Stranka nije pomenuta. Nemate osnov zato što je gospodin Petrović izašao na repliku.

Ja sam predstavnik poslaničke grupe čija je stranka pomenuta.

Nemate pravo replike na repliku.

Ako je na repliku, repliku neću, a ako je po Poslovniku, smatram da imam pravo.

Narodni poslanik Ivica Dačić. Po kom osnovu želite reč? Replika, narodni poslanik Ivica Dačić, direktno vas je pomenuo.

Imam ja još vremena, nisam iskoristio još 10 minuta kao šef grupe, pa sam razmišljao da se i tako javim, ali da iskoristim i ovo vreme, pošto ne treba propuštati vreme da se kaže sve što treba. Zato dame i gospodo, drugovi i drugarice demokrate, što vi koji kritikujete druge,  koliko ste vi glasova dobili na Kosovu i Metohiji - kao statistička greška kad neko ne vidi dobro da zaokruži.
Vi govorite o narodu na Kosovu i Metohiji. O čemu vi govorite? Kad neko vas pomene, vi kažete - mi smo pali sa vlasti.
Mi smo, dame i gospodo, pali sa vlasti 2000. godine. Ako ja vaš najveći domet to što ste izveli 5. oktobra, onda što se tiče 5. oktobra, treba da shvatite da je 5. oktobar izveden ne vašom zaslugom, da je na izborima tada "za malo" pobedio Vojislav Koštunica, vi to dobro znate, a da ste naravno posle toga, izveli narod na ulicu da se ne bi otkrilo da nisu izbori sprovedeni do kraja i vi to dobro znate. Zato ste i zapalili glasačke listiće u Saveznoj skupštini.
Sa druge strane, što se nas tiče, nemamo razloga da sa vama polemišemo, jer mi smo potpuno drugačije biračko telo od vas. Ali zaista kada se vraćate na vreme oko ubistva Đinđića, nemojte tu temu mešati sa temom, zakonima koji su na dnevnom redu. Vi niste tada promenili te zakone da biste rešili pitanje ubistva Zorana Đinđića, nego da biste postavili još tvrdokornije svoje ljude u pravosuđu. To je jasno. Smenili ste pri tom one koje ste pre toga postavili: Leposava Karamarković nije bila naša. Terzić, Simić, ko je njih postavio? Ova skupština u vreme DOS-ove većine. O čemu vi govorite ovde? Smenili ste svakoga, smenili ste čistačice u sudovima ako su bile naklonjene SPS-u, i vi ovde govorite. Vi ste vešali ljude dok ste govorili da nema revanšizma, a sada ovde govorite o tome. Vi ste se sada setili demokratije.
To je kao i kad ovde govorite o kršenju Poslovnika, o nameštanju, da ovde dobacujete o nameštanju izbora itd. Pa, vi ste uveli jednu novu praksu, da se može glasati iz Bodruma, Pekinga, Soluna. To jeste tehničko unapređenje ove Skupštine. U svakom slučaju, otimali ste mandate. Gde su vam sada oni čijim ste glasovima opstali na vlasti u prethodnoj godini?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mislim da je gospodin Petrović, kada je malopre govorio, uvredio jednu celu profesiju, ljude koji se bave pravosuđem. Mislim da to nije dobro. Ostavimo te ljude, koji se bave svojim poslom, da budu nezavisna grana vlasti. Znam da svaka vlast želi da ima uticaj i tamo gde ne treba da ima uticaj, i na medije, i na pravosudni sistem i na policiju itd. Nemojte sada glorifikovati vanredno stanje. Iz ovoga što govorite vi, ispada da je vrhovni cilj i ideal svakog građanina da živi u vanrednom stanju. Dajmo onda da zamenimo stvari! Milim vas, kad pravite novi ustav, napravite da je vanredno stanje u stvari redovno stanje, a onda da pređemo na redovno stanje u izuzetnim okolnostima, samo kad narodu treba malo pustiti na volju.
Zato vi danas ne možete da prežalite što niste raspisali izbore u vreme vanrednog stanja. To je tačno. Da ste ih tada raspisali, pretpostavljam, kao što je rekao i gospodin Petrović, da bi i pravosudni sistem i policija imali dosta toga da učine na izbornim rezultatima.
Ali, nema više vanrednog stanja; 12.000 ljudi ste uhapsili, više nego za vreme "informbiroa", a vi govorite o Titu! Pa, treba da govorite o njemu.

Mislim da je završeno sa replikama. Nema više replika. Sve što ste imali da kažete, rekli ste.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Palaliću, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se posle ovih dugih diskusija vratim na predlog današnje rasprave, a to su, tri predloga zakona iz oblasti pravosuđa, za koje DSS može da kaže da otvaraju, a jednim delom i rešavaju problem nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa u Srbiji, koje je dugo bilo uglavnom na nivou normativne deklaracije, mada su se prethodne vlasti zaklinjale da su ga upravo one i na normativan i na faktičan način ostvarile.
Ono što se često zaboravlja kada se govori o nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa, pored činjenice da ono utiče na ostvarivanje vladavine prava, jeste to da je važnim međunarodnim dokumentima i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima, ali i evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, samostalno i nezavisno pravosuđe proglašeno jednim od ljudskih prava. U tim dokumentima je utvrđeno da okrivljeni ima pravo da mu pošteno i javno sudi samostalan i nezavisan sud.
(Predsedavajuća: Molim vas da saslušamo narodnog poslanika.)
Upravo se u tome ogleda hipokrizija bivše vlasti koja je pompezno najavila ratifikaciju evropske Konvencije o ljudskim pravima, a nakon toga...
(Predsedavajuća: Ponovo vas molim da saslušamo narodnog poslanika. Malo međusobnog poštovanja i uvažavanja ne bi bilo naodmet.)
... posle izmena Zakona, 2003. godine faktički ukinula nezavisnost pravosuđa u Srbiji. To se uglavnom desilo baš 2003. godine, nakon uvođenja vanrednog stanja. Ocenu o tome kakvo je stanje pravosuđa u Srbiji najbolje je dala Evropska komisija u svom izveštaju, koja je napomenula da je, pored policije, pravosuđe u najtežem stanju u Srbiji, da se po tom pitanju ništa nije učinilo. Naravno, sada smo na početku da se ovo važno ljudsko pravo, pravo da sudi nezavisan i samostalan sud, ponovo utvrdi i ostvari u praksi.
Kao što je ministar u svom izlaganju rekao, DSS je u toku 2001. godine predložila pet zakona iz oblasti pravosuđa, koji su predstavljali krupan iskorak ka samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa.
Tim zakonima bila je zajamčena njihova nezavisnost i to formiranje novih nezavisnih tela, stručnih i kompetentnih, kao što je to u nekim drugim zemljama Evrope, kao što su Portugal, Italija ili Francuska, Visoki savet pravosuđa, koji su rešavali o izboru sudija, takođe i o materijalnom statusu sudija, kao u Veliko personalno veće.
Takođe, minimiziran je uticaj svih ostalih grana vlasti, izvršne i zakonodavne i time su stvoreni svi uslovi za krupan zaokret u pravosuđu. Međutim, svi ovi reformski koraci ovih predloga DSS poništeni su, kao što smo rekli, izmenama ovih zakona u toku 2002. i 2003. godine, i to uglavnom voljom vladajuće političke elite DOS-a.
Upravo se sada nalazimo na početku građenja novih institucija u Srbiji. Vlada je u svom ekspozeu rekla da će nastojati da se otklone sve nepravilnosti koje su nastale u organizaciji pravosuđa i izbora nosilaca pravosudnih funkcija. U stvari, to jeste uslov stvaranja vladavine prava u državi, što treba da bude jedan od strateških ciljeva ovog visokog doma.
Što se tiče predloženih izmena zakona, one intervenišu, osnovni tekst, u delu koji se odnosi kako na način izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, pojačavaju efikasnost i kvalitet rešavanja predmeta, te na pravi način ustrojavaju organe koji rešavaju i koji se bave statusnim i materijalnim pitanjima u pravosuđu, koji su sada potpuno nezavisni od izvršne i zakonodavne vlasti.
Što se tiče izmene Zakona o sudijama, on obuhvata nekoliko pitanja, ali ću se ja koncentrisati na tri. Kada je u pitanju izbor sudija, zaista je minimiziran uticaj Narodne skupštine, njene arbitrernosti. Skupština može da izabere sudiju na predlog Visokog saveta pravosuđa i ona ne može da izvrši izbor drugačiji od predloga Visokog saveta pravosuđa. Na neki način, krajnje uslovno rečeno, ona ima jedno pravo suspenzivnog veta: ne mora da izabere tog kandidata, ali ne može da izabere kandidata koga ona želi.
Ono što jeste važno u ovom slučaju, to je činjenica da se time na pravi način utiče na kvalitet izbora sudija. Način izbora sudija je jedan od bitnih uslova nezavisnosti pravosuđa u Srbiji. Onaj ko formira kriterijume za taj izbor, ko brine o stručnim kvalitetima, moralnom integritetu, naravno i iskustvu, je taj koji na neki način oblikuje nezavisno pravosuđe u Srbiji. Samo stručan, kompetentan i nezavisan sudija biće isključivo podređen zakonu i biće isključivo onaj koji može taj zakon da primeni mimo uticaja, materijalnih i političkih.
Novina i dobar korak u ovim izmenama zakona jeste formiranje nadzornog odbora. Ne treba podsećati, a mi koji se u praksi bavimo pravom znamo, na to koliko traju dugo sudski procesi, koliko se retko zakazuju rasprave, koliko dugo treba čekati na donošenje odluka.
Pravo gubi smisao i zaštita prava gubi smisao ukoliko se procesi odugovlače i ukoliko to dugo traje.
U samim sudovima, kao što je rekao ministar u toku svoje rasprave, to pravo koje je predviđeno u osnovnom tekstu Zakona o sudijama, da se ukoliko procesi ne budu završeni u roku od šest meseci podnosi izveštaj predsednicima sudova, nisu dali nikakav konkretan efekat u praksi. Stranke su bile prepuštene uglavnom pisanju raznih pritužbi koje nisu nailazile ni na kakav odjek ili dovijanjem svojih punomoćnika, koji su imali bilo kakav uticaj na sudije ili na predsednika suda da se rasprave brže zakazuju.
Upravo formiranjem ovog nadzornog odbora, koji se formira, naravno, od sudija Vrhovnog suda, stranka u postupku koja je jedna od ovlašćenih lica, može da inicira pritužbom postupak, prvi put dobija konkretnu mogućnost da se o tome da li njen postupak traje dugo, da li je kvalitetno doneta odluka na njenu inicijativu, utiče i u samom sudu. Sudovi nakon te kontrole mogu da preduzmu nekoliko stvari nakon obavljene kontrole, ili iniciraju razrešenje sudija ukoliko se utvrde nepravilnosti, ili da se predloži Visokom savetu pravosuđa da predloži izricanje disciplinskih mera.
Kakvih sve slučajeva u praksi ima po ovom pitanju, ne treba ni podsećati. Jedan koji sam lično imao: nakon okončanja prvostepenog postupka, postupak po žalbi trajao je pune dve godine, a tuženi koji je izgubio taj spor, kamata je tekla od dana donošenja prvostepene presude, za dve godine nerešavanja u drugom stepenu, morao je da plati kamatu i nakon toga je i tužio državu. Pored silnih urgencija koje je pisao da se predmet brže reši, na kraju je dočekao da mu plene imovinu.
Što se tiče pitanja izbora predsednika suda, mislim da je baš ovim izmenama Zakona učinjen konačan kraj sa pravom političkom kontrolom nad sudovima koja je vršena preko predsednika sudova u prethodnom periodu. Veće za pitanja sudske uprave bilo je krajnje ispolitizovano i pristrasno - i njegovo formiranje i način na koji su birani predsednici sudova o tome je dao svoj stav i svoju ocenu Ustavni sud.
Međutim, zaista jeste opravdano da se preispitaju izbori predsednika sudova u prethodnim periodima, jer oni znajući da su imali iza sebe političku podršku, stvarali su jednu klimu zastrašivanja u sudovima, a mogućnost razrešenja lebdela je u vazduhu jer su predsednici znali da su iza njih ministar i izvršna vlast. Sada, nakon ovih izbora, predsednik se bira na isti način kao sudije i to je zaista pravi pomak ka nezavisnom pravosuđu.
Što se tiče Predloga o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, želim da istaknem da je ovaj organ kao organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i stara se o zakonitosti, jedan specifičan organ po svom ustrojstvu vrlo hijerarhijski organizovan. Kada se takav organ tako organizovan potpuno podredi izvršnoj vlasti, kao što je bilo učinjeno u prethodnom periodu, onda se vrlo lako može uticati i na borbu protiv organizovanog kriminala, vrlo se jasno može kanalisati i selektivno vršiti na način protiv koga će se podizati optužnice i voditi istrage.
Upravo u prethodnom periodu bili smo svedoci takvog jednog stanja. S pravom su tu diskutanti primetili da tužilaštvo predstavlja čep pravosuđa. Mnoge krivične prijave ostaju nerealizovane, a mnogi postupci protiv pojedinaca nisu procesuirani. Zaista bi u narednom periodu trebalo nešto da se učini da se kontrola unutar pravosuđa, a konkretno tužilaštva pojača.
Moram da se osvrnem, jer ovde je spomenuto Opštinsko tužilaštvo u Bačkoj Palanci, a pošto dolazim iz Bačke Palanke želim da istaknem da je taj "tužilački lov" koji je bio ovde spomenut zaista izazvao jedno uznemirenje kod građana, pošto je tu učestvovao ne samo opštinski tužilac, nego i jedan viši tužilac. Bila je intervencija policije i ne ulazeći u to da li je tu bilo elemenata krivičnog dela, da li je bilo političkih uticaja, želim da istaknem da je nakon toga ugled tužilaštva u ovoj opštini znatno opao, a i u prethodnim godinama vrlo su se građani kritički odnosili na rad tužilaštva u Bačkoj Palanci.
Na kraju, želim da istaknem da ovi predloženi zakoni predstavljaju korak ka stvaranju pravne države u Srbiji i vraćanje dostojanstva sudovima, bolju zaštitu građana, a i prava su poruka Evropi da su istinske reforme u pravosuđu upravo započele i da ono više neće biti oblast u kojoj se do sada najmanje učinilo, neće više biti u negativnom smislu predmeti izveštaja koji nam se svake godine dostavljaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Živojin Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je prioritet dala predlozima ovih zakona. Očekivali smo da će Vlada Republike Srbije kao prioritet imati neki od zakona iz oblasti poljoprivrede, jer je to prioritetno pitanje u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi u oblasti pravosuđa i propisa i zakona od 2000. godine do danas imamo inflaciju zakona i propisa. Ono što je karakteristično zapaziti kod prethodne Vlade, a i sadašnje, niko neće da ostavi po strani i da digne ruke od pravde, jer je pravda jedan vrlo važan instrument jedna poluga vlasti sa kojom se, u svakom slučaju, treba poslužiti ili na nju, u svakom slučaju, računati.
Dame i gospodo narodni poslanici, neki koji ovde kritikuju i optužuju vreme Josipa Broza ili Slobodana Miloševića, moram reći da su neki u svojim kućama držali njihove slike ko' ikone i gledali kao kućne ljubimce, a danas ih oni naveliko kritikuju.
Moram reći da oni koji ocenjuju da je stanje u pravosuđu od 2000. godine naovamo bolje nego što je bilo ranije, po mom mišljenju, to nije tačno, jer za to postoje brojni dokazi koji mogu demantovati takve tvrdnje ljudi koji nisu govorili u stvari u prilog pravosuđa, jer su govorili da je bilo najgore stanje u pravosuđu do 2000. godine. Ne bi se moglo reći, a i ja se sa tim nikada ne mogu složiti, zbog toga što ljudi koji su radili u pravosuđu, postavljani su na određene funkcije u pravosudnim organima, dakle, od opštinskog suda do Vrhovnog suda, a isto tako važilo je i za ljude koji su obavljali tužilačku funkciju. Vidi se i po tome, narodni poslanik SRS-a Vjerica Radeta, pomenula je Leposavu Karamarković koja je smenjena, a u svojoj izjavi rekla je da nije želela da podlegne pritiscima politike i pojedinih centara moći i zbog toga je želela da časno iz pravosuđa ode, kao što je to i učinila.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je od 2000. godine naovamo bilo dosta vremena da se donese jedan sistemski zakon, sveobuhvatan, a ne raditi dopune i izmene, jer se samo na taj način može rešiti pitanje u pravosuđu i pravosuđe unaprediti.
Ne slažem se takođe da treba dati ocenu da je svugde kriminal i korupcija u pravosuđu, jer tamo rade časni ljudi. Ako ima izuzetaka, u svakom slučaju zna se kako treba postupiti. Ako pođete od toga kako se biraju sudije, u svakom slučaju ne možemo biti zadovoljni i ne možemo dati podršku da će ocenu o stručnosti, o moralnosti i dostojnosti moći da privatnik da koji drži samostalnu radnju ili neko malo privatno preduzeće u kome je taj kandidat koji je konkurisao za sudiju ili tužioca kvalifikovan, stručan i dostojan.
Slažem se da sudovi moraju i treba da daju poslednju reč i da kolegijum sudova, opštih sednica od opštinskog do Vrhovnog suda, tako isto od opštinskog do Republičkog tužilaštva treba da daju ocenu o stručnosti kandidata koji konkurišu da rade u pravosudnim organima.
Kada je u pitanju vreme provedeno na pravnim poslovima pre nego što bude kandidat izabran, ne može se prihvatiti stanovište da se za sudiju bira kandidat koji je proveo dve ili četiri godine na pravnim poslovima za predsednika suda, zatim za opštinskog, okružnog i Vrhovnog suda. Podsetiću ja vas, dame i gospodo poslanici, da se u Engleskoj, kao kolevci pravde, sudija postaje u 50-toj godini. To nije slučajno.
Što se tiče razrešenja, opet moram reći da i tu nije pitanje dovoljno razrešeno do kraja, niti je dovoljno unapređeno. Ne može više njih, institucija ili organa, da daje predloge i da smenjuje, ako je potrebno to treba da radi jedan organ, na predlog jednog organa.
U svakom slučaju nije preporučljivo da njih pet ili četiri imaju pravo da predlažu razrešenje, a da se narodnim poslanicima ne dostavi obrazloženje zbog čega koga smeniti. Za svakog toga, koji treba da bude smenjen, pred narodne poslanike mora da dođe materijal, obrazložen, zbog čega se traži njegovo razrešenje.
Prethodna vlast eto, smenila je Miodraga Malog, koji je inače čuveni i vrsni stručnjak i pravnik, bio okružni tužilac u Novom Sadu. Odmah po preuzimanju vlasti 2000. godine on je razrešen dužnosti zbog nestručnosti, a njegov pripravnik sa tri, četiri ili pet godina postaje visoki funkcioner u pravosudnim organima. To je apsolutno neprihvatljivo i mi smatramo da je u oblasti pravosuđa potrebno unaprediti pravosuđe utoliko što se u pravosuđe moraju birati stručni ljudi, ljudi koji su provereni, ljudi koji će da dele pravdu, a koji neće padati pod uticaj politike i ekonomske moći pojedinaca. To je veoma opasno za pravosuđe, što dalje.
Kada je bio Nikola Pašić predsednik vlade, pozvao je ministra pravde u kabinet i pitao ga - da li si se ti interesovao za jedan predmet u sudu za nekog tvog rođaka? Kaže - jesam pitao, kada će biti okončan, vodi se malo poodavno? Nikola Pašić mu reče - gospodine ministre, izvolite u vaš kabinet, napišite ostavku da vas politički ne diskreditujemo na vladi i u javnosti.
Dakle, što dalje izvršna vlast mora biti od pravosuđa. Zbog toga ne mogu ni prihvatiti stanovište da je građanima Srbije garantovana i pružena bezbednost za vreme akcije "Sablja". Ko to može prihvatiti, ako je 12.000 ljudi privedeno, uhapšeno, zadržano bez prava na odbranu po Ustavu i Zakoniku o krivičnom postupku?! To je radila Vlada. Vladine odluke su bile odlučujuće. Kako možemo prihvatiti takvu ocenu i takvu pohvalu da su u to vreme jedino građani Republike Srbije bili bezbedni i mirni?
Ne, naprotiv na kugli zemaljskoj građani nijedne države nisu doživeli torturu i teror, kao što su građani Republike Srbije za vreme akcije "Sablja". Zato akciju "Sablja" treba staviti na dnevni red i da se osnuje anketni odbor, koji će utvrditi ko je izdavao naređenja iz centra moći, ko je davao, i pretio, naloge sudijama i tužiocima, zbog toga mogli ste da vidite, dame i gospodo narodni poslanici, da otvorite i pivsku flašu u toku dana, mogli ste da vidite predstavnika Vlade koji preti sudijama i tužiocima i zastrašuje javnost i građane u Republici Srbiji.
Ne možemo to prihvatiti nikako. To je najgore zlo što je zadesilo Republiku Srbiju od oktobarskih promena do današnjeg dana i niko nemojte da se time hvali, jer je to najveća bruka.
Ko kaže da je to bilo podržano od strane međunarodnih organizacija, institucija? To nije tačno!
Upozorenja su bila ozbiljna i zahtevi su bili upravo iz Evrope i drugih zemalja da se akcija "Sablja" obustavi i da se prevede sve u redovno stanje. Zato SRS ne može prihvatiti ovaj predlog. Ovo su samo delimčne kozmetičke promene - bez jednog celovitog kompletnog zakonodavstva u oblasti pravosuđa ne može se govoriti da mi unapređujemo pravosuđe. Zbog toga kažem još jednom, srpski radikali nisu prihvatili ni one predloge koji su bili ranije, dakle, 2001, 2002, 2003, a i sada ne možemo prihvatiti, zaista, ove predloge koji se daju. Zatim bih na kraju rekao, ne bi bilo dobro da se javni tužioci postavljaju na neodređeno vreme, dakle doživotno, a da se zamenici javnih tužilaca od opštinskog do Republičkog biraju na osam godina. To je reizbor. Upravo se vraćamo unazad, u ono vreme kada je trajao reizbor.
Prema tome, treba učiniti jednakost svih građana pred zakonom, a i u toku postupanja. Dakle, optužnice u najvećem delu, 99% zastupaju zamenici javnih tužilaca, od opštinskog do Republičkog tužilaštva. Zbog toga tu razliku ne treba praviti. Zašto? Nemaju pravnu sigurnost zamenici tužilaca po ovom predlogu, ni u kom slučaju, a pravnu sigurnost imaju tužioci i sudije. Ja smatram da u tom delu nikako ne treba praviti razliku, jer su oni pravosudni funkcioneri, bira ih parlament i oni treba da imaju ista prava i obaveze. Hvala vam najlepše.