Želim ponovo da kažem da su moje reči iz diskusije pogrešno protumačene, jer sam obavestio Narodnu skupštinu da je gospođa Verica Stamenković tražila ocenu ustavnosti, upravo Odluke Velikog personalnog veća, jer smatra da je povređeno pravo na rad. Pošto svi drugi zaposleni imaju pravo da rade do 65 godina starosti, ona 22. aprila, znači za dva dana navršava, odnosno puni godine starosti za odlazak u penziju i smatra da je time što je razrešena dva dana pre 65 godina starosti, da je povređeno njeno ustavno pravo.
Isto tako želim da kažem da povodom prozivke da je taj predmet stajao na volšeban način u Odboru za pravosuđe, da treba da budu isti aršini za sve. Predmet gospođe Lepe Karamarković koja je podnela ostavku u martu mesecu prošle godine, razrešena je takođe tek danas. Postavlja se pitanje šta je ta gospođa radila u Vrhovnom sudu kada je ostavku dala u martu mesecu prošle godine i više nije dolazila na posao ni jedan jedini dan, niti je uzela bilo koji predmet da rešava.
Inače, za ovom govornicom bi trebalo da se govori istina, posebno kada se radi o ministru pravde. On je izrekao jednu notornu neistinu da je na jučerašnjem sastanku bilo petnaestak predsednika sudova i da više od polovine nije došlo. Ja sam dobio reakciju predsednice Vrhovnog suda, gospođe Sonje Brkić, koja kaže da na jučerašnjem sastanku, bili su prisutni svi predsednici okružnih sudova, sem tri predsednika i da su jednoglasno usvojili saopštenje za javnost koje su prosledili Vladi Srbije i medijima i OEBS-u i skupštinskim odborima sa zahtevom i molbom da se ovi zakoni povuku iz procedure.
Inače, u vezi sa predlogom da se član 79a briše iz postojećeg Zakona o sudijama, govoriću u pojedinostima, a mislim da je to interesantna stvar, pošto se briše osnov za razrešenje, učešće u politički montiranim procesima i u procesima gde se prekrajala izborna volja građana. Mislim da je ministar pravde ovde na Frojdovski način hteo da opere svoju biografiju.

Replika, gospodin Šarović.
Još jednom molim sve poslanike koji nisu tu da ne dobacuju.

Kada sam pomenuo gospođu Vericu Stamenković, ja sam to pomenuo ne zato što nisam govorio o onome što se nalazi na dnevnom redu, nego upravo dajući primer do čega, znači odredbe ovog zakona mogu da dovedu u praksi do kakvih zloupotreba. Sada je jasno da je ovo zloupotreba i ja ću sada reći da je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu u periodu kada je stigao ovaj slučaj gospođe Verice Stamenković na dnevni red, odnosno kada je trebalo da stigne, jer nije stigao, predmet je arhiviran, znači bez potpisa i bez ičijeg znanja i očigledno je da se radi o zloupotrebi.
Drugo, ja nisam rekao da je gospođa nezakonito radila, nego sam rekao da to što je ona radila, što je bila u radnom odnosu nije u skladu sa Zakonom o sudijama jer, član 52. kaže sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina života ili 40 godina radnog staža.
Znači, alternativno je postavljeno, ili – ili. Gospođa je navršila 40 godina radnog staža, postupala je još u naredne dve godine. Znači, to nije moglo drugačije da se ispravi i Odbor za pravosuđe nije doneo odluku da ona bude razrešena retroaktivno, to biste možda vi uradili, jer je ona po funkciji kao predsednik suda postupala u predetima i ona je po fnkciji član KV veća. Znači, da smo nju razrešili retroaktivno dve godine unazad, mnogo bi to teže posledice proizvelo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Poštovane kolege poslanici, načelo podele vlasti jasno je definisano članom 9. Ustava Republike Srbije gde zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini, izvršna vlast Vladi Republike Srbije, a sudska vlast sudovima.
Celokupno uporište u izmenama i dopunama ovog zakona i svih zakona koji su danas na dnevnom redu, a to su Zakon o visokom savetu pravosuđa, o javnom tužilaštvu i o sudijama, ima pre svega uporište u Ustavu i to u članu 72. stav 1. i tačka 12, u čl. od 95. do 106. i oni imaju osnovni zadatak da obezbede veću samostalnost, nezavisnost sudova. Sigurno da ove izmene i dopune pospešuju ono čemu jeste težnja, a to je da sudska vlast pripadne sudovima.
Novina u ovom zakonu i ovim zakonima je pre svega uvođenje nadzornog odbora, tela za unutrašnju kontrolu sudova. Njega čine sudije i na taj način razrađivanje nadzornog odbora i njegovih ingerencija, a to je da se po pritužbi ili samoinicijativno, što je vrlo bitno, može izvršiti kontrola sudskih predmeta, ali u suštini da se može izreći disciplinska mera prema svojim kolegama, s obzirom na to da se radi o esnafskom nadzornom odboru, ako mogu tako da kažem, predstavlja pre svega i osnovni princip da se sudska vlast vrati sudovima.
Ono što smo mi razmatrati u SPS-u jeste rezultat podnetih amandmana na član 2. i na član 3. Zakona o Visokom savetu pravosuđa dovodi nas u situaciju da ipak rešenje koje je ponuđeno od strane Vlade Republike Srbije i od ministra, a odnosi se, pre svega, na pozivne članove, poštujući odnos sudija i tužioca, pre svega sudija kod zasedanja u stalnom sastavu, a kada se govori o pitanjima sudija, gde su pet lica unapred određena, a kada se govori o pozivnim članovima, a to su sudije koje je izabrao Vrhovni sud Republike Srbije i kada se govori o javnim tužiocima, a njih je dva, pokušali smo da amandmanom damo rešenje da postoje, kada se raspravlja o pitanjima koja se tiču tužilaštva, četiri člana koja su iz redova tužioca.
Znači, jedan član koga biraju zamenici Republičkog javnog tužioca, jedan član koga biraju okružni tužioci na svojim sednicama.
Ta dva druga člana, odnosno mislim na članove koje smo mi predvideli amandmanom, trebalo bi da budu izabrani na sednici opštinskih javnih tužioca.
Ovom prilikom, baš iz razloga što mislimo da je to rešenje možda i konkretnije, smatramo da je ipak celishodnije ja najavljujem povlačenje tih amandmana već za sutra, učinićemo to i pismeno, tako da, u suštini, to sigurno predstavlja jednu opštu koncepciju za koju se zalaže i minsitar i Vlada Republike Srbije.
Nagoveštavam povlačenje amandmana. Uradićemo to i pismeno. Smatram da je paket zakona, pre svega, poštovanje ustanovsti, odnosno poštovanje podela i načela podela vlasti, da se sudovi konačno vrate sudijama, a suštinska stvar da sudije budu nezavisni u svojoj funkciji. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Vojkan Tomić.
Gospodine Radosavljeviću, samo zbog korektnosti, sa vaše liste, stranka ima ukupno još pet minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, predlagač ovog zakona nastavlja jednu ustaljenu praksu koju je lansirao ministar finansija, da pre nego što predloži zakone, ne sprovede jednu javnu raspravu, pogotovo o ovako važnim zakonima kao što je ovaj paket zakona iz oblasti pravosuđa, ne konsultuje se struka. Imali smo prilike da vidimo kako to izgleda u poslednjih par sati, kada struka daje svoje mišljenje o tome zašto je izostavljena i zašto se nije pitala o ovakvim zakonima.
Još jedanput kažem, ovaj model je instalirao minsitar finansija, a sada nastavlja, nažalost, i resorni minsitar za pravosuđe. Voleo bih da ta praksa vrlo brzo i prestane.
Šta donose ovi zakoni? Krenimo redom. Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa se donosi, kako sam predlagač kaže, da bi se povećala ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa sa premisom da to telo čine isključivo pravni stručnjaci. Ne znam ko je to telo činio do sada, da li su to neki drugi stručnjaci koji nisu iz oblasti prava i da li to sada dobijamo i u ovoj oblasti, jednu malu ekspertsku grupu. Imali smo ih i do sada više, pa mislim da nije naodmet da imamo još jednu.
Pojedinim rešenjima suštinski se odstupa od principa zastupljenosti sudija i svih stepena sudova u ovom telu, što svakako nije valjano rešenje. To se prožima i kroz ostala dva predloga zakona, kroz Predlog izmena Zakona o sudijama, takođe se prožimaju loša rešenja iz pomenutog zakona.
Sudije će po ovom predlogu biti pod kontrolom kolega razvrstanih u Visokom savetu pravosuđa i u novoformiranom nadzornom odboru.
Formiranjem nadzornog odbora kao tela za unutrašnju kontrolu, rad sudija će oni sprovoditi, vršiti njihovu kontrolu, daje se ovlašćenje istom da po pritužbi ili samoinicijativno kontroliše sudske predmete. Po ovome predlagač zanemaruje činjenicu da je u sudovima pritužba česta pojava, da se one često javljaju kao neosnovane, da su često neistinite i da postupanje po njima vodi povlačenju predmeta iz rada, zbog kontrole, što, normalno kao posledicu vodi zaustavljanje rada, odnosno usporavanje rada sudova, što svakako nije dobro rešenje. Logičnije bi bilo predložiti da taj posao obavljaju predsednici sudova ili taksativno nabrojati razloge za aktivno postupanje po konkretnim stvarima za određene slučajeve.
Što se Visokog saveta pravosuđa tiče i nadzornog odbora, svakako da se ovim dezavuiše uloga predsednika okružnih sudova, predsednika opštinskih sudova; uvođenje nadzornih odbora koji se bira iz redova sudija Vrhovnog suda i koji lako može da inicira promenu bilo kog predsednika suda u opštinskim i okružnim sudovima širom Srbije. Znači, smanjuje se dužina mandata predsednika sudova, što znači da sve sudije izabrane 2001. godine, veoma lako dospevaju na promenu i pojačavaju se odredbe vezane za nezavisnost sudova, odnosno njihova nezavisnost se ovim predlozima i uskraćuje.
Što se Predloga zakona o tužilaštvima tiče, član 29. je svakako najinteresantniji (zbog vremena ću morati da skratim raspravu). Predlog ovog zakona ima, u članu 29 za mene šokantno diskriminatorski karakter, prema izabranim javnim tužiocima i njihovim zamenicima, prema odredbama člana zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu iz jula meseca 2003. godine. Dakle, jedino ova lica podležu jednom novom izboru. Predlagač je, barem po meni, trebalo da bude toliko iskren i da zaista kaže šta mu je prava pozadina svega ovoga, i da zaista kaže ili da nam potvrdi da se u ovom slučaju ne radi o revanšizmu. Sumnjam da iza svega ovoga ipak ne stoji loša namera.
Gospodine ministre, iskoristio bih ovu priliku da vas podsetim da su predlozi zakona o kojima mi govorimo zakoni koje je vaša poslanička grupa u prošlom mandatu predložila, da je to plod delovanja tima iz vaše stranke i po tom osnovu verovatno i nemate pravo da kritikujete stanje u pravosuđu, ono radi po zakonima, a to je vaših ruku delo.
Ovim predlozima, koje mi danas imamo, ne unapređuje se pravosuđe. Ovi predlozi ne valjaju i iz razloga koje sam malopre izneo i iz razloga koje su iznele moje kolege pre mene, poslanici DS neće glasati za predloge zakona. Hvala.

Hvala vama. Replika, gospodin Proroković. Izvolite.

Nije sadašnje stanje, katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu, rezultat zakona koje je predložila DSS 2001. godine, nego je rezultat izmena i dopuna ovog zakona koji je ministar Batić u ime DOS-a predložio, a poslanička grupa DOS usvojila 2002. godine. Nemojte izvrtati činjenice i nemojte obmanjivati javnost.
Vrlo je teško raspravljati sa ljudima koji punih šest meseci nisu mogli da izbroje koliko poslanika ima Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.