Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je prioritet dala predlozima ovih zakona. Očekivali smo da će Vlada Republike Srbije kao prioritet imati neki od zakona iz oblasti poljoprivrede, jer je to prioritetno pitanje u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi u oblasti pravosuđa i propisa i zakona od 2000. godine do danas imamo inflaciju zakona i propisa. Ono što je karakteristično zapaziti kod prethodne Vlade, a i sadašnje, niko neće da ostavi po strani i da digne ruke od pravde, jer je pravda jedan vrlo važan instrument jedna poluga vlasti sa kojom se, u svakom slučaju, treba poslužiti ili na nju, u svakom slučaju, računati.
Dame i gospodo narodni poslanici, neki koji ovde kritikuju i optužuju vreme Josipa Broza ili Slobodana Miloševića, moram reći da su neki u svojim kućama držali njihove slike ko' ikone i gledali kao kućne ljubimce, a danas ih oni naveliko kritikuju.
Moram reći da oni koji ocenjuju da je stanje u pravosuđu od 2000. godine naovamo bolje nego što je bilo ranije, po mom mišljenju, to nije tačno, jer za to postoje brojni dokazi koji mogu demantovati takve tvrdnje ljudi koji nisu govorili u stvari u prilog pravosuđa, jer su govorili da je bilo najgore stanje u pravosuđu do 2000. godine. Ne bi se moglo reći, a i ja se sa tim nikada ne mogu složiti, zbog toga što ljudi koji su radili u pravosuđu, postavljani su na određene funkcije u pravosudnim organima, dakle, od opštinskog suda do Vrhovnog suda, a isto tako važilo je i za ljude koji su obavljali tužilačku funkciju. Vidi se i po tome, narodni poslanik SRS-a Vjerica Radeta, pomenula je Leposavu Karamarković koja je smenjena, a u svojoj izjavi rekla je da nije želela da podlegne pritiscima politike i pojedinih centara moći i zbog toga je želela da časno iz pravosuđa ode, kao što je to i učinila.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je od 2000. godine naovamo bilo dosta vremena da se donese jedan sistemski zakon, sveobuhvatan, a ne raditi dopune i izmene, jer se samo na taj način može rešiti pitanje u pravosuđu i pravosuđe unaprediti.
Ne slažem se takođe da treba dati ocenu da je svugde kriminal i korupcija u pravosuđu, jer tamo rade časni ljudi. Ako ima izuzetaka, u svakom slučaju zna se kako treba postupiti. Ako pođete od toga kako se biraju sudije, u svakom slučaju ne možemo biti zadovoljni i ne možemo dati podršku da će ocenu o stručnosti, o moralnosti i dostojnosti moći da privatnik da koji drži samostalnu radnju ili neko malo privatno preduzeće u kome je taj kandidat koji je konkurisao za sudiju ili tužioca kvalifikovan, stručan i dostojan.
Slažem se da sudovi moraju i treba da daju poslednju reč i da kolegijum sudova, opštih sednica od opštinskog do Vrhovnog suda, tako isto od opštinskog do Republičkog tužilaštva treba da daju ocenu o stručnosti kandidata koji konkurišu da rade u pravosudnim organima.
Kada je u pitanju vreme provedeno na pravnim poslovima pre nego što bude kandidat izabran, ne može se prihvatiti stanovište da se za sudiju bira kandidat koji je proveo dve ili četiri godine na pravnim poslovima za predsednika suda, zatim za opštinskog, okružnog i Vrhovnog suda. Podsetiću ja vas, dame i gospodo poslanici, da se u Engleskoj, kao kolevci pravde, sudija postaje u 50-toj godini. To nije slučajno.
Što se tiče razrešenja, opet moram reći da i tu nije pitanje dovoljno razrešeno do kraja, niti je dovoljno unapređeno. Ne može više njih, institucija ili organa, da daje predloge i da smenjuje, ako je potrebno to treba da radi jedan organ, na predlog jednog organa.
U svakom slučaju nije preporučljivo da njih pet ili četiri imaju pravo da predlažu razrešenje, a da se narodnim poslanicima ne dostavi obrazloženje zbog čega koga smeniti. Za svakog toga, koji treba da bude smenjen, pred narodne poslanike mora da dođe materijal, obrazložen, zbog čega se traži njegovo razrešenje.
Prethodna vlast eto, smenila je Miodraga Malog, koji je inače čuveni i vrsni stručnjak i pravnik, bio okružni tužilac u Novom Sadu. Odmah po preuzimanju vlasti 2000. godine on je razrešen dužnosti zbog nestručnosti, a njegov pripravnik sa tri, četiri ili pet godina postaje visoki funkcioner u pravosudnim organima. To je apsolutno neprihvatljivo i mi smatramo da je u oblasti pravosuđa potrebno unaprediti pravosuđe utoliko što se u pravosuđe moraju birati stručni ljudi, ljudi koji su provereni, ljudi koji će da dele pravdu, a koji neće padati pod uticaj politike i ekonomske moći pojedinaca. To je veoma opasno za pravosuđe, što dalje.
Kada je bio Nikola Pašić predsednik vlade, pozvao je ministra pravde u kabinet i pitao ga - da li si se ti interesovao za jedan predmet u sudu za nekog tvog rođaka? Kaže - jesam pitao, kada će biti okončan, vodi se malo poodavno? Nikola Pašić mu reče - gospodine ministre, izvolite u vaš kabinet, napišite ostavku da vas politički ne diskreditujemo na vladi i u javnosti.
Dakle, što dalje izvršna vlast mora biti od pravosuđa. Zbog toga ne mogu ni prihvatiti stanovište da je građanima Srbije garantovana i pružena bezbednost za vreme akcije "Sablja". Ko to može prihvatiti, ako je 12.000 ljudi privedeno, uhapšeno, zadržano bez prava na odbranu po Ustavu i Zakoniku o krivičnom postupku?! To je radila Vlada. Vladine odluke su bile odlučujuće. Kako možemo prihvatiti takvu ocenu i takvu pohvalu da su u to vreme jedino građani Republike Srbije bili bezbedni i mirni?
Ne, naprotiv na kugli zemaljskoj građani nijedne države nisu doživeli torturu i teror, kao što su građani Republike Srbije za vreme akcije "Sablja". Zato akciju "Sablja" treba staviti na dnevni red i da se osnuje anketni odbor, koji će utvrditi ko je izdavao naređenja iz centra moći, ko je davao, i pretio, naloge sudijama i tužiocima, zbog toga mogli ste da vidite, dame i gospodo narodni poslanici, da otvorite i pivsku flašu u toku dana, mogli ste da vidite predstavnika Vlade koji preti sudijama i tužiocima i zastrašuje javnost i građane u Republici Srbiji.
Ne možemo to prihvatiti nikako. To je najgore zlo što je zadesilo Republiku Srbiju od oktobarskih promena do današnjeg dana i niko nemojte da se time hvali, jer je to najveća bruka.
Ko kaže da je to bilo podržano od strane međunarodnih organizacija, institucija? To nije tačno!
Upozorenja su bila ozbiljna i zahtevi su bili upravo iz Evrope i drugih zemalja da se akcija "Sablja" obustavi i da se prevede sve u redovno stanje. Zato SRS ne može prihvatiti ovaj predlog. Ovo su samo delimčne kozmetičke promene - bez jednog celovitog kompletnog zakonodavstva u oblasti pravosuđa ne može se govoriti da mi unapređujemo pravosuđe. Zbog toga kažem još jednom, srpski radikali nisu prihvatili ni one predloge koji su bili ranije, dakle, 2001, 2002, 2003, a i sada ne možemo prihvatiti, zaista, ove predloge koji se daju. Zatim bih na kraju rekao, ne bi bilo dobro da se javni tužioci postavljaju na neodređeno vreme, dakle doživotno, a da se zamenici javnih tužilaca od opštinskog do Republičkog biraju na osam godina. To je reizbor. Upravo se vraćamo unazad, u ono vreme kada je trajao reizbor.
Prema tome, treba učiniti jednakost svih građana pred zakonom, a i u toku postupanja. Dakle, optužnice u najvećem delu, 99% zastupaju zamenici javnih tužilaca, od opštinskog do Republičkog tužilaštva. Zbog toga tu razliku ne treba praviti. Zašto? Nemaju pravnu sigurnost zamenici tužilaca po ovom predlogu, ni u kom slučaju, a pravnu sigurnost imaju tužioci i sudije. Ja smatram da u tom delu nikako ne treba praviti razliku, jer su oni pravosudni funkcioneri, bira ih parlament i oni treba da imaju ista prava i obaveze. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Boško Ristić. Želite reč po Poslovniku? Povreda Poslovnika. Recite mi koji član.

Poštovana predsedavajuća.

Recite mi koji član.

Član 82.

Član 82, samo malo. Koji stav? Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika član 82. stav 2. da je za raspravu potreban jedna trećina poslanika prisutnih u sali, a s obzirom na to da se radi o veoma važnoj temi, a to je pitanje samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa, očekujem da utvrdite kvorum.

Narodni poslanik Boško Ristić je izrazio sumnju postojanja kvoruma za rad. Molim vas da utvrdimo kvorum. Izvolite.
Molim službu da prebroji narodne poslanike.
(Glasovi: Beže radikali, aplauz.)
Pošto imamo kvorum za rad nastavljamo. Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović, a posle njega Milan Marković.

Dame i gospodo poslanici, bilo bi dobro da bude kvoruma, prvi put se javljam za reč. Čuli ste stav SPS-a, da ćemo podržati predložene zakone zato što oni čine dobru osnovu za suštinsku podelu vlasti na zakonodavu, sudsku i izvršnu.
Oni čine i promene u onom delu promena zakona iz 2001, 2002. i 2003. godine, kada je izvršna vlast imala dominantnu ulogu u pravosudnim organima, pre svega u položaju sudija i tužilaca i u perosnalnim rešenjima.
Imam dve suštinske primedbe, i to, kod zakona o tužiocima. Smatram da je neophodno izjednačiti stalnost funkcije tužioca i zamenika tužioca. Oni obavljaju isti posao, mada predlagač zakona kaže da zamenik tužioca nije ustavna kategorija, ali on crpi izvorno pravo od imenovanog, odnosno izabranog tužioca, radi isti posao, i treba ga bar u tom procesu izjednačiti sa sudijama i tužiocem.
Kod zakona o sudijama postoji bojazan da će nadzorni odbor pomalo da ugrozi samostalnost suda jer se upušta u meritorno odlučivanje kod sudija što se tiče stručnosti, a s obzirom na to da postoji višestepenost kod sudova, kod odlučivanja, pravo na žalbu, pravo na povraćaj u pređašnje stanje, pravo na ocenu zakonitosti, smatramo da treba ograničiti pravo nadzornog odbora kada se radi o stručnosti, savesnosti i nesavesnosti u radu, jer pomalo ponovo zadire u jednu suštinsku nezavisnost suda, mada sudovi i sudije ne mogu biti trajno i apsolutno nezavisni.
Dobro je u ovom predlogu što se najzad ukida ovo veće za sudijsku upravu. To znači da se zakonom na kraju ukida i Batić, koji je žario i palio ove tri godine u oblasti pravosuđa.
S obzirom na to da dolazim iz jedne male sredine, kao što je Leskovac, da ne pričam o tome koliko je sud izgubio dostojanstvo ili poslenici u pravosudnim organima, u onih prethodnih 10 godina, reći ću samo da su sudije, svi poslenici u pravosuđu, izgubili dostojanstvo upravo u poslednje tri godine.
Na primerima iz mog kraja to ću i potkrepiti. U vreme primene zakona iz 2001. godine, izmene do 2000. godine i 2003. godine, u Leskovcu su razrešena dva zamenika okružnih tužilaštva, verovatno samo zato što su bili članovi RIK-a, i nikakva druga odgovornost nije utvrđena, ni stručnost, ni nestručnost, ni nedisciplina, ni broj izvršenih predmeta. Za to vreme potpredsednik te RIK biva unapređen od sudije opštinskog suda, izabran za načelnika MUP-a u Leskovcu.
U isto vreme razrešavaju dvojicu opštinskih sudija. Jednog, samo zato što je sin predsednika okružnog odbora JUL-a, u ono vreme. Razrešavaju predsednika Republičkog veća za prekršaje, samo zato što je postupao u jednom predmetu po tužbi lokalnog radija Leskovca, po Zakonu o informisanju. Zato je razrešen i kada je dobio presudu da se vrati na posao, onda su mu izmislili krivično delo, čoveka uhapsili, utvrdili pritvor na 30 dana, i s obzirom na to da ništa nisu mogli da nađu pustili su ga posle 10 dana, i sada je čovek bez posla.
Ovde se upravo govori i jadikuje nad pravima onih koji će biti ponovo reizabrani, odnosno razmatra se njihov reizbor ili reimenovanje, a nigde se ne pominju ljudi koji su nezakonito, u tom postupku, smenjeni i na njihova mesta došli drugi.
Da li se mogu u isti pravni status, faktički status, staviti i ti ljudi, imajući u vidu da su odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona poništene sudskom odlukom, odnosno odlukom Ustavnog suda, da li mogu da dođu u isti položaj kao i oni koji će biti ponovo na reizboru.
Ovde se govorilo i o velikoj efikasnosti i ažurnosti, o stručnom radu pravosudnih organa. Izvinjavam se što ću za ovom govornicom reći, pošto nisam imao prilike da to kažem za nekom drugom govornicom, mediji su bili zatvoreni. Veličali su ovde neki poslanici iz bivšeg DOS-a 5. oktobar, kao i postupanje sudova i svih pravosudnih organa posle tog datuma.
Gospodo poslanici, te noći je u Leskovcu paljena moja kuća, dok je ovde paljena Savezna skupština. Od tog dana, iako je televizija prenosila to paljenje kuća, kod opštinskog tužilaštva u Leskovcu, zato što je tužilac postavljen po volji DOS-a, predmet stoji i dalje sa – NN izvršilac, a nema čoveka u Leskovcu koji ne zna ko je tog dana učestvovao u paljenju kuća!
Posle toga pokrenut je postupak i u građanskoj parnici, za utvrđivanje štete i naknade štete. I dalje je kod predsednika opštinskog suda, gospodina Jankovića, koji je član Demokratske stranke, kao takav imenovan, devet meseci tužba, neraspoređena kod sudećeg sudije. To je efikasnost, to je ažurnost i to je političko postupanje lokalnih organa u oblasti pravosuđa. Zato će i poslanička grupa SPS-a glasati za predloge ovih zakona, jer čine dobru osnovu za odvajanje sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, a istovremeno čine i da se izvrši depolitizacija u pravosuđu.
Upravo za poslednje tri godine najveći prebeg ljudi u pravosuđu je bio u političkim strankama koje su bile na vlasti. Sada je u pravosuđu najviše članova Batićeve stranke, DHS-a u Leskovcu.

Reč ima ministar Zoran Stojković.
(Poslanik SRS-a traži reč, po Poslovniku.)
Dobićete reč i po Poslovniku.
Na osnovu člana 89. stav 2. predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata, dobija reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja rasprave.
Reč ima ministar u Vladi, gospodon Stojković.