OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.04.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

08.04.2004

Sednicu je otvorila: Emilija Krstić

Sednica je trajala od 10:35 do 18:05

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Izvinjavam se, samo osnov za repliku. Pomenuta Demokratska stranka Srbije, izvolite.

Branislav Ristivojević

Želeo bih samo da ukažem na jedan možda bitan momenat u izlaganju uvažene koleginice Radete. I pored tog velikog truda koji vidim da je uložila da pregleda ovaj predlog zakona, da podnese veliki broj amandmana, da se udubi u obrazloženje koje prati zakon, čini mi se, ako dozvoljavate uvažena koleginice, da vam je jedan momenat ipak malo promakao.
Ovaj zakon se ne preklapa sa krivičnim zakonodavstvom koje se u našoj državi, kao i u svim drugim državama, bavi takođe kriminalom ili bolje reći krivičnim delima. Tako sam shvatio primedbu kada ste rekli da najveći deo dispozicija koje su ovim zakonom predviđene već jesu pokrivene dispozicije krivičnih dela u Krivičnom zakonu Republike Srbije ili u Osnovnom krivičnom zakonu.
Međutim, treba shvatiti ovo na drugi način. Jeste, tačno je da postoji veliki broj krivičnih dela, dispozicije i u njima predviđene sankcije koje liče na ove dispozicije u ovom zakonu. Ima tu jedna izuzetno velika razlika. Krivični zakon deluje nakon korupcije ili bolje reći, nakon učinjenog krivičnog dela. Ovaj zakon treba da deluje pre.
Znači, ovaj zakon ne treba da se poklapa i nije to ni njegov smisao, da dođe do poklapanja sa krivičnim zakonodavstvom, ili recimo prekršajnim ili privredno-prestupnim zakonodavstvom. On je komplementaran sa njima, on je usaglašen. Za razliku od Krivičnog zakona, koji deluje tek kada dođe do izvršene povrede, kada je već kasno, kada je korupcija prisutna u društvu, kada je neko krivično delo izvršeno, ovaj zakon treba da deluje ranije.
Ovaj zakon deluje već u momentu kada se kod nekog stvori sukob interesa, kod nekog državnog funkcionera, a on još rezultira povredom Krivičnog zakona. Baš zbog toga ovakvom zakonu nisu ni neophodne sankcije iz arsenala sankcija koje poznaje Krivični zakon. Njemu, baš obrnuto, trebaju sankcije koje su daleko blaže i koje se zadržavaju u sferi morala.
On je, praktično, za razliku od Krivičnog zakona koji je represija korupciji, prevencija i na taj način se on dopunjava i praktično stvara jedno kompleksno zaokruženo sveobuhvatno telo sa krivičnim zakonodavstvom, privrednim, prestupnim i prekršajnim. Na taj način treba shvatiti i njegove dispozicije i sankcije koje predviđa.
Zaista sankcije mogu na prvi pogled da deluju malo slabo, jer sankcije su uglavnom u sferi morala, znači, nejavna opomena, preporuka za razrešenje sa dužnosti itd. Međutim, bolja sankcija nije ni potrebna. Mi ako želimo da reagujemo pre nego što kod nekog funkcionera dođe do korupcije, pre nego što on bude korumpiran, samo u momentu kada se kod njega stvori situacija skoba interesa, koja jeste katalizator za kasniju korupciju, onda mu i ne terba bolja sankcija od moralne.
Na drugi način takođe treba shvatiti ovaj zakon. On treba da kreira određeno moralno okruženje u našem društvu koje mi do sada nismo imali. Imali smo kod nekih državnih funkcionera, i svaka im čast, ali veliki broj državnih funkcionera u ovoj državi nije shvatao vlast kao odgovornost, već kao moć.
Ovo je jedan novi korpus moralnih normi za one koji ih i sada nemaju i koji bi morali odnosno trebalo bi vremenom da ih usvoje i prihvate. Na kraju bi on morao da rezultira u novoj političkoj kulturi.
Onog momenta kada je mi stvorimo, možda ovakav zakon neće biti potreban, a voleo bih da mi jednog dana to doživimo, da to bude u našim životima, da vidimo to društvo i da ove norme budu pretočene na određen način moral svakog od nas i tada nam ovi zakoni neće biti neophodni.
Nažalost, proći će do tada puno vremena. Prema svim pokazateljima i statistikama, naročito Transparens internešenela, Finska je država koji ima najniži nivo korupcije državnih službenika. Voleo bih da mi imamo taj moral. Dok ga ne stekenemo nama su ovakvi zakoni potrebni, kao neka vrsta barijere i prepreke pre nego što do korupcije dođe.
Znači, završiću samo sa načelnim zaključkom, ovaj zakon je komplementaran, on je usaglašen sa krivičnim zakonodavstvom, za razliku od krivičnog zakonodavstva koje deluje post festum, znači nakon što je došlo do krivičnog dela, nakon što neko jeste korumpiran, ovaj zakon deluje pre toga i kada se kod nekoga stvori situacija koja je potencijalno opasna da preraste u korupciju.
Zbog toga je on neophodan, potreban i zbog toga vas pozivam da zaokružimo praktično zakonodavstvo koje služi u borbi protiv korupcije, pozivam vas sve da glasate za ovaj zakon, a sasvim je prirodno i normalno; takođe vas pozivam da pogledamo sve amandmane zajednički, naći ćemo one koji su dobri, koji valjaju, to možemo i na odborima, pa ćemo ih preporučiti Skupštini na usvajanje. Hvala vam.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić. Preostalo vreme poslaničke grupe Demokratske stranke je tri minuta i 30 sekundi. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovane kolege narodni poslanici, gospođice predsedavajuća, pošto je tri minuta i 30 sekundi, gledaću da maksimalno skratim svoje izlaganje, ali moram na početku da kažem da posle 10 godina aktivnog angažmana u borbi za evropsku, modernu, demokratsku Srbiju, jako mi je teško govoriti o ovom zakonu posle predstavnika poslaničke grupe "povratak otpisanih", koji nam danima ovde sa ove govornice po sistemu – ko o čemu vojnik o skraćenju - govore neke stvari, ali javnosti Srbije je više nego jasno da odgovornost nije više samo na njima, nego na onima koji su omogućili rehabilitaciju i reinkarnaciju opcije koja je za 10 godina u prošlom veku uništila dva veka srpske istorije.

Emilija Krstić

| Predsedava
Molim vas, vratite se na temu.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Da se vratimo zakonu; dakle, zakon o sprečavanju sukoba interesa. Vi ste ovde na 14. strani u obrazloženju priznali, jer tu stoji – analizirani su i korišćeni i nacrti zakona koje je pripremalo bivše Ministatrstvo finansija i ekonomije Republike Srbije. Zaista, oko 80% je iskorišćeno od tog predloga zakona, što je vrlo pragmatično od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Tačno je da su korišćeni neki međunarodni standardi OECD, Svetske banke itd. Šta je razlika? Razlika između ova dva predloga zakona jeste krug lica. U onom prvobitnom predlogu bila je više zahvaćena lokalna samouprava, sudije i tužioci nisu obuhvaćeni gde se govori o izveštaju o imovini, ne postoji mehanizam kako da se ponaša funkcioner ako mu se pojavi legitiman privatni interes. Stari zakon je predviđao izuzeće, predviđeno je samo za ministre, a drugi funkcioner ili da obavesti višeg starešinu ili organ, što je veoma važno.
Najveća razlika ne nalazi se u zakonu u pogledu institucija, odnosno ako se utvrđuje da li postoji sukob interesa. Dakle, ugaoni kamen moje kritike, pošto imam svega još dva minuta, jeste nesprovodljivost, šminka, da imamo ovaj zakon, ali da ne služi ničemu, što bi rekao onaj glumac u onoj seriji – ne može da škodi, a da li će pomoći, to ćemo videti.
Raširena zloupotreba javnih funkcija u jednom društvu ne zavisi od moralnosti pojedinaca, već pre svega od kvaliteta i sveobuhvatnosti državne regulacije, mešanja države u ekonomska kretanja, siromaštva ili bogatstva u kojem se jedno društvo nalazi i slično. Zloupotreba i korupcija, dakle, ne mogu se sprečavati pozivanjem na moral, ali ni propagandnim nastupima, ni retorikom.
U današnjim dnevnim novinama osvanula je vest da je Srbija i Crna Gora na desetom mestu po uticaju korupcije. Dakle, Slovenija je najbolje kotirana, Mađarska ili Češka, ali je situacija u Srbiji bolja nego u Hrvatskoj, Poljskoj, Slovačkoj ili Rumuniji.
To je rezultat, znači, zato što su doneti neki zakoni pre ovih, koji su se takođe bavili i ovom materijom, a to su zakoni o javnim nabavkama, zatim o finansiranju političkih stranaka, privatizaciji, agenciji za privatizaciju, budžetski zakoni, poreski zakoni, zakoni o duvanu, jedinstvena stopa poreza na promet svojevremeno je doneta, koja je takođe sprečila u velikoj meri korupciju itd.
Ako ne postoje svi instrumenti za sprovođenje zakona, dezavuisaće se i sama ideja. Svedoci smo ovog glasanja o dijaspori. Doneli smo zakon, videli smo da je već na predsedničkim izborima praktično nesprovodljiv i zato nije potrebno žuriti sa nečim da se ne dezavuiše sama ideja na najgori mogući način.
Niko ne spori potrebu donošenja zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju funkcija, ali bojim se da je donošenje ovog zakona u suprotnosti sa praksom isprobanom od strane novoformirane Vlade pri mnogobrojnim postavljenjima i ostalim potezima proteklih nedelja, gde je javni interes u sukobu; recimo, oko Mobtela.
Baš bih voleo da vidim ko će dobiti tu meru javnog ili nejavnog upozorenja, da li gospodin Mlađan Dinkić ili gospodin Velimir Ilić. Mislio sam još dosta toga da kažem, samo još jednu stvar, zašto smo protiv toga da bude bilo ko od funkcionera u bilo kom upravnom odboru bilo kog preduzeća. Na primer, predsednik upravnog odbora NIS-a, inače visoki funkcioner JUL-a, primio je 240.000 dolara svojevremeno na ime članstva u upravnom odboru firme ćerke registrovane u Londonu, koja nije imala svoje komercijalne prihode.

Emilija Krstić

| Predsedava
Upozoravam vas na vreme.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Ostali članovi upravnog odbora primili su tek nešto manju svotu. To je ustanovljeno 13. aprila 2001. godine. Dakle, nekada nije potrebno biti u više upravnih odbora, dovoljno je biti samo u jednom, pa veoma dobro proći.

Emilija Krstić

| Predsedava
Po kom osnovu, samo malo, po Poslovniku? Prednost ima narodni poslanik Bojan Pajtić, po Poslovniku, recite mi samo koji član Poslovnika; član 94. stav 1.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Molim predsedavajuću na osnovu člana 94. da utvrdi kvorum i izražavam sumnju u elekronski sistem, odnosno u iskaz elektronskog sistema da ima dovoljno poslanika na ovoj sednici.