Narodni poslanik Boško Ristić. Želite reč po Poslovniku? Povreda Poslovnika. Recite mi koji član.

Poštovana predsedavajuća.

Recite mi koji član.

Član 82.

Član 82, samo malo. Koji stav? Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika član 82. stav 2. da je za raspravu potreban jedna trećina poslanika prisutnih u sali, a s obzirom na to da se radi o veoma važnoj temi, a to je pitanje samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa, očekujem da utvrdite kvorum.

Narodni poslanik Boško Ristić je izrazio sumnju postojanja kvoruma za rad. Molim vas da utvrdimo kvorum. Izvolite.
Molim službu da prebroji narodne poslanike.
(Glasovi: Beže radikali, aplauz.)
Pošto imamo kvorum za rad nastavljamo. Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović, a posle njega Milan Marković.

Dame i gospodo poslanici, bilo bi dobro da bude kvoruma, prvi put se javljam za reč. Čuli ste stav SPS-a, da ćemo podržati predložene zakone zato što oni čine dobru osnovu za suštinsku podelu vlasti na zakonodavu, sudsku i izvršnu.
Oni čine i promene u onom delu promena zakona iz 2001, 2002. i 2003. godine, kada je izvršna vlast imala dominantnu ulogu u pravosudnim organima, pre svega u položaju sudija i tužilaca i u perosnalnim rešenjima.
Imam dve suštinske primedbe, i to, kod zakona o tužiocima. Smatram da je neophodno izjednačiti stalnost funkcije tužioca i zamenika tužioca. Oni obavljaju isti posao, mada predlagač zakona kaže da zamenik tužioca nije ustavna kategorija, ali on crpi izvorno pravo od imenovanog, odnosno izabranog tužioca, radi isti posao, i treba ga bar u tom procesu izjednačiti sa sudijama i tužiocem.
Kod zakona o sudijama postoji bojazan da će nadzorni odbor pomalo da ugrozi samostalnost suda jer se upušta u meritorno odlučivanje kod sudija što se tiče stručnosti, a s obzirom na to da postoji višestepenost kod sudova, kod odlučivanja, pravo na žalbu, pravo na povraćaj u pređašnje stanje, pravo na ocenu zakonitosti, smatramo da treba ograničiti pravo nadzornog odbora kada se radi o stručnosti, savesnosti i nesavesnosti u radu, jer pomalo ponovo zadire u jednu suštinsku nezavisnost suda, mada sudovi i sudije ne mogu biti trajno i apsolutno nezavisni.
Dobro je u ovom predlogu što se najzad ukida ovo veće za sudijsku upravu. To znači da se zakonom na kraju ukida i Batić, koji je žario i palio ove tri godine u oblasti pravosuđa.
S obzirom na to da dolazim iz jedne male sredine, kao što je Leskovac, da ne pričam o tome koliko je sud izgubio dostojanstvo ili poslenici u pravosudnim organima, u onih prethodnih 10 godina, reći ću samo da su sudije, svi poslenici u pravosuđu, izgubili dostojanstvo upravo u poslednje tri godine.
Na primerima iz mog kraja to ću i potkrepiti. U vreme primene zakona iz 2001. godine, izmene do 2000. godine i 2003. godine, u Leskovcu su razrešena dva zamenika okružnih tužilaštva, verovatno samo zato što su bili članovi RIK-a, i nikakva druga odgovornost nije utvrđena, ni stručnost, ni nestručnost, ni nedisciplina, ni broj izvršenih predmeta. Za to vreme potpredsednik te RIK biva unapređen od sudije opštinskog suda, izabran za načelnika MUP-a u Leskovcu.
U isto vreme razrešavaju dvojicu opštinskih sudija. Jednog, samo zato što je sin predsednika okružnog odbora JUL-a, u ono vreme. Razrešavaju predsednika Republičkog veća za prekršaje, samo zato što je postupao u jednom predmetu po tužbi lokalnog radija Leskovca, po Zakonu o informisanju. Zato je razrešen i kada je dobio presudu da se vrati na posao, onda su mu izmislili krivično delo, čoveka uhapsili, utvrdili pritvor na 30 dana, i s obzirom na to da ništa nisu mogli da nađu pustili su ga posle 10 dana, i sada je čovek bez posla.
Ovde se upravo govori i jadikuje nad pravima onih koji će biti ponovo reizabrani, odnosno razmatra se njihov reizbor ili reimenovanje, a nigde se ne pominju ljudi koji su nezakonito, u tom postupku, smenjeni i na njihova mesta došli drugi.
Da li se mogu u isti pravni status, faktički status, staviti i ti ljudi, imajući u vidu da su odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona poništene sudskom odlukom, odnosno odlukom Ustavnog suda, da li mogu da dođu u isti položaj kao i oni koji će biti ponovo na reizboru.
Ovde se govorilo i o velikoj efikasnosti i ažurnosti, o stručnom radu pravosudnih organa. Izvinjavam se što ću za ovom govornicom reći, pošto nisam imao prilike da to kažem za nekom drugom govornicom, mediji su bili zatvoreni. Veličali su ovde neki poslanici iz bivšeg DOS-a 5. oktobar, kao i postupanje sudova i svih pravosudnih organa posle tog datuma.
Gospodo poslanici, te noći je u Leskovcu paljena moja kuća, dok je ovde paljena Savezna skupština. Od tog dana, iako je televizija prenosila to paljenje kuća, kod opštinskog tužilaštva u Leskovcu, zato što je tužilac postavljen po volji DOS-a, predmet stoji i dalje sa – NN izvršilac, a nema čoveka u Leskovcu koji ne zna ko je tog dana učestvovao u paljenju kuća!
Posle toga pokrenut je postupak i u građanskoj parnici, za utvrđivanje štete i naknade štete. I dalje je kod predsednika opštinskog suda, gospodina Jankovića, koji je član Demokratske stranke, kao takav imenovan, devet meseci tužba, neraspoređena kod sudećeg sudije. To je efikasnost, to je ažurnost i to je političko postupanje lokalnih organa u oblasti pravosuđa. Zato će i poslanička grupa SPS-a glasati za predloge ovih zakona, jer čine dobru osnovu za odvajanje sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, a istovremeno čine i da se izvrši depolitizacija u pravosuđu.
Upravo za poslednje tri godine najveći prebeg ljudi u pravosuđu je bio u političkim strankama koje su bile na vlasti. Sada je u pravosuđu najviše članova Batićeve stranke, DHS-a u Leskovcu.

Reč ima ministar Zoran Stojković.
(Poslanik SRS-a traži reč, po Poslovniku.)
Dobićete reč i po Poslovniku.
Na osnovu člana 89. stav 2. predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata, dobija reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja rasprave.
Reč ima ministar u Vladi, gospodon Stojković.

Probaću da odgovorim na neka pitanja koja su ovde postavljena.
Poslanik Petrović je govorio o tužiocu Sarajliću i Bagziju. U tom sudu je čovek koga su oni izabrali. Neću se upuštati u predmete, samo želim da napomenem da je zamenik tužioca Sarajlića sa njihove strane postavljen za prvog zamenika okružnog tužioca a odatle u Vrhovni sud. Pitali su odakle meni podatak da su sudije nezadovoljne.
Moram da vam kažem da sam odlazio i u Vrhovni sud, prisustvovao Opštoj sednici i video šta se dešava. Odlazio sam u Okružni sud, pa ako već neverujete, evo vam saopštenje kompletnog okružnog suda, valjda ćete mi verovati da su ljudi užasno nezadovoljni i na ivici štrajka, zbog ovakvih mera koje su urađene po sudovima.
Gospodin Petrović reče da mu teško pada verbalni delikt, da bi mogao da deli pravne savete svima i da zato ne može da se složi sa mnom.
To je njegovo lično pravo. Ja na primer ne mogu da prihvatim nestručnost i korupciju. Mi teško da ćemo se složiti u nekim stvarima, jer ja ne pripadam onoj stranci kojoj je osnovni moto – kome je do morala, neka ide u crkvu. Meni je do morala.
Postavljeno mi je pitanje kako je to ugroženo pravosuđe. Mi imamo velike primedbe na rad u pravosuđu, ali nemamo organ koji može da predloži da se bira ili razreši predsednik. Niz odredbi je ocenio Ustavni sud, a stanje je takvo da su ljudi dovedeni, mislim na prethodni period, ponavljam, tako što gospodin Batić predloži, Vlada izabere ili razreši. Masa ljudi je ostala, znate, bez posla, dakle da koristi onih šest meseci - i vi mene pitate da li ima sigurnosti ili nesigurnosti u pravosuđu!
Gospodin Ristić je rekao da traži da se ovde govori istina i ja se potpuno slažem sa gospodinom Ristićem. Kada već govori istinu, evo ja ću da ga podsetim zbog moje dužnosti i poštovanja prema gospođi Lepi Karamarković. Ja sam bio kod nje pripravnik, znate, od 1969. godine pa nadalje, ja sam došao u Okružni sud 1980. godine, a gospođa Karamarković je tada otišla za Vrhovni sud i bila u Vrhovnom sudu u momentu izbora za predsednika.
Vi ste pobrkali, gospođa Brkić nije bila sudija tog suda!
Takođe, kao ministar pravde u čijem resoru je pravosuđe, moram da izrazim protivljenje izrazima koji su upotrebljeni za pravosuđe.
Znate, ono jeste u teškoj situaciji, pravosuđe jeste delilo sudbinu ovog društva, a ona nije bila sjajna. Međutim, u ime onog velikog broja časnih i poštenih ljudi, nemojte zbog izuzetaka upotrebljavati onakve termine kakvi se upotrebljavaju. Nažalost, ja mogu sa vama da se složim da je to ona velika ćutljiva većina koja radi i ćuti i zato ću vam odgovoriti na pitanje oko sastanka - a gospodin Ristić me je pozvao, mislim da je i on bio, dobio sam i ja poziv.
Od 29 predsednika okružnih sudova, odmah da kažem da nisu pozvani Trgovinski sud, a ima još 150 i nešto opštinskih koji nisu pozvai. Došlo je manje od 15.
Sastanak je bio zakazan za 13,00 časova, ja nisam hteo da odem, jer imam iskustvo da se radi o ljudima, vi popričate jedno, a ja kažem, molim vas kao časne ljude i sudije, vi dajete saopštenje i dobijete kontra saopštenje. Ja da polemišem preko štampe neću, ja zato nisam otišao, ali znam da je tek oko 11,00 časova izdato saopštenje, jer je masa ljudi i od ovih koji su došli od ovog malo broja, napustili su, pa je ostao jedan broj koji se smatrao ugroženim ovim, pa bogami i tri ili četiri predsednika koje ste vi razrešili zbog odavno stečenih uslova za penziju.
Ovde mi je postavljeno pitanje da li će izvršna vlast da skloni ruke od pravosuđa - pa hoće. Ako pročitate ovaj zakon, definitivno više izvršna vlast neće imati priliku da radi ono što je rađeno prethodno. Odmah da vam kažem, nisam želeo da iskoristim nijednu mogćnost koje su, mislim na prethodne zakone i bili su dati, a valjda vam je jasno da smo mogli prvog dana, da ja stavim predlog za razrešenje i da Vlada razreši sve koje treba. Naprotiv, ako ja imam stav da nisu valjane odredbe zakona i da nisu u skladu sa Ustavom, budite sigurni da nikada neću da ih koristim.
Postavljeno je još jedno pitanje koje bi moglo da ima značaja, a to je pitanje nadzornog odbora. Kada govorite o višestepenosti, nadzorni odbor ako nešto utvrdi, stavlja predlog Personalnom veću. Znači, onom organu koji već postoji kao zaista čisto sudski organ. Prema tome, nema bojazni ni sa te strane.
Pitanje odnosa, ono je ovde postavljeno, mislim na odnose tužilaštva, tužioca i sudije. Ja moram da vam kažem, ne samo zato što zamenik nije ustavna kategorija, pa predviđa, već je reč o nečem drugom. Sudovi su nosioci sudijske funkcije. Zbog ove nesrećne situacije, mi smo podvukli pod Visoki savet pravosuđa i tužioce, da bi zaštitili od ovakve mogućnosti zloupotrebe izvršne vlasti. Inače, to su organi gonjenja, u dobroj meri vezani za izvršne organe.
U svetu imate situaciju, uzeću vam jedan dobar primer, recimo Holandija koja je uredna država, ministar pravde može da obavezno da uputstvo tužiocu, sa tim što mora da bude transparentno i da se znaju kriterijumi, i ima jedno ograničenje - ne sme da mu zabrani da goni nekoga.
Prema tome, različiti su položaji tužioca i sudova. Ovo je kod nas, po meni, čak jedan korak, zbog ovakve situacije, napred, da se oni zaštite. Ja verujem da jednog dana kada postanemo dobra i uredna zemlja, bez mogućnosti uticaja, možda neće biti potrebe da oni budu pod Savetom. To su one primedbe koje sam ja evidentirao i probao da dam odgovore.