Hvala. Jedna stvar je pobediti, a sasvim druga stvar realizovati pobedu. To je vrlo bitno i to treba da znate. Tako da sa različitih aspekata možemo posmatrati izjave "mi smo pobedili, a oni su izgubili" ili obrnuto. Individualna je stvar, to je tačno, veština govorništva, i uči se, ali vi očigledno nikada nećete ništa naučiti.

Molim vas, polako. Dakle, povodom povrede Poslovnika, pa gospođica Jovanović povodom povrede Poslovnika. Idemo redom. Javio se pre toga. Nemate razloga da brinete, kao što znate, sigurno ću ispoštovati reč. Izvolite. Kažite mi samo član.

Član 100. Pozivam se na član 100. stav 1, da je narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo ove skupštine. Meni nije jasno zašto se ovo ponavlja i meni je veoma žao zbog toga što moram da reagujem, jer sam već, vezano za gospođicu Natašu Jovanović, jednom utvrdio da je izašla za govornicu i rekla nešto što ne odgovara istini. Ponovo je rekla nešto što ne odgovara istini, da je DSS predložila važeći Poslovnik i naš poslanički klub, kažem iz prošlog saziva sam poslanik, vrlo dobro znam o čemu pričam.
Ovde lepo piše, pogledajte završnu odredbu Poslovnika - dana 6. juna 2002. godine prestao je da važi Poslovnik Narodne skupštine, taj koji je predložila DSS, a počeo je da važi drugi koji je predložio poslanički klub DOS-a.
Prema tome, po ko zna koji put ste rekli nešto što nije tačno i molim vas da sa tim prestanete, jer ne mora da znači da ako se nešto sto puta izgovori, da to postaje istina.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javila gospođica Jovanović. Molim vas da se pristojno ponašate, naravno, navešćete član.

Izlazim po Poslovniku da se obratim gospođici Emiliji Krstić koja ima preko 40 godina.

Molim vas, ne čuju vas poslanici, molim recite član po Poslovniku.
(Nataša Jovanović: Član 99. i član 100. stav 1.)
Samo da pročitamo narodnim poslanicima, vidite da su svi zbunjeni, molim vas, smirite se malo.
Znači, govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Dakle, pošto ne može po tom članu, kao što znate, jer je govornik govorio u okviru replike, član 100. stav 1. pretpostavljam, pa kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Budite ljubazni i po ovom članu se obratite sa govornice.

Ja bih vas zamolila da mi uključite mikrofon, tako, vrlo ste ljubazni, gospodine Markoviću.
Dakle, obraćam se narodnim poslanicima i gospođici Krstić koja ima preko 40 godina, ne izgleda loše za svoje godine, bar kolege iz poslaničke grupe SRS tako tvrde. Što se tiče njenog današnjeg nastupa i izlaganja, zaista se divim tim retoričkim sposobnostima gospođice Krstić koja je izašla više puta u proteklih 15 minuta nego za tri godine koliko je bila poslanik u redovima DSS-a, za razliku od mene i drugih poslanika; tada nas je bilo 23, a sada nas ima 82, hvala bogu biće nas 132. Mi smo, boreći se protiv zakonskih projekata koje je i ona podržavala sa pozicije poslanika koji su podržavali Vladu DOS-a, učinili sve da oni danas budu u tom broju u kom jesu, a da mi zaista budemo pobednička opcija za Srbiju.
Gospođice Krstić, neću biti nepristojna kao vi i neću, za razliku od vas, govoriti neistine, nego ću samo reći da je zaista neprimereno da vi izlazite i na takav način pokušavate da se obratite ne samo meni kao poslaniku stranke koja je najpredanija i najvrednija ovde, nego bilo kome. Iz pristojnosti, jer zaista je ružan nadimak u pitanju, neću spomenuti kako vas, gospođice Krstić, u vašoj Sokobanji zovu, jer meni dostojanstvo ne dozvoljava da upotrebljavam takve izraze. Hvala vam.

Hvala vama. Moram da vam se zahvalim što ste završili, jer bih inače morao da primenim član 102. Podsećam vas, dakle, da pored upozorenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik nema pravo da iznosi podatke iz privatnog života drugog narodnog poslanika...
Kako da niste, imate zapisnik, možete slobodno da konsultujete zapisnik, molim vas, upozorio sam prethodnog govornika, upozorio sam sve poslanike, budite ljubazni, nije loše da zapamtimo o čemu smo razgovarali poslednjih deset minuta, nemojte.
Možemo li da nastavimo sada? Samo sekund, izvolite, gospodine Krasiću, a neka se pripremi narodni poslanik Vitomir Plužarević, izvinjavam se, Miroslav Nedeljković, oprostite.

Pošto smo napokon uspostavili miroljubivu koegzistenciju između kvazipredstavnika lovaca i ptičica i zečeva, da se vratimo glavnoj temi. Upotrebio sam termin "kvazipredstavnika lovaca", jer svi koji su štitili imaginarna prava lovaca nisu videli amandmane, a kada budu pročitali amandmane SRS, onda će tek da primete da im je ova medijska pažnja bila toliko promašena i pucanj u prazno. Da se vratimo ovom kompletu zakona.
Dakle, ova rasprava danas povodom tih predloga zakona praktično mora da nam da odgovor na tri pitanja. Prvo pitanje je kako to Vlada misli da uravnoteži prihode i rashode budžeta. Drugo pitanje se svodi na to dokle važe obećanja, a treće pitanje je da li je neko bio neoprezan kada je kritikovao. Evo i nekih odgovora, tokom ove rasprave do tih odgovora smo svi zajednički došli.
Budžet nam nije uravnotežen, ima deficit, nepokriven je, mislim da je 45 milijardi dinara, ali ni to nije veliki problem, problem je što Vlada nema rešenje za jednu obavezu iz Zakona o budžetskom sistemu, a to je da se može trošiti samo ono što postoji.
Na ovaj način, Vlada nam kaže da ona ne može da obezbedi ni ona sredstva za koja tvrdi da potiču iz realnih izvora. Čemu se pribegava onda? Onda se pribegava promeni poreskih propisa i svih propisa koji treba da omoguće punjenje budžeta.
Sada dolazimo na drugo pitanje, a to je šta je sa obećanjima i kritikom, jer skoro sve stranke koje su u prošlom sazivu Narodne skupštine radile u ovoj sali borile su se da se ukine Zakon o porezu na finansijske transakcije, pa čak je i ona vlada razmišljala o tome da ukine taj porez, jer je nastao kao simbioza dve takse: jedne takse koja se ticala obnove zemlje i druge takse koja se ticala obnove Kolubarskog okruga. Siguran sam, da je ostala ona Vlada, taj zakon od 1. januara ne bi više postojao. To su obećavale sve stranke prošle godine. Evo sada one koje su na vlasti malo zaboravile na obećanja.
Kada već pričamo o Zakonu o porezu na finansijske transakcije, SRS je pre mesec dana predložila izmene i dopune tog zakona, pošto je samo po osnovu tog zakona prošle godine skupljeno oko četiri milijarde dinara. Mi smo predložili, računajući na opšte raspoloženje, da se ukine, jer se oporezuje nešto što nigde nije predmet oporezivanja.
Računali smo da treba taj zakon promeniti, oročiti ga i verovatno bi se sledećeg meseca, da je usvojen naš predlog zakona, taj zakon sam od sebe raspao, a skupilo bi se oko 700 miliona dinara, što je otprilike potrebno za sanaciju i popravku manastira Hilandar.
Kada smo to nagovestili sa ove skupštinske govornice, upozoreni smo da se ne pridržavamo nekog dogovora, a dogovora nije ni bilo i da promovišemo nešto, a u stvari ništa nismo promovisali, nego smo samo uobličili političku volju svih političkih stranaka. Sada znamo da se Vlada ne odriče tog poreza.
Što se tiče poreza koji se tiče oružja, kola, čamaca, brodova itd, sada moram da dam odgovor na ono treće pitanje, a to je pitanje kritike. Nekada su to bile takse, tzv. Šešeljeve takse, kompletna opozicija u to vreme je to kritikovala i pričala da je to nemoguće, da ne može biti predmet oporezivanja. Oni koji su kritikovali, 2001. godine su to pretvorili u zakon o porezima.
Budite oprezni kada kritikujete, a sada smo svi u sali bivši, sve predstavnici bivše vlasti. Jedna vam je retorika kada ste u opoziciji, a druga je kada ste na vlasti. Pošto smo sada svi bivši, usaglasite tu retoriku. I na mene se to odnosi i zato sam rekao o problemima uravnoteženja budžeta.
Kada je ta taksa uvođena mobilni telefon je bio luksuz, malo ga je građana imalo, a danas ga deca u osnovnoj školi imaju i ako neko dete u osmom razredu nema mobilni telefon budite sigurni da je to možda jedino dete u odeljenju koje nema mobilni telefon. Naravno, nisu tu neki bog zna šta veliki prihodi, ali treba pokazati dobru volju pa to ukinuti.
Što se tiče oružja, nikada nismo otvorili temu, a moraćemo da je otvorimo. Ako se građaninu garantuje pravo na samopomoć u svakoj situaciji kada mu je ugrožen život, telo, imovina, onda on ima mogućnosti i ima pravo da koristi sva sredstva da bi otklonio i odbacio od sebe protivpravni napad. U Americi u nekim državama pištolj je potpuno normalna stvar i ne oporezuje se, nije luksuz.
U potpunosti se slažem da se postojeća vlada nalazi u problemima i verovatno bi se i drugačiji sastav vlade našao u sličnim problemima. Da li sve može biti predmet oporezivanja? Princip kod poreske politike je da se oporezivanje vrši prema ekonomskoj snazi i materijalnim mogućnostima. Mi se još uvek nalazimo u domenu tzv. oporezivanja krajnje potrošnje koji je prevaziđen kao nepravičan oblik oporezivanja.
Šest godina se priča o porezu na dodatu vrednost i nikako da zaživi. Imamo čak i savezni zakon koji prethodna vlast nije htela da primeni. Ova tri zakona ne rešavaju nijedan suštinski problem.
Povećanje akciza kod benzina i nafte verovatno će povećati cene na malo za 0,04%, i to kao direktni efekat. To je taj tzv. direktni uticaj, jer svi energenti vuku veliki broj pondera. Onaj indirektni uticaj verovatno će biti preko jedan i o tome je ova vlada morala da vodi računa.
Morala je da vodi računa, jer ne možemo mi neke poteze da delimo na demokratske i nedemokratske. Šešeljeva taksa je nedemokratska, a DOS-ovski porez je demokratski. Sada imamo demokratski prestanak radnog odnosa po Zakonu o radu i nedemokratski ostanak na poslu. Imamo demokratske privatizacije za koje je Savet za korupciju rekao da ima 100 firmi, veliki spisak, kod kojih su direktno prekršene odredbe zakona. Ako je nešto demokratsko jer potiče od neke stranke koja u svom nazivu ima demokratsko, onda je to mala vajda i mala garancija za demokratiju.
Znači, odgovor na pitanje šta se kritikuje, koliko se kritikuje neminovno mora da sadrži u sebi i tu konstataciju da kada se nešto obećava onda neka se to ispuni, ali nemojte da kritikujete postojeće rešenje ukoliko nemate kvalitetnu alternativu.
Ovim zakonima neće da se omogući povećanje proizvodnje, neće ni budžet nešto značajno da se napuni, ali je dobra ova rasprava, jer smo čuli za usmene dogovore oko akciza na duvanske prerađevine i znamo da postoji jedna dinamika kako će da se menja akciza od 2005. godine. Juče smo imali prilike da čujemo da postoji i usmeni dogovor.
Taj usmeni dogovor je kao nešto što beše burazerska privatizacija, baci ruku u pola šest, dogovorili smo se. Vi otkupite fabrike cigareta, a mi ove i sledeće godine nećemo da pomeramo akcizu, a 2005. godine ići će po ovoj dinamici.
Sada se traži ovde da to džentlmenstvo važi. Zašto džentlmenstvo niste predstavili u zakonu? Imali ste većinu, mogli ste u zakon da ubacite. Niste, jer je bilo opasno, jer je bilo neizvesno da li će privatizacija da uspe, kakvi će efekti te privatizacije da budu. Naravno, kad
ovo pričam ne mislim samo na jedan deo postojeće vlasti koji je direktno uključen u te poslove.
Mi smo pokušali amandmanima da ovo malo sredimo, da na nešto liče ovi zakoni. Nismo hteli da podnosimo amandmane na Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije iz jednog prostog razloga što ne želimo da devalviramo naš predlog zakona.