Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 144 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Po Poslovniku, izvolite. Izvinite, nisam vas odmah video.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 81. u kome piše da sednice Skupštine u određenim danima počinju u 10,00 časova, pa vas molim da nam objasnite da li sednica počinje u 10,00, u 10,30, u 10,45 ili kada vi dođete na sednicu. Nema problema i bez povrede Poslovnika što se tiče naše poslaničke grupe, ali da onda znamo da sednica Skupštine počinje kada uđe predsednik u salu, jer poslanike dovodite u neravnopravan položaj, sumnjam da neki poslanici znaju kada ćete vi da uđete u Skupštinu, pa da onda dođu. Molim da se nadležni odbor izjasni o ovoj mojoj primedbi.

Zahvaljujem. Kao što znate, narodni poslanici, predsednik Skupštine je već bio u sali, zamenik predsednika Skupštine je sve vreme u sali. Sednica počinje onog časa kada se skupi toliko poslanika koliko je neophodno za rad, potpuno jasno, ali ja prenosim vašu sugestiju. Dakle, molim sve narodne poslanike, naročito one koji su na stalnom radu, da poštuju Poslovnik i da se pojavljuju onda kada je sednica zakazana. Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Sava Urošević, Goran Jakšić, Ipšanović Ištvan, Goran Knežević, Goran Paunović, Dragor Hiber, Snežana Lakićević-Stojačić i Žarko Korać (pre podne).
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZIMA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE, UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA I AKCIZAMA (zajednički načelni pretres o 4, 5. i 6. tački dnevnog reda)
Pitam da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić, a neka se pripremi Milan Stanimirović.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želeo bih da ispred SPS-a kažem nekoliko stvari vezanih za ovaj paket zakona o kojima danas raspravljamo. Žao mi je što nije prisutan gospodin ministar. Pretpostavljam da je sprečen važnim obavezama, a možda mu se i jučerašnji tok sednice nije svideo. Sve u svemu, nadam se da ima neko od njegovih saradnika ko će ovo što se bude reklo preneti.
Ako se po jutru dan poznaje, onda nas baš ne očekuje neko vedro vreme u narednom periodu. Vrlo je nepopularno da jedan od prvih zakona, jedna od prvih mera koju donosi nova vlada bude povećanje poreza. Naime, akcize su specijalna vrsta poreza, koja predstavlja državni monopol i način da država puni svoju kasu, odnosno, kako se to kaže, da popuni praznine i deficit u budžetu.
Pre svega, moram da kažem, kada sam već spomenuo budžet, da smo mi, ova skupština, usvojili budžet, rekao bih, u čudnim okolnostima. Naime, budžet je usvojen bez završnog računa i bez izveštaja budžetske inspekcije. Mi smo verovatno jedna od retkih zemalja koja usvaja budžet bez ovih neophodnih prethodnih izveštaja, o završnom računu i izveštaja budžetske inspekcije.
U ovoj zemlji postoji nekoliko desetina hiljada preduzeća, firmi, većih ili manjih, i svi su oni obavezni da podnesu završni račun. Ako to ne urade, platiće kaznu i isto ovo Ministarstvo za finansije će ih naterati da podnesu završni račun.
Istovremeno država, odnosno prethodna vlast, nije podnela završni račun. Prema tome, mi smo, usvajajući budžet, na neki način aminovali eventualna nedomaćinska ponašanja, nenamensko korišćenje budžetskih sredstava i tako dalje.
Što se tiče samog budžeta, iako je gospodin ministar tvrdio da je budžet razvojnog karaktera, jasno je i onima koji su amateri u oblasti ekonomije da budžet koji zahvata jednu trećinu bruto nacionalnog proizvoda ne može da bude razvojnog karaktera. Utoliko pre ovakvi zakoni, gde se povećavaju porezi, gde se povećavaju nameti, predstavlja ne samo nepopularnu meru, nego pogrešan potez.
Naime, ako malo bolje obratite pažnju, punjenje budžeta je ovde uglavnom iz potrošnje. Budžet bi trebalo da se puni porezom iz proizvodnje. Znači, budžet treba da bude u funkciji proizvodnje.
Mi imamo situaciju da se ovim zakonom o akcizama oporezuju potrošači, odnosno oporezuju se građani, čija je kupovna moć ionako veoma niska. Povećanje akciza na kafu je direktan udar na džepove najšireg kruga građana. Čak je interesantan i ovaj način kako se akciza, kada sam spomenuo kafu, računa. Što je kvalitetnija kafa, veća je akciza. Mi inače pijemo kafu treće i četvrte kategorije. Sada, zbog toga što će kvalitetnija kafa biti još skuplja, automatski možemo da očekujemo da ćemo piti i imati na tržištu kafu lošijeg kvaliteta.
Istovremeno jedan od argumenata zbog kojih se uvode akcize, odnosno ovde je bar tako, ima u obrazloženju, jeste da se suzbije siva ekonomija. Uvek kada dolazi do povećanja cena proizvoda koji se najšire koriste, kao što su kafa, cigarete, pića i tako dalje, uvek je to stimulans za rast sive ekonomije. Baš bih voleo da vidim kako će ovakva mera da utiče na smanjivanje sive ekonomije.
Jedan od argumenata jeste, i ovde je naveden, harmonizacija sa standardima EU, sa standardima Svetske trgovinske organizacije i tako dalje. Ako oprostimo ovu reč harmonizacija, koju smo amandmanom izbacili iz Zakona o ministarstvima i zamenili je srpskom rečju usklađivanje, možemo da konstatujemo da će nas ova harmonizacija jako skupo koštati.
Pre svega, ako je to put i ako je to politika kojom mi treba da dostignemo evropske standarde, onda se bojim da nismo na pravom putu. Ako se poredimo sa zemljama iz naše okoline, recimo, Bugarskom i Rumunijom, da ne idemo na Nemačku, Dansku itd, da pogledamo Bugarsku i Rumuniju, videćemo da su njihove carinske stope znatno veće nego naše. Prosečna carinska stopa u Srbiji je negde 7,4%. Čak i vašingtonski konsenzus koji se primenjivao se u politici prošle vlade, a čini mi se i ove, predviđa postepenu liberalizaciju uvoza.
Prema tome, to što se smanjuju akcize nekih domaćih proizvoda, apsolutno ne znači da će to povoljno uticati na proizvodnju tih proizvoda, kao što su, recimo, sokovi, jer su carinske stope za uvoz sokova i drugih proizvoda toliko niske da ova akciza tu neće moći ništa da učini. Osim toga, interesantno je još jedno zapažanje, a to je da se povećavaju akcize na uvozne sokove; one koji ih uvoze tvrde da se nisu do sada plaćale akcize, osim, čini mi se, za ledeni čaj, a ne verujem da se on u nekoj većoj količini upotrebljava, tako da mi nije jasno, i to bi neko morao da objasni, šta znači da se povećavaju akcize za proizvod za koji se nisu ni plaćale. Da li je to neki lapsus ili je to neka druga stvar, to zaista ne bih komentarisao.
Takođe, hteo bih da preporučim Ministarstvu finansija i Vladi da se od samog starta orijentiše da budžet stavi u funkciju proizvodnje, da se stimuliše domaća proizvodnja, i preko budžetskog finansiranja i preko vancarinskih, carinskih i svih drugih mera koje su potrebne. Ako pokrenemo domaću proizvodnju, onda ćemo, naravno, vrlo lako popuniti budžet i deficit budžeta i sve ono što je cilj.
Želim da kažem da je ekonomska situacija u kojoj se nalazi zemlja Srbija katastrofalna. Jeste, možemo tu da navedemo puno argumenata i jedan od tih koji je svakako relevantan jeste sledeći: da je industrijska i poljoprivredna proizvodnja prošle godine bila manja nego, recimo, 2000. godine ili da je zaduženost Srbije od 2000. godine do 2003. godine povećana za dve milijarde dolara. Ako uzmemo da je dve milijarde dolara otpisano Pariskim klubom, to znači četiri milijarde dolara, ako dodamo tome donacije, ako tome dodamo da su građani mnogo više prodali deviza nego što su kupili, to sve kaže da je ekonomska situacija veoma loša i mislim da se ovakvim merama ona neće moći popraviti.
Prethodna vlada je izjavila da je to najbolja srpska vlada u istoriji, što naravno nije baš skromna izjava, ali, u svakom slučaju, jedan podatak govori o tome koliko je naša ekonomija u svetu priznata. Naime, postoji jedna fondacija, tzv. Heritage fondacija, koja svake godine pravi rang listu ekonomskih sloboda zemalja u svetu. Od 155 zemalja, Srbija se ne nalazi uopšte na toj listi. To je dovoljan odgovor na izjavu prethodne vlasti da je bivša vlada najbolja vlada u istoriji Srbije.
Radi poređenja, Albanija se nalazi na 80. mestu te liste, Makedonija se nalazi na 73. mestu te liste, i to samo pokazuje da smo mi zaista u veoma lošoj situaciji. Zbog toga bi bilo potrebno da se povede više računa o tome koji se zakoni donose i na koji način se koriste budžetska sredstva.
Takođe bi bilo dobro da se i mi poslanici potrudimo da radimo efikasnije, s obzirom da je moj utisak da smo ceo jučerašnji dan iskoristili na međustranačka prepucavanja i na promociju predsedničkih kandidata, koja uzgred budi rečeno nije bila uspešna za gospodina Nikolića, obzirom da je 100.000 lovaca nazvao ubicama životinja.

Replika, gospodin Nikolić. Izvolite.

Možete vi slobodno da koristite u borbi protiv mene sva sredstva, jer odavno su dozvoljena sva sredstva u borbi protiv SRS, ali po dosadašnjem zakonu svako ko je zaista lovac, svako ko je član lovačkog udruženja koje održava gazdinstva, svako ko ima do dve puške bio oslobođen plaćanja poreza na držanje i upotrebu dobara. Za mene nije lovac onaj ko ima više od dve puške. Za mene je to bogataš, čak i ubica životinja. Ako vam dve puške nisu dovoljne da krenete u lov, onda u lov nemojte ni da krećete.
Možete vi da okrećete priču, čudi me da već niste intervjuisali neke lovce iz vaših stranaka koji su protiv moje diskusije, ali razmislite malo, puška koja vredi hiljadu evra i još jedna koja vredi hiljadu evra, zar nije dovoljno da mu omogućite da ima dve takve puške i da ne plaća nikakav porez, nego mu sada kažete – kupi još deset basnoslovno skupih pušaka, a mi ćemo da te oslobodimo poreza na nošenje tih pušaka. Nije u redu. Jeste, ima 100.000 lovaca i sada ćete da ih okrećete protiv nas, ali nema veze.
Kada bude priča o gajenju ptičica, ja ću opet da kažem ono što mislim da je tačno, a vi onda recite da su svi koji gaje ptičice protiv mene, sve okrećite na vašu vodu kako je to moguće. Neću da krijem svoj stav da je onaj ko kreće u lov sa više od dve puške ubica životinja.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Izvolite, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Vučićević.
Samo trenutak, izvolite.
(Arsen Kurjački prilazi govornici i traži reč.)
Izvinite molim vas, ovo je Narodna skupština, u njoj sede poslanici, a ne predstavnici lovaca; može replika isključivo ako se pomene neko lično ili poslanička grupa uvredljivo, a lovci nisu poslanička grupa. Zahvaljujem.
Budite ljubazni, molim vas još jednom.
Gospodine Stanimiroviću, izvolite.
Molim narodne poslanike, još jednom podsećam kao i juče, držaću se uvek Poslovnika, nemate razloga da pokušavate da zloupotrebite situaciju međusobnih sukoba.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama je tačka dnevnog reda – objedinjena rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, koji je podnela Vlada Republike Srbije, na koji mi iz Demokratske stranke nemamo suštinskih primedbi; takođe jedan kozmetički Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada Republike Srbije  i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada Republike Srbije, gde imamo primedbe i osnovu tih primedbi je juče istakao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke, gospodin Aleksandar Vlahović.
Upravo se događa ono na šta smo upozoravali prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije, da su budžetski prihodi od 329,3 milijarde dinara precenjeni, da je nivo rashoda potcenjen i sada je potrebno popuniti budžetske rupe kako god znamo, umemo i možemo.
Dakle, ova izmena akciza se radi, pre svega, iz budžetsko-bilansnih razloga, kako bismo poboljšali prihode u budžetu. Mislim da je u Predlogu zakona predviđeno da će se povećati prihodi u budžetu za nešto preko 17 milijardi dinara.
Akcize postoje kao poreski instrument, ali postoji i potreba da nemaju isključivo fiskalnu ulogu već da omoguće realizaciju određenih ekonomskih ciljeva. Bojim se da se ovakvim odlukama, povećanjem akciza, popunjava budžetski deficit, da odstupamo od realizacije određenih ekonomskih ciljeva koji se postižu takođe akciznom politikom.
Smanjenje akcize na ulja i maziva doprineće svakako smanjenju visokog učešća koje su akcize do sada imale u strukturi cene domaćih motornih ulja, čime će omogućiti veću konkurentnost domaćih proizvođača, a i smanjivanje sive ekonomije u ovoj oblasti.
Ono što je jasno već sada kod donošenja ovih izmena Zakona o akcizama je da ne smemo živeti preko svojih ekonomskih mogućnosti, da se mora insistirati na budžetskoj disciplini, smanjenju deficita, monetarnoj stabilnosti, smanjenju inflacije, liberalizaciji cena tako da svaki proizvod dobije svoju realnu tržišnu cenu.
Ne znam koliko se sećate jednog sastanka ministara finansija svih zemalja u okruženju. Recimo, može da se vidi koliki je šverc cigareta kada znamo otprilike kolika je naša proizvodnja cigareta i plasman na našem tržištu. Onog momenta kada domaća proizvodnja ne nalazi realizaciju na tržištu znači da se povećava siva ekonomija u toj oblasti i da dolazi do pojačanog šverca cigareta.
Kako se najlakše staje na kraj ovome? Tako što se dogovorimo sa zemljama u okruženju da se nivo tih akciznih proizvoda drži otprilike na istoj ravni tako da niko nema motiva da švercuje akcizne proizvode.
Bojim se da ćemo ovim povećanjem akciza na cigarete, naftu, naftne derivate ponovo pospešiti sivu ekonomiju u ovoj oblasti i da ćemo ponovo učiniti vrlo atraktivnim za šverc ovu vrstu proizvoda.
Što se tiče akciza, mislimo da će se to negativno odraziti na investicioni ambijent i o tome je juče govorio Aleksandar Vlahović. Znači, dogovor o nemenjanju akcizne politike sa proizvođačima duvana je postigla prethodna vlada, a konstatovali smo da je to jedan od najboljih poslova što se tiče privatizacije duvanske industrije u zemljama centralne Evrope. Nije dobro da privredni investicioni ambijent zavisi od toga koja je stranka trenutno na vlasti, moramo voditi dugoročnu politiku u tom smislu. Umesto rasterećenja privrede, koje je obećano, opterećuju se dodatno i privreda i stanovništvo i stoga to nije dobro.
Kažete da će Naftna industrija Srbije iz sopstvenih izvora pokriti ovo povećanje akciza i da neće doći do povećanja maloprodajne cene, ali onda smo u problemu šta sa Rafinerijom nafte Pančevo koja je pretrpela ogromne štete za vreme NATO bombardovanja, koja treba da dostigne jedan privredni nivo koji bi bio zavidan kako bi mogla biti konkurentna rafinerijama u okolini.
Što se tiče poreza na upotrebu dobara, pošlo se verovatno od doskorašnjih zahteva građana za njihovim smanjenjem ili ukidanjem, ali praksa je pokazala da neka od ovih dobara ne predstavljaju manifestaciju posebne ekonomske snage građana te ih iz tog razloga treba izuzeti od oporezivanja, a to neće imati većih reperkusija na budžet Republike Srbije.
Mislim da smo već u velikoj opasnosti da počinjemo da devalviramo rezultate koji su postignuti u protekle tri godine. Već je nekoliko puta ponovljeno sa ove govornice – generacije koje dolaze neće pamtiti ko je šta o kome rekao, nego šta je ko učinio za narod i državu. Tu nam jeftini populizam i socijalna demagogija neće mnogo pomoći. Ostvarili smo da u ovoj državi imamo malu inflaciju, stabilnu valutu, sve bolje ekonomske uslove, sređene javne finansije, što su osnovna pitanja kvaliteta jedne vlasti.
Pomenuo bih jedno poređenje koje je prethodni ministar finansija često za ovom govornicom koristio, da su javne finansije kao jedan ogroman tanker koji ide okeanom i da nije baš poželjno vršiti nagle pokrete kako ne bi došlo do prevrtanja tog tankera i treba biti vrlo osetljiv pri ovim poreskim instrumentima koje koristimo.
Ono što mora biti cilj ove države u budućnosti jeste da po poreskom sistemu postanemo najpovoljniji u regionu kako bismo privukli što više investicija. Znači, potrebna nam je, pored političke stabilnosti, ta intencija da postanemo najbolji u regionu po poreskoj politici.
Treba da pristupimo restrukturiranju velikih sistema kao što su EPS, železnica i ubrzanoj privatizaciji svih firmi koje do sada nisu privatizovane.
Svaka vlada ima period od 100 dana da pokaže svoje namere i bojim se, ako se po jutru dan poznaje i po zakonskim projektima koji su se našli pred ovom skupštinom otkako je nova vlada stupila na snagu, da nam to ne daje puno optimizma u budućnosti. Od nove godine, otkako je srušena prethodna Vlada Republike Srbije, Demokratske opozicije Srbije, od evropskih standarda primetio sam da je jedino časovnik pomeren za sat vremena unapred, ali verovatno ni to ne bi bilo pomereno unapred da nije obećano da će se na jesen vratiti unazad za jedan sat.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona; što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije, nemamo šta reći sem da taj zakon pohvalimo i da smatramo da je to dobro rešenje i da će doneti dobro privredi.
Naravno, Zakon o akcizama na neki način će opteretiti upravo one koji najmanje imaju, a to su građani. Siguran sam u to da će ovaj zakon koji predviđa uvećanje akciza uticati na rast cena na malo i da će onaj pokušaj Vlade da se 3,5% poreza na lične dohotke smanji kako bi se rasteretila privreda u nekom krajnjem kontekstu uticati da ipak privreda ne bude rasterećena, jer će povećanje cene benzina sigurno opteretiti privredu, samim tim proizvodnju i samim tim cene na malo sutra, što će naravno opteretiti i ovako osiromašene građane.
Naravno, kada pogledamo šta su razlozi za donošenje ovakvog zakona, pa se onda kaže – ostvarivanje većeg priliva sredstava u budžet Republike Srbije, za mene je to onda korektno i pošteno rečeno i ne želim posebno da ulazim u ovaj zakon i da na neki način ukazujem na neke njegove negativnosti.
Međutim, ono što je predmet mog zapažanja i na šta želim posebno da obratim pažnju, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Naravno, svaka država živi od poreza i svaka država naplaćuje porez od svojih građana. To je jedan od izvora i načina finansiranja države. Nema države u svetu koja ne naplaćuje porez. Samo ima jeftinih, ima skupih država, ima država koje imaju mnogo administracije. Mi na neki način spadamo u te skupe države. Od ekonomske moći jedne države zavisi i koja roba ulazi u luksuznu robu, i naravno svuda je ta luksuzna roba posebno oporezovana, tj. stope poreza te luksuzne robe su veće.
Želja građana Srbije, koja ipak spada u one siromašne države, jeste da se porezi smanje, da se razvija proizvodnja, da se u Srbiji poveća standard života i da se jednostavno u Srbiji lagodnije i bolje živi.
Kao narodni poslanik Nove Srbije, iz koalicije SPO-NS dolazim iz grada Kragujevca, koji je nekada predstavljao jedan od najvećih industrijskih centara u Srbiji, koji je imao potencijal razvoja ne samo Šumadije i Pomoravlja već je uticao i na potencijal razvoja Republike Srbije.
Danas, kada je privreda zamrla, Kragujevac je balast svima a građani Kragujevca tu težinu življenja najteže i najskuplje plaćaju i osećaju na svojoj koži. Nažalost, tamo gde je tanko tu se i kida, pa smo imali prilike da vidimo, mada mi je žao što gospodin Dinkić nije tu, da je slučajno napravljena jedna greška, pa je Kragujevcu umanjeno 45 miliona, a shodno svemu ovome što ću kasnije pričati mislim da će se grad Kragujevac i Šumadija naći u jednom vrlo nezavidnom položaju.
Grad u kome živi 180 hiljada ljudi, koji ima 35 hiljada nezaposlenih i 10 hiljada ljudi na Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje, sigurno neće moći da podnese teret ovih opterećenja, a da se to značajno ne odrazi na standard i život građana Kragujevca.
Shvatio bih ukidanje nekih poreza, ali ukidanje određenih poreza, o kojima ću kasnije pričati, koji apsolutno spadaju u luksuznu robu, ne mogu shvatiti. Shvatio bih ukidanje poreza na vozila od 1150 kubika do 1300 kubika, jer su to vozila koja se proizvode u "Zastavi", kao želju Vlade da podstakne kako proizvodnju tih vozila u "Zastavi", tako i bolju i jeftiniju kupovinu tih vozila od strane građana Srbije. Shvatio bih to kao pomoć automobilskoj industriji, a mi znamo da je "Zastava" bila jedna od najvećih automobilskih industrija na Balkanu.
Siguran sam u to da građani Kragujevca kada prime platu prvo odvajaju za hleb i mleko, a onda, naravno, za sve ono ostalo, pa i za onaj deo koji se ovde naziva luksuznom robom.
Meni je stvarno žao što ću morati, kao poslanik Nove Srbije, da iskritikujem ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, zbog toga što jednostavno nemam hrabrosti da ovde budem čovek koji će ćutati, a da sutra u taj sirotinjski grad odem i kao poslanik delegiran od tih ljudi branim i pokušavam da branim one stavove koji njih apsolutno životno ugrožavaju.
Jednostavno, nemam ni prava da dozvolim da se od Šumadije i Kragujevca napravi Majdanpek na neki način. Sto osamdeset hiljada građana Kragujevca nemaju gde da odu.
Sada bih objasnio pojedine tačke, tj. odredbe ovog zakona. Kaže – predlaže se sužavanje predmeta oporezivanja porezom na upotrebu čamaca, plovnih postrojenja i jahti, u odnosu na čamce.
Svako od nas ovde bi voleo kada bi se porezi ukinuli. Svi smo mi obećavali da ćemo poreze smanjiti, ali se mora imati i određena mera.
U članu 3. se predlaže usklađivanje visine poreza na upotrebu mobilnih telefona. Možda je mobilni telefon pre desetak godina bio luksuzna roba, ali se postavlja pitanje da li je danas luksuzna roba, kada znamo da mnoga mesta u Srbiji nemaju telefonsku liniju, telefonsku centralu, da u mnogim selima žive staračka domaćinstva i da im je to možda jedina mogućnost da pozovu hitnu pomoć ili da stupe u kontakt sa svojom decom koja se nalaze van svojih rodnih mesta.
U članu 7, s obzirom na predloženo suženje predmeta oporezivanja u odnosu na čamce, predlaže se brisanje norme kojom je uređena visina poreza na upotrebu čamaca. Znam šta je čamac, ali nikako ne mogu prihvatiti da čamac od 10, 12 ili 14 metara može biti čamac, jer moja kuća iznosi 14 metara pa kažu da je velika, a onda zamislimo koliki je taj čamac od 14 metara.
Mogu prihvatiti (u članu 8.) da je luksuzno danas voziti se avionom i naravno posedovati vazduhoplov ili avion. Građani Srbije sigurno neće nikome zameriti ako se tu i enormno poveća porez.
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku se kaže – štetne posledice nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku ogledaju se, pre svega, u odlaganju primene predloženih rešenja, kojima se, između ostalog, stimuliše razvoj ribarstva, s obzirom da se ukida oporezivanje upotrebe čamaca.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da je ovo tačno, i evidentno je i sigurno da gospodin Dinkić nije ribolovac. Ja sam ribolovac, lovac i mogu vam reći da se većina ovih čamaca koristi za ribokrađu, za ubijanje ribe strujom i bacanje mreža. Podneo sam jedan amandman kojim zahtevam da se profesionalni ribari, alasi oslobode plaćanja ovog poreza i to smatram apsolutno ispravnim.
Ali, naravno, ono što je interesantno i što sada treba reći, a što je vrlo bitno, odnosi se na drugi deo, gde se želelo da se poreske stope ravnomerno rasporede prema ekonomskoj snazi građana.
To je vrlo bitno, i ovde se poreske stope ne raspoređuju ravnomerno prema ekonomskoj snazi građana, već se oni koji imaju premnogo u pojedinim slučajevima oslobađaju, a oni koji imaju malo ili nemaju ništa moraju plaćati porez.
Osvrnuo bih se i na nešto što je u vezi sa putničkim automobilima i kombi vozilima fizičkih lica. Ako pogledamo vozila do 1150 kubnih centimetara, ona su danas jeftinija no što su bila prošle godine za sto dinara.
Verujte mi, siguran sam u to da tih sto dinara nekome znače, ali bih pre rekao da je to za mnoge građane ponižavajuća stavka, kada se pogleda kako su sva ostala vozila, na neki način, enormno poskupela.
Ako bih se ja pitao, da se vodilo računa da se uskladi prema ekonomskoj snazi građana, siguran sam u to da je vozila do 1.150 kubika trebalo osloboditi poreza na promet, jer u ta vozila spada i onaj "fića", "Zastavin" prvenac, od 750 kubika, pa ona "peglica" i naravno na kraju i taj "stojadin" i taj "jugo". Trebalo je to osloboditi iz više razloga. Optimalna tržišna vrednost "fiće" na tržištu iznosi 200 do 300 evra. To je optimalna cena tog vozila, znajući da je starosna dob tog vozila 15–20 godina.
Drugo, smatram da bi to na neki način stimulisalo kupovinu tih vozila do 1.150 kubika, a naravno, ta vozila u ovoj zemlji jedino proizvodi "Crvena zastava", tj. Fabrika automobila u Kragujevcu, koja se danas nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji i koju će sigurno Vlada morati uzeti u razmatranje i naći rešenje za nju. Jedno od rešenja jeste možda i skidanje ovog poreza, što bi omogućavalo da se, na neki način, građani Srbije odlučuju za kupovinu "Zastavinih" vozila.
Drugo što je vrlo bitno, to je da je cena vozila od 1.600 do 2.000 kubika i od 2.000 do 2.500 kubika skočila značajno. Mi smo, nažalost, imali jednu vrlo nepovoljnu situaciju u protekle četiri godine. Uvezeno je previše starih i polovnih automobila koji su, na neki način, u određenom periodu bili jeftini, pa su naši građani možda i naseli, kupili strane automobile sa mnogo većom kubikažom i danas, bogami, kada budu trebali da registruju, imaće silnih problema.
Ali, ko je ovde najviše kažnjen? Najviše su kažnjeni oni koji voze kombi vozila. Da li je kombi vozilo neko udobno vozilo ili to kombi vozilo služi nekome za neki posao? Nisu sva kombi vozila privredna vozila. Mislim da su ovde najviše kažnjeni poljoprivredni proizvođači, jer poljoprivredni proizvođači najviše i koriste to kombi vozilo. Naravno, nemam ništa protiv da se vozila preko 3.000 kubika oporezuju enormnom stopom poreza.
Ono što je vrlo interesantno i što se u Srbiji, izgleda, za skorije vreme neće iskoreniti, to je kazna svim onim ljudima koji se bave privatnim poslom. Ova zemlja ide ka privatizaciji i nazire se da zavisi od malih i srednjih preduzeća i privatnog sektora, koji je u zadnjih 14 godina pokazao izuzetnu žilavost i zahvaljujući kome je, možda i delimično, zemlja Srbija opstala što se tiče privrede.
Ranije je bilo, za vreme socijalističke vlasti, da su privatnici morali da plaćaju u odnosu na građane sve 100% skuplje.
Verujte mi, nisam smatrao da će se razvoj i pospešivanje razvoja privatnog sektora odraziti ovako, pa da ćemo imati situaciju da u odnosu na građanska lica svi oni koji imaju firmu moraju plaćati 600% skuplje za vozila od 1.150 do 1.300 kubika, 500% skuplje preko 1.300 do 1.600 kubika, preko 1.600 do 2.000 kubika, a to su opet privrednici koji kombi vozilo koriste u svrhu obavljanja svoje delatnosti - 350% i od 2.000 do 2.500 kubika 300%.
Naravno, ono što je interesantno, za vozila koja voze enormno bogati ljudi, a to su vozila od 2.500 do 3.000 kubika i preko 3.000 kubika, razlika je samo 25%. Pitam se zašto.
Naravno, ono što najviše bode oči, to je da su čamci do 14 metara oslobođeni poreza i bilo kakvih davanja, a da su oni čamci, koji imaju kabinu i nemaju kabinu, od 15 metara svrstani u brodove i za njih se plaća dosta visoka poreska stopa. Postavlja se pitanje ko čamcem ide na posao? Čemu služe čamci od 40 metara, 14 metara, 5 metara, sa motorima od 300 konja? Kada pogledate sada, ovde kaže - čamac dužine do 15 metara sa motorom od 96,60 kilovata do 220,62 kilovata, pa i preko 220,62 kilovata je oslobođen poreza, a za brod od 15 metara, samo metar razlike, koji ima istu tu snagu - 220,62 kilovata, plaća se 300.000 dinara.
Verujte mi da apsolutno mislim da treba svuda smanjiti poreze, ali ne možemo biti ovako nepravedni, pa ljudima koji voze automobile stare po 10-15 godina, do 1.100 kubika, povećati poreze, a sa druge strane, ljude koji imaju čamce za uživanje, glisere za skijanje, za šverc, za lovokrađu, za sve to, osloboditi poreza. Mislim da ove čamce, sa ovakvim motorima od 300, 200, 150 konja, imaju samo oni strastveni zaljubljenici u čamce i oni koji imaju premnogo para. Sumnjam da od svih ovih narodnih poslanika neko ima čamac te snage, te dužine i te veličine.
Sa druge strane, imamo ovde i motocikle, koji se koriste 3-4 meseca, pa se ovde otprilike za ovaj motocikl, koji ja nikada nisam ni video, od 1.100 kubika, plaća 15.000 dinara mesečno, a isto se možda koristi u luksuzne svrhe, ali samo tri meseca. Ne vidim razloga zašto su motocikli ovako oporezovani, a čamci ovako oslobođeni svih davanja.
Iz tih razloga mislim da će, na neki način, ministar finansija i Skupština amandmanima popraviti ovaj zakon, da to bude stvarno zakon koji će po ekonomskoj snazi građana oporezivati građane. Ovako, ovo će biti poniženje i za Skupštinu i za Vladu, ako bude donela ovaj zakon u celosti, bez promena; smatram da to nije dobro i da mi moramo, pored onih obećanja, nastojati da se ipak porezi naplaćuju iz realnih prihoda, a to je iz proizvodnje.
Ono što treba da bude naša osnovna borba, to je da razvijamo proizvodnju, da je pospešimo, da punimo budžet iz realnih prihoda, a ne da ove čamdžije oslobodimo poreza, a da na neki način opteretimo sirotinju da bismo popunili budžet. Hvala.