Da završimo krug replika, ako se slažete, na izlaganje Dušana Petrovića. Po Poslovniku, prvi se javio narodni posalnik Boško Ristić.

Replika je po članu 97.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava upravo pokazuje motiv zbog koga su predloženi zakoni. To je čist politički obračun sa svojim neistomišljenicima, a koji je ispoljila pre svega DSS i njeni predstavnici ovde u parlamentu, kao i njihov aktuelni ministar pravde.
Pominjanje gospodina Đinđića u ovako negativnom kontekstu, i njegovo ubistvo od strane ekstremista i organizovanog kriminala, uz evidentnu podršku određenih političkih krugova, koji su bili portparoli ove kriminalne organizacije, pokazuju nameru da se upravo stopira proces ubicama Zorana Đinđića, smenom predsednika sudova, za koje se kaže da su – samo pet, i to najznačajnijih sudova u zemlji, prema svojoj nadležnosti i teritoriji koju pokrivaju, uz obrazloženje da je to minimalistički pristup u čistkama u pravosuđu, zaista su takvi da izazivaju zgražavanje kod poštenog sveta.
Sve ono što se dešavalo kod uvođenja vanarednog stanja i aktiviranje akcije "Sablja" naišlo je na potpunu podršku građana Srbije - 87% građana Srbije se izjasnilo u istraživanjima da podržava mere raščišćavanja sa kriminalom u Srbiji. To su procenjivali kao najbezbedniji period života otkako pamte ove društveno-političke promene u zemlji.
Ne mogu da shvatim da se predsednik DSS-a, na ovakav način, izražava, upotrebljava fašisoidne ideje u argumentaciji svog ponašanja.

Molim vas da kontrolišete terminologiju kojom se koristite.

Moram da kažem još nešto – dela pokazuju motive.
To što je na čelo Informativne agencije postavljen gospodin koji je najčešće prozivan od strane zaštićenih svedoka poruka je prema onima koji treba protiv njega da svedoče. To je poruka protiv onih koji treba da pokažu političku motivisanost ovog događaja.
Pokušava se zastrašivanje zaštićenih svedoka na taj način što se o njihovoj bezbednosti stara osoba koja je najviše prozivana u ovom krivičnom postupku. To pokazuje i povlačenje optužnica upravo u ovim političkim promenama koje su nastale na vrhu izvršne vlasti. Povučene su optužnice upravo protiv onih koji su najviše prozivani i najviše umešani u ovaj atentat. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Istorija će suditi, gospodine Petroviću, slugama NATO agresora.

Recite mi samo koji član?

Član 100.

Član 100?

Da, član 100, gospodin je nazvao SRS slugama gospodina Slobodana Miloševića i režima Slobodana Miloševića. Srpski radikali su samo sluge svog naroda (aplauz), za razliku od vas gospodine Petroviću i vaših stranačkih funkcionera, i vaše stranačke ideologije, koji su služili i služe onima koji su bombardovali Srbiju.
Kada je reč o temi koju ste započeli, na osnovu koje ste pokušali da uvredite članove SRS, mi niti padamo u vatru, niti vi možete da nas uvredite. Ovo što govorimo, govorimo zarad javnosti, zarad Poslovnika koji smo izglasali, a ne zato što bi neko poput vas mogao da uvredi nekog srpskog radikala.
Mi smo časno i pošteno učestvovali u vlasti. U to vreme, ja sam bila zamenik ministra pravde i u to vreme, gospodine Petroviću, nije moglo da se desi ono što se desilo danas, jer smo ovde danas razrešili sudijske funkcije gospođu Veru Stamenković, predsednika Okružnog suda u Nišu. A tu gospođu ste vi postavili za predsednika suda 2002. godine, a u toj godini je već bila u obavezi da obavesti Ministarstvo da stiče u toku te godine pravo na penziju - pa je onda taj zahtev stigao kod gospodina Hibera, koji je u to vreme bio predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, pa je gospodin Hiber to čuvao, verovatno je imao fijoku, i sadašnji Odbor za pravosuđe i upravu je zatražio od Administrativnog odbora i od sekretara Skupštine da se ispita kako je taj predmet mogao biti arhiviran, a da se o njemu nije raspravljalo.
Samo da vidite kako funkcioniše poslanička grupa SRS, ja sam malopre kada sam govorila, rekla da još nisu stigle presude Vrhovnog suda koje se odnose na vraćanje na posao sudija za prekršaje, i evo, od tada do sada stigle su presude i dobila sam primerak te presude i sada imam pitanje za sadašnjeg ministra gospodina Stojkovića. Ova presuda je doneta 31. marta 2004. godine i jedan broj sudija koje je Vrhovni sud vratio na posao, Vlada Srbije nije vratila, a imala je obavezu po ovoj presudi?!
Volela bih, gospodine ministre, da nam objasnite šta se desilo, zašto svi ljudi nisu vraćeni na posao, u čemu je problem. Ukoliko ne dobijemo danas od vas odgovor, tražićemo to od Odbora za pravosuđe i upravu da se to ispita i da se ustanovi, zbog čega različiti aršini za iste ljude po istom osnovu? Ko ne poštuje odluku Vrhovnog suda Srbije?