Replika, po kom osnovu?

Zato što je pominjana poslanička grupa i stranka po kojoj poslanička grupa nosi ime i rukovodstvo moje stranke i vrh moje stranke.

Stranka nije pomenuta. Nemate osnov zato što je gospodin Petrović izašao na repliku.

Ja sam predstavnik poslaničke grupe čija je stranka pomenuta.

Nemate pravo replike na repliku.

Ako je na repliku, repliku neću, a ako je po Poslovniku, smatram da imam pravo.

Narodni poslanik Ivica Dačić. Po kom osnovu želite reč? Replika, narodni poslanik Ivica Dačić, direktno vas je pomenuo.

Imam ja još vremena, nisam iskoristio još 10 minuta kao šef grupe, pa sam razmišljao da se i tako javim, ali da iskoristim i ovo vreme, pošto ne treba propuštati vreme da se kaže sve što treba. Zato dame i gospodo, drugovi i drugarice demokrate, što vi koji kritikujete druge,  koliko ste vi glasova dobili na Kosovu i Metohiji - kao statistička greška kad neko ne vidi dobro da zaokruži.
Vi govorite o narodu na Kosovu i Metohiji. O čemu vi govorite? Kad neko vas pomene, vi kažete - mi smo pali sa vlasti.
Mi smo, dame i gospodo, pali sa vlasti 2000. godine. Ako ja vaš najveći domet to što ste izveli 5. oktobra, onda što se tiče 5. oktobra, treba da shvatite da je 5. oktobar izveden ne vašom zaslugom, da je na izborima tada "za malo" pobedio Vojislav Koštunica, vi to dobro znate, a da ste naravno posle toga, izveli narod na ulicu da se ne bi otkrilo da nisu izbori sprovedeni do kraja i vi to dobro znate. Zato ste i zapalili glasačke listiće u Saveznoj skupštini.
Sa druge strane, što se nas tiče, nemamo razloga da sa vama polemišemo, jer mi smo potpuno drugačije biračko telo od vas. Ali zaista kada se vraćate na vreme oko ubistva Đinđića, nemojte tu temu mešati sa temom, zakonima koji su na dnevnom redu. Vi niste tada promenili te zakone da biste rešili pitanje ubistva Zorana Đinđića, nego da biste postavili još tvrdokornije svoje ljude u pravosuđu. To je jasno. Smenili ste pri tom one koje ste pre toga postavili: Leposava Karamarković nije bila naša. Terzić, Simić, ko je njih postavio? Ova skupština u vreme DOS-ove većine. O čemu vi govorite ovde? Smenili ste svakoga, smenili ste čistačice u sudovima ako su bile naklonjene SPS-u, i vi ovde govorite. Vi ste vešali ljude dok ste govorili da nema revanšizma, a sada ovde govorite o tome. Vi ste se sada setili demokratije.
To je kao i kad ovde govorite o kršenju Poslovnika, o nameštanju, da ovde dobacujete o nameštanju izbora itd. Pa, vi ste uveli jednu novu praksu, da se može glasati iz Bodruma, Pekinga, Soluna. To jeste tehničko unapređenje ove Skupštine. U svakom slučaju, otimali ste mandate. Gde su vam sada oni čijim ste glasovima opstali na vlasti u prethodnoj godini?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mislim da je gospodin Petrović, kada je malopre govorio, uvredio jednu celu profesiju, ljude koji se bave pravosuđem. Mislim da to nije dobro. Ostavimo te ljude, koji se bave svojim poslom, da budu nezavisna grana vlasti. Znam da svaka vlast želi da ima uticaj i tamo gde ne treba da ima uticaj, i na medije, i na pravosudni sistem i na policiju itd. Nemojte sada glorifikovati vanredno stanje. Iz ovoga što govorite vi, ispada da je vrhovni cilj i ideal svakog građanina da živi u vanrednom stanju. Dajmo onda da zamenimo stvari! Milim vas, kad pravite novi ustav, napravite da je vanredno stanje u stvari redovno stanje, a onda da pređemo na redovno stanje u izuzetnim okolnostima, samo kad narodu treba malo pustiti na volju.
Zato vi danas ne možete da prežalite što niste raspisali izbore u vreme vanrednog stanja. To je tačno. Da ste ih tada raspisali, pretpostavljam, kao što je rekao i gospodin Petrović, da bi i pravosudni sistem i policija imali dosta toga da učine na izbornim rezultatima.
Ali, nema više vanrednog stanja; 12.000 ljudi ste uhapsili, više nego za vreme "informbiroa", a vi govorite o Titu! Pa, treba da govorite o njemu.

Mislim da je završeno sa replikama. Nema više replika. Sve što ste imali da kažete, rekli ste.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Palaliću, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se posle ovih dugih diskusija vratim na predlog današnje rasprave, a to su, tri predloga zakona iz oblasti pravosuđa, za koje DSS može da kaže da otvaraju, a jednim delom i rešavaju problem nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa u Srbiji, koje je dugo bilo uglavnom na nivou normativne deklaracije, mada su se prethodne vlasti zaklinjale da su ga upravo one i na normativan i na faktičan način ostvarile.
Ono što se često zaboravlja kada se govori o nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa, pored činjenice da ono utiče na ostvarivanje vladavine prava, jeste to da je važnim međunarodnim dokumentima i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima, ali i evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, samostalno i nezavisno pravosuđe proglašeno jednim od ljudskih prava. U tim dokumentima je utvrđeno da okrivljeni ima pravo da mu pošteno i javno sudi samostalan i nezavisan sud.
(Predsedavajuća: Molim vas da saslušamo narodnog poslanika.)
Upravo se u tome ogleda hipokrizija bivše vlasti koja je pompezno najavila ratifikaciju evropske Konvencije o ljudskim pravima, a nakon toga...
(Predsedavajuća: Ponovo vas molim da saslušamo narodnog poslanika. Malo međusobnog poštovanja i uvažavanja ne bi bilo naodmet.)
... posle izmena Zakona, 2003. godine faktički ukinula nezavisnost pravosuđa u Srbiji. To se uglavnom desilo baš 2003. godine, nakon uvođenja vanrednog stanja. Ocenu o tome kakvo je stanje pravosuđa u Srbiji najbolje je dala Evropska komisija u svom izveštaju, koja je napomenula da je, pored policije, pravosuđe u najtežem stanju u Srbiji, da se po tom pitanju ništa nije učinilo. Naravno, sada smo na početku da se ovo važno ljudsko pravo, pravo da sudi nezavisan i samostalan sud, ponovo utvrdi i ostvari u praksi.
Kao što je ministar u svom izlaganju rekao, DSS je u toku 2001. godine predložila pet zakona iz oblasti pravosuđa, koji su predstavljali krupan iskorak ka samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa.
Tim zakonima bila je zajamčena njihova nezavisnost i to formiranje novih nezavisnih tela, stručnih i kompetentnih, kao što je to u nekim drugim zemljama Evrope, kao što su Portugal, Italija ili Francuska, Visoki savet pravosuđa, koji su rešavali o izboru sudija, takođe i o materijalnom statusu sudija, kao u Veliko personalno veće.
Takođe, minimiziran je uticaj svih ostalih grana vlasti, izvršne i zakonodavne i time su stvoreni svi uslovi za krupan zaokret u pravosuđu. Međutim, svi ovi reformski koraci ovih predloga DSS poništeni su, kao što smo rekli, izmenama ovih zakona u toku 2002. i 2003. godine, i to uglavnom voljom vladajuće političke elite DOS-a.
Upravo se sada nalazimo na početku građenja novih institucija u Srbiji. Vlada je u svom ekspozeu rekla da će nastojati da se otklone sve nepravilnosti koje su nastale u organizaciji pravosuđa i izbora nosilaca pravosudnih funkcija. U stvari, to jeste uslov stvaranja vladavine prava u državi, što treba da bude jedan od strateških ciljeva ovog visokog doma.
Što se tiče predloženih izmena zakona, one intervenišu, osnovni tekst, u delu koji se odnosi kako na način izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, pojačavaju efikasnost i kvalitet rešavanja predmeta, te na pravi način ustrojavaju organe koji rešavaju i koji se bave statusnim i materijalnim pitanjima u pravosuđu, koji su sada potpuno nezavisni od izvršne i zakonodavne vlasti.
Što se tiče izmene Zakona o sudijama, on obuhvata nekoliko pitanja, ali ću se ja koncentrisati na tri. Kada je u pitanju izbor sudija, zaista je minimiziran uticaj Narodne skupštine, njene arbitrernosti. Skupština može da izabere sudiju na predlog Visokog saveta pravosuđa i ona ne može da izvrši izbor drugačiji od predloga Visokog saveta pravosuđa. Na neki način, krajnje uslovno rečeno, ona ima jedno pravo suspenzivnog veta: ne mora da izabere tog kandidata, ali ne može da izabere kandidata koga ona želi.
Ono što jeste važno u ovom slučaju, to je činjenica da se time na pravi način utiče na kvalitet izbora sudija. Način izbora sudija je jedan od bitnih uslova nezavisnosti pravosuđa u Srbiji. Onaj ko formira kriterijume za taj izbor, ko brine o stručnim kvalitetima, moralnom integritetu, naravno i iskustvu, je taj koji na neki način oblikuje nezavisno pravosuđe u Srbiji. Samo stručan, kompetentan i nezavisan sudija biće isključivo podređen zakonu i biće isključivo onaj koji može taj zakon da primeni mimo uticaja, materijalnih i političkih.
Novina i dobar korak u ovim izmenama zakona jeste formiranje nadzornog odbora. Ne treba podsećati, a mi koji se u praksi bavimo pravom znamo, na to koliko traju dugo sudski procesi, koliko se retko zakazuju rasprave, koliko dugo treba čekati na donošenje odluka.
Pravo gubi smisao i zaštita prava gubi smisao ukoliko se procesi odugovlače i ukoliko to dugo traje.
U samim sudovima, kao što je rekao ministar u toku svoje rasprave, to pravo koje je predviđeno u osnovnom tekstu Zakona o sudijama, da se ukoliko procesi ne budu završeni u roku od šest meseci podnosi izveštaj predsednicima sudova, nisu dali nikakav konkretan efekat u praksi. Stranke su bile prepuštene uglavnom pisanju raznih pritužbi koje nisu nailazile ni na kakav odjek ili dovijanjem svojih punomoćnika, koji su imali bilo kakav uticaj na sudije ili na predsednika suda da se rasprave brže zakazuju.
Upravo formiranjem ovog nadzornog odbora, koji se formira, naravno, od sudija Vrhovnog suda, stranka u postupku koja je jedna od ovlašćenih lica, može da inicira pritužbom postupak, prvi put dobija konkretnu mogućnost da se o tome da li njen postupak traje dugo, da li je kvalitetno doneta odluka na njenu inicijativu, utiče i u samom sudu. Sudovi nakon te kontrole mogu da preduzmu nekoliko stvari nakon obavljene kontrole, ili iniciraju razrešenje sudija ukoliko se utvrde nepravilnosti, ili da se predloži Visokom savetu pravosuđa da predloži izricanje disciplinskih mera.
Kakvih sve slučajeva u praksi ima po ovom pitanju, ne treba ni podsećati. Jedan koji sam lično imao: nakon okončanja prvostepenog postupka, postupak po žalbi trajao je pune dve godine, a tuženi koji je izgubio taj spor, kamata je tekla od dana donošenja prvostepene presude, za dve godine nerešavanja u drugom stepenu, morao je da plati kamatu i nakon toga je i tužio državu. Pored silnih urgencija koje je pisao da se predmet brže reši, na kraju je dočekao da mu plene imovinu.
Što se tiče pitanja izbora predsednika suda, mislim da je baš ovim izmenama Zakona učinjen konačan kraj sa pravom političkom kontrolom nad sudovima koja je vršena preko predsednika sudova u prethodnom periodu. Veće za pitanja sudske uprave bilo je krajnje ispolitizovano i pristrasno - i njegovo formiranje i način na koji su birani predsednici sudova o tome je dao svoj stav i svoju ocenu Ustavni sud.
Međutim, zaista jeste opravdano da se preispitaju izbori predsednika sudova u prethodnim periodima, jer oni znajući da su imali iza sebe političku podršku, stvarali su jednu klimu zastrašivanja u sudovima, a mogućnost razrešenja lebdela je u vazduhu jer su predsednici znali da su iza njih ministar i izvršna vlast. Sada, nakon ovih izbora, predsednik se bira na isti način kao sudije i to je zaista pravi pomak ka nezavisnom pravosuđu.
Što se tiče Predloga o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, želim da istaknem da je ovaj organ kao organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i stara se o zakonitosti, jedan specifičan organ po svom ustrojstvu vrlo hijerarhijski organizovan. Kada se takav organ tako organizovan potpuno podredi izvršnoj vlasti, kao što je bilo učinjeno u prethodnom periodu, onda se vrlo lako može uticati i na borbu protiv organizovanog kriminala, vrlo se jasno može kanalisati i selektivno vršiti na način protiv koga će se podizati optužnice i voditi istrage.
Upravo u prethodnom periodu bili smo svedoci takvog jednog stanja. S pravom su tu diskutanti primetili da tužilaštvo predstavlja čep pravosuđa. Mnoge krivične prijave ostaju nerealizovane, a mnogi postupci protiv pojedinaca nisu procesuirani. Zaista bi u narednom periodu trebalo nešto da se učini da se kontrola unutar pravosuđa, a konkretno tužilaštva pojača.
Moram da se osvrnem, jer ovde je spomenuto Opštinsko tužilaštvo u Bačkoj Palanci, a pošto dolazim iz Bačke Palanke želim da istaknem da je taj "tužilački lov" koji je bio ovde spomenut zaista izazvao jedno uznemirenje kod građana, pošto je tu učestvovao ne samo opštinski tužilac, nego i jedan viši tužilac. Bila je intervencija policije i ne ulazeći u to da li je tu bilo elemenata krivičnog dela, da li je bilo političkih uticaja, želim da istaknem da je nakon toga ugled tužilaštva u ovoj opštini znatno opao, a i u prethodnim godinama vrlo su se građani kritički odnosili na rad tužilaštva u Bačkoj Palanci.
Na kraju, želim da istaknem da ovi predloženi zakoni predstavljaju korak ka stvaranju pravne države u Srbiji i vraćanje dostojanstva sudovima, bolju zaštitu građana, a i prava su poruka Evropi da su istinske reforme u pravosuđu upravo započele i da ono više neće biti oblast u kojoj se do sada najmanje učinilo, neće više biti u negativnom smislu predmeti izveštaja koji nam se svake godine dostavljaju. Hvala.