Dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko nekoliko reči u prilog kritici ovih zakona koje nam je ponudio ministar finansija.
Očekivao sam da će ministar finansija, a on dolazi iz stranke G17 plus koja se, kao i on, predstavlja kao jedna ekspertska organizacija, u kratkom roku, a to je ovaj rok i ovaj period više od mesec dana od kada je formirana Vlada, ponuditi jednu celovitu reformu. Možda je gruba reč reforma, jer je možda i neprecizna obzirom da su je prisvojili samo pojedini predstavnici u Narodnoj skupštini. Možda je bolja reč – celovite promene postojećeg poreskog sistema u našoj zemlji.
Očekivao sam da ćemo raspravljati veoma brzo, možda čak i tokom aprila, o porezu na dodatu vrednost. Očekivao sam da ćemo raspravljati o analizi uvođenja poreskih kasa, registar kasa u privredu, jer je juče istekao rok koji je bio propisan kao krajnji za uvođenje registar kasa, i ne samo o tom na izgled tehničkom detalju, već i o čitavom setu pitanja koja proizilaze iz ovog veoma osetljivog pitanja.
Moram da vas podsetim da je jako mali broj onih koji su do kraja u okviru roka sproveli tu obavezu i nabavili registar kase, iz jednog jedinog razloga: visina poreza na promet koji će se primenjivati je apsolutno neprihvatljiva i dovešće mnoge vlasnike samostalnih trgovačkih radnji, ugostiteljskih radnji u veoma težak položaj. Pretpostavljam da zbog toga oklevaju sa uvođenjem registar kasa. Taj porez je 20% i najviši je u okruženju.
Drugo, očekivao sam da ćemo, u okviru promena poreskog sistema, raspravljati o porezu na promet nepokretnosti. Taj porez danas iznosi 5%. Takođe je, prema mojim informacijama, najviši u ovom delu Evrope. U nekim zemljama je 3%, a u nekim čak i 2% i on doprinosi tome da je velika tzv. poreska evazija, veliki je broj onih koji zapravo izbegavaju plaćanje poreza na taj način što ne prijavljuju ugovore o prometu nepokretnosti i na taj način državna kasa ostaje siromašnija za veoma značajan iznos sredstava.
U prošlom mandatu Narodne skupštine taj zakon je izglasan. Pokazalo se, i ministar je to morao da ima u vidu, da je ta visoka poreska stopa od 5% dovela do toga da je pao prihod u odnosu na realne mogućnosti.
Kada je reč o porezu na finansijske transakcije, očekivao sam da neće biti odložen rok, a on je ovde nominovan kao 1. januar 2005. godine, kada će se potpuno ukinuti porez na finansijske transakcije. Taj porez je uveden u vreme potpune blokade naše zemlje, gotovo pred sam bankrot finansijskog sistema koji je ishodio iz blokade zemlje u vremenu od 1992. do 2000. godine, i nije uobičajen sistemski poreski zakon. On je neka vrsta pomoćnog poreskog zakona. Razvijene demokratske zemlje nemaju ovakav zakon u okviru svog poreskog sistema i očekivao sam da ovi veliki reformatori predlože da se taj zakon ukine.
Umesto toga imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara sa veoma malim, kozmetičkim izmenama koji bi trebalo da znači spremnost vladajućih partija, a posebno stranke G17, da iznesu neku vrstu ozbiljnije promene poreskog sistema, onakvu promenu kakvu svi želimo: dakle, smanjivanje poreskih stopa, širenje poreske osnovice i pojednostavljenje poreskog sistema u našoj zemlji. Umesto toga imamo kozmetičke promene.
Takođe, i Zakon o porezu na finansijske transakcije predviđa tek neznatne olakšice za jedan mali broj pravnih subjekata koji će biti obuhvaćeni ovim zakonom, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama nudi ono o čemu sam govorio kada je predsednik Vlade Vojislav Koštunica imao svoju uvodnu reč pre izbora nove vlade. On je najavio poskupljenja. Dakle, ono sa čime ova vlada stupa na scenu, kada je reč o ekonomskoj politici u našoj zemlji, jesu poskupljenja.
Osim ovih koja će proisteći na osnovu povećanja akciza, očekuje nas i poskupljenje električne energije, takođe u funkciji popunjavanja budžeta. To, sa druge strane, može da znači da su procene Vlade u tom delu veoma jasne: budžetski prihodi u ovoj godini neće biti na nivou očekivanih i potrebno je nekim dodatnim merama napuniti budžet. Kako? Vidi se, povećanjem cena cigareta, alkohola, goriva i električne energije.
To znači da se Vlada nije opredelila da ekonomsku politiku vodi tako da jača potencijale privrednih subjekata, da jača sve one segmente koji su bili u negativnom trendu od 2000. do 2003. godine, a naravno i do 2000, već je jednostavnom matematikom izračunala da poskupljenje onih proizvoda kod kojih je tražnja nepromenjena, čak i onda kada im se cena menja naviše, može doprineti povećanju budžeta i da može popuniti budžetske praznine.
To je veoma opasan put zato što taj put uljuljkuje. On će u prvi mah možda stvoriti dodatne prihode u srpskom budžetu, ali će rezultovati daljim osiromašenjem stanovništva.
U jednom delu privrede koji iovako posluje na granici profitabilnosti i rentabilnosti, o tome smo danas čuli od kolega poslanika, zbog poskupljenja, doneće dodatne probleme i, ukoliko je suditi po jutru, a po jutru se dan poznaje, vlada koja na političku scenu stupa sa poskupljenjima, koja nema druge instrumente u ekonomskoj politici, sigurno će biti kratkog daha.
Zbog toga, kao poslanik SRS, neću glasati za predložene zakone. Mi smo od prvog dana kritikovali koncept ne samo poreskih već ukupnih reformi u ekonomskom sistemu, u privrednom sistemu ove zemlje. Jasno je da su ponuđeni zakoni, koji su se u javnosti predstavljali kao nastavak velike, važne, čudotvorne ekonomske politike vladajućih partija, samo kozmetička izmena koja privredi i građanima, osim poskupljenja, neće doneti ništa novo.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega Goran Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tri predloga iz oblasti poreske politike nas neodoljivo podsećaju na onu već više puta u ovoj skupštini ispričanu priču, prepoznatljivu u narodu, o mostu i ćupriji; što bi narod rekao – što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji. Po tom sistemu, uprošćeno gledajući, Vlada izlazi sa ovim predlozima tako što u jednom delu omogućava poreske olakšice, a u drugom delu, balansirajući ukupna budžetska sredstva, odnosno stanje u budžetu, unosi neka nova opterećenja.
Čuli smo različite odbrane i kritike ovih predloga, od onih srceparajućih, o članovima udruženja, kako to moj uvaženi kolega sa specifičnim naglaskom reče – lovaca, pa do onih koji su iz oblasti automobilske industrije dobri poznavaoci prilika, ali pri tome zaboraviše jednu stvar. Pored one činjenice koju su iznosili, da će biti na ovaj način olakšano članovima (kako oni rekoše, radi se o 80 hiljada članova pojedinih udruženja), zaboraviše da kažu da će tim istim lovcima biti nametnuti svakodnevni dodatni poreski izdaci, koji će se ogledati i očitavati u automatu na benzinskim pumpama.
Kada čovek pogleda opterećenje koje bi na ime poreza za držanje npr. lovačkog naoružanja mesečno ili godišnje plaćao, a sa druge strane dnevni porez, izvlačenje novca iz džepa, pa pitajte članove tih udruženja šta bi pre prihvatili, da li svakodnevno da izvlačite preko akciznih poreza pare iz džepa, ili da oni i dalje nastave mesečno da vam plaćaju na svako naoružanje ili oružje koje je preko broja dva.
Ali, dobro, u svakom slučaju, ova govornica se koristi da bi se promovisala tzv. populistička ekonomija, ali da vidimo kako je to ministar zamislio, kako će on izbalansirati budžetska sredstva, tačnije rečeno, kako će nadoknaditi taj budžetski deficit koji je prilikom usvajanja budžeta bio očit.
Zamislio je na taj način što će povećanjem akciza na motorni benzin, dizel gorivo, cigarete, uvozne sokove, prirodne rakije i vinjak nadoknaditi deficit od 45 milijardi. Izneo je podatak da će ovakvim načinom dodatnog oporezivanja oprihodovati oko tri milijarde dinara, ali ne reče kakve su posledice toga.
Posledice su veoma jasne i onima koji se imalo razumeju u ekonomiju – da se za ovakve predloge i zakone, kada se donesu, mora imati u vidu zakon spojenih sudova. Ministar reče sasvim odgovorno sa ove govornice da se uspelo dogovoriti sa NIS-om da se na bazi povećanja akciza ne povećava cena goriva.
Na osnovu kojih to parametara je postignut taj dogovor? Gde su tu ekonomske zakonitosti? Ako se koristi kao argument činjenica što je sada čelni čovek NIS-a predstavnik jedne poslaničke grupe kojoj spletom okolnosti eto pripada i ministar, onda su to labavi argumenti.
Jer, šta ćemo sutra ako se promeni direktor, ili ako Upravni odbor donese neku drugačiju odluku, a moraće, gospodo, jer zadržavanje cena na ovom nivou, nepovećavanje cena zbog povećanja akciza, izaziva posledice u NIS-u. Ministar ili nije hteo ili je zaboravio da kaže da je nedavno svojom uredbom i odlukom, što bi se običnim jezikom reklo samovoljom, uzeo šest milijardi prihoda koji je ostvarila NIS. Kako? Uredbom Vlade Srbije iza koje stoji predlog ministra finansija i glasno i jasno saopštio Upravnom odboru NIS-a – to je za potrebe budžetskih sredstava.
A, kakve su posledice? Katastrofalne. Prvo, ne može se ići na varijantu sa nekom sigurnošću da će se smanjiti marža prerađivača. Ne može se ići na varijantu da će se unutrašnji troškovi NIS-a smanjivati da bi bio zadovoljen što veći broj stanovnika Srbije. Gospodo, ne gubite iz vida da je NIS predmet privatizacije, i to u što skorije vreme. U kakvom stanju bude NIS, prilikom prodaje, toliko će i budžet da oprihoduje. Ako je sada uništimo, a neminovno na ovaj način idemo svesno na uništavanje NIS-a, nećemo moći dobro da je prodamo, nećemo imati koristi od toga.
O tome treba voditi računa. Najlakše je izaći i građanima Srbije ispričati priču – mi vam olakšavamo poreze, ukidamo porez na čamce dužine do 15 metara, a ne reći – vi čamdžijem koji imate čamce dužine do 15 metara moraćete na benzinskoj pumpi, ovo od čega smo vas mi oslobodili, da date tri-četiri puta više, i to svakog dana.
Drugo, malo je nejasno kako je napravljen previd, pored ovako sposobnih stručnih službi iz jedne ekspertske grupe, jer ste se tako dogovarali kad ste formirali pojedina ministarstva, da se uvodi povećanje akcize za uvozne sokove. Ta akciza nije ni postojala. Kako ćete povećavati nešto što nije uopšte ni postojalo?
Prvo morate valjda da donesete zakon, predlog da se uvode akcize na uvozne sokove, pa nakon toga da povećate visinu tih akciza.
Ali, razumljivo je za nas srpske radikale zbog čega ovakav previd; iz prostog razloga jer ste bili usmereni i koncentrisani na jednu kompaniju koja je vama i vašem srcu jako draga, a to je "Koka-kola". To je suština. Nije vas baš mnogo interesovalo kakve ćete posledice, kakvu katastrofu naneti kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, koliko vas je zanimao interes kompanije "Koka-kola".
Nju ste izuzeli, nju ste stavili u povlašćen položaj, ali zato ste doveli i te kako u nezavidan položaj i "Filip Moris" i mnoge kompanije koje će vam otvarati tu investicionu liniju. Vi to ne znate, a mogli ste da čujete od ministra koji je smenjen. On vam je, na bazi naknadne pameti, dao neke pouke; a učite od njega, jer ubrzo ćete da budete opozicija, kao i on.

Reč ima narodni poslanik Goran Jocić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić. Preostalo vreme poslaničke grupe SRS je 20 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije predložili su set novih poreskih zakona Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Iz toga se vidi da ova vlada nastavlja sa radom kao i prethodna vlada, dakle, politiku kontinuiteta, gde se jasno vidi da se povećavaju samo porezi, akcize i takse.
Tako imamo u članu 2. Predloga zakona, koji se odnosi na član 4. postojećeg zakona, smanjenje taksi na registraciju motornih vozila. Tamo gde se smanjuju, smanjuju se veoma malo, negde od 10 do 20%, a tamo gde se povećavaju, odnosi se na kubikažu od 2.000 do 3.000 i preko 3.000, povećava se preko 50%. Dalje, imamo predložen novi stav, gde se ova vozila koja pripadaju pravnim licima oporezuju sa većom stopom, tako da imamo, recimo, vozila do 1.150 kubika koja pripadaju pravnim licima - 3.000 dinara je taksa, a vozila preko 3.000 kubika idu preko 50.000 dinara. Mislimo da je to dodatno opterećenje našoj privredi, jer i tako privreda posluje na granici rentabilnosti i profitabilnosti.
Što se tiče mobilnih telefona, Vlada je predvidela povećanje kod sticanja svojstva korisnika usluga mobilne telefonije sa 200 na 300 dinara, kao i postpejd kartica - sa 200 na 300 dinara.
Tu imamo nekih obećanja da će tu nešto da se iskoriguje. Međutim, važno je da je to bila loša namera.
Čuli smo od predlagača zakona da će ovaj zakon, što se tiče mobilnih telefona, važiti do 2005. godine. Kao, ukinuli bi oni to i sada, nego je to ušlo u budžet. Međutim, meni nisu jasne neke stvari. Mi smo budžet usvojili početkom marta, mislim 3. marta, a već nakon mesec dana imamo Predlog ovog zakona.
Zar je moguće da se za mesec dana tu nešto promenilo i da je već Vlada odustala od tog prihoda? Imamo obećanje da će to trajati do kraja ove godine.
Što se tiče plovnih objekata, imamo ovde nekih korekcija kada su u pitanju restorani, splavovi, brod-restorani, gde se njima povećava po metru kvadratnom od 1.500 do 2.250 dinara. Splavovi već plaćaju porez i oni umesto zemlje koriste vodu i verovatno plaćaju "Srbijivode" za to mesto. Prema tome, mislimo da je ovo nepotrebno. Moglo je da ostane na postojećih 1.500 dinara.
Dalje, imamo kod sportskih letilica povećanje za tri puta. Imali smo 60.000, a sada imamo 180.000, imali smo 100.000, sada imamo 300.000. To se odnosi na letilice za sport i rekreativne aktivnosti. Mislimo da bi ovo povećanje poreza ugrozilo njihovu aktivnosti za koje se koriste sportske letilice, jer sigurno da te letilice baš i nisu tako moderne i ovo dodatno opterećenje će dodatno ukočiti one koji se bave sportskim aktivnostima.
Što se tiče oružja, Vlada je u obrazloženju navela: "Imajući u vidu društvenu opasnost od oružja, za oružje koje se zadržava u sistemu oporezivanja predlaže se povećanje visine poreza, čime se i na ovaj način destimuliše njegovo držanje, odnosno nošenje". U sklopu vojnih reformi koje je Vlada na saveznom nivou već preduzela, dakle, razoružavanje vojske, ovde pod nekim čudnim obrazloženjem Vlada hoće da destimuliše držanje oružja kod građana. Meni to zvuči malo simptomatično.
Mislimo da povećanje koje se odnosi na građane (900 dinara je bilo za držanje, a sada se povećava na 2.000; za nošenje je bilo 4.500, a sada se povećava na 9.000 dinara) predstavlja i suviše veliki skok i da će dodatno opteretiti pogotovo one firme koje se bave obezbeđivanjem objekata, jer ste im već natovarili dodatne takse za njihova vozila, pogotovo kombi vozila preko 2.500 kubika.
Što se tiče akciza, ovde predlažete da se povećaju akcize na cigarete A, B i C kategorije. Bilo je predloženo da A kategorija bude 10,47 dinara, B kategorija 3,02 i C kategorija 5,95. Imamo obećanje da će to da se iskoriguje i da će to biti dva dinara, dinar i dinar.
Međutim, opet ovde ima loše namere, pogotovu kada je u pitanju C kategorija cigareta, jer to puše građani koji baš nisu ekonomski dovoljno jaki.
Ministar kaže da povećanje akciza neće uticati na povećanje cena, svega 0,46%, u šta ne verujem, jer je nemoguće, ako se povećavaju 15-20% akcize, da se to neće odraziti na povećanje cena ostalih proizvoda.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim setom zakona se ne rešavaju problemi na način kako je to Vlada zamislila. Ministar je u svom obraćanju javnosti, predstavljajući ove zakone, bio suviše neodređen. On, u stvari, nije izrekao istinu, već je svojim stavom dao do znanja svim građanima kako je on vlast i da, kao takav, može sve. Prevario se on u tom svom stavu, jer narod nije glasao za takvu vlast koja je puna narodne nevolje.
Vlada pokušava da se ova grupa zakona predstavi kao predizborno obećanje koje se ovim putem ispunjava. Nekada kada smo mi srpski radikali davali određene predloge za punjenje budžeta, to je bila fama. Setite se samo kada smo mi predlagali da se na mobilni telefon uvede taksa, tada je to bilo ne daj bože. Danas, vezano za ovaj zakon, vlast želi da poveća taksu na mobilnu telefoniju sa 200 na 300 dinara. To je za nas neprihvatljivo, jer je sada telefon prerastao u sredstvo koje više nije luksuz, nego služi za obavljanje svakodnevnih poslova.
Danas se ovim predlozima rešava samo marketinški komentar, a to glasi – mi ćemo da smanjimo određen broj akciza, a na drugoj strani da povećamo iste i time ispunimo sve praznine u budžetu. Tako, na primer, ukida se akciza na petrolej koji je služio za osvetljavanje, a znamo da je minimalan broj domaćinstava koja taj petrolej koristi u te svrhe.
Što se tiče komentara vezanih za čamce, mislimo da je i tu ovaj zakon nepotreban, odnosno da on ne rešava pitanja na pravi način, a to je da jedan čamac može da bude i kraći od 15 metara, a da u sebi nosi veliku vrednost i da predstavlja izuzetan luksuz.
Našim amandmanima mi samo želimo da popravimo, ako se tako nešto može reći, ali u suštini mi smo protiv ovog seta zakona.
Lovac sam od 1968. godine i tehnologiju lova poznajem i profesionalno, pošto sam se bavio ovim poslom u Nacionalnom parku "Fruška gora". Kao takav mogu da dam i svoj sud, vezano za ove izmene i dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Uglavnom mi obični lovci posedujemo jednu ili dve puške i sa tim arsenalom od dve puške možemo da zadovoljimo sve zahteve prema lovstvu. Sve ono što je preko ove norme iritira i lovca i sve koji su vezani za lov i lovnu privredu.
Znamo da sa dve puške može da se ide u lov na visoku i nisku divljač, a to je osnovni zadatak svakoga lovca, da u svom lovištu i u nekom drugom lovištu može da koristi jednu pušku sa olučenim cevima i jednu lovačku pušku. Sve ostalo što imaju pojedini lovci je nepotrebno, a znamo i kako oni izgledaju i čime se oni bave, oni uglavnom izazivaju bes i svojim stavom iritiraju obične lovce. Oni su ti koji imaju određene privilegije i te privilegije koriste na sebi svojstven način, a to je da se, vozeći se džipovima, ne pridržavaju lovačke etike i lovne tehnologije.
Ovim komentarom želim da dam doprinos da ovaj zakon nije bio ni potreban, jer mi lovci nismo plaćali ni do sada nikakve takse, ni bilo šta što je vezano za lovačko naoružanje.
Naši amandmani daju obrazloženje da se ukida plaćanje poreza na oružje i mi ćemo se zalagati za to. U čl. 9. i 10. Predloga zakona predlaže se sužavanje poreza na registrovano oružje, a naši amandmani to eliminišu.
Mi smo 25. februara 2004. godine predali jedan ovakav predlog, koji je trebalo Skupština ovde da usvoji, odnosno da da svoj komentar. Te komentare ste čuli iz svih naših izlaganja, kao članova SRS-a.
Što ste vi, gospodo, sada dali komentar o nečemu za šta ne treba da se daje komentar, a to je da ovaj zakon nije trebalo ni da se predstavi na ovaj način, jer mi lovci nismo ni plaćali nikakve takse ni poreze na naše oružje, a vi sada da bi bili veliki činite to što vam mi nećemo prihvatiti. Komentar Tomislava Nikolića o lovcima je upotrebljen na jedan neprikladan način kako bi mu se umanjila predsednička vrednost. Nemojte se vi sekirati, jer će svi lovci baš podržati Tomislava u njegovoj predsedničkoj kandidaturi i oni će svojim glasovima doprineti da on bude izabran za predsednika Srbije. Hvala.

Po kom osnovu se javljate? Osnov za javljanje? Povreda Poslovnika. Izvolite.

S obzirom da je prethodni diskutant verovatno mislio na moj komentar, kada sam rekao da gospodin Tomislav Nikolić, a to je član 100, hoćete li neki drugi član, da li vam je dobar... Prema tome, želim da kažem sledeće, da jedan budući predsednik, kandidat za predsednika zemlje u kojoj ima 100.000 lovaca, znate, iz Vojvodine sam, pa mi obično tako govorimo. Ako to nekom smeta ...
(Predsedavajuća: Izašli ste povodom povrede Poslovnika, molim vas koncentrišite se na to.)
Nije tačno da nismo plaćali, lovac sam u Lovačkom društvu "Kać", odnosno "Kovilj Budisava". Imam dve puške, nemam više, plaćao sam porez. Tako su plaćali i drugi lovci.
Drugo, 100.000 lovaca su ljudi koji se brinu o životinjama, o divljim životinjama, koji prehranjuju, koji vode računa o lovištu. Prema tome, ne može se (bez obzira da je to i neko drugi rekao, a ne gospodin Nikolić, reagovao bih) tako jedna važna populacija građana, birača nazvati ubicama životinja. Naprotiv, to su ljudi koji se najviše staraju o životinjama.

Narodni poslaniče, izašli ste da reklamirate Poslovnik, a koristili ste pravo koje nemate po osnovu člana 97, a to je replika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nataša Jovanović.