Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo poslanici, uz ove predloge zakona data su detaljna obrazloženja, tako da vam neću oduzimati mnogo vremena. Nužnost hitnog menjanja ovih zakona uzrokovana je sledećim razlozima. Mi smo u postupku izrade "Studije o izvodljivosti" našeg priključenja Evropskoj uniji. Jedan od osnovnih uslova je da se izmene zakoni u oblasti pravosuđa, da se obezbedi nezavisnost sudova i tužilaštava i to je jedan od osnovnih uslova da bi "Studija o izvodljivosti" bila pozitivna.
Godine 2001. doneti su zakoni iz oblasti pravosuđa koji su značili dva koraka napred. To je ocenjeno i od svih međunarodnih organizacija. Međutim, umesto da se ti zakoni i ta rešenja dorade i učini još jedan korak napred, usledile su izmene 2002. i 2003. godine koje su do te mere unazadile ove zakone, da je ocena Saveta Evrope, a čiji smo mi član, Saveta za pravosuđe, odnosno sudova, da je nezavisnost sudova ugrožena, a nezavisnost i sloboda odlučivanja tužilaca u potpunosti oduzeta.
Izveštaj za prošlu godinu glasi jasno - u oblasti MUP-a i pravosuđa nema nikakvih reformi, pa imaju utisak da se otišlo unazad. To ću prevesti na jedan jezik jasan građanima. U pravosuđu sam od 1969. godine. Nije zapamćeno ni u Titovo vreme, ni u Stamobolićevo, ni u Slobodana Miloševića, pa ni 2001. godine da je postojala mogućnost da tužioce predlaže izvršna vlast i da ih i bira. Ovo je prvi slučaj da se dešava, a koji neodoljivo podseća na ona vremena 1946. i 1947. godine! Te izmene su urađene da bi se postavili određeni ljudi na određene položaje.
Iz tih razloga, doživeli smo već situaciju da Ustavni sud ukine jednu od ključnih odredbi, a to je da ne postoji više, kao zakonodavno telo, telo koje može da bira i razrešava predsednike sudova. U toku su veliki broj postupaka na koje smo mi davali mišljenja u Ustavnom sudu, a vezani za one odluke koje su donete u toku vanrednog stanja od strane tadašnjeg v.d. predsednika države Nataše Mićić, kao i niz odredbi o tužilaštvu i Visokom savetu. Kako ne bismo došli u situaciju da ostanemo bez ijednog zakona u ovoj ključnoj oblasti za koju Savet Evrope smatra da je neophodna da se sredi, ako želimo da krenemo bilo gde, morali smo da pristupimo ovim hitnim izmenama. Ove izmene se baziraju u suštini na onim rešenjima iz Zakona iz 2001. godine, ali su nešto poboljšani, data su veća ovlašćenja pravosuđu, a tužilaštvu obezbeđena zaštita time što je podvedeno pod Visoki savet pravosuđa i isključena svaka mogućnost izvršne vlasti da utiče na njihov izbor ili razrešenje.
Jedina će biti Skupština ta koja će na osnovu njihovih predloga odlučivati da li sudija ili tužilac mogu da budu sudije ili tužioci.
Pošto je ovde objedinjena rasprava, ukazao bih na nekoliko bitnih novina. Pošto postoji velika povika, a naročito posle onih izmena iz 2002. i 2003. godine, kada su izmene vršene tako da bi se odabrao određeni broj predsednika sudova i tužilaštava, da je velika korupcija u pravosuđu i nestručnost, ovim novim zakonodavnim rešenjem uvodi se jedan unutrašnji organ, tzv. nadzorni organ, kao organ unutrašnje kontrole. Ovim rešenjem se ne dira u nezavisnost sudova, ali se obezbeđuje da svaki građanin može uputiti pritužbu ili ovaj organ samoinicijativno da izvrši uvid u spise i ako konstatuje nepravilnost ili postojanje krivičnih dela, da stavi predlog za razrešenje Visokom personalnom veću ili da podnese krivičnu prijavu.
Novina je u odnosu na dosadašnja prešenja, gde se govorilo da predsednik eventualno može da izvrši uvid, u tome što je ovaj organ dužan da posle obavesti građanina šta je našao. To je, koliko znam, već izazvalo određena uzbuđenja kod nekih krugova u sudovima i tužilaštvima. Mislim da je to jako dobro. Ranije rešenje gde predsednik eventualno, može da izvrši uvid nije dalo nikakvo rešenje. Vi svi dobro znate, podnose se zahtev za izuzeće, predsednik napiše tom istom sudiji kome tražite izuzeće, izjasni se, a on kaže - ne stoje razlozi - i predsednik odbija bez daljeg upuštanja u predmet i ono na šta se stranka žali.
Druga novina je, po meni, vrlo bitna. Imajući u vidu da je do izmene Zakona došlo, a kažem, u vanrednom stanju kada je v.d. predsednik prekoračivši svoje ovlašćenje protivno zakonu i Ustavu izvršio određeni izbor na šest funkcija, s tim što je gospodin Ostojić podneo ostavku, pa se radi o pet, postavljen je kao v.d. predsednik Vrhovnog suda tadašnji predsednik Okružnog suda u Novom Sadu. Zakon je izričit, pa kaže, da se v.d. predsednika sudova može birati iz redova sudija. Prema tome, gospođa Mićić je uzela sebi ovlašćenja koja nije davao ni Ustav ni zakon da bi postavila ključnog čoveka kao kapu pravosuđa.
Odmah nakon toga su usledila postavljanja v.d. predsednika Okružnog suda, takođe, birajući protivno zakonu iz redova opštinskih sudova. Dolazimo do jedne neverovatne situacije koja je nepoznata u pravosuđu evropskih zemalja. Istovremeno se bira za v.d. predsednika Četvrtog suda čovek koji je predsednik Opštinskog suda u Obrenovcu. Mi dolazimo u situaciju da imate neverovatnu situaciju, da imate čoveka koji je predsednik jednog suda i v.d. predsednik drugog suda.
Ove izmene su izvršene, kažem, da se na ključna mesta postave odgovarajući ljudi. Skrećem vam pažnju da sam beogradski sud, po podacima koje ovde posedujem, pokriva 63,7% nadležnosti cele Srbije.
Nakon toga dolazi do neverovatnih izmena Zakona u toku vanrednog stanja, da bi se stvorio jedan poluupravni organ, Savet za upravu u pravosuđu, kako bi mogao ove ljude da bira. Brzo ih bira za sudije da bi mogao odmah, nakon par dana, da ih izabere za predsednike. Za mene je bila šokantna stvar, kada su tada shvatili da i to nije dovoljno, s obzirom na to da je postojala kočnica u ranijem Zakonu, pa kažu, član Visokog saveta pravosuđa ne može da napreduje. Gospođa Brkić je bila član Visokog saveta. Onda su brzo u međuvremenu promenili i tu odredbu i izbrisali ovu kočnicu da bi mogli da izaberu tu osobu za predsednika.
Do koje mere je bio kršen Zakon, pokazuje mi to što je konkurs raspisan, a ove izmene nisu bile izvršene, tek kasnije ih vrše da bi imali organ koji može da bira. Pošto nemaju mogućnost da validan organ izvrši raspisivanje konkursa, gospodin Batić, kao moj prethodnik raspisuje konkurs za izbor predsednika Vrhovnog suda. Znate, teško bi našli da je to u bilo kom zakonu data mogućnost, osim u ono vreme kako je postojala po konkursu koji je raspisao gospodin Batić; normalno, "promašio" je i Zakon, pa je sledila ispravka konkursa, koja je bila objavljena u "Službenom listu" i "Politici". Konkurs je raspisan, i ponovo izvršena ispravka. Već 22. su bili izbori. Sada više ne znam da li je onaj rok od 15 dana bio otpoštovan. Međutim, možda to i nije toliko bitno, s obzirom na to da je za pet ljudi raspisan konkurs, pa nije ni bitno da li je rok poštovan ili nije.
Ustavni sud je ovo ukinuo. Ocenio je da je reč o neustavnoj odredbi i da nije postojao ovlašćeni organ da predlaže ove izmene. Mogućnost da se te posledice otklone mogu samo od strane ove skupštine i to zakonom. Zato imate prelaznu odredbu koja decidirano kaže, da će licima izabranim na ovaj način prestati funkcija, jer nisu učestvovala na konkursu koji je raspisao ovlašćeni organ, niti ih je predlagao ovlašćeni organ. To je obaveza ove skupštine da otkloni te štetne posledice, kako bi moglo pravosuđe najzad da podigne glavu i da krene nekim svojim normalnim putem, a imajući u vidu ovu slobodu koja im se daje, da zaista određeni validni kadrovi mogu da nose tu slobodu koja im se daje. Ujedno da kažem, ovde se ne radi ni o kakvom revanšizmu. Ova lica mogu da se jave, takođe, na konkurs i Visoki savet, ako nađe da ispunjavaju uslove, predložiće ih za izbor ovoj skupštini.
Kod tužilaca je situacija još drastičnija. Tu je do te mere, kažem, unazađeno zakonodavstvo, da smo došli u situaciju da zaista u Evropi to nije poznato. Ministar pravde predlaže, a Vlada bira zamenike.
Nije moglo da se postavi onoliko ljudi koliko je njima trebalo, pa je taj zakon izmenjen još gore. Uslovi za izbor su svedeni maltene na bezuslovlje. Vi znate za izbor tužioca opštinskog suda, a bilo je dovoljno dve godine da ispuni i da ima staža u struci da može da bude biran, a za zamenika jedna godina.
Sada postoji po zakonu obaveza dve godine pripravnički staž i dve godine najmanje stručno-saradnički da biste mogli da se javite, a po tim izmenama, kako je prethodna vlast uradila, vi ste mogli čoveka koji nema uslova još ni da se javi na konkurs da izaberete npr. na četiri godine za okružnog tužioca. To je ono što je bilo neverovatno. Da bi mogao Republički da bude izabran smanjeno je sa 12 na 8, da bi se podesili uslovi ljudima koje biraju. Vi imate neverovatnu situaciju da u poslednjim izborima od 73 ili 74 zamenika - trideset i nešto nikada nije bilo u tužilaštvu, niti je moglo da ispuni uslove. Znači, imate ljude koji su imali po godinu, dve staža. To je neverovatno. Ali, zato su tužilaštva onesposobljena.
Stoji činjenica da ako bi se u potpunosti opraštao princip, mogli bi da ponovimo izbore za svih 580 i nešto zamenika. Međutim, mi smo zauzeli stav da oni ljudi koji su radili godinama u tužilaštvu, pa se radilo na reizboru, nema potrebe da se ponavlja njihov izbor, kada su već nekoliko puta bili na proveri na izborima.
Ovde se radi o ovim poslednjim izborima gde, kažem, trideset i nešto ljudi, sada po ovim zakonima koje vam predlažem, nećemo imati problem, neće biti izabrani, jer neće imati zakonske uslove. Ovi ostali koji su se javili na reizbor proći će normalan reizbor i stvar će biti rešena, bez ikakvog revanšizma. Jednostavno, otpoštovaće se zakon i ja se nadam ako ovo prođe, ovakvi zakoni, da ćemo mi najzad staviti pravosuđe na noge i dati mu mogućnost da počne da odlučuje zaista u skladu sa validnim kriterijumima o svojoj sudbini. Hvala vam.
