DESETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 29.04.2004.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DESETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

29.04.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:45 do 15:20

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama.
Molim predstavnika poslaničke grupe Demokratska stranka - Boris Tadić da uzme reč; reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani predsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, sigurno je da tema Kosova i Metohije mora da bude mesto ili možda jedino mesto oko koga je neophodno u ovoj skupštini postići opšti konsenzus. Ne samo konsenzus u Skupštini, nego i nacionalni konsenzus svih političkih snaga.
Nisam siguran da izjave da je ovo prvi plan koji predviđa konkretne mere za rešavanje problema Kosova i Metohija, pored rezolucija i deklaracija koje je ova skupština donosila, pored plana Savezne vlade iz 2001. godine koji je predviđao rešavanje tog problema u fazama, doprinosi toj vrsti konsenzusa.
Nažalost, mehanizmi za rešavanje ovog problema nisu u našim rukama. Nažalost, Republika Srbija ima formalni, ali nema faktički suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Postavlja se pitanje i formalnog suvereniteta, s obzirom da Rezolucija 1244 predviđa da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ali i zajednice država Srbije i Crne Gore, a što je prilično neobična formulacija.
Dakle, moramo svakako, u meri u kojoj možemo, da utičemo na raspoloženje međunarodne zajednice i na odluke Saveta bezbednosti, da preduzmemo diplomatsku ofanzivu, da svi zajedno pokušamo i da insistiramo na tome da se donese nova i aneks postojeće rezolucije, i da se problem Kosova i Metohija i zaštite srpskog naroda na Kosovu i Metohiji reši na najbolji mogući način.
Demokratska stranka i njeni predstavnici učestvovali su u razgovorima sa predstavnicima Vlade prilikom definisanja predloga plana.
Imali smo primedbe na rešavanje problema raseljenih lica, kako je predviđeno u inicijalnom dokumentu, tako i na zaštitu kulturne baštine.
Uglavnom, većina naših primedaba bila je pozitivno usvojena i naročito je važno naglasiti da Republika Srbija ima obavezu ne samo prema svom stanovništvu, ne samo prema zaštiti srpskog nacionalnog identiteta prilikom zaštite spomenika kulture i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, nego i prema samom Unesku.
Visoki Dečani su kandidat za listu svetske kulturne baštine, Studenica se već nalazi na toj listi, ali i Visoki Dečani koji se nalaze na Kosovu jesu kandidat i Republika Srbija je obavezna prema Unesku da zaštiti tako kulturnu baštinu svetskog značaja kakvi su Visoki Dečani.
Nedovoljno su konkretne mere za povratak raseljenih lica. Ovaj dokument je dovoljno obiman da je mogao da predvidi koji su tu koraci koje će Vlada preduzeti da bi se raseljena lica vratila, a vidimo po dokumentu da ih ima preko 200.000. Dakle, šta tu konkretno, u okviru budžetskih mogućnosti, u okviru tehničkih, u okviru finansijskih mogućnosti može Republika Srbija da učini i da omogući Srbima sa Kosova i Metohije, a koji se nalaze trenutno na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, da se vrate na svoja ognjišta ili da se vrate u okvire ove srpske autonomne zajednice, ukoliko bude postojala mogućnost da takvu zajednicu konstituišemo.
Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke obavezuju nas da glasamo za ovakav dokument. Mi smo, posle događaja 17. marta, vrlo jasno i decidno rekli da ustanovljavanje političke autonomije, dakle i teritorijalne autonomije, odnosno administrativne celine u kojoj bi se našli Srbi sa Kosova i Metohije, jeste preduslov za zaštitu fizičkog integriteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i jeste pravni i institucionalni okvir za zaštitu našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo zbog toga što se ovakva autonomna zajednica predviđa podržati ovaj akt.
Naročito je važno da se kroz ovaj akt predvidi da i represivni mehanizmi, a i videli smo da su nabrojani represivni mehanizmi, bezbednost, pravosuđe, unutrašnji poslovi, koncentrišu upravo na nivou te autonomne zajednice. To je ključni momenat. Dakle, nema razgovora o standardima, političkim pravima, međunarodnim konvencijama, ako je neposredna egzistencija ljudi dole ugrožena. Zato je neobično važno da bezbednost i pravosuđe budu koncentrisani upravo u rukama onih koji će moći da zaštite fizički integritet srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, odnosno onom delu koji se nalazi u autonomnoj zajednici.
Neobično je važno da i svojinski odnosi budu regulisani na tom nivou i videli smo da je privatizacija na teritoriji Kosova i Metohije prethodnih godina vršena na takav način da je potpuno ignorisana činjenica da su u Kosovo i Metohiju posebno građani Srbije prethodnih decenija ulagali svoja sredstva, ulagali sredstva Republike Srbije i drugih republika, ali dominantno Republike Srbije, zbog toga što je Kosovo uživalo status područja koje nije bilo dovoljno razvijeno, odnosno nedovoljno razvijenog područja.
Ta činjenica je potpuno ignorisana i brutalna privatizacija koja se vršila na teritoriji Kosova i Metohije u potpunosti je tu činjenicu ignorisala, kao što je ignorisala i svojinska prava Srba na Kosovu i Metohiji, koji su bili dominantni vlasnici nepokretnosti u drugoj deceniji 20. veka na Kosovu i Metohiji.
Multietničnost, odnosno mogućnost da i goranska, romska, bošnjačka zajednica uživaju neku vrstu teritorijalne autonomije takođe je obaveza Republike Srbije; dakle, Republika Srbija treba da zaštiti i druge zajednice koje se nalaze na Kosovu i Metohiji i koje su nealbanskog nacionalnog porekla, zbog toga što su svi oni građani Republike Srbije i zbog te garancije će se insistirati na ostvarenju i takve vrste autonomije. Zapravo, ovo predstavlja vrlo jasno opredeljenje ovog parlamenta da su Kosova i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da su svi građani Kosova i Metohije u isto vreme i građani Republike Srbije.
Smatramo da je bilo potrebno spomenuti u ovom dokumentu i naše opredeljenje za ulazak u "Partnerstvo za mir", odnosno ovakvim dokumentom opredeliti se da je potrebno ući u tu međunarodnu asocijaciju. Neobično je važan i mnogo bi poboljšao našu vojnu i bezbednosnu poziciju u svetu ulazak u takvu asocijaciju.
Videli smo da, nažalost, nemamo mogućnost da intervenišemo kada je naš narod najugroženiji na Kosovu i Metohiji i da moramo da se oslonimo na međunarodne vojne snage još uvek. Ovakvo opredeljenje bi sigurno doprinelo boljem statusu i položaju Republike Srbije u odnosu na zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji.
Tri načelna stava je ovaj plan ispoštovao, dakle činjenicu da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije i zajednice država Srbija i Crna Gora, da je opredeljenje za opstanak, bezbednost i povratak Srba imperativnog karaktera i da se moraju pružiti institucionalne garancije za položaj i zaštitu Srba, a to nas je dovelo do jednoglasnog zaključka u poslaničkom klubu da treba da podržimo ovaj dokument. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, želeo bih da nekoliko bitnih stvari po mom mišljenju istaknem.
Ključna politička činjenica jeste da danas u Srbiji postoji političko saglasje oko toga šta država Srbija predlaže kao politiku za unapređenje rešavanje kosovskog pitanja. Ovo političko saglasje mislim da predstavlja elementarnu političku pretpostavku da svoju nacionalnu i političku energiju uspemo da fukusiramo na ostvarenje svojih državnih i nacionalnih ciljeva.
U ovom trenutku to je stabilizovanje prilika u kojima se nalaze naši građani n Kosovu i Metohiji i stvaranje preduslova za što brži povratak raseljenih lica koja su sa Kosova otišla posle događaja koji su se zbili 1999. godine.
Podsetio bih ovaj parlament na to da je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić bio ministar odbrane u vreme kada su se desilo poslednje pogoršanje prilika na Kosovu i Metohiji i eskalacija koju su organizovali albanski teroristi. Dobro organizovana i sprovedena vojno-diplomatska ofanziva uspela je da otkloni najveći deo mogućih štetnih posledica koje su iz tih događaja mogle da proizađu po Srbe koji sada žive na Kosovu i Metohiji i da stabilizuje prilike u kojima se država Srbija, kada je ovo pitanje na dnevnom redu, nalazi.
I danas u Vašingtonu i Njujorku, iako opozicioni prvak, Boris Tadić izlaže ono što predstavlja temelj naših državnih i nacionalnih stavova, pokušavajući da bitne činioce međunarodne politike ubedi u opravdanost ovakvih stavova i to će činiti i narednih dana kada se bude našao u Briselu.
Druga bitna činjenica jeste da ovaj plan uspostavlja realističan odnos prema instrumentima koji našoj državi stoje na raspolaganju da bi, koliko je to moguće, uspešno vodila politiku prema kosovsko-metohijskom pitanju.
Po mom mišljenju, suština je da plan sadrži proceduru za ostvarivanje ciljeva koji su njime predviđeni, kao što je donošenje nove rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mislim da će ovaj dokument, kada danas bude usvojen u ovom parlamentu, predstavljati i formalni, ali i stvarni kraj za bilo koga u Srbiji, za bilo koju ozbiljnu političku formaciju, vođenja demagoške politike, koja je zbog izgleda da pridobije po nešto glasova na izborima u Srbiji, bila spremna da širi iluzije o tome da je bilo šta na Kosovu i Metohiji moguće učiniti politikom sile. (Poslanici SRS napuštaju salu, 14,09 časova.)
Sa druge strane, namera države Srbije da kroz rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ostvari svoje nacionalne i državne ciljeve označava nužnost prihvatanja svih onih elemenata koji podrazumevaju ostvarivanje i preuzimanje obaveza koje proizilaze iz Povelje Ujedinjenih nacija.
Da bismo tako našim opravdanim, državnim i nacionalnim ciljevima dali snagu argumenata i povećali izglede na uspeh naše nacionalne i državne politike.
Treća važna stvar jeste sadržina dokumenta koja bi trebalo da dovede do implementacije politike koja je u ovom planu predložena, pre svega, zaštita života, zaštita slobode kretanja, ali i zaštita prava, koja podrazumeva sprovođenje i stvaranje uslova za ostvarenje održivog privrednog sistema za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali isto tako i ostvarenje svih drugih elemenata koji čine normalan, civilizovan život jedne zajednice u 21. veku, što podrazumeva ostvarenje ingerencija u oblasti zdravlja ili zdravstva, kulture, prosvete i svega drugog.
Na samom kraju, mislim da usredsređenje celokupne, kao što rekoh na početku, političke i nacionalne energije, na povećanju izgleda da svoje državne i nacionalne ciljeve, za koje mislim da je njihova suština data u predlogu ovog plana, otvoriće mogućnost državi Srbiji da svojim građanima, Srbima na Kosovu i Metohiji, u kratkom vremenu otvori mogućnost za normalan život, a da raseljenim licima sa Kosova otvori priliku da se svojim kućama što pre vrate i da uspostave i ostvare onakav život kakav civilizovan i napredan svet u Evropi u 21. veku mora da ima. Hvala vam najlepše.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim predstavnika poslaničke grupe G17 plus da uzme reč.
Ima reč narodni poslanik Goran Paunović.

Goran Paunović

Poštovane dame i gospodo, dobar plan je ostvariv plan. Mi danas imamo priliku da vidimo jedan plan Vlade koji je dosta ambiciozan, ali i ostvariv, ukoliko zaista budemo želeli da ga ostvarimo.
Problem Kosova i Metohije nas muči decenijama. Pokušavali smo da ga razrešimo na razne načine. Politika, i način na koji je ona vođena, kreće se od loše do katastrofalne. Devedesetih godina smo imali kulminaciju te katastrofalne politike i 1999. godine smo izgubili instrumente kako da sprovodimo politiku na Kosovu i Metohiji.
Mi danas pokušavamo da zaštitimo interese države Srbije i naših građana na Kosovu i Metohiji. Mislim da smo posle pet godina, od te 1999. godine, konačno prihvatili realnost. Mi konačno pred naše građane, pred međunarodnu zajednicu izlazimo sa konkretnim planom koji ćemo pokušati da sprovedemo i uspećemo u tome samo ukoliko sve državne institucije, sve političke stranke u ovoj zemlji shvate da je to jedini mogući način, kako bi se, sprovođenjem ovog plana, zaštitili interesi građana na Kosovu i Metohiji. (Poslanici SRS se vraćaju u salu.)
Nije vreme za takmičenje političkih partija o tome šta će ko bolje reći o Kosovu i Metohiji, konačno je došlo vreme da jedni drugima kažemo ša možemo da uradimo za Kosovo i Metohiju.
Mi imamo jako malo instrumenata u ovom trenutku u rukama. Naš glavni instrument je upravo međunarodna zajednica.
Jedino što možemo i moramo uraditi, to je da pokušamo da što bolje profilišemo naše interese pred međunarodnom zajednicom, da uverimo međunarodnu zajednicu da su interesi Srba na Kosovu i Metohiji, interesi međunarodne zajednice. Mi konačno imamo prestanak unisonog gledanja na stvarnost na Kosovu i Metohiji. Tu priliku moramo iskoristiti.
Znači, ukoliko se suočimo sa realnošću, ukoliko budemo smogli snage da nešto zaista i uradimo za Kosovo, a ne da o njemu samo lepo govorimo, nije nam interes da pridobijemo ono malo glasača što je ostalo na Kosovu i Metohiji, već da zaista tim ljudima pomognemo i to je jedini istinski cilj ove države.
Diplomatija ove zemlje, sve državne institucije, svi političari u ovoj zemlji moraju sa ovim planom ići pred predstavnike međunarodne zajednice, uveravati ih strpljivo korak po korak da je to plan koji nudi najbolje rešenje za sve. To je jedina formula koja garantuje uspeh.
Još važnije od ovoga, Srbija mora imati stabilne političke odnose, Srbija mora biti ekonomski stabilna i napredna zemlja. Srbija mora postati deo evropskih i evroatlanskih integracija. Jedino takva Srbija ima snagu, ima kredibilitet pred međunarodnom zajednicom i pred sopstvenim građanima da zaštiti sve svoje interese, pa i interese na Kosovu i Metohiji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ksenija Milivojević.

Ksenija Milivojević

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, imamo danas u Skupštini Srbije, posle dugo vremena i posle više uzaludnih pokušaja da nešto učinimo kada je reč o Kosovu i Metohiji, jedan konkretan plan, uz sve ograde i sve moguće primedbe. Jer, naravno, nijedan plan ne može biti savršen i mi sami nećemo moći da ga sprovedemo, odnosno biće nam neophodna pomoć međunarodne zajednice.
Ono što mene kao poslanika u ovoj skupštini i kao građanina raduje je to što prvi put Srbija je ta koja izalazi sa određenom, vrlo konkretnom i inicijativom koja se suočava sa realnošću. Imala sam utisak da prosto dugo vremena nismo bili spremni da prihvatimo realnost, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji i pročitavši ovaj plan, ono što je meni ulilo jednu vrstu optimizma je upravo činjenica da konačno stajemo i sami, pred sobom i pred međunarodnom zajednicom, sa planom koji je realno ostvariv.
Naravno da ne možemo očekivati da će on biti odmah prihvaćen i to je nešto sa čim treba da se suočimo, odnosno na šta treba da budemo spremni, ali sa druge strane moramo nastaviti da insistiramo na tome da imamo legitimno pravo da donesemo plan koji se odnosi na deo naše teritorije.
S jedne strane to će u velikoj meri da utiče u pozitivnom smislu, naravno i na naš položaj u međunarodnoj zajednici, kako god ta međunarodna zajednica u prvom momentu bude reagovala na ovaj plan, a sa druge strane to je jedini način da zaštitimo naše sugrađane na Kosovu i Metohiji i da obezbedimo njihov opstanak.
Dva su osnovna instrumenta kojima to možemo da obezbedimo, a upravo su sadržana u ovom planu. Jedan je političko-teritorijalna autonomija, gde je upravo teritorijalna autonomija ono suštinski važno za opstanak i Srba na Kosovu i Metohiji, drugog nealbanskog stanovništva i za opstanak same Srbije na Kosovu i Metohiji.
Dakle, mi se time pre svega suštinski ne odričemo Kosova kao dela svoje teritorije. Neću naravno da kažem da smo to činili i do sada, ali prosto činilo se da nismo potupno spremni da u tom smislu nešto konkretno i preduzmemo, integrišemo sa druge strane Srbe na Kosovu u institucije, pre svega institucije autonomije, ali i kroz saradnju sa međunarodnom zajednicom i u ostale institucije, ali i prema onim načelima koja obezbeđuju poštovanje ljudskih prava i svih međunarodno priznatih standarda.
Ono što mi se čini najbitnijim, a upravo je vezano za ovaj deo plana je to da mi time zaista pokazujemo da nam je stalo da zaštitimo naše sugrađane na Kosovu i Metohiji. Nedavno sam bila u prilici da prisustvujem jednoj međunarodnoj konferenciji u Tirani, u kojoj smo se suočili sa nečim što nas nije previše iznenadilo, a to je da sve one delegacije iz regiona u kojima su se nalazili i predstavnici Albanaca, bilo da je to bila makedonska delegacija sa predstavnicima Albanaca, bilo da je bila albanska delegacija, suštinski, i to javno kažu, podržavaju nezavisnost Kosova.
Onda je prosto neobično, u najmanju ruku, da se nama prigovara što podržavamo svoje, odnosno mi smo se zapitali zašto je toliko neprirodno da Srbija podržava Srbe sa Kosova. Postavili smo jedno logično pitanje: zašto je neprirodno da Srbija podržava Srbe sa Kosova i da želi potpuno legitimno da obezbedi opstanak, odnosno da ih u poptunosti zaštiti i da ih zadrži na Kosovu i Metohiji. Dakle, ovaj plan daje upravo odgovor na to pitanje i zbog toga smatram da je zaista neophodno usvojiti ga.
Drugi bitan aspekt plana je pitanje rešenja statusa, odnosno rešenja pozicije Srba u tzv. enklavama, odnosno u onim delovima u kojima ne postoje uslovi za funkcionisanje teritorijalne autonomije.
Ono je rešeno kroz formulisanje, odnosno formiranje personalne i kulturne autonomije, kako bi oni mogli nesmetano i normalno u tim područjima da žive i funkcionišu.
Činjenica je da nije hrabrost otići na Kosovu i Metohiji, nije hrabrost otići u enklavu, hrabrost je živeti tamo i da bi mi mogli da se toj hrabrosti samo divimo i da je poštujemo, što inače činimo, da bi mogli da obezbedimo i njeno trajanje, odnosno da bi taj život mogli da obezbedimo, ovakva autonomija je apsolutno neophodna.
Dakle, suština samog plana je da se postojanje Srba na Kosovu i Metohiji ne sme dovesti u pitanje i da se mora pokazati da je ono istorijska činjenica, odnosno da je u tom smislu Kosovo neotuđivi deo srpske teritorije i da to nikada ne sme da prestane da bude, ma gde mi živeli, ma gde mi bili.
Takođe, neophodan je naravno i konsenzus svih političkih stranaka po ovom pitanju, jer ponavljam još jednom, ovo nije i ne sme da bude stranačko pitanje, kao što ni mnoga druga pitanja ne smeju biti takva i ne smemo dozvoliti da građani Srbije u bilo kom trenutku osete da su stranački interesi jednostavno prevazišli one državne, koji zapravo i jesu suštinski.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim predstavnika poslaničke grupe SPO-NS da uzme reč. Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, ministri i poštovani kolege poslanici, govoriću vrlo kratko. Govoriću i kao član Odbora za Kosovo i Metohiju i u prošlom i u ovom sazivu.
Najpre hoću da kažem da u potpunosti podržavam izlaganje gospodina Dušana Prorokovića i mislim da je on bio preblag u onome što je hteo da kaže. U prošlom sazivu bio sam u delegaciji od šest narodnih poslanika koji su obišli za tri dana Kosovo i Metohiju. Ono što sam video tamo me dodatno oneraspoložilo.
Neću da govorim o planu za političko rešavanje na Kosovu i Metohiji, jer je jasno svima i iz rasprave tokom jučerašnjeg i današnjeg dana da će svi prisutni poslanici i svi pripadnici svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije glasati za ovaj plan. Hoću da kažem ono što se po mom mišljenju tiče i običnog čoveka, običnog Srbina na Kosovu i Metohiji. Vidim na 15. strani ovog plana da je preduslov da se usvoji nova rezolucija Saveta bezbednost da bi se ovaj plan ili makar neki delovi ovog plana pripremili.
Šta je nama uraditi, šta je Vladi, šta je Odboru za Kosovo i Metohiju uraditi dotle? Šta možemo da uradimo danas? Danas možemo da pomognemo manastiru "Sveti Arhangeli". Ministar vera i mnogi poslanici su upoznati sa tim. Dovoljan je jedan potpis, jedan potez ruke, a tvrdim da za toliko novca ima.
Možemo da predložimo Vladi, predsedniku Vlade, potpredsedniku Vlade zaduženom za ekonomski deo, da nam u roku od sedam dana dostave predlog zakona kojim će se dodatno oporezovati svaka paklica cigareta popušena dnevno u Srbiji sa jednim dinarom, samo jednim dinarom, i svaki Srbin na Kosovu dobiće mesečno 100 evra. Da li je to nadnica za strah tih ljudi koji još uvek žive dole na Kosovu i Metohiji, ili je to naš žal i tuga za Kosovom i Metohijom ili je to samo naša želja da pokušamo bilo kako da im pomognemo, da im se zahvalimo što nam još uvek čuvaju ponos, dostojanstvo i obraz koji smo izgubili u ovih pet godina.
Molim Vladu da obrati pažnju na rad skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju. Tamo su dostavljeni neki izveštaji nekih državnih institucija i nisu na tom Odboru za Kosovo i Metohiju usvojeni. Mislim da to nije nimalo naivno i da će biti preblago da kažem da sam očekivao da će Vlada Republike Srbije reagovati na to što nadležni skupštinski odbor nije usvojio izveštaj o radu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, a to je državni organ, državna institucija koja je u ovih pet godina bila najvažnija ili je makar trebalo da bude najvažnija da se pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji.
Dakle, zaista me hrabri jedinstven stav svih političkih stranaka koje su zastupljene u ovom sazivu Parlamenta, ali znam da će iz raznoraznih razloga svi u sličnim dokumentima uvek ovako glasati.
A šta će naš narod dole na Kosovu. Kažem vam da ima mnogo malih stvari koje mogu još danas da se učine. Obišao sam sredine gde ljudi, ako izuzmemo bezbedonosne prilike koje će se teško popraviti, možda i ne žive tako loše, ali postoje sredine na Kosovu i Metohiji gde ljudi bukvalno gladuju.
To možemo i bez ovog plana za političko rešavanje. To su velike teme i velike politike koje mogu da razumeju ministri, predsednici vlada, šefovi političkih stranaka, ali naš običan čovek na Kosovu i Metohiji može da razume pomoć koja će mu stići danas ili sutra. Tvrdim da novca za to ima.
Još jednom podržavam plan za političko rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji i molio bih premijera da se izjasni o predlogu koji sam dao da nam se u roku od sedam dana podnese predlog kojim bi se oporezovala svaka popušena paklica cigareta još od 30. aprila i da to bude jedan fond iz koga će svaki Srbin na Kosovu i Metohiji, koji živi dole, koji još uvek opstaje na Kosovu i Metohiji, dobijati jednu nadnicu za strah.