Pošto smo napokon uspostavili miroljubivu koegzistenciju između kvazipredstavnika lovaca i ptičica i zečeva, da se vratimo glavnoj temi. Upotrebio sam termin "kvazipredstavnika lovaca", jer svi koji su štitili imaginarna prava lovaca nisu videli amandmane, a kada budu pročitali amandmane SRS, onda će tek da primete da im je ova medijska pažnja bila toliko promašena i pucanj u prazno. Da se vratimo ovom kompletu zakona.
Dakle, ova rasprava danas povodom tih predloga zakona praktično mora da nam da odgovor na tri pitanja. Prvo pitanje je kako to Vlada misli da uravnoteži prihode i rashode budžeta. Drugo pitanje se svodi na to dokle važe obećanja, a treće pitanje je da li je neko bio neoprezan kada je kritikovao. Evo i nekih odgovora, tokom ove rasprave do tih odgovora smo svi zajednički došli.
Budžet nam nije uravnotežen, ima deficit, nepokriven je, mislim da je 45 milijardi dinara, ali ni to nije veliki problem, problem je što Vlada nema rešenje za jednu obavezu iz Zakona o budžetskom sistemu, a to je da se može trošiti samo ono što postoji.
Na ovaj način, Vlada nam kaže da ona ne može da obezbedi ni ona sredstva za koja tvrdi da potiču iz realnih izvora. Čemu se pribegava onda? Onda se pribegava promeni poreskih propisa i svih propisa koji treba da omoguće punjenje budžeta.
Sada dolazimo na drugo pitanje, a to je šta je sa obećanjima i kritikom, jer skoro sve stranke koje su u prošlom sazivu Narodne skupštine radile u ovoj sali borile su se da se ukine Zakon o porezu na finansijske transakcije, pa čak je i ona vlada razmišljala o tome da ukine taj porez, jer je nastao kao simbioza dve takse: jedne takse koja se ticala obnove zemlje i druge takse koja se ticala obnove Kolubarskog okruga. Siguran sam, da je ostala ona Vlada, taj zakon od 1. januara ne bi više postojao. To su obećavale sve stranke prošle godine. Evo sada one koje su na vlasti malo zaboravile na obećanja.
Kada već pričamo o Zakonu o porezu na finansijske transakcije, SRS je pre mesec dana predložila izmene i dopune tog zakona, pošto je samo po osnovu tog zakona prošle godine skupljeno oko četiri milijarde dinara. Mi smo predložili, računajući na opšte raspoloženje, da se ukine, jer se oporezuje nešto što nigde nije predmet oporezivanja.
Računali smo da treba taj zakon promeniti, oročiti ga i verovatno bi se sledećeg meseca, da je usvojen naš predlog zakona, taj zakon sam od sebe raspao, a skupilo bi se oko 700 miliona dinara, što je otprilike potrebno za sanaciju i popravku manastira Hilandar.
Kada smo to nagovestili sa ove skupštinske govornice, upozoreni smo da se ne pridržavamo nekog dogovora, a dogovora nije ni bilo i da promovišemo nešto, a u stvari ništa nismo promovisali, nego smo samo uobličili političku volju svih političkih stranaka. Sada znamo da se Vlada ne odriče tog poreza.
Što se tiče poreza koji se tiče oružja, kola, čamaca, brodova itd, sada moram da dam odgovor na ono treće pitanje, a to je pitanje kritike. Nekada su to bile takse, tzv. Šešeljeve takse, kompletna opozicija u to vreme je to kritikovala i pričala da je to nemoguće, da ne može biti predmet oporezivanja. Oni koji su kritikovali, 2001. godine su to pretvorili u zakon o porezima.
Budite oprezni kada kritikujete, a sada smo svi u sali bivši, sve predstavnici bivše vlasti. Jedna vam je retorika kada ste u opoziciji, a druga je kada ste na vlasti. Pošto smo sada svi bivši, usaglasite tu retoriku. I na mene se to odnosi i zato sam rekao o problemima uravnoteženja budžeta.
Kada je ta taksa uvođena mobilni telefon je bio luksuz, malo ga je građana imalo, a danas ga deca u osnovnoj školi imaju i ako neko dete u osmom razredu nema mobilni telefon budite sigurni da je to možda jedino dete u odeljenju koje nema mobilni telefon. Naravno, nisu tu neki bog zna šta veliki prihodi, ali treba pokazati dobru volju pa to ukinuti.
Što se tiče oružja, nikada nismo otvorili temu, a moraćemo da je otvorimo. Ako se građaninu garantuje pravo na samopomoć u svakoj situaciji kada mu je ugrožen život, telo, imovina, onda on ima mogućnosti i ima pravo da koristi sva sredstva da bi otklonio i odbacio od sebe protivpravni napad. U Americi u nekim državama pištolj je potpuno normalna stvar i ne oporezuje se, nije luksuz.
U potpunosti se slažem da se postojeća vlada nalazi u problemima i verovatno bi se i drugačiji sastav vlade našao u sličnim problemima. Da li sve može biti predmet oporezivanja? Princip kod poreske politike je da se oporezivanje vrši prema ekonomskoj snazi i materijalnim mogućnostima. Mi se još uvek nalazimo u domenu tzv. oporezivanja krajnje potrošnje koji je prevaziđen kao nepravičan oblik oporezivanja.
Šest godina se priča o porezu na dodatu vrednost i nikako da zaživi. Imamo čak i savezni zakon koji prethodna vlast nije htela da primeni. Ova tri zakona ne rešavaju nijedan suštinski problem.
Povećanje akciza kod benzina i nafte verovatno će povećati cene na malo za 0,04%, i to kao direktni efekat. To je taj tzv. direktni uticaj, jer svi energenti vuku veliki broj pondera. Onaj indirektni uticaj verovatno će biti preko jedan i o tome je ova vlada morala da vodi računa.
Morala je da vodi računa, jer ne možemo mi neke poteze da delimo na demokratske i nedemokratske. Šešeljeva taksa je nedemokratska, a DOS-ovski porez je demokratski. Sada imamo demokratski prestanak radnog odnosa po Zakonu o radu i nedemokratski ostanak na poslu. Imamo demokratske privatizacije za koje je Savet za korupciju rekao da ima 100 firmi, veliki spisak, kod kojih su direktno prekršene odredbe zakona. Ako je nešto demokratsko jer potiče od neke stranke koja u svom nazivu ima demokratsko, onda je to mala vajda i mala garancija za demokratiju.
Znači, odgovor na pitanje šta se kritikuje, koliko se kritikuje neminovno mora da sadrži u sebi i tu konstataciju da kada se nešto obećava onda neka se to ispuni, ali nemojte da kritikujete postojeće rešenje ukoliko nemate kvalitetnu alternativu.
Ovim zakonima neće da se omogući povećanje proizvodnje, neće ni budžet nešto značajno da se napuni, ali je dobra ova rasprava, jer smo čuli za usmene dogovore oko akciza na duvanske prerađevine i znamo da postoji jedna dinamika kako će da se menja akciza od 2005. godine. Juče smo imali prilike da čujemo da postoji i usmeni dogovor.
Taj usmeni dogovor je kao nešto što beše burazerska privatizacija, baci ruku u pola šest, dogovorili smo se. Vi otkupite fabrike cigareta, a mi ove i sledeće godine nećemo da pomeramo akcizu, a 2005. godine ići će po ovoj dinamici.
Sada se traži ovde da to džentlmenstvo važi. Zašto džentlmenstvo niste predstavili u zakonu? Imali ste većinu, mogli ste u zakon da ubacite. Niste, jer je bilo opasno, jer je bilo neizvesno da li će privatizacija da uspe, kakvi će efekti te privatizacije da budu. Naravno, kad
ovo pričam ne mislim samo na jedan deo postojeće vlasti koji je direktno uključen u te poslove.
Mi smo pokušali amandmanima da ovo malo sredimo, da na nešto liče ovi zakoni. Nismo hteli da podnosimo amandmane na Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije iz jednog prostog razloga što ne želimo da devalviramo naš predlog zakona.

Izvinite gospodine Krasiću, moraćete da završite pošto je iscurelo vreme. Izvinite, molim vas.
Izvinjavam se i gospodinu Nedeljkoviću, potrošeno je vreme koje je imala poslanička grupa na raspolaganju.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koje je podnela Vlada Republike Srbije.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, nema predstavnika Vlade, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dušan Proroković, Dragan M. Jovanović, Dragan S. Jovanović i Jovan Todorović, Veroljub Arsić, Dragan Čolić, Radojle Bukvić, Vladan Vučićević, Dragoljub Stamenković, Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović, Petar Jojić, Sava Urošević i Milutin Prodanović, Hranislav Perić, Zoran Anđelković, Vjerica Radeta, Milko Štimac i Veroljub Stevanović.
Na sednici Odbora za finansije narodni poslanik Dušan Proroković povukao je amandmane na članove 7. i 9. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milko Štimac.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan M. Jovanović, Dragan S. Jovanović i Jovan Todorović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Todorović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegom Jovanovićem podneo sam amandman koji se odnosi na to da se iz ove obaveze poreza na putnička i kombi vozila izuzmu kombi vozila.
O tome sam već govorio u načelu. Oni koji su imali razumevanje da me saslušaju, razumeli su suštinu.
A suština je da kombi vozila niti u jednoj varijanti ne mogu se svrstavati u kategoriju luksuznih vozila, pa prema tome ne mogu biti na taj način ni dodatno oporezivana, i kada je reč o fizičkim licima i kada je reč o pravnim licima.
Naročito insistiramo na tome da i fizička i pravna lica, u 99 posto slučajeva, koriste kombi vozila za obavljanje privredne delatnosti. Ako mi hoćemo da tu stvar posmatramo do kraja realno, onda ćemo shvatiti da su ovakva poreska opterećenja, pogotovu koja se odnose na pravna lica, toliko visoka da će jednostavno potrošiti ili pojesti dobit jednog preduzetnika, poljoprivrednika, vlasnika malog ili srednjeg preduzeća.
Molim vas, kada neko mora da plati 50 hiljada dinara zato što ima kombi snage preko 3000 kubnih centimetara, onda je jasno da je on ovim zakonom u odnosu na druge građane i te kako oštećen, i da ne može da iz poslovanja pokrije te troškove.
Uzmite seljaka koji kombijem vozi svoju robu, poljoprivredne proizvode na pijacu, uzmite trgovca, vlasnika samostalne trgovinske radnje, koji dovozi i odvozi robu iz svoje radnje, i sve to radi kombijem.
Pri tome mora da plati ovih 50 hiljada dinara, što je neprimereno i naročito se ne uklapa i u sada važeću strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća.
Hajde da sad dozvolimo ovolika opterećenja za one ljude koji se opredeljuju da u pravnim licima poseduju automobile snage preko 2500 kubika ili preko 3000, da ta vozila možemo i svrstati u kategoriju luksuznih vozila, pa ko voli nek' izvoli, ali kombi vozila, podvlačim, nikako se ne mogu svrstati u tu kategoriju vozila, jer niko ne poseduje kombi da bi mu on predstavljao luksuz.
Zato molim sve poslanike da, uvažavajući ovo o čemu sam govorio, prihvate amandman SPS.
U vezi sa tim je i stav 2. koji govori o starosti vozila. Kolega Štimac je podneo amandman u istovetnom tekstu kao i poslanička grupa SPS i pozdravljam odluku predlagača da prihvati taj amandman, jer ako nešto ne možemo da popravimo, u odnosu na stanje kakvo je bilo za vreme prethodne vlasti, onda nemojte ni da kvarimo.
A prethodna vlast je dozvolila popust do 40 posto. Mi smo predložili 15, 25 i 40 posto maksimalnog popusta i to je najveći ustupak koji se može učiniti povodom Predloga ovog zakona, u ovom delu, potpuno razumevajući potrebu predlagača da obezbedi nešto sigurniji izvor sredstava za punjenje budžeta. Ali, kod kombi vozila ne možemo da odstupimo, jer bi to jednostavno bilo štetna odluka.
Štetna odluka i potpuno destimulisanje malih preduzeća, preduzetnika, a pogotovu seljaka, o kojima, ovako punih usta, svi govorimo, računajući na visinu agrarnog budžeta, na regresirano gorivo, i na mnogo toga drugog što bi trebalo da se ostvari; ali, što reče neko – nemojmo na mostu davati a na ćupriji uzimati više nego što smo na mostu dali. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. u ime poslaničke grupe SRS i tražim da se deo koji se tiče plaćanja poreza na putnička i kombi vozila pravnih lica briše, a smatram da je stari način poreskih olakšica bio mnogo lakši.
Ovaj prvi deo je pogotovu bio interesantan, jer mi se čini da gospoda iz ekspertske grupe u Vladi Republike Srbije nemaju baš mnogo pojma o ovome što su sada uradili. Jer, po njima, svi učesnici u privrednom životu zemlje jesu samo isključivo pravna lica.
Međutim, zaboravili su da su i zanatlije fizička lica, da su vlasnici samostalnih trgovinskih radnji fizička lica. I koja je razlika u delatnostima koje obavljaju? Nikakva. Nema nikakvih ograničenja koliko će, recimo, neki vlasnik samostalne trgovinske radnje, u okviru svoje samostalne trgovinske radnje, da ima prodavnica, magacina, koliko će neki zanatlija da ima svojih pogona, u kojima će da ostvaruje svoje pravo na rad, koliko će neki ugostitelj da ima svojih ugostiteljskih objekata i slično.
Znači, nema nikakve razlike u vrsti delatnosti koju obavljaju fizička i pravna lica.
Jednim ovakvim predlogom zakona stavljaju se pravna lica već na samom početku svog poslovanja u jedan nepovoljan položaj, u odnosu na svoje kolege koji su vlasnici zanatskih i trgovinskih radnji.
Smatram da je ovo bio više nepromišljen potez Vlade, želeći da se u kampanji koja je već, da kažem, počela za predsedničke izbore dodvori biračima na jedan određen način i da kaže – eto, smanjili smo taj porez na automobile koji treba da platite prilikom registracije.
Međutim, da ne bi i pored tog smanjenja izbegli deficit u budžetu kroz jednu varku i kroz poreske olakšice građani su i dalje oštećeni.
Jer, prva poreska olakšica nastupa tek posle pet godina starosti putničkih i kombi vozila, pa sledeća od osam do deset godina, i poslednja preko 10 godina, dok su ranijim rešenjem za svaku godinu imali određenu poresku olakšicu.
Mogu da razumem predlagača kod ovog prvog dela, do pet godina, jer je ipak reč o novim automobilima, ali već kasnije ne mogu da razumem, jer smatram da godine uzimaju svoj danak od vlasnika automobila.
Nije mi još uvek jasno i zašto se insistiralo na ovome – fizička i pravna lica, u još jednom delu, jer se stvarno nadam da ne očekujete od vlasnika ili direktora pravnih lica da na poslovne sastanke, kada ostvaruju određeni posao, neki svoj poslovni interes u cilju nekog poslovanja, treba da putuju svojim kamionima ili autobusima. Budite sigurni, pošto sam u privredi, da znam i da preduzeća, bez obzira da li su društvena ili privatna, dele sudbinu naroda i da njima ništa nije lakše nego narodu.

Da li još neko želi reč? Izvolite.

Mi smo ovim amandmanom pokušali da skrenemo pažnju predlagaču da je loše ovo što je predložio i da će biti velike štete ukoliko se ne usvoji ovaj amandman. A, evo zbog čega. To ću pokazati na nekoliko primera.
Da li neko zna u čemu se ogleda razlika između "zastave 101" koju ima u vlasništvu registrovanu građanin Nikola Nikolić i ukoliko se to vozilo nalazi u preduzeću "Sigurnost".
Upotreba, držanje, korišćenje je gotovo identično, i menjač postoji, i volan postoji, i približno ista potrošnja i koristi se po potrebi. Nikola Nikolić je prilikom kupovine platio porez na promet za to vozilo i ukoliko ga prodaje nekome, on opet plaća porez na promet. U čemu se ogleda ta razlika da, kada se radi o pravnom licu, za istu kubikažu i isto vozilo razlika bude tako velika. Nema nijednog opravdanog razloga. Predmet oporezivanja je, da se podsetimo, upotreba, držanje i nošenje dobara. Znači, nema tog razloga koji ukazuje na neku razliku koja bi morala da se uvaži u zakonu. Mi to pokušavamo amandmanom da svedemo na isto.
Ukoliko se ne usvoji amandman, onda ćemo imati situaciju da će registracija vozila, kada su u pitanju pravna lica, biti skuplja. Ako se zna da postoji veliki broj pravnih lica, akcionarskih društava, društava sa ograničenom odgovornošću, u privatnoj svojini, za vlasnika kapitala je sasvim svejedno da li ga je on registrovao na svoje ime ili na ime firme i opet ga koristi. Ako ovo radite, onda ćemo doći u situaciju o kojoj je pričao gospodin Arsić, da će čovek privatnim kolima da završava poslove svoje firme i opet će da se upotrebljava - drži i nosi. Vama je to predmet oporezivanja.
Još samo da pomenemo, prilikom kupovine je plaćen porez na promet. Ukoliko je u međuvremenu prodato kao polovno vozilo, takođe je plaćen porez na promet. Sada se ovde uvodi selekcija između pravnih i fizičkih lica, potpuno nepotrebna, neprimerena. Nikakvog efekta neće biti po budžet, to budite sigurni. Može biti kontraefekta.
To što ste planirali kao razliku, odnosno da ćete da više obezbedite po osnovu ovog poreza kod pravnih lica, da se ta razlika uloži u obezbeđenje goriva ili zanavljanje vozila tog pravnog lica, veći bi efekti bili po budžet Republike Srbije. Naravno, mi nismo hteli da predlažemo brisanje tog vida oporezivanja itd. Ne, nego smo samo hteli da izjednačimo fizička i pravna lica, pa čak smo i prihvatili to vaše uvećanje koje se, otprilike, kreće za rast cena na malo u toku prethodne godine u odnosu na ovu godinu i da vam ukažemo da će se ovo, ukoliko budete radili sa pravnim licima, javiti kao loš bumerang.
Moram da ukažem na još jednu stvar: oni koji su za samostalno Kosovo i Metohiju, i to pišu u svom izbornom programu, oni koji se zalažu i likuju što se Srbi isporučuju Haškom tribunalu, oni koji bespogovorno prihvataju svaki ultimatum koji dolazi sa strane, za ovo verovatno nemaju nikakav ultimatum i nikakvu obavezu, pošto je ovo plod sopstvenog razmišljanja, vratite to u normalu i u interesu ovog naroda. Ovde nsite pritisnuti nekom obavezom. Zato mi ne verujemo u dobre namere kada se ovakve promene u našim zakonima predlažu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Vučićević.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Čoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. kojim tražim da se ceo član briše.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predlagač, navodno, želi da se predložena rešenja što pre primene, u cilju pravičnije raspodele poreskog tereta, srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika.
SRS amandmanom traži da se član 3. briše, a kao posledica brisanja člana 3. zadržao bi se postojeći iznos poreza na mobilne telefone, što bi bilo prihvatljivo za većinu građana Srbije koji poseduju mobilne telefone.
Predlagač zakona predlaže da se odredba člana 3. ovog zakona primenjuje počev od narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, iz razloga što se njom uređuje visina poreza na upotrebu mobilnog telefona, koji se za vreme tarjanja pretplatničkog odnosa plaća mesečno, prilikom naplate računa za izvršene usluge mobilne telefonije.
Kada se budžetom Republike Srbije ne raspolaže na razuman način, onda se poseže za ovakvim zakonima koji su primer duplog oporezivanja dobara, na koje je već jednom plaćen porez prilikom kupovine. Nažalost, ministar Dinkić se i ne interesuje za ovu raspravu, ne interesuje se za amandmane koje podnose poslanici SRS.
Kako reče, njega ne interesuje ni koliko će vremena da provede kao ministar Ministarstva za finansije, a sva je prilika da neće dugo i to je dobro za građane Srbije.
SRS smatra da bi se ukidanjem poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara olakšao težak materijalni položaj građana, a isto tako bi se stekli uslovi za efikasnije poslovanje u oblasti ribarstva, avio i rečnog saobraćaja. Je li ovakav poreski sistem obećan građanima Srbije u predizbornoj kampanji i da li je on delo vaših eksperata, da li je to sve što znate, da li je to što radite u poreskoj sferi na korist građana Srbije ili ne? Ovakav zakon direktno nanosi štetu većini građana Srbije i SRS traži njegovo ukidanje.
Prihvatanjem ovog amandmana na član 3. zadržao bi se postojeći iznos poreza na mobilne telefone, što bi bilo prihvatljivo za većinu građana. Na ovaj način, kako to radi Mlađan Dinkić i vladajuća koalicija, zavlači se ruka u džepove poreskih obveznika. Mene to podseća na krađu i otimačinu, pa se u narodu već uvrežilo shvatanje da ne sme biti krađe bez Labusa i Mlađe.

Da li još neko želi reč?
Gospodine Krasiću, izvolite.