Prelazimo na rad Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, sazvane za 20. april 2004. godine.

Na osnovu člana 38. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je za predstavnika poslaničke grupe DS za 9. sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, za tačku 1. - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tačku 2. - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, tačku 3. - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, ovlašćen Boško Ristić, član poslaničke grupe.

Obaveštavam vas da će, saglasno članu 38. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Devetoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, po 1, 2. i 3. tački dnevnog reda, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus biti narodni poslanik Marko Krstin.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Otvaram Devetu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slobodan Vučković, Miroslav Martić i Zoran Mićović.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obeveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri i usvoji predloge zakona iz oblasti pravosuđa, za koje je predlagač, Vlada Republike Srbije, predložila da se razmotre po hitnom postupku.

U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 128, protiv 94, uzdržanih nema, nisu glasala dva, od ukupno 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv 97, uzdržanih nema, nije glasao jedan, od ukupno 225 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv 96, uzdržanih nema, nisu glasala dva, od ukupno 225 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Poslanička grupa DSS predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 134, protiv 8, uzdržanih nema, nisu glasala 82, od ukupno 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 82 narodna poslanika, poslaničke grupe SRS, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za raspodelu sredstava namenjenih za sanaciju zemljotresa u Kolubarskom okrugu, oktobra 1998. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 92, protiv 123, uzdržana tri, nije glasalo 8, od ukupno 226 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 82 narodna poslanika, poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o posebnim pravima i dužnosti predsednika Republike, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 79, protiv 140, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od ukupno 224 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 82 narodna poslanika, poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 79, protiv 143, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, od ukupno 227 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o pravima optuženog u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala i članova njegove porodice, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 20, protiv 197, uzdržana četiri, nije glasali 6, od ukupno 227 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Branislav Ristivojević, na osnovu članova 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, (tačke 1, 2. i 3. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Branislav Ristivojević želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Z 126, protiv 98, uzdržanih nema, nisu glasala tri, od ukupno 227 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 127, protiv 97, uzdržanih nema, nisu glasala tri, od ukupno 227 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, koji je podnela Vlada Republike Srbije, i

4. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.

Rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O SUDIJAMA (zajednički načelni pretres 1, 2. i 3. tačke dnevnog reda)

Gospodin Ristić, po Posovniku.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo poslanici, u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da se vreme za raspravu produži na dvostruko trajanje i predlažem da stavite to na glasanje.

Gospodine Ristiću, dozvoljavate da, kad stignemo do tog predloga, onda glasamo o njemu, pošto ćemo vrlo brzo stići.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Branislav Ristivojević, a pre otvaranja zajedničkog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Predstavnik poslaničke grupe DS je upravo predloži duže vreme rasprve u zajedničkom načelnom pretresu, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova. O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 18, protiv 127, uzdržanih nema, nije glasalo 80, od ukupno 225 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom petresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS jedan sat 38 minuta i 24 sekunde; DSS jedan sat, tri minuta i 36 sekundi; DS-Boris Tadić 44 minuta i 24 sekunde; G17 plus 37 minuta i 12 sekundi; SPO-NS 26 minuta i 24 sekunde; SPS 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta, po članu 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redoslednom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa.
Da li predstavnik predlagača, Zoran Stojković ministar pravde, želi reč?
Izvolite, gospodine Stojkoviću.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo poslanici, uz ove predloge zakona data su detaljna obrazloženja, tako da vam neću oduzimati mnogo vremena. Nužnost hitnog menjanja ovih zakona uzrokovana je sledećim razlozima. Mi smo u postupku izrade "Studije o izvodljivosti" našeg priključenja Evropskoj uniji. Jedan od osnovnih uslova je da se izmene zakoni u oblasti pravosuđa, da se obezbedi nezavisnost sudova i tužilaštava i to je jedan od osnovnih uslova da bi "Studija o izvodljivosti" bila pozitivna.
Godine 2001. doneti su zakoni iz oblasti pravosuđa koji su značili dva koraka napred. To je ocenjeno i od svih međunarodnih organizacija. Međutim, umesto da se ti zakoni i ta rešenja dorade i učini još jedan korak napred, usledile su izmene 2002. i 2003. godine koje su do te mere unazadile ove zakone, da je ocena Saveta Evrope, a čiji smo mi član, Saveta za pravosuđe, odnosno sudova, da je nezavisnost sudova ugrožena, a nezavisnost i sloboda odlučivanja tužilaca u potpunosti oduzeta.
Izveštaj za prošlu godinu glasi jasno - u oblasti MUP-a i pravosuđa nema nikakvih reformi, pa imaju utisak da se otišlo unazad. To ću prevesti na jedan jezik jasan građanima. U pravosuđu sam od 1969. godine. Nije zapamćeno ni u Titovo vreme, ni u Stamobolićevo, ni u Slobodana Miloševića, pa ni 2001. godine da je postojala mogućnost da tužioce predlaže izvršna vlast i da ih i bira. Ovo je prvi slučaj da se dešava, a koji neodoljivo podseća na ona vremena 1946. i 1947. godine! Te izmene su urađene da bi se postavili određeni ljudi na određene položaje.
Iz tih razloga, doživeli smo već situaciju da Ustavni sud ukine jednu od ključnih odredbi, a to je da ne postoji više, kao zakonodavno telo, telo koje može da bira i razrešava predsednike sudova. U toku su veliki broj postupaka na koje smo mi davali mišljenja u Ustavnom sudu, a vezani za one odluke koje su donete u toku vanrednog stanja od strane tadašnjeg v.d. predsednika države Nataše Mićić, kao i niz odredbi o tužilaštvu i Visokom savetu. Kako ne bismo došli u situaciju da ostanemo bez ijednog zakona u ovoj ključnoj oblasti za koju Savet Evrope smatra da je neophodna da se sredi, ako želimo da krenemo bilo gde, morali smo da pristupimo ovim hitnim izmenama. Ove izmene se baziraju u suštini na onim rešenjima iz Zakona iz 2001. godine, ali su nešto poboljšani, data su veća ovlašćenja pravosuđu, a tužilaštvu obezbeđena zaštita time što je podvedeno pod Visoki savet pravosuđa i isključena svaka mogućnost izvršne vlasti da utiče na njihov izbor ili razrešenje.
Jedina će biti Skupština ta koja će na osnovu njihovih predloga odlučivati da li sudija ili tužilac mogu da budu sudije ili tužioci.
Pošto je ovde objedinjena rasprava, ukazao bih na nekoliko bitnih novina. Pošto postoji velika povika, a naročito posle onih izmena iz 2002. i 2003. godine, kada su izmene vršene tako da bi se odabrao određeni broj predsednika sudova i tužilaštava, da je velika korupcija u pravosuđu i nestručnost, ovim novim zakonodavnim rešenjem uvodi se jedan unutrašnji organ, tzv. nadzorni organ, kao organ unutrašnje kontrole. Ovim rešenjem se ne dira u nezavisnost sudova, ali se obezbeđuje da svaki građanin može uputiti pritužbu ili ovaj organ samoinicijativno da izvrši uvid u spise i ako konstatuje nepravilnost ili postojanje krivičnih dela, da stavi predlog za razrešenje Visokom personalnom veću ili da podnese krivičnu prijavu.
Novina je u odnosu na dosadašnja prešenja, gde se govorilo da predsednik eventualno može da izvrši uvid, u tome što je ovaj organ dužan da posle obavesti građanina šta je našao. To je, koliko znam, već izazvalo određena uzbuđenja kod nekih krugova u sudovima i tužilaštvima. Mislim da je to jako dobro. Ranije rešenje gde predsednik eventualno, može da izvrši uvid nije dalo nikakvo rešenje. Vi svi dobro znate, podnose se zahtev za izuzeće, predsednik napiše tom istom sudiji kome tražite izuzeće, izjasni se, a on kaže - ne stoje razlozi - i predsednik odbija bez daljeg upuštanja u predmet i ono na šta se stranka žali.
Druga novina je, po meni, vrlo bitna. Imajući u vidu da je do izmene Zakona došlo, a kažem, u vanrednom stanju kada je v.d. predsednik prekoračivši svoje ovlašćenje protivno zakonu i Ustavu izvršio određeni izbor na šest funkcija, s tim što je gospodin Ostojić podneo ostavku, pa se radi o pet, postavljen je kao v.d. predsednik Vrhovnog suda tadašnji predsednik Okružnog suda u Novom Sadu. Zakon je izričit, pa kaže, da se v.d. predsednika sudova može birati iz redova sudija. Prema tome, gospođa Mićić je uzela sebi ovlašćenja koja nije davao ni Ustav ni zakon da bi postavila ključnog čoveka kao kapu pravosuđa.
Odmah nakon toga su usledila postavljanja v.d. predsednika Okružnog suda, takođe, birajući protivno zakonu iz redova opštinskih sudova. Dolazimo do jedne neverovatne situacije koja je nepoznata u pravosuđu evropskih zemalja. Istovremeno se bira za v.d. predsednika Četvrtog suda čovek koji je predsednik Opštinskog suda u Obrenovcu. Mi dolazimo u situaciju da imate neverovatnu situaciju, da imate čoveka koji je predsednik jednog suda i v.d. predsednik drugog suda.
Ove izmene su izvršene, kažem, da se na ključna mesta postave odgovarajući ljudi. Skrećem vam pažnju da sam beogradski sud, po podacima koje ovde posedujem, pokriva 63,7% nadležnosti cele Srbije.
Nakon toga dolazi do neverovatnih izmena Zakona u toku vanrednog stanja, da bi se stvorio jedan poluupravni organ, Savet za upravu u pravosuđu, kako bi mogao ove ljude da bira. Brzo ih bira za sudije da bi mogao odmah, nakon par dana, da ih izabere za predsednike. Za mene je bila šokantna stvar, kada su tada shvatili da i to nije dovoljno, s obzirom na to da je postojala kočnica u ranijem Zakonu, pa kažu, član Visokog saveta pravosuđa ne može da napreduje. Gospođa Brkić je bila član Visokog saveta. Onda su brzo u međuvremenu promenili i tu odredbu i izbrisali ovu kočnicu da bi mogli da izaberu tu osobu za predsednika.
Do koje mere je bio kršen Zakon, pokazuje mi to što je konkurs raspisan, a ove izmene nisu bile izvršene, tek kasnije ih vrše da bi imali organ koji može da bira. Pošto nemaju mogućnost da validan organ izvrši raspisivanje konkursa, gospodin Batić, kao moj prethodnik raspisuje konkurs za izbor predsednika Vrhovnog suda. Znate, teško bi našli da je to u bilo kom zakonu data mogućnost, osim u ono vreme kako je postojala po konkursu koji je raspisao gospodin Batić; normalno, "promašio" je i Zakon, pa je sledila ispravka konkursa, koja je bila objavljena u "Službenom listu" i "Politici". Konkurs je raspisan, i ponovo izvršena ispravka. Već 22. su bili izbori. Sada više ne znam da li je onaj rok od 15 dana bio otpoštovan. Međutim, možda to i nije toliko bitno, s obzirom na to da je za pet ljudi raspisan konkurs, pa nije ni bitno da li je rok poštovan ili nije.
Ustavni sud je ovo ukinuo. Ocenio je da je reč o neustavnoj odredbi i da nije postojao ovlašćeni organ da predlaže ove izmene. Mogućnost da se te posledice otklone mogu samo od strane ove skupštine i to zakonom. Zato imate prelaznu odredbu koja decidirano kaže, da će licima izabranim na ovaj način prestati funkcija, jer nisu učestvovala na konkursu koji je raspisao ovlašćeni organ, niti ih je predlagao ovlašćeni organ. To je obaveza ove skupštine da otkloni te štetne posledice, kako bi moglo pravosuđe najzad da podigne glavu i da krene nekim svojim normalnim putem, a imajući u vidu ovu slobodu koja im se daje, da zaista određeni validni kadrovi mogu da nose tu slobodu koja im se daje. Ujedno da kažem, ovde se ne radi ni o kakvom revanšizmu. Ova lica mogu da se jave, takođe, na konkurs i Visoki savet, ako nađe da ispunjavaju uslove, predložiće ih za izbor ovoj skupštini.
Kod tužilaca je situacija još drastičnija. Tu je do te mere, kažem, unazađeno zakonodavstvo, da smo došli u situaciju da zaista u Evropi to nije poznato. Ministar pravde predlaže, a Vlada bira zamenike.
Nije moglo da se postavi onoliko ljudi koliko je njima trebalo, pa je taj zakon izmenjen još gore. Uslovi za izbor su svedeni maltene na bezuslovlje. Vi znate za izbor tužioca opštinskog suda, a bilo je dovoljno dve godine da ispuni i da ima staža u struci da može da bude biran, a za zamenika jedna godina.
Sada postoji po zakonu obaveza dve godine pripravnički staž i dve godine najmanje stručno-saradnički da biste mogli da se javite, a po tim izmenama, kako je prethodna vlast uradila, vi ste mogli čoveka koji nema uslova još ni da se javi na konkurs da izaberete npr. na četiri godine za okružnog tužioca. To je ono što je bilo neverovatno. Da bi mogao Republički da bude izabran smanjeno je sa 12 na 8, da bi se podesili uslovi ljudima koje biraju. Vi imate neverovatnu situaciju da u poslednjim izborima od 73 ili 74 zamenika - trideset i nešto nikada nije bilo u tužilaštvu, niti je moglo da ispuni uslove. Znači, imate ljude koji su imali po godinu, dve staža. To je neverovatno. Ali, zato su tužilaštva onesposobljena.
Stoji činjenica da ako bi se u potpunosti opraštao princip, mogli bi da ponovimo izbore za svih 580 i nešto zamenika. Međutim, mi smo zauzeli stav da oni ljudi koji su radili godinama u tužilaštvu, pa se radilo na reizboru, nema potrebe da se ponavlja njihov izbor, kada su već nekoliko puta bili na proveri na izborima.
Ovde se radi o ovim poslednjim izborima gde, kažem, trideset i nešto ljudi, sada po ovim zakonima koje vam predlažem, nećemo imati problem, neće biti izabrani, jer neće imati zakonske uslove. Ovi ostali koji su se javili na reizbor proći će normalan reizbor i stvar će biti rešena, bez ikakvog revanšizma. Jednostavno, otpoštovaće se zakon i ja se nadam ako ovo prođe, ovakvi zakoni, da ćemo mi najzad staviti pravosuđe na noge i dati mu mogućnost da počne da odlučuje zaista u skladu sa validnim kriterijumima o svojoj sudbini. Hvala vam.

Hvala vama. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Ristić, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan set zakona u vezi sa pravosuđem i smatram potrebnim da upozorim Srbiju da pojedine političke strukture pokušavaju da pravosuđe, upravo podjarme i stave pod svoj direktni politički uticaj. Ove i ovakve promene, koje zagovara Vlada
kao predlagač i Ministarstvo pravde, direktno utiču na samostalnost i nezavisnost pravosuđa i sudija i obezbeđuje jednu političku kontrolu i montiranje političkih procesa protiv političkih neistomišljenika. Tačno je da pravosuđe kao grana vlasti i kao deo državnog sistema nije dobilo i da u njemu nisu zaživele promene koje smo mi očekivali i koje smo započeli. Tačno je da je deo promena započet. Počeo je obračun sa onim političkim delom nosilaca pravosudnih funkcija koji su svoju dužnost i funkciju obavljali u skladu sa političkim preporukama iz svojih političkih centrala.
Da bi se obezbedilo suštinski nezavisno pravosuđe i samostalnost sudija u odlučivanju, provođenju zakona, procesuiranju predmeta, nužno je da se obezbedi ustavna garancija nezavisnog položaja pravosuđa u Srbiji.
DS se zalagala da se u nov ustav Srbije, posebna glava Ustava odnosi upravo na samostalnost i nezavisnost sudova i sudija i da se utvrde kriterijumi i garancije te sudijske i sudske nezavisnosti, da se samo Ustavom mogu predvideti uslovi i razlozi za razrešenje sudija.
Takođe se zalažemo za nezavisan sudski organ koji će odlučivati o izboru i razrešenju sudija, s tim što će se u ovaj nezavisni sudski organ koji može da se zove Visoki savet pravosuđa i dalje, da se članovi tog organa biraju na neposrednim i tajnim izborima između sudija i tužilaca svih sudova, svih tužilaštava, kako bi se obezbedio legitimitet ovom nezavisnom sudskom organu. Na ovakav način bi se obezbedile i garancije u skladu sa preporukama koje daje EU za razvoj pravosuđa i garancije pravosudne nezavisnosti. Stoga se postavlja pitanje čemu hitnost i čemu žurba u promeni pravosudnih zakona, kada je na pomolu donošenje novog ustava. Ili je upravo gospodin Koštunica, kao premijer Vlade, izneverio svoja predizborna obećanja i ne veruje ni sam da će ustav biti donet do Vidovdana, kako je to građanima Srbije obećavao, jer čemu onda donositi one odredbe seta pravosudnih zakona, koje spadaju u čisto ustavno-pravnu materiju.
Posle 5. oktobra je došlo i do promene u pravosuđu. Pripremljene su osnove za njegovu reformu, ali je bilo neophodno da se unutar samog pravosuđa stvori taj embrion promena, da same sudije i tužioci pokrenu reformu pravosuđa iznutra.
Mi smo bili na tom putu, počeli smo te reforme, spremali smo novi ustav i kao što znate postoji dobar stepen konsenzusa i saglasnosti oko toga da Ustav da garancije za samostalnost i nezavisnost sudova i sudija.
Šta se sada dešava? Aktuelni ministar je predložio promenu upravo Zakona o sudijama, sve samo sa ciljem da dođe do promene predsednika sudova u Srbiji i to onih koji su posle ubistva premijera Đinđića prihvatili tu, veoma tešku, dužnost da se suprotstave organizovanom kriminalu i da na sebe preuzmu i rizik i, kao i na svoju porodicu, da se suprotstave kriminalnim aktima koji su doveli do ovog terorističkog čina.
Nigde u svetu se predsednici sudova ili sudije ne menjaju zakonom. Svuda u svetu, u razvijenim demokratijama, se predsednici sudova i sudije razrešavaju i menjaju u okviru nezavisnih pravosudnih saveta. Nemoguće je oktroisati na ovakav način, promeniti linearno sve predsednike sudova koji su u određenom periodu izabrani.
Nužnost promene Zakona o sudijama leži samo u jednom članu, a to je, da se i predsednici sudova biraju i razrešavaju na isti način i po istom postupku kao sudije. To je jedina odredba u Zakonu o sudijama koja ima opravdanje. To je jedina odredba zbog koje je ovaj zakon trebalo doneti po hitnom postupku. Sve ostalo predstavlja paravan za nezakonitu i protivustavnu smenu predsednika sudova.
To dalje pokazuje političku nameru da se pravosuđe stavi pod kapu političkih stranaka. Opravdanje i obrazloženje koje je potpuno u kontradiktornosti sa sadržinom predloženih rešenja da je Ustavni sud stavio van snage odredbu zakona, kojom je ustanovljeno Upravno-sudsko veće, koje je biralo određene predsednike sudova, pa da sve te predsednike sudova treba razrešiti zakonom, ne stoje. Samo u slučaju kada se na osnovu
primene zakonske odredbe, koja je kasnije postala protivustavna, može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje i to samo oni ljudi koji su pogođeni protivustavnim aktima koji su donošeni po odredbama zakona koje stavlja van snage. Ovde nema oštećenih.
Ovde se radi o retroaktivnosti, ovde se radi o obračunu sa onima koji su pokrenuli pitanje reforme u pravosuđu, jer političkoj grupaciji kojoj pripada ministar ne odgovara pravosuđe koje će biti zasnovano na sudijskoj samoupravi. Ovde je jasno da je aktuelna Vlada i da je aktuelni ministar napravio kompromis, pre svega sa onim političkim snagama, sa snagama JUL-a, jer su oni vodili kadrovsku politiku (kadrovirali) u prethodnom periodu od 2000. godine; postavili sudije i predsednike sudova, stvorili su jednu sudsku oligarhiju oličenu u jednom delu Vrhovnog suda koji i dalje predstavlja bastion koji se opire promenama i reformama u pravosuđu.
Predložena rešenja da se Visoki savet pravosuđa i nadzorni odbor popunjava isključivo iz reda sudija Vrhovnog suda bez mogućnosti da u ove organe uđu kao članovi sudije svih vrsta iz svakog ranga, pokazuje nameru i dogovor koji je aktuelna vlast napravila sa pojedinim političkim strukturama unutar samog Vrhovnog suda. Da bi došlo do reforme pravosuđa, nužno je pre svega reformisati Vrhovni sud, naći mogućnost da tamo dođu stručni, odgovorni, hrabri i pošteni ljudi, koji nisu učestvovali u izbornim krađama, koji nisu pokrivali izborne mahinacije i one koji nisu štitili sudije koji su u nižim sudovima pokrivali izborne mahinacije na lokalnom nivou.
Opet se postavlja pitanje – zbog čega Visoki savet pravosuđa ima različiti sastav? Imate članove prvog i drugog reda, one koji su u užem sastavu i one koji su u proširenom sastavu. Postavlja se pitanje - zbog čega će sudije birati i postavljati tužioce, a tužioci ne mogu postavljati, odnosno birati sudije?!
Svi članovi Visokog saveta pravosuđa moraju da imaju jednak ustavno-pravni i zakonski položaj. Zato smo mi ponudili rešenja gde će se Visoki savet pravosuđa sastojati iz redova sudija i tužilaca iz svih vrsta sudova i sudova različitih rangova, kao i različitih tužilaštava. Oni će se, po našem predlogu, birati neposredno i tajnim glasanjem između svih tužilaca i svih sudija.
To obezbeđuje legitimitet ovom organu i nudi mogućnost da sudije i tužioci imaju poverenje u organ koji treba da predlaže izbor ili razrešenje.
Način na koji je Vlada predložila da se uvede nadzorni organ predstavlja mogućnost podele sudija na podobne i nepodobne, da oni podobni ostanu, bez obzira na svoje rezultate rada, na kvalitet i poštenje koje iskazuju u svom radu, a da oni koji aktuelnoj vlasti nisu pogodni i podobni budu razrešeni.
Iz čega ovo proizilazi? Iz toga što se zakonom nisu definisali kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti evalvacija rada sudija i tužilaca, da se proverava njihova profesionalna odgovornost, profesionalno poštenje i rezultati koje su pokazali u svom radu.
Bez kriterijuma, a na način kako je Ministarstvo predvidelo da se bira nadzorni odbor u pravosuđu, ostaje potpuna mogućnost da ministar predlaže razrešenje, pošto on sebi ovo pravo pribavlja po zakonu, a da nadzorni odbor, poštujući samo političke kriterijume i principne podobnosti, izlazi u susret željama političke oligarhije.
Inače, moram da kažem da su se juče sastali predsednici okružnih sudova u Srbiji zajedno sa predstavnicima Vrhovnog suda i da imaju jednu opštu primedbu – da ovaj set zakona nije izašao niti u javnu raspravu, niti da se stručna javnost ili bilo koja druga javnost upoznala sa sadržinom ovog seta zakona.

Izvinite gospodine Ristiću, da li ćete da koristite i drugih 10 minita?

 Koristiću. Hvala.
Dakle, Ministarstvo pravde i aktuelna vlast nisu ponudili ova rešenja na proveru javnosti. Nisu napravili neki okrugli sto gde bi se pozvali pravni stručnjaci, predstavnici i nosioci najviših tužilačkih i pravosudnih funkcija, gde bi izneli svoje mišljenje o sadržini predloženih odredbi, ukazali, kao što su juče ukazali na mogućnost i pokušaj da se pravosuđe stavi pod "šapu politike".
Zato je juče, sa tog sastanka, medijima prosleđeno jedno saopštenje za javnost, gde sudije izražavaju nezadovoljstvo ovakvim postupanjem Ministarstva pravde i aktuelne vlasti. To odstupa od njihovih predizbornih obećanja, od obećanja gospodina Koštunice da će ova država biti legalna, da će se legalizam videti u faktima, u radnjama, a ne samo u pukom verbalizmu.
Ovo govori o tome da nećemo imati, u dogledno vremen, ni ustav, a da verovatno ustavna rešenja zavise od rezultata predsedničkih izbora, pošto će se verovatno ustavom definisati i način izbora predsednika tj. kako to odgovara aktuelnoj vlasti u Srbiji.
Predloženim rešenjima se ugrožava borba protiv organizovanog kriminala. Pravosuđe je strukturisano, naročito posle ubistva Đinđića, po načinu i kriterijumima za izbor predsednika sudova, prema oranizaciji državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, da se zaista uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom.
Na ovaj način želi se da se dezavuiše i proces ubicama premijera Đinđića, da se svi oni koji su se uhvatili u koštac sa organizovanim kriminalom, sa tom aždajom, obeshrabre, zaplaše sudije i tužioci, da shvate da postoji politička poruka da mogu biti razrešeni ukoliko nisu poslušni.
Zato je Demokratska stranka ponudila veći broj amandmana, koji ukazuju na jedno drugačije sistemsko rešenje, koje garantuje suštinsku nezavisnost i samostalnost u okviru mogućih rešenja u aktuelnom setu zakona o pravosuđu.
Mi očekujemo da ćemo dobiti i podršku razvijene Evrope, Evropske unije, razvijenih, demokratskih evropskih država, upravo u nastojanju da očuvamo samostalnost i nezavisnost sudija i sudova, zašta ćemo se zalagati kroz ustavna rešenja.
Kasnije ću u diskusiji povodom predloženih amandmana obrazlagati detaljnije pojedina rešenja i shvatićete da smo ponudili jedan sistem koji je prihvatljiv za sve političke stranke, za sve one koji žele da ulažu u Srbiju, za sve one koji žele da u Srbiji mirno i spokojno žive.
Zato pozivam poslanike u ovom parlamentu da pažljivo isprate ponuđeno, koncepcijski različito rešenje od ovoga koje je ponudila Vlada, i da sprečimo mogućnost da jedna politička oligarhija, preko nadzornog odbora, preko novoformiranog visokog saveta pravosuđa, po kriterijumima koje je predložilo aktuelno Ministarstvo pravde, vrši političku distinkciju među sudovima u Srbiji i da razrešava one koji nisu po političkoj volji aktuelne vlasti. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima gospodin Stojković.

Probaću da odgovorim na ovo što sam čuo od poslanika Ristića. Kada ga slušam imam utisak da nije gledao ove zakone. Ovim zakonima se definitivno izvršna vlast odriče svakog uticaja na sudove i tužilaštva.
Pogledajte pažljivo zakon pa ćete videti da se, ono što ste vi oduzeli u prethodnom periodu, ovim zakonima vraća. Visoki savet, gde imaju većinu sudije, a kada se javljaju tužioci, onda se javljaju tužioci, oni odlučuju i oni predlažu Skupštini koga ćete birati, za razliku od vašeg rešenja, gde je ministar mogao da predloži Vladi i da ga razreši.
To je ono što je Evropa rekla da ne može da se radi, da mi ne možemo u Evropu sa takvim rešenjima, a vi govorite o Evropi i reformama. Objasnite onda narodu zašto je zaključak Saveta Evrope za prošlu godinu da je u pravosuđu pitanje refromi na nuli i da je otišlo unazad.
Što se tiče vaše primedbe da se izmene vrše u toku procesa izmene Ustava, pa vi ste unakazili ove prethodne zakone iz 2001. godine, baš u vreme kad ste osnovali komisiju na čelu sa mojim kolegom, prethodnikom, kao predsednikom Ustavne komisije.
Vi ste kršili i onaj postojeći Ustav i ona rešenja koja ste vi hteli da navodno stavite u taj novi ustav. Zato ne vidim sada tu vašu tvrdnju da ne treba raditi u vreme izmene Ustava.
Daću vam jednu informaciju, da smo prilikom izrade ovoga bili prinuđeni na hitnost jer više nemamo organe koji mogu da odlučuju, zahvaljujući vašim onako dobrim izmenama u prethodnom periodu. Korišćeni su i modeli drugih zemalja, korišćeni su i modeli koji su rađeni ovde kod nas, kod određenih grupa, i prisustvovao sam okruglim stolovima na kojima je bila Venecijanska komisija, Savet Evrope, OEBS i Udruženje sudija Evrope.
Svi su se složili da je idejno rešenje zakona jako dobro, da su čak i predlozi "Udruženja sudija" na tom tragu, a takođe smo se složili da kod predloga koje je dalo Udruženje sudija, dobar broj znači prenormiranje, i da on mora da ide u zakon a ne u ustav, odnosno da u ustavu treba da postoje osnovni principi, a oni su garantovani ustavom i zakonom. A, to je – sloboda i nezavisnost u radu sudova, trajnost funkcije, neodgovornost za mišljenje dato u toku suđenja, i nepomerljivost sudija.
To su oni osnovni principi. Mogu da vam kažem da su čak u Venecijanskoj komisiji, a oni su zaista stručnjaci koji prate "Uporedno ustavno pravo" u celoj Evropi, jasno rekli da čak i da je stajala samo odredba – "da su sudovi nezavisni u svom postupanju i odlučivanju", da bi bila dovoljna kao osnovni princip kada imate ustavni sud koji vodi računa da se to poštuje.
Prema tome, ne stoji ova primedba koju je istakao gospodin Ristić.
Ovde se govori da izvršna vlast želi da stavi pod kontrolu sudove.
Ja zaista ovo ne mogu da shvatim. Ako imate pred sobom zakon gde se oduzimaju sva ovlašćenja izvršnoj vlasti, za razliku od vašeg prethodnog perioda, gde je izvršna vlast direktno stavila pod kontrolu, pa ako tužilac ne podigne valjanu optužnicu - ministar predloži, a razreši ga Vlada i obrnuto. Očigledno je da vršite zamenu teza. Mi hoćemo da ispravimo ono što ste vi radili i stavili pod kontrolu postojeću sudsku i tužilačku vlast. Uostalom, to je konstatovano i u samim izveštajima.
Savet sudova jasno kaže, sudovi su ugroženi, a tužilaštva izgubila potpunu samostalnost i nezavisnost. Ovde je rečeno da nema kriterijuma za izbor. Savet je sačinjen od ljudi iz pravosuđa sa onim malim dodatkom, to su ljudi koje bira ova skupština, Advokatska komora, a sve ostalo je iz pravosuđa birano, bira Opšta sednica. Nije tačno da Opšta sednica bira samo iz svojih redova, naprotiv, kaže se, bira se iz redova sudija.
Prema tome, nije tačno da će se birati samo iz svojih redova. Nadzorni odbor bira, Opšta sednica Vrhovnog suda. Valjda se možemo složiti da je Vrhovni sud zaista najviši sudski organ u ovoj zemlji. Ako smatrate da njemu ne treba verovati, predložite ukidanje tog organa i formiranje nekog novog, ali nemojte tvrditi da izvršna vlast utiče na bilo koji način na izbor sudija i u Visoki savet i u nadzorni odbor. Naprotiv, baš nema nikakvog uticaja.
Ovde je rečeno, ministar može da predloži, odnosno da inicira postupak za eventualno razrešenje.
Znači, radi se o inicijalnom aktu. Ministarstvo ima pravo nadzora nad organima pravosuđa, ako u tom nadzoru, kojim ne može da se meša u suđenje, konstatuje da sudovi ne rade, da sudovi ne postupaju u skladu sa zakonom - zašto ne može da inicira postupak kod validnog sudskog organa, a to je Personalno veće, da Personalno veće razmatra da li
ima propusta u radu bilo kog sudije ili bilo kog tužioca. Ja to ne vidim, pogotvu kada se radi o predsednicima. Zašto to ne bi moglo, ako ima toliko propusta, a ima ih bogami mnogo, da će to verovatno uskoro kada prođe budžetska kontrola, postaviće se pitanje šta ćemo da radimo, obzirom da ona četiri dela iz kršenja budžeta, videćete da li ih ima ili nema.
Što se tiče ove tvrdnje da se vrše izmene, a da bi trebalo uraditi komplet zakona. Ove izmene se vrše hitno po ovom postupku sa ovim objašnjenjem, a dao sam ga, a normalno je da će uslediti kompletna prerada i donošenje zaista validnih zakona, svih pet zakona, i o sedištima sudova, tako da će biti dobijena kompletna materija koja će biti usaglašena sa Ustavom.
Mislim da, gledajući ove principe koji garantuju nezavisnost, trajnost funkcije, nemogućnost odgovaranja za izneto mišljenje u radu, u suštini svaki Ustav koji bude donet imaće te principe.
Ovde je takođe rečena još jedna stvar, da se navodno ova vlast želi rešiti sudija i tužilaca koji su izabrani u prethodnom periodu. Ja sam rekao da se radi o pet slučajeva, gde je drastično prekršen Ustav i zakon, a da bi narod znao, u ovom periodu od tri godine, promenjeni su od strane prethodne vlasti, svi predsednici sudova i tužilaštva. Prema tome, ako je neko vršio promene po svojim merilima i partijskoj podobnosti, vršila je to prethodna vlast. Ova vlast to neće da vrši i kada ovi zakoni budu usvojeni, ako budu usvojeni, sudovi će sami odlučivati, a ne izvršna vlast i ovo ministarstvo kako se tvrdi.
Prema tome, ako hoćemo da diskutujemo o ovim zakonima, ja molim da se njih držimo, i zaista ako ima validnih predloga, svaki ćemo razmotriti i videti da li je to rešenje bolje od ponuđenog, ali nemojmo vršiti zamenu teza i sve ono što je urađeno loše u prethodnom periodu, imputirati navodno ovoj vlasti. Hvala vam.