Vrlo me raduje što sam najzad bio u prilici da čujem i neku pohvalnu reč na adresu SANU. Ali, kada je ta kuća još jednom pomenuta, dozvolite mi da kažem nešto u prilog zamisli da se njen glas u javnosti čuje kada je reč o nekim ključnim političkim i društvenim pitanjima.
Pre svega, možda samo jedan odsto članova SANU pripada nekoj političkoj stranci. Ali, nije to ono što je presudno za ovo što bih hteo da vam predočim.
Dame i gospodo, biti član SANU ne povlači za sobom nikakve materijalne, niti pak političke privilegije. Evo jednog podatka - član SANU, koji je tolike godine proveo baveći se nekim naučnim, umetničkim poslovima i nešto valjda u tome uradio, od svih mogućih materijalnih privilegija ima samo dodatak koji za redovne članove iznosi 11.000 dinara.
Pitam vas - zašto bi neko ko ima samo tu skromnu materijalnu naknadu bio na bilo koji način zainteresovan da se nečim korumpira ili da zloupotrebi svoj uticaj u javnosti. Dame i gospodo, onaj ko je bio naumio da se ovajdi u ovom i ovakvom društvu taj sigurno nije izabrao karijeru člana SANU.
Dakle, zašto bi jedan siromašni akademik bio neko koga bi trebalo sada eliminisati zbog mogućnosti da utiče na tok ovog javnog i društvenog života i zašto bismo polazili od toga da on može biti zainteresovan za pripadnost nekoj političkoj partiji i zašto bi on branio neke posebne političke interese? To je pitanje na koje se, čini mi se, odgovor podrazumeva.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.

Kada se radi o ovom pitanju - ko razrešava članove republičkog odbora, u zakonu je predviđeno da odbor sam razrešava svoje članove. To je neprihvatljivo. Ako većinu članova treba da bira Narodna skupština, onda ih Narodna skupština mora i razrešavati.
To nije prihvatljivo tj. nikada u pravnoj praksi ne postoji to da člana razrešava samo telo ili odbor, nego se to rešava tako što ga razrešava onaj ko ga je birao. To je jedina logika. Zašto bi oni sami sebe razrešavali i imali neku kombinatoriku između sebe, koja može biti i politička, da neke članove uklone većinom glasova i da apsolutno dominiraju tim telom, koje je, kao što smo svi konstatovali, veoma važno.
Ali, na stranu to. Moguće je da mi i nemamo taj odbor, jer ovde je bilo govora o tome kako je Akademija nauka naša važna ustanova, kako je ona apsolutno dostojna da bude u centru društvenog života. Pa, to niko ne spori. Spori se samo pitanje da li ona to želi da radi. Uprkos tome što smo mi ovde od jednog akademika čuli danas da bi to bilo poželjno, ne možemo sa sigurnošću tvrditi da to zaista želi SANU u celini.
Moguće je da dođe do ove situacije: kako je predloženo u zakonu, ona predlaže deset kandidata za članove tog odbora i može da dođe do toga da Srpska akademija nauka ne želi da predloži nijednog člana. Može se desiti da ona predloži deset, a da mi ovde ne izaberemo, Akademija se naljuti i kaže - dalje više neću da predlažem. U tom slučaju, mi uopšte i nemamo republički odbor. Govorim kakva su rešenja u zakonu, ne u vezi sa dostojanstvom ovog ili onog organa ili tela koje bira.
Ili, recimo, Advokatska komora. Može Advokatska komora doći do zaključka da ne želi da bira taj organ. Onda ostajemo na tri člana koja bira Vrhovni sud. Pitanje je da li će on hteti da izabere. Pretpostavljamo, pošto je državni organ, da će on pratiti ono što kaže zakon. Ostale društvene ustanove nisu dužne, i Komora i Akademija nauka, da to čine.
Prema tome, vrlo lako možemo ostati bez tog odbora, kod izbora, a isto tako dolazimo u rizik kako će se on razrešavati, ako sam sebe razrešava. To su rešenja koja su apsolutno nemoguća i neprihvatljiva. Mogao bih da dam i neke teže kvalifikacije, ali ne želim.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Izvolite, narodni poslanik Nikola Milošević.

Pošto je gospodinu Vučkoviću onaj argument sa pevanjem i sviranjem propao, on je rešio da pribegne jednoj malo drugačijoj argumentaciji. Najpre, dozvolite mi da podsetim da je gospodin Vučković neko ko je pripadao onoj prethodnoj vlasti, onoj prethodnoj vladi koja je skinula sa budžetskog spiska Srpsku akademiju nauka. Jako sam iznenađen, možda bih mogao reći čak i zaprepašćen, da sad od gospodina Vučkovića o toj istoj kući čujem i neku reč pohvale. Dakle, bio bih rad da sam to bio u prilici da čujem sa skupštinske govornice ili iz nekog javnog istupanja gospodina Vučkovića iz onog prethodnog perioda.
Što se njegove argumentacije tiče, ona je na slabim nogama. Verujem da gospodin Vučković nijedan svoj spor kao advokat ne bi dobio kad bi se takvom argumentacijom služio. Dozvolite da vam predočim moje argumente.
To da vi dokazujete da Srpskoj akademiji mesta nema u takvom jednom odboru zato što bi se moglo desiti da ona odbije da predloži svojih deset predstavnika, to zvuči, moram iskreno i pošteno da kažem, sasvim komično. Koji to razlog mi imamo da pretpostavimo da bi Srpska akademija nauka takvu jednu čast koja joj je ukazana odbila?
Dakle, budući da ne postoji nijedan dobar razlog da u tako nešto sumnjamo, onda zbilja, gospodine Vučkoviću, ne zavidim onim klijentima koje vi na sudovima branite.

Replika, narodni poslanik Slobodan Vučković.

Ovde se radi o pravnoj mogućnosti koju nikako nije negirao ni moj predgovornik. Prema tome, suština je briga i odgovornost ove skupštine da zaista dobije takav odbor, ako ga već ovoliko razmatra, ovoliko o njemu govori i diskutuje. To je sasvim moguće, jer znam da tamo svi akademici nikako nisu u svemu složni, pogotovo ne u političkim pitanjima.
Što se tiče pevanja ili sviranja, malo ću se ispraviti pa ću reći - bave se muzikom, ako to zadovoljava gospodina akademika.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Mika Vlaović.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo, pitam se ko se boji Srpske akademije nauka? Mislim da je Vlada Republike Srbije imala najbolju nameru. To je najčestitiji deo ovog društva, koji se borio u nauci, za skromna primanja, i izbor njih u odbor daće sigurno realniji odbor nego da Administrativni odbor Skupštine izabere nekog od poslanika, koji je možda u prošlom sazivu Vlade na neku mućku došao do nekoliko stanova i nekoliko poslovnih prostora, pa će zaštititi i sukob interesa u Skupštini.

Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 22. i član 22. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Paja Momčilov.