Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS želim da vas upoznam sa nekoliko stavova, pre svega povodom Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i izmena Zakona o akcizama. Mislimo da je Zakon o porezu na finansijske transakcije potpuno prihvatljiv, pre svega zato što će krajem godine u suštini biti ukinut, a da se neka rešenja koja su predložena u ovom zakonu u suštini mogu smatrati tehničkim, radi preciznije primene, pre svega u onim transakcijama koje se odnose na uzimanje, vraćanje kredita, transakcije tim povodom između preduzeća i poslovnih banaka.
Kada su u pitanju ova druga dva zakona vezana za porez i akcize, moram da kažem da svaka vlada koja se odluči na to da poveća određene poreze ili dažbine rizikuje da dobije puno negativnih poena. Mi smo, kao poslanička grupa SPS, pokušali da realno sagledamo predložena rešenja, pre svega sa stanovišta realizacije onih budžetskih stavki koje predstavljaju tzv. socijalni deo budžeta.
Došli smo do shvatanja da između dva zla moramo da izaberemo manje, a manje je zlo eventualno povećati poreze ili akcize za određene kategorije, nego recimo uskratiti penzionere za penzije, uskratiti zdravstvo za deo pripadajućih sredstava, uskratiti tržište rada ili druge fondove koji se dotiraju iz budžeta i time u suštini taj socijalni deo programa koji se nalazi u budžetu derogirati ili dovesti do toga da ne može da se realizuje.
Otuda me pomalo čude neki poslanici koji jadikuju nad činjenicom da će recimo cigarete klase C poskupeti po osnovu povećane akcize za jedan dinar, i to one cigarete koje se proizvode u niškoj industriji, u industriji za koju prethodna Vlada kaže da je to najbolji posao koji je ikada obavila, tako što je prodala duvansku industriju.
Da je mene neko pitao, i svakog običnog građanina, duvansku nije trebalo ni prodavati, jer ono novca što je dobijeno za duvansku industriju služilo je da se začepe tzv. budžetske rupe u vladavini prethodne vlasti, a građani od toga nisu ili skoro da nisu imali nikakve koristi.
Duvanska industrija je radila, radnici su primali plate, porez na cigarete se ubirao onoliko koliko je prethodna vlast imala mogućnosti ili htela da uvede finansijsku disciplinu i zato me čudi da sada neko kuka za taj jedan dinar, za veću cenu cigareta po osnovu povećane akcize.
Pri tom, ja sam pušač "klasika". Do pre 15 dana cena "klasika" po paklici je bila 32,00 dinara, a sada je 35,00 dinara, a u međuvremenu nije povećana akciza. Zašto bi sada narodni poslanici kukali nad sudbinom duvanske industrije i nad nekim usmenim dogovorom; molim vas, gospodin Vlahović kaže – usmeni dogovor da se akciza neće povećavati. Hoće li sada duvanska industrija po tom usmenom dogovoru skinuti cenu na 33,00 dinara zato što je ovde dozvoljeno da se poveća cena za jedan dinar? Mislim da je to jedan neprincipijelan stav povodom nečega što ta vlada nije imala pravo da se dogovori, a pogotovu ne usmeno.
Kada biram između toga da li da se poveća cena benzina za 3,00 dinara ili za ukupno 3,60 dinara, obzirom da ide i 20% poreza na akcizu, ili da se realizuje kapitalni budžet, da se popravi toliko i toliko stotina kilometara puteva da ne bismo svojim autima upadali u kratere, onda biram nešto veću cenu benzina. To je realan pristup stvari.
Kada biram između toga hoću li povećati cenu dizel goriva za 3,00 dinara, a pri tome obezbediti 18 milijardi dinara u budžetu, taman onoliko koliko iznosi agrarni budžet, pa iz tog agrarnog budžeta regresirati gorivo za poljoprivrednike u iznosu od 9,00 dinara, biram ovo drugo, zato što će i pored tog povećanja cene dizel goriva seljak moći da nabavi dizel gorivo za 6,00 dinara jeftinije nego što je to sada slučaj.
Idemo dalje, opšta je kuknjava – povećaćemo cenu kafe. Ja sam ekonomista i uvek računam šta to znači. Sada je akciza na kilogram kafe, ove o kojoj govorimo, 16,00 dinara, ubuduće će biti 40,00 dinara: dakle, za 24,00 dinara po jednom kilogramu kafe više. Ako znamo da od 100 grama kafe svaka dobra domaćica ukuva 16 prosečnih šoljica kafe, onda ja znam da će me ta kafa koju popijem svako jutro koštati 15 para više nego što sada košta.
Pošto popijem šest kafa u toku dana, imaću trošak 1,00 dinar više za jedan dan.
Dakle, nije zdravo piti kafu, ali bi bilo neodgovorno sa stanovišta socijalista ne ispuniti obaveze koje su rečene u budžetu i time dovesti u pitanje ostvarivanje i socijalne, i ekonomske i razvojne funkcije u tom budžetu.
Nisam ja od onih koji su zaštitnici vlasti. Meni ovde danas smeta zašto nema ministra Dinkića da čuje neke objektivne primedbe na ove zakone i sada ću vam u nastavku govoriti o tome šta nikako ne mogu da prihvatim.
Ne mogu da prihvatim sledećih nekoliko stvari iz Predloga zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Već je o tome puno rečeno, ali ja sada pokušavam da vas podsetim. Predlagač u izmenama dela zakona koji se odnosi na motorna vozila, odnosno na putničke automobile i kombi vozila, uvodi jednu novu kategoriju koja do sada nije bila prisutna u zakonu, a to su putnička i kombi vozila pravnih lica.
Do sada zakon to nije razlikovao i ovo je poseban porez, ako posedujete neki automobil ili kombi; isto je bilo i za fizička i za pravna lica. Tu imamo dve, po meni, sporne stvari. Prvo, zašto se kombi vozilo smatra luksuzom, od kada je kombi vozilo luksuz, a po prirodi stvari i po karakteristikama skoro svako kombi vozilo je snage koja prelazi 2.500 kubika i tako je drastično oporezovano.
Ova odredba je, dakle, preuzeta iz prethodnog rešenja one vlade i onog ministra Đelića, ali očigledno se nije razmišljalo da kombi vozila i kod fizičkog i kod pravnog lica služe, pre svega, za obavljanje privredne delatnosti. Ako je generalno opredeljenje Vlade da postakne privredne aktivnosti, onda ne sme ovako drakonski da oporezuje kombi vozila.
Molim vas, kombi vozilo, snage 2.500 do 3.000 kubika, koje poseduje pravno lice, dakle, preduzetnik malog ili srednjeg preduzeća, oporezovaće se sa 35.000 dinara. Ako prelazi 3.000 kubika, onda će biti oporezovano sa 50.000 dinara.
Dame i gospodo, uveravam vas da postoje kombi vozila u vlasništvu ili fizičkih ili pravnih lica, svejedno je, čija vrednost i nije 50.000 dinara. Dakle, to nije jedini izdatak koji se odnosi na kombi vozilo, a pri tome je jasno svakome u ovoj sali, a i van nje, da kombi vozilo niko ne koristi za potrebe luksuza, nego da bi obavio nekakav posao. Ako i možemo da shvatimo da budžetu trebaju pare, onda ne možemo razumeti ovolika povećanja.
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Da, koristiću i sledećih 10 minuta.
Pri tome, odajem priznanje predlagaču što je za onaj najsiromašniji sloj stanovništva koji poseduje automobile snage do 2.000 kubika nešto skinuo tu obavezu po osnovu poreza na držanje. Molim vas, to su ipak simbolični iznosi i oni u suštini ovde ne bi trebalo da budu eksploatisani na način – eto, Vlada tj. predlagač je hteo da oslobodi deo građana neke obaveze, zato što je smanjeno za 100–200 dinara, nešto što može da se podnese; ali, ako vi za kombi ili za putnički automobil, naročito kod pravnih lica, sa ranijih 20.000 dinara podignete obavezu na 35.000 dinara, sa ranijih 20.000 dinara podignete na 50.000 dinara, vi u suštini svu dobit koju ostvari jedan preduzetnik u toku godine (pri tome mislim na male preduzetnike, odnosno na mala preduzeća i srednja) uzmete na taj način. Niste ga stimulisali da dalje obavlja taj posao.
Pogledajte dalje, dosadašnji zakon je predviđao da za ona vozila koja su stara ima popusta, i to 5% po godini starosti, tako da taj popust ne pređe 40%. Vi ovde sada predlažete nešto što za socijaliste ne može biti prihvatljivo, a to je da taj popust bude 10% za vozila preko pet do osam godina, 20% za vozila preko osam do 10 godina i 30% za vozila preko 10 navršenih godina starosti. Onaj ko poseduje vozilo preko 10 godina starosti samim tim je oporezovan, a da ne govorim o tome što je vozni park naših građana u proseku star 13, 14, ili 15 godina.
Tu smo predložili, a nadam se da će to biti prihvaćeno, video sam još jedan takav amandman, da se zadrži staro rešenje, odnosno da najveći popust bude 40%, ali da se poveća i za prethodne dve kategorije sa 10% na 15%, sa 20% na 25% i tako da se na neki način ne opterete previše ti ljudi koji poseduju ta vozila.
Kod mobilnih telefona upravo je Socijalistička partija predložila, razumevajući potrebu da za ovih narednih nekoliko meseci do kraja 2004. godine pomalo popunimo te budžetske praznine i eliminišemo negativne efekte budžetskog deficita, da prihvatimo povećanje takse sa 200 na 300 dinara pri zasnivanju pretplatničkog odnosa i takođe sa 200 na 300 dinara pri plaćanju računa za mesečno korišćenje, a da se zadrži ovih 10% za pripejd korisnike, odnosno za kartice, ali samo do kraja 2004. godine, a da od 1. januara 2005. godine svi građani, sva pravna i fizička lica, te obaveze budu oslobođeni.
Kada je u pitanju oružje, neću sada da pričam o lovcima, ribolovcima, neću da vodim predsedničku kampanju, mada mogu da kažem da socijalisti misle da će na ovim predsedničkim izborima pobediti upravo naš kandidat Ivica Dačić. On nije ni lovac, ni ribolovac, nego čovek koji može dobiti poverenje građana i može biti najbolji predsednik, ali neću o tome da govorim.
Govoriću o tome da ne možemo prihvatiti ovako drastična povećanja poreza na činjenicu da neko uz dozvolu MUP-a poseduje oružje za koje je izdat oružni list i da mu služi za ličnu bezbednost, ali da se obaveza po osnovu poreza sa 900 dinara povećava na 2.000 dinara i za ona lica koja imaju dozvolu za nošenje oružja za ličnu bezbednost da se ta obaveza povećava sa 4.500 dinara na 10.000 dinara. Evo zašto. Razumeo sam da takvih ljudi u Srbiji ima oko 100.000. Tih 100.000 ljudi je dobilo potpuno regularno, legalno, zakonito dozvolu da određeni pištolj drži u svojoj kući zato što mu je ugrožena lična bezbednost. Postoje lica koja su dobila dozvolu da takav pištolj i nose, takođe zato što im je ugrožena lična bezbednost.
Kada je nekome ugrožena lična bezbednost to je kazna sama po sebi. Ako mu vi sada tu obavezu više nego udvostručite onda on stvarno ima problem.
Ne mogu da platim taksu, odnosno porez 10.000 dinara, a moram sa svog radnog mesta da putujem svojoj kući i pri tome recimo moram da pređem 10 kilometara kroz bespuće, ugrožen sam.
MUP je ocenio da je neko ugrožen i zato mu je odobrio da drži to oružje. Zato mislim da ne pije vodu, narodski rečeno, obrazloženje da se ovo povećanje poreza uvodi radi toga da bi se smanjio broj komada oružja koje se nalazi kod građana. To jednostavno nema logike. Zašto? Šta ćemo mi sa tim oružjem koje građani poseduju uz dozvolu, uz oružni list? Nećemo ga valjda baciti?
Vratiću se za trenutak na akcize samo radi jedne ilustracije. Dobro je da se ukida akciza na mlazno gorivo, na gorivo koje koriste avioni, jer smo imali činjenicu da je gorivo za avione bilo jeftinije u Rumuniji nego kod nas, pa su tamo tankovali gorivo.
Dobro je da se ukida akciza na motorno ulje, jer je to bio razlog prevelikog šverca.
Ovde je pomenut i petrolej koji služi za osvetljenje. Molim vas samo da uočite sledeći problem koji jeste jedna tužna činjenica. Zato što je prethodna vlast u prethodne tri godine šest puta povećala cenu električne energije mnogi građani, naročito oni najsiromašniji i naročito staračka domaćinstva na selu, nisu bili u mogućnosti da plaćaju tako visoku cenu struje. Kao posledica toga mnogi su isključeni kao potrošači.
Primera radi, samo u mojoj Loznici 700 potrošača je isključeno u poslednje tri godine sa električne mreže, a da se više nikada nisu priključili na električnu mrežu zato što nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoku cenu struje u kojoj je danas samo porez veći nego što je 2000. godine bio ukupan račun za potrošenu električnu energiju i za porez.
Zato moram nažalost da podržim da se ukine akciza na petrolej za osvetljenje, jer nema drugog izbora za one koji su na taj način isključeni i koji ne mogu da plate ponovni priključak na električnu mrežu.
Na samom kraju želim da podržim jednu inicijativu Vazduhoplovnog saveza Srbije, koju su dobili svi poslanici, odnosno sve poslaničke grupe, u smislu da se porez na dobra kojima raspolaže Vazduhoplovni savez ne uvodi ako služe za sportske svrhe. O tome ću govoriti kada budu bili amandmani.