vezano za članove odbora i sekretara odbora, nisu primerene. Predloženo je u zakonu da član odbora ima lični dohodak u visini sedam prosečnih plata, što je visoko, jer onda u odnosu na poslanika na stalnom radu ima tri ili četiri puta veću platu, a ako pogledate sekretara tog odbora, koji bi trebalo da ima najveću platu u visini tri plate sekretara, onda je taj odnos još izraženiji, četiri ili pet plata poslanika na stalnom radu.
To može da ima i drugu dimenziju priče, da kažemo da poslanik na stalnom radu nije adekvatno plaćen za svoj posao, ali u svakom slučaju ova nesrazmera je jako velika i mislim da je treba smanjiti. Mislim da treba da delimo sudbinu; ako narodni poslanik može da bude predmet zakona i onaj koji treba da kroz određene postupke utvrdi da li je bilo sukoba interesa takođe treba da deli njegovu sudbinu.
Oko mera za kršenje ovog zakona; videli smo i to sam pomenuo kao jedan od nedostataka, imamo mere nejavnog upozorenja, mere objavljivanja preporuke za razrešenje i preporuke za ostavku. Naravno, one će imati svoju političku dimenziju, ali je šteta što nemaju neku drugu vrstu sankcije, jer mislimo da bi onda ljudi koji se bave ovom oblašću mnogo više pazili šta rade.
U svakom slučaju, mislimo da je dobro da se zakon donese. Mislimo da ima nedostataka u njegovom sadržaju. Predložili smo određeni broj amandmana, smatramo da zakon može da se poboljša i da ga treba što pre primeniti.