Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram i ja da se osvrnem na prethodnog govornika koji je rekao da je ovaj set zakona predložila poslanička grupa DSS-a. Jeste, ali je taj set zakona unakažen i unazađen izmenama iz 2002. i 2003. godine. Upravo o tome se radi, da 2001. godine, kada je taj set zakona podnet, iz Evrope je dobijeno pozitivno mišljenje, da je to pozitivan korak ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Međutim, 2003. godine gospodin Džefri Baret, šef Beogradske kancelarije Evropske komisije nam donosi izveštaj gde se debelim crvenim flomasterom podvlači da je nezavisnost sudstva ugrožena do krajnje mere.
Kao članu Narodne demokratske stranke, meni je ideal nezavisno sudstvo, ne kao deo političkog programa, već i delom, zato što bez nezavisnog sudstva nema te grane vlasti koja je neophodna za funkcionisanje čitavog sistema.
Bili smo svedoci urušavanja sudstva prethodne dve godine. Međutim, ono što je tužilaštvo doživelo, to je ispod svake mere koju su ti ljudi u tužilaštvu mogli podneti. Kada se samo setim toga da su polagali zakletvu pred predsednikom Vlade, pred članom DS Zoranom Živkovićem, to je dovoljan razlog za toliko poniženje samih tužilaca.
Bili smo svedoci da su se sudije birale bez radnog iskustva iz oblasti pravosuđa, bili smo svedoci da su se tužioci birali bez iskustva u tužilaštvu, bili smo svedoci biranja predsednika sudova i ministar je pomenuo jednog od tih, predsednika Opštinskog suda u Obrednovcu, momka koji je bio advokat tek godinu - godinu i nešto dana, postao predsednik suda. Bili smo svedoci da je izvestan broj sudija Vrhovnog suda imao put stručnog saradnika iz Ministarstva pravde, preko advokature, do sudija Vrhovnog suda. Imali smo još jedan takav primer, advokata iz Sremske Mitrovice, koji je takođe postao sudija Vrhovnog suda.
Međutim, najeklatantniji primer iznela je moja koleginica Milica Gavrilović, a to je da je sekretar Ministarstva pravde, Bruno Vekarić, koji je postao zamenik okružnog tužioca, naravno ne radeći ni dan u tužilaštvu, preskačući stepenicu koju tužioci moraju da odrađuju godinama, 8, 10 ili 15 godina da bi postali okružni tužioci, taj gospodin postaje zamenik okružnog tužioca i pri tom postaje portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Naravno, prinadležnosti su ogromne. Međutim, kada smo već kod tog gospodina, nikako ne mogu da ne spomenem salve napada na stav koji je iznet u javnosti - da se prestane sa korišćenjem termina "specijalni sud", već se insistira da se radi o "posebnim odeljenjima Okružnog suda u Beogradu" i "posebnim odeljenjima okružnih tužilaštava u Beogradu".
Ono što mi imamo kao zloupotrebu jednog sudskog procesa od strane članova DS, koji su izgubili većinu u sopstvenoj stranci, upravo je najveća povreda samog tog procesa koji se odvija pred "posebnim odeljenjem Okružnog suda". Danas smo bili svedoci zloupotreba ove govornice i zamene teza od strane poslanike Boška Ristića, dokazanog poštovaoca odluka Ustvnog suda, jer je ušao u istoriju kao jedini predsednik Administrativnog odbora koji nije ispoštovao odluku Ustavnog suda.
Sada se pitam, pošto gospodin Boško Ristić već duže vreme izlazi za ovu govornicu i brani gospođu Stamenković, zašto je razrešena na ovaj način na koji je razrešena danas, neka nam kaže u čemu je problem, a mi znamo o čemu se tu radi. Znamo da je na njegovo insistiranje i na insistiranje gospodina Živkovića izabrana za predsednika Okružnog suda, a po našim informacijama znamo i šta se radilo u tom okružnom sudu. To što se radilo u tom sudu utvrdiće nadležni organi.
Ono što se ovim setom pravosudnih zakona predlaže, zadržaću se samo na tome, da ne oduzimam drugim poslanicima vreme, na ključnim tačkama. Ključni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru sudija, to je uvođenje nadzornog odbora. Samom sudu, samom Vrhovnom sudu se ostavlja da vrši kontrolu rada sudija nižih sudova. Ako nešto ima jače i demokratičnije od ovoga, neka to poslanici iznesu, neka kažu da ovo nije dobro. Mislim da bi naša poslanička grupa i ministar to usvojili kao pravi argument.
Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, ono što je ključno jeste da se pooštravaju uslovi za izbor za nosioca javnotužilačke funkcije i za zamenike javnotužilačke funkcije. To smo više puta podvukli, da je uvredljivo da je toliko malo iskustva potrebno za izbor na javnotužilačku funkciju.
Kod trećeg zakona koji uređuje Visoki savet pravosuđa, samo bih podvukao dve stvari koje su jako bitne, po meni, a to je, da će Visoki savet pravosuđa sada raditi u dva sastava, a to su uži sastav i prošireni sastav.
Apsolutno je argumentovana činjenica da u užem sastavu radi onda kada je na dnevom redu Visokog saveta pravosuđa pitanje iz oblasti sudova, a kada je u pitanju oblast tužilaštva, radi taj uži sastav. Naravno, ona odredba koja isključuje Republičkog javnog tužioca i ministra pravde, kada Visoki savet pravosuđa radi u proširenom sastavu.
Gospodo, ovo je samo jedan od koraka ka izgradnji nezavisnog pravosuđa. Ako je intencija svih nas ulazak u Evropu i ako je intencija svih nas da ispoštujemo standarde koje traži Evropa od nas, pozivam vas da glasate za ovaj set pravosudnih zakona. Očekujem i od naše poslaničke većine da, nakon usvajanja novog ustava, imamo jedan novi reformski set pravosudnih zakona koji će na jedan duži period urediti ovu oblast.

Replika, gospodin Ristić, pa ministar pravde, gospodin Stojković.

 Mislim da nije potrebno da objašnjavam razloge za repliku. Samo želim sa ove govornice da podsetim poslanike da su prvi mandati, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, oduzeti u vreme kada je gospodin Jočić bio predsednik Administrativnog odbora! Prvo rešenje o oduzimanju mandata je potpisao gospodin Jočić, kao potpredsednik. Prve mandate je on uzeo i to je tada bilo i legalno i legitimno.
Moram da podsetim narodne poslanike da je Ustavni sud potvrdio da su odluke Administrativnog odbora u skladu sa zakonom, ali da zakon nije bio u skladu sa evropskim merilima. Prema tome, sve su odluke bile donete zakonito. Kako je Jočić glasao, ne znam, ali znam da ste vi učestvovali u dogovorima na DOS-u i da ste na predsedništvu DOS-a glasali da se njima oduzmu mandati. Prema tome, to je tako i tvrdim da je tako.
Što se tiče primedbe šta se sve dešavalo u Okružnom sudu u Nišu, voleo bih da neko objektivno razmotri šta se tamo dešava, jer je to sud koji je najviše popravio svoj rejting u broju presuđenih predmeta i drastično smanjio broj ukinutih. To ćete videti iz statistike, pa uporedite neke druge okružne sudove i doći ćete do rezultata.
Gospođa Verica Stamenković je izuzetno hrabra, kvalitetan sudija, koja je svoj radni vek privela kraju. Mislim da je besmisleno više da prozivamo te ljude koji su u pravosuđu proveli svoj radni vek. Više ni ja neću prozivati druge, jer smatram da je to više izgubilo svaki smisao.
Inače, koristim priliku da gospodina ministra pozovem u petak u 18,00 časova u paviljon "Veljković", gde će se okupiti "šestorica" koji su bili osuđeni u ovim procesima u kojima je on učestvovao. Možda će to biti ruka pomirenja i možda će ove primedbe koje je kolega iz DSS-a rekao, da su "tikve procvetale", da više nisu "vunena vremena", zaista da stavimo tačku na to.

Hvala što ste stavili tačku.
Reč ima ministar Stojković.

Poštovani poslanici, obratiću vam se samo da bih dao odgovore na pojedina pitanja koja su meni postavljena. Zaista, ova govornica ne služi za lična prozivanja, jer se ja držim onog starog pravila da, kada se propusti osam godina domaćeg vaspitanja, tu više ne može ništa da se pomogne. Daću odgovore na ono za šta sam ovde i došao.
Gospodin Marković je stavio primedbu da se ovim zakonima neće ubrzati postupci kod sudova. Neće, jer se i ne radi o zakonima kojima se postupci ubrzavaju. Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku i izvršni postupci se rade. Formirane su radne grupe i oni su u završnim fazama. Mislim da će već u maju biti pred Skupštinom, tako da očekujem da će tim zakonima i zakonima kojima se reducira materija koju rade sudovi, postići se ubrzanje postupka, odnosno sudije će biti manje opterećeni određenim predmetima, koji ionako nisu de facto nadležnost sudova, a s druge strane, pojednostavljenje postupka će im omogućiti brži rad po istim.
Što se tiče pitanja mogućnosti ministra da pokreće inicijativu za eventualna razrešenja sudija, mislim da pozivanje na Odbor Skupštine ne stoji. Odbor Skupštine nema nadzornu funkciju nad sudovima da bi mogao da primeni meru, eventualno i stavi predlog, ako nađe nešto da je loše, da eventualno sudija snosi odgovornost za loše postupanje. Ono što je za mene bitno ovde da ukažem, ministar i Ministarstvo ima pravo tzv. nadzora nad radom sudova. Kad uoči propuste i slabosti, on ima pravo da pokrene određen postupak. Ali, svaku odluku o sudijama i tužiocima donosi Visoki savet pravosuđa, odnosno Personalno veće, tako da ministar nema mogućnosti da odlučuje.
Što se tiče diskusije poslanika Milana Stevovića, moram da priznam da je ovo jako zanimljiva diskusija. Radi se o jednom novom konceptu i modelu koji, po meni, kad dođe do rada na novom ustavu, možda treba da nađe odgovarajuće rešenje u tom ustavu. Jedino mislim da ne mogu da se složim sa njegovim objašnjenjem po pitanju dvostepenosti u pokretanju postupka za sudije i tužioce. Ako bi izjednačili u tim varijanatama, dobili bismo, a to se ponavlja i kasnije kod drugih, dobili bismo tzv. četvrtu vlast.
Tužioci nisu četvrta vlast. Ustav predviđa samo tri: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mi smo tužioce podveli pod kapu Visokog saveta pravosuđa, ne bi li ih zaštitili od zloupotreba izvršne vlasti. Inače, oni su daleko bliži izvršnoj vlasti, oni u normalnoj situaciji imaće i te kako odnos sa izvršnom vlašću, jer se radi o jednom organu specifično izvršne vlasti koji služi za progon koji mu je dat u skladu sa Ustavom i zakonom. Mislim da ne treba to izjednačavati, jer dobili bi četvrtu vlast. Ta četvrta valst nije predviđena po Ustavu.
Postavljeno je pitanje oko plata. Mislim da sam na to dao objašnjenje. Odluke su donete. Izmenjen je zakon. Vi ste učestvovali u tome i koliko se sećam, skoro jednoglasno. Na osnovu toga donete su uredbe i povećane su plate za 20% svima, i to iz sudskih taksi. Što se tiče sudova, i to je bilo pitanje, obezbedili smo sredstva da prvi put sudovi, sudije i tužioci dobiju plate u skladu sa Zakonom o sudijama, a ne po uredbi koja je ranije važila, a to je, negde, oko 15%. Ne mogu da vam kažem tačno u procenat, ali otprilike toliko. Znači, dvadesetak i 15%, a eventualna kasnija povećanja zavisiće od naplatne takse. Ako bi taksa bila naplaćena bolje, a koliko znam, bilo je prošle godine 2.900.000.000 dinara, a polovina je 1.400.000.000, a to je sa 53% naplate, ako se naplati 80% mislim da bi moglo zaposlenima da se podigne još za 20% i eventualno sudijama određeni dodaci.
Takođe, želim da ukažem na član 78. Stavljen je predlog da se ukine iz jednostavnog razloga. U jednom zakonu gde postoje opšti razlozi koji važe za sve i osnovni principi koji važe za sve sudije i tužioce za razrešenje, ne treba uvoditi posebni. Ovaj član 78a, mislim da je dosta izrabljen. Nažalost, možda je doveo i do jedne loše situacije. Veliki broj ljudi koji je učestvovao u tim postupcima, kako vi kažete izbornih krađa, danas je van sudova, ali je donelo taj strah i do odlaska jednog većeg broja dobrih sudija i sudovi su jako osiromašeni. Ovaj član postaje potpuno besmislen, nema ljudi na koje bi mogao da se primeni. Iz tih razloga, predložili smo da se ukine.
Poslednja konstatacija - da ovi zakoni dovode u tešku situaciju pravosuđe. Moram da skrenem pažnju, jer se očigledno ovde radi o zameni teza. Zakoni iz 2001. godine bili su pomak u nezavisnosti pravosuđa. One izmene iz 2002. godine, gde je Ustavni sud morao hitno da reaguje privremenim merama da bi stopirao jednu katastrofalnu promenu i izmene 2003. godine, dovele su pravosuđe u ovu jezivu i tešku situaciju. Ovim izmenama sada, koje mi predlažemo, gledamo da otklonimo te posledice i da vratimo na početno stanje sa određenim poboljšanjima. Tu leži ono objašnjenje, zašto za Visoki savet treba da se bira ponovo onaj pozivni sastav, jer se dodaju još neke nove funkcije i uvodi se pitanje tužilaca. Automatski mora da se promeni sastav.
Jedino što želim da kažem, a vidim da su to poslanici iz SPS-a i shvatili. Ako bi izjednačili ova četiri tužioca, došli bismo u situaciju da kažemo da imamo četvrtu vlast, jer kada se rešava o tužiocima, stalni sastav imamo četiri člana, a tužioci pet i oni bi sami o sebi odlučivali kao posebna vlast. Zato nije smelo da se dozvoli i zato može da bude samo dva tužioca i sa tužiocem u stalnom sastavu to je tri - dovoljan broj koji može da odlučuje na odluke Saveta, ali nikako da prelazi taj broj, jer dobili bismo četvrtu vlast koja ne postoji po Ustavu.
Nadam se da sam dao objašnjenje na osnovne i bitne stvari koje su ovde postavljene kao pitanje. Ako bude trebalo, u nastavku sednice daću i druga objašnjenja. Hvala vam.

Hvala.
Replika, gospodin Proroković, na prethodno izlaganje. Izvolite.

Neću da repliciram, zato što gospodin Boško Ristić nije trenutno tu. Samo bih želeo da dam jedan mali demanti. Naime, DSS nikada na sednicama Administrativnog odbora nije glasa ni za čije oduzimanje mandata. To što je gospodin Dragan Jočić, kao zamenik predsednika Administrativnog odbora, morao da potpiše odluku koju su većinom glasova doneli poslanici DOS-a i poslanici partije Branislava Ivkovića jeste u skladu sa zakonom, jer to što je neko predsednik ili zamenik predsednika odbora ne oslobađa ga od obaveze da mora da potpiše odluku odbora.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 94, a i približilo se vreme kraja radnog vremena, prekidam rad Narodne skupštine.
Nastavljamo sutra u 10,00 sati. Hvala i prijatno.