Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović, a mislim da je svima jasno da ovu sednicu vodimo bez mogućnosti izjašnjavanja o onome što nije tema sednice.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, potpredsedniče, ministri, dame i gospodo poslanici, usuđujem se da kažem da je pred nama neko bolje vreme, ne samo zato što je atmosfera u Skupštini drugačija od one u prethodnoj, zaista jeste, i ne samo po ovako važnim pitanjima nego i po drugim pitanjima, nego zbog toga što pred ovu skupštinu dolaze zaista kvalitetni dokumenti. Jedan od tih je i ovaj.
Mi smo imali ranije zaključke, planove i izveštaje. Recimo, prošle godine 17. marta jedan koji u šest tačaka predviđa poboljšanje stanja na Kosovu, ali ne donosi to poboljšanje jer nije celovit i nije usvajan na ovaj način. Mi smo nedavno usvojili Rezoluciju o Kosovu, time obavezali Vladu Republike Srbije i dobili smo dokument. Mi danas treba da donesemo ili usvojimo odluku o utvrđivanju plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji.
Ovom odlukom utvrđuje se plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji. Ovom odlukom se obavezuje Vlada Republike Srbije da u vođenju politike Republike Srbije i vršenju drugih Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti u odnosu na Kosovo i Metohiju polazi od ovog plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji. Ovom odlukom se obavezuju i drugi državni organi da, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, postupaju po ovom planu.
Ova odluka ili ovaj plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji predstavlja okvir za eventualne razgovore o teritorijalnoj autonomiji na Kosovu i Metohiji sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji i izvan nje.
Konačno, dame i gospodo, ovaj dokument ili ovaj plan bukvalno obavezuje sve nas. Suština je da plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji, koji se izlaže u ovom dokumentu, polazi od postojećeg stanja da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije pod civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija.
Dokument ne ulazi u pitanje statusa Kosova i Metohije, koji je utvrđen u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. Ovim planom se utvrđuje teritorijalna autonomija, dakle sasvim novo rešenje, jer je dosadašnja teritorijalna organizacija pokrajine pokazala neuspeh političke i administrativne organizacije jednog multietničkog, ali i duboko podeljenog društva.
U planu se, i to želim posebno da pročitam, pored ostalog, kaže da Narodna skupština Republike Srbije smatra jedino realnim, razumnim, ali i pravednim stvarno i delotvorno razvijanje preduslova za multietičnost na Kosovu i Metohiji.
Uslov za to je otklanjanje svih mogućnosti za ponavljanje progona i nasilja prema Srbima, kao i podjednako važno suštinsko omogućavanje interno raseljenim licima da se u Pokrajinu vrate. Neprihvatljivo je odlaganje povratka prognanih usled nedostatka bezbednosti i slobode kretanja.
Bezbednost ljudi, zaštita njihovih života i imovine uslovljena je životom i opstankom u svojoj etničkoj zajednici danas na Kosovu i Metohiji. To zahteva primarnu teritorijalnu organizaciju Pokrajine, koja omogućava teritorijalnu autonomiju srpske, ali i drugih zajednica koje za to izraze želju.
Područja buduće autonomije činile bi opštine, delovi opština i naselja u kojima su Srbi pre izgona 1999. godine bili većina stanovništva. Te teritorije bi obuhvatale poljoprivredno zemljište i ostale površine koje su bile u vlasništvu Srba pre rata 1999. godine.
Teritorijalnu autonomiju Srba na Kosovu i Metohiji činilo bi pet teritorijalnih celina ili oblasti, i to centralno-kosovska, severno-kosovska, kosovsko-pomoravska, šarplaninska i metohijska oblast. Najznačajniji verski objekti i spomenici, kao i kulturni i istorijski spomenici srpskog naroda, koji bi prostorno mogli da se nađu ili povežu sa predloženim oblastima, predstavljali bi njihov deo. Oni koji to ne bi mogli, zahtevali bi odgovarajuće garancije države Srbije, međunarodne garancije i efektivnu fizičku zaštitu.
Pomenute oblasti bi sačinjavale region koji bi bio politički i pravni nosilac teritorijalne autonomije u okviru Kosova i Metohije. Ovaj plan predviđa dvostruku zaštitu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji putem teritorijalne autonomije i putem kulturne i personalne autonomije. Ovo je suština svega.
Na područjima na kojima Srbi čine kompaktnu populaciju obrazuje se teritorijalna autonomija u obliku regiona sa jedinstvenim pravnim nadležnostima i institucijama. U oblastima prava i nadležnosti građani bi raspolagali zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću i ovo je suština predloga.
Organi teritorijalne autonomije su skupština regiona, izvršno veće regiona, organi uprave i sudovi. Skupština regiona je najviši predstavnički zakonodavni organ teritorijalne autonomije. Izvršno veće regiona je nosilac izvršne vlasti. Sudstvo - region ima pored zakonodavne i izvršne vlasti i sudsku vlast, koja deluje u oblastima koje čine jedan region.
Odnos privremenih institucija samouprave i regiona biće normativno uređen, tako da se regionu obezbedi visoki stepen autonomije u odnosu na privremene institucije. To se ostvaruje utvrđivanjem širokog kruga izvornih i prenetih nadležnosti u kojima region samostalno i autonomno postupa.
Promena statusa, što je bitno, teritorijalne autonomije regiona nije moguća bez saglasnosti najmanje dve trećine od ukupnog broja poslanika u regionu.
U slučaju sukoba nadležnosti između organa regiona i privremenih institucija samouprave, odlučuje posebno veće Vrhovnog suda Kosova i Metohije, a njega čine troje sudija, jedan Srbin, jedan Albanac, jedan međunarodni sudija koga imenuje specijalni predstavnik generalnog sekretara.
Želim posebno na kraju da podvučem ono što je dotaknuto ili rečeno, a to je postupak ustanovljavanja. To je nova rezolucija Ujedinjenih nacija, koja po svojim ciljevima i sadržini nije nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ne bi zamenila Rezoluciju 1244, već bi je samo dopunila. Usvojeni tekst Statuta Srpske autonomne zajednice na Kosovu i Metohiji, posle odgovarajućih konsultacija legitimnih predstavnika svih zainteresovanih strana, proglasio bi odgovarajućom uredbom specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izuzetno važan dokument, vrlo celovit, čija primena jedino može da dovede do rešenja problema koji muče i nas, i one oko nas i one daleko od nas, a naravno, najviše nas. Ovaj plan je polaz, osnov i obaveza za sve. Svi ga se moraju pridržavati i on se samo može, eventualno, dograđivati, kako to vreme i prilike budu zahtevale.
Nadam se, dame i gospodo poslanici, kako na početku rekoh, da ulazimo u novo vreme, u bolje vreme u kome ćemo konačno rešiti pitanje Kosova i povratiti Srbe u domove iz kojih su zverski proterani. Hvala.

Hvala vama. Molim predstavnika poslaničke grupe SPS da uzme reč. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, tema Kosova i Metohije je, nažalost, naša zajednička tragedija i mislim da smo predugo vremena potrošili pričajući o ovoj temi, opterećeni raznim partijskim i ideološkim neslaganjima, optužujući jedni druge za ono što se, nažalost, može nazvati konstantom albanske politike na Kosovu i Metohiji, i to ne samo u protekloj deceniji, nego i u proteklih nekoliko decenija, pa čak, kako kažu naši istoričari, u proteklih nekoliko vekova.
Ta konstanta jeste jedna stalna, jedinstvana i uporna želja Albanaca da stvore nezavisno Kosovo i Metohiju, odnosno nezavisno Kosovo, kako oni kažu, i to putem terorizma.
Naravno da ovi nemili događaji, kao i oni koji su se dešavali u protekloj i u nekoliko proteklih decenija – jer mogli ste da vidite pre nekoliko dana TV emisije iz 80-tih godina, ako bi ih neko gledao, ako ne bi znao o kojoj godini se radi, mogao bi da zaključi da je isti problem i ista tema vezana i za dešavanja od 17. i 18. marta ove godine –jesu nastavak politike etničkog čišćenja Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.
Cilj te politike jeste nezavisno Kosovo i Metohija. Cilj te politike koja se ostvaruje putem terorizma, putem etničkog čišćenja, jeste da na Kosmetu više nema Srba. Da su to ostvarili, da na Kosovu nema Srba, danas mi ne bismo imali o čemu ovde da raspravljamo. Zato mislim da mi svi zajedno ovde, kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srbiji, mi koje je izabrao narod, treba da odamo priznanje i zahvalnost svim Srbima i drugim nealbancima koji su i pored ovog terorizma i etničkog čišćenja ostali da žive na Kosovu i Metohiji, svesni da to može biti opasno i po njihov život.
Takođe, mislim da treba svi da odamo priznanje i poštovanje onima koji su dali svoje živote za odbranu svog naroda i svoje države, ne samo u proteklih nekoliko nedelja i meseci, nego i u svim borbama za slobodu srpskog naroda i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Moram da iskoristim ovu priliku i da podsetim da je posle jednog određenog perioda ćutanja o tome, potrebno da se i danas kaže i oda zahvalnost onima koji su branili Kosovo i Metohiju i onda kada smo bili izloženi bombardovanju. Nažalost, protekli događaji su bili otrežnjenje za mnoge; ne za sve, ali za mnoge jesu.
Ako je takav proces uopšte moguć, jasno je da je došlo do određenog otrežnjenja i onih koji su godinama govorili, opterećeni naslagama odnosa prema prethodnoj ili pretprošloj vlasti, da je problem na Kosovu i Metohiji problem u nedostatku ljudskih prava Albanaca.
Nažalost, ima i nekih u novoj vlasti koji nastavljaju kontinuitet jedne takve politike i onoga što je govoreno u prethodnom režimu, koji su i sada izjavili ono što Karla del Ponte pokušava da dokaže Srbima na Kosovu i Metohiji, a to je da su vršili genocid nad Albancima. Apsolutno je netačno da je srpska država i srpski narod kolektivno, organizovano i sistematski vršio genocid nad Albancima na Kosovu i Metohiji. Vlada Srbije je rekla drugačije. Napisali ste u ovom planu, napisali ste u Rezoluciji koju smo ovde jednoglasno usvojili, da je ovo nastavak politike etničkog čišćenja prema Srbima, koja je vođena i u prethodnom periodu.
Takođe, podsetio bih, kao što znate da je i u vreme bivše SFRJ, a i u vreme SRJ uloženo više od 20 milijardi dolara u Kosovo i Metohiju, da je naša Republika, Republika Srbija, predložila i u samom Rambujeu najviši stepen autonomije koji igde na svetu postoji, da je prihvaćeno i međunarodno prsisustvo, ako bi se potpisao taj politički sporazum o Kosovu i Metohiji.
Jedino šta je bilo sporno, to je bio referendum, odnosno pravo da "Kosovari", kako su ih oni zvali, izvrše referendum posle tri godine. Da je to prihvaćeno u Rambujeu, dame i gospodo, mi koji sedimo ovde treba da budemo svesni da bi se to desilo 2002. godine. Danas na Kosovu ne bi bilo Srba, danas bi Kosovo bila nezavisna država, jer bi taj ishod referenduma, svima je jasno, bio takav da bi Kosmet bio nezavisna država.
Posle dužeg niza perioda prećutkivanja, ponovo smo počeli da govorimo o fenomenu Kosova i Metohije kao problemu terorizma. Podsetio bih da u prvim deklaracijama posle 5. oktobra smo se nekako ustručavali da kažemo da je to terorizam. Čak je bilo sporno da kažemo i nekako smo došli do te formulacije da je to ekstremizam, kako ne bismo uvredili predstavnike međunarodne zajednice.
Danas je jasno da je na Kosovu i Metohiji i terorizam i etničko čišćenje. Jasna je i sama gospođa Ranta, koja je bila patolog u slučaju "Račak". Ona je sama priznala da je slučaj "Račak" isfabrikovan. Podsetio bih da su "Markale" bile isfabrikovane da bi se bombardovali Srbi u Republici Srpskoj, a "Račak" je bio isfabrikovan da bi bombardovanje Kosova i Metohije usledilo, odnosno Republike Srbije.
Takođe, moram da kažem da mislim da je bio pogrešan potez i amnestija albanskih terorista i separatista iz srpskih zatvora, od kojih su mnogi koji su pušteni iz zatvora kasnije učestvovali u terorističkim akcijama na Kosovu i Metohiji.
Dalje, greška je bila i prenos nadležnosti na privremene institucije samouprave, odnosno Kosmeta. Loše je što smo se i mi ponekad u ovoj skupštini pozitivno izjašnjavali i ocenjivali to kao pozitivan akt.
Zatim, mi smatramo da je priča o multietničkom Kosmetu doživela krah. Ovih dana, da ironija bude veća, u svetu se promovišu principi standardi pre statusa. Koji su to standardi koji su na Kosovu trenutno važeći? Nema na Kosmetu multietničkog Kosmeta zato što Albanci ne žele da žive u miru sa Srbima. Za rešenje kosovskog problema za Albance je potrebno da na Kosovu više nema Srba.
Ovo što se dešava na Kosmetu je direktna posledica nesprovođenja Rezolucije 1244. Ta Rezolucija, podsetiću, ima obavezujući karakter. Ona je doneta na osnovu glave sedam Povelje Ujedinjenih nacija.
Ona nije bila ni pobeda, ni kapitulacija. Da je bila pobeda, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava na Kosmetu. Ali, da je bila kapitulacija, ne biste je danas svi ovde spominjali kao jedinu slamku spasa za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Ona nije bila ni pobeda, ni kapitulacija, ona je bila rezultat i posledica bombardovanja naše države i našeg naroda. Oni koji su insistirali da se Rezolucija donese – međunarodna zajednica, oni danas ne poštuju tu rezoluciju. Podsetio bih da u toj rezoluciji piše: mir i bezbednost za sve građane, razoružanje terorista, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak jugoslovenskog osoblja vojske i policije po određenim namenama i, naravno, suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju.
Od 280.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, svega se 2% vratilo u Pokrajinu. Na Kosovu je ostalo da živi još oko 215.000 nealbanaca, od toga 150.000 Srba. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a bilo je 7.000 terorističkih napada na Kosovu, ubijeno je više od 1.200 Srba, povređeno i ranjeno više od 1.400 ljudi, oteto 1.200 Srba, uništeno ili oštećeno više od 150 crkava i manastira.
Na Kosovu vladaju terorističke bande, "Al Kaida" i "Mudžahedini", ali ne treba ići tako daleko. Pripadnici OVK i Albanske nacionalne armije su i pripadnici zvaničnih kosovskih struktura, Kosovskog zaštitnog korpusa, Kosovske policijske službe, Vlade i Skupštine Kosova i Metohije i, naravno, političkih partija.
Takođe, nijedan Albanac još nije procesuiran što se tiče Haškog tribunala. U Hagu se nalaze Srbi koji su branili Kosovo i Metohiju. Oni koji su sprovodili politiku etničkog čišćenja, ne samo da se i dalje nalaze na slobodi, nego se i puštaju kada se uhapse bilo gde u Evropi na osnovu poternice Interpola.
U tome je i prethodna srpska vlada učestvovala, šaljući poruke da su to poternice iz bivšeg režima koje ne važe sada u novoj eri, u vreme novog režima. To su bile poternice za terorizam, a ne za različito političko mišljenje. To su bile poternice protiv onih ljudi koji su ubijali ne samo Srbe, nego i Albance koji su bili lojalni građani države Srbije.
Takođe, ako govorimo o Hagu, saradnja sa Haškim tribunalom, da budem precizan, izručenja Haškom tribunalu i po liniji komandne odgovornosti su ostavila i ostaviće velike posledice i po spremnost onih koji nekada, ne daj bože, ali uvek se za to treba pripremati, treba da učestvuju u odbrani zemlje. Ko će danas preuzeti rizik da brani svoju zemlju ako sutra može biti izručen nekom novom Hagu? Vama je dobro poznato da se oni koji su učestvovali u odbrani zemlje nalaze pod tzv. istražnim postupcima i veliko je pitanje i za našu vladu i za celu državu, i za narod i naciju – gde je kraj linije komandne odgovornosti?
Danas u odnosu Srbije i Kosmeta, iako je Kosmet i dalje formalno deo Srbije, čak i po Rezoluciji Saveta bezbednosti, postoji carina, a ne postoji između Kosmeta i Albanije. Danas su građani Srbije koji žive na Kosovu, kada pređu u Srbiju, ponekad, takođe građani drugog reda zbog nekih naših propisa. Takođe, to sam pričao i ranije, nema jedinstvenog informativnog prostora.
Da li je moguće, još jednom pitam, da Radio-televizija Srbije pre ima snimke iz Bagdada, Avganistana i svih ostalih zemalja gde su američke trupe, i da tamo šalje svoje dopisnike, a da nema prva snimak terora i zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji? Oni koji su pratili medije znaju da jedini snimak koji se tog 17. i 18. marta vrteo iz Srbije je bio snimak zapaljene džamije. Slika srpskog stradanja nije bila. Ne opravdavam time paljenje džamije, ali da li je moguće da i naši mediji ne smatraju Kosmet jedinstvenim informativnim prostorom Srbije i Srba? Ako je opasno za naše medije da budu na Kosmetu, kako onda imamo trunke morala da tražimo od Srba da ostanu na Kosovu i Metohiji?
Takođe, ekonomska pomoć; tamo gde žive Srbi, ekonomska pomoć im je mnogo potrebnija možda nego i politička podrška. Ako im mi ekonomski ne pomognemo i ne razvijamo te delove, ljudi neće ostati tamo da žive. Pozivam Vladu Srbije i ostale nadležne državne organe da redovno isplaćuju plate našim ljudima koji rade na Kosovu i Metohiji. Znate da to nije bio slučaj u prethodnom periodu. Umesto što govorimo o nekim novim projektima, dajmo, isplatimo im ono što im država duguje, ono što je ostalo od prošle vlade.
Na kraju, naravno, želim da kažem jasno i Vladi Republike Srbije, na Kosovu i Metohiji su i dalje na vlasti one političke stranke koje su bile i pre izbora. Da li su političke strukture Srba na Kosovu i Metohiji obaveštene da su završeni izbori u Srbiji? Hoće li Vlada Srbije nešto da uradi na tom planu ili će na Kosovu i Metohiji lideri Srba i dalje biti predstavnici DHSS, DS ili DA? Ili vršite vlast ili je drugom dajte. Nema druge.
Mislimo da je potpuno jasno. Posledica nevršenja vlasti je i to što je na čelu Koordinacionog centra i dalje Nebojša Čović, koji nije ni učestvovao u pripremi ovog dokumenta, niti je danas tu. Ili će Čović raditi svoj posao, ili ga smenjujte. Nema između, jer onaj ko stoji između biće pregažen. Morate da vodite jasnu politiku što se tiče Kosova i Metohije.
Na kraju moram da kažem, što se tiče SPS-a, svakako ćemo glasati za plan, i to smo rekli na prvom sastanku koji je bio kod predsednika Vlade Republike Srbije. Smatramo da su za Kosovo i Metohiju veoma važna tri stava. Prvo, da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.
Drugo, da se mora dosledno sprovoditi Rezolucija 1244, i treće, da se moraju naći dobri i delotvorni mehanizmi zaštite Srba i pre rešenja konačnog statusa.
Osnovna manjkavost ovog plana, kao što vi svi znate, jeste u tome što se može desiti da međunarodna zajednica neće da ga prihvati i sprovodi. Zato mislim da Vlada Republike Srbije treba odmah da pripremi mehanizme i načine kako ćemo izvršiti zaštitu Srba i njihovu samoupravu na Kosovu i Metohiji, iako međunarodna zajednica to neće.
Još jednu stvar, mislim da svi mi ovde zajedno treba da jasno znamo i raščistimo sami sa sobom, hoćemo li braniti Srbe ako se ponovo vrši etničko čišćenje. Tu nema filozofiranja. To je teška odluka i me ne pozivamo na rat, ali u politici i međunarodnim odnosima postoji tzv. ravnoteža straha. Ova skupština mora javno da saopšti da ukoliko Srbi budu ponovo napadnuti i ponovo budu izloženi etničkom čišćenju, Srbija neće sedeti skrštenih ruku, ako smo svi oko toga saglasni, a nadam se da jesmo.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Koristim priliku da još jednom obavestim, dakle, na ovu sednicu su pozvani isključivo predsednik Vlade, potpredsednik Vlade i članovi Vlade. Prošlog puta su bili pozivani i drugi gosti, ali budući da su vređani, a da nisu imali prilike da odgovore, mislio sam da u ovom slučaju nema potrebe. Izvolite, gospodine Steviću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, pretpostavljam da sam poslednji govornik, a s obzirom da dolazim sa kosmetskih prostora, želim da kažem sledeće: raduje me političko jedinstvo i politički konsenzus relevantnih političkih stranaka.
Međutim, želim da vam kažem da nema mesta nekom velikom optimizmu. Nije ovo prvi i jedini program. Biće mesta optimizmu i zadovoljstva kada vidimo i krenemo u njegovu realizaciju.
U rešavanju kosovske drame i tragičnog položaja Srba ni posle skoro pet godina od dolaska međunarodnih snaga i protektorata UN u ovoj pokrajini nema nikakvog napretka. Stanje se stalno pogoršava. Položaj srpskog življa sve je teži. Živi se u uslovima nedostatka elementarne bezbednosti, pod stalnom pretnjom albanskih terorista, uz otimanje imovine, paljenje kuća, crkava i manastira, zgarišta, zatiranja tragova svega što je srpsko.
Poslednji udar i etničko čišćenje od 17. i 18. marta ove godine ostavili su stravične posledice na preostali deo srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Grubo i krajnje drsko proterano je nekoliko hiljada Srba iz mesta stanovanja sa svojih ognjišta, od kojih su ostala samo zgarišta.
I dalje se sve čini kako bi se nastavili procesi koji vode državnom, ekonomskom, kulturnom i ukupnom izdvajanju Kosova iz Srbije. To najsnažnije svedoče i nove inicijative koje u tom pravcu preduzima Hari Holkeri, šef UNMIK-ove misije na Kosovu. Ustanovljavanje Kancelarije za spoljne poslove u Prištini samo je novi korak ka uspostavljanju ministarstva za spoljne poslove, a što je sam novi čin ka nezavisnosti Kosmeta.
Ima li veće drskosti i licemerja od takvog ponašanja međunarodnih predstavnika, koji umesto da saniraju katastrofalne posledice etničkog čišćenja Srba, preduzimaju i nove korake koji atakuju na suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u Pokrajini. Ovo je potpuno odsustvo akcije na eliminisanju posledica poslednjeg čina etničkog čišćenja Srba u Pokrajini. Srbi u Pokrajini izuzetno teško to prihvataju.
Umesto da se ofanzivno sprovodi povratak više od 250.000 prognanih i nedužnih Srba, uvode se novi potezi kojima se na Kosovu pravi etnički čista teritorija. Zalaganje Vlade i njenih organa u prvoj fazi realizacije plana mora da budu usmerena na povratak u veće srpske sredine u cilju njihovog jačanja, a kasnije i na povratak u druga mesta. Do realizacije plana neophodno je preduzeti mere i obezbediti minimalne uslove za život raseljenih lica koja su smeštena u kolektivnim centrima i žive u sasvim nepodnošljivim uslovima.
Paralelno sa tim, potrebno je obezbediti egzistenciju i za ostala raseljena lica, a čiji je socijalni položaj veoma težak. Neophodno je učiniti sve da se konačno rasvetli sudbina otetih i kidnapovanih lica.
Srpsko stanovništvo je stravično pogođeno poslednjim događajima, jer oko 300 kuća na Kosmetu je zapaljeno, malo ima od obećanog obnavljanja izgradnje tih objekata, a do sada je jedino urađeno 10 kuća u Novom Badovcu, i one su u završnoj fazi i biće i mučno, i teško i đavolje teško izvršiti raspodelu tih kuća, jer je u pitanju 300 porodica, odnosno ponuda je manja od zahteva i problema koje taj narod ima.
Sve drugo je samo u planovima i špartanju nekakvih emisara, koji navodno vrše procenu štete i daju silna obećanja. Porodice čije su kuće zapaljene van su svojih domova. Žive u krajnje nepodnošljivim uslovima, a proteklih dana sam se lično uverio da preko 150 lica u osnovnoj školi "Kralj Milutin" u Gračanici, u kontejnerima na prostoru dela vlasništva "Voćara" i u prostorima Koordinacionog centra živi u nemogućim nehigijenskim uslovima.
Do juče ugledni seoski domaćini dovedeni su u stanje krajnjeg poniženja, sa porcijama na zajedničkom kazanu, bez ikakvih garancija, a izgleda da će stanje biti uskoro izmenjeno.
Nije definisano i nije regulisano pitanje finansiranja i ishrane tih porodica, čitav teret je pao na Dečije obdanište u Gračanici i ovih dana ima problema, nedostaju sredstva, a nedostaje i hrana.
Svi ovi događaji utiču na pojačano iseljavanje, a to će biti još izraženije nakon završetka školske godine, kada se planira iseljavanje dece i njihov smeštaj na područja centralnog dela Srbije. Pojačana je kupovina stanova i placeva za izgradnju kuća po Srbiji, a imam informacije, zbog stanja agonije, neizvesnosti, apatije, svakodnevnog zastrašivanja, da će se ponovo desiti 17. i 18. i da se u pojedinim selima i srpskim sredinama ozbiljno razmišlja da se istaknu table - selo na prodaju.
Ništa ili malo, odnosno nimalo nije urađeno na obnovi i zaštiti kulturno-istorijskih spomenika, crkava i manastira. Jedini pozitivan pomak u svemu je što je ovih dana, nakon opravdanih i osnovanih protesta i štrajkova glađu, započela isplata i naknada radnika u privredi, a nadam se da će uskoro biti ispravljena nepravda i prema radnicima u upravi, jer im plate kasne i po nekoliko meseci, iako zaposleni u njima pružaju usluge za ostvarivanje osnovnih prava građana.
Ovi drugi potezi Vlade Srbije ne smeju da kasne, jer svako čekanje višestruko je štetno, u sklopu tih mera nužne su i hitne personalne i kadrovske promene u institucijama, a što bi u značajnoj meri doprinelo bržoj realizaciji i zaživljavanju plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Odluka Vlade Srbije o planu za političko rešenje stanja na Kosovu i Metohiji primljena je među srpskim življem sa odobravanjem. Srbi, u stvari, jedinu slamku spasa vide u sigurnom i iskrenom zalaganju države da, uz angažovanje svih potencijala, institucija i uz ofanzivnu akciju, a pre svega uz pravu koordinaciju i punu nadležnost svih organa, institucija i koordiniranja spoljnopolitičke aktivnosti, utvrdi precizne obaveze kako bi se uspostavili stvarni okviri za teritorijalnu autonomiju i obezbeđivanje uslova za opstanak Srba i njihov povratak u zavičaj.
Izražavam rezervu, međutim, da će uopšte doći do realizacije plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji, jer je on uslovljen donošenjem nove rezolucije Saveta bezbednosti, a neizvesno je da li za to postoje određene garancije, uz bojazan da će ta nova rezolucija biti nepovoljnija od postojeće Rezolucije 1244.
Zato je opravdano dodatno pitanje, šta će biti rezervna varijanta u slučaju da se ne usvoji nova rezolucija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ukoliko su opravdani prethodno izneti zahtevi da se ojača postojeća organizacija i kadrovska infrastruktura na Kosovu i Metohiji, kako bi se narodu obezbedili minimalni uslovi za život.
I to do realizacije, do oživljavanja predloženog plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Takođe, smatram da će plan i njegova realizacija na terenu i praksi naići na ozbiljne poteškoće i probleme. Primera radi, u oblasti pravosuđa doći će do sukoba nadležnosti. Recimo, u slučaju saobraćajnog prekršaja između dve stranke različite nacionalnosti postavlja se pitanje koji će sud biti nadležan i da li će biti prihvaćena nadležnost mesnog suda.
Poteškoće će se javiti u teritorijalnom razgraničenju, u primeni prava i obaveza regiona, jer u pojedinim regionima su mešovite sredine i sredine su potpuno fizički odvojene. Eklatantan primer je predlog centralnog dela ili kosovsko-centralna oblast kako se predlaže ovde; sa južnog dela Prištine imamo Gračanicu i još nekoliko srpskih sela, na severnom delu Prištine imamo četiri sela, Donju i Gornju Brnjicu, Devet Jugovića i Lebane, kako će se primenjivati plan i realizacija ovog plana u tom delu, a između Prištine i Gračanice nalaze se dva albanska naselja koja će teritorijalno i fizički pripadati centralnoj oblasti.
Na ove probleme skrećem pažnju u nameri da se u predstojećem radu na njih obrati pažnja, pri izradi podataka da se ova pitanja razrade, odnosno da se nađu prava rešenja.
Na kraju, velika su očekivanja među srpskom stanovništvom od plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji, a to se doživljava kao poslednja šansa za obezbeđivanje uslova za bezbedan, normalan život i opstanak na kosovskim prostorima, kao i povratak prognanih Srba na svoja ognjišta.
SPS je na svojim organima nedavno donela memorandum za rešenje problema na Kosovu i Metohiji i želim ovom prilikom da kažem da između memoranduma i ovog plana ima dosta zajedničkog i sličnog. Hvala.

Molim predstavnika narodnih poslanika koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi da uzmu reč.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Ja sam Ljiljana Nestorović, predstavnik Socijaldemokratske partije.
Uvaženi predsedniče Vlade, gospodo ministri, uvažene kolege poslanici, neću kao neki moji prethodnici da počnem svoje izlaganje analizom vekovne i decenijske politike koja je uspešno ili neuspešno, zavisno od toga kako ko govori, vođenja prema Kosovu i od strane raznih vlasti u Srbiji i u skladu sa raznim, odnosno očigledno jedinstvenim vekovnim interesom Albanije, i od strane međunarodne zajednice ili onih koji su je predstavljali.
Želim da dam svoj skromni doprinos ovoj diskusiji i da prosto podvučem svoj utisak, a to je da ovaj predlog Vlade, u vidu plana za političko rešenje situacije na Kosovu, predstavlja zaista dokument oko koga se mi ovde možemo složiti i mislim da će, ukoliko to uradimo, to u suštini biti najznačajniji kvalitet ovog razgovora danas i onoga što će u tom slučaju biti početak sprovođenja zajedničke političke strategije u vezi sa kosovsko-metohijskim problemom.
Ono što je takođe jedan vrlo važan kvalitet ovog ponuđenog političkog rešenja jeste činjenica da se njime nekako uvažava sveukupna konstelacija, i to kako u međunarodnoj zajednici, mislim na političku konstelaciju, tako i ovde kod nas u Srbiji, a i na Kosovu i Metohiji. Smatram da je ta konstelacija veoma komplikovana, da bez uvažavanja tih komplikovanih odnosa ovaj dokument i ovaj plan nemaju šansu na uspeh.
Ono što je vrlo važno reći jeste da ne možemo očekivati da će međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija, povlačiti neke radikalne i ishitrene poteze u smislu menjanja svoje dosadašnje politike prema Kosovu i Metohiji. Smatram da, iako postoje jasni pokazatelji da je ta politika, petogodišnja politika koju Evropa sprovodi na Kosovu i Metohiji, doživela krah, pre svega događajima od marta, da je bezbednosni sistem potpuno krahirao, Evropa nema snage, niti mi možemo očekivati da će ona taj poraz eksplicitno priznati, da definiše svoju potpuno novu politiku prema Kosovu i Metohiji, odnosno prema kosovsko-metohijskom pitanju.
To je nešto što traži vreme i to je nešto što nama ovde sugeriše da mi u definisanju ovakvih stvari, kao što to danas radimo, moramo osim svojih interesa uzimati duboko u obzir i ono što je interes Evrope, odnosno ono što su njene mogućnosti danas.
Smatram da i sa dovoljno zvaničnih i visokih mesta evropskih, sve češće i sve ubedljivije stižu, kako sa diplomatskih, tako i sa ekspertskih nivoa, prosto spoznaje da se radi o pogrešnoj politici ili bar pogrešnoj politici u velikom njenom delu, onako kako je ona tokom prethodnih pet godina, od 1999. godine do danas, sprovođena na Kosovu i Metohiji.
Jasno se pokazalo da prelazne institucije nisu dobar okvir koje Srbima kao manjini danas na Kosovu i Metohiji garantuju elementarnu bezbednost.
Ono što mi moramo Evropu da pitamo u prvim sledećim komunikacijama, dakle, sa onima koji je predstavljaju, jeste kako je uopšte moguće da iko u toj Evropi, ko poštuje i makar deklarativno se zalaže za određene standarde koje preporučuje za Kosovo, kako može da zamisli sitauciju u kojoj će u oktobru biti na Kosovu, kako je planirano, sprovedeni opšti izbori.
Kako će recimo neko ko predstavlja neku srpsku partiju ili srpsku manjinu voditi politiku i elementarne demokratske radnje koje se tiču izbora, ako nema uslova za elementarni život da zaštiti svoju imovinu, da sačuva živu glavu na ramenima.
Verujem da smo posle martovskih događaja, cena jeste ogromna, plaćena je, ali ne sme biti uzaludna, dobili priliku da tu međunarodnu vizuru, to što se dešava, promenimo. Dobili smo jake argumente i mislim da je sva šansa da to iskoristimo. Ono od čega će to zavisiti jeste koliko smo mi ovde spremni da oko toga postignemo konsenzus i koliko smo iskreno spremni da svoje unutarstranačke i međustranačke polemike zamrznemo, u cilju zaista unisonog predstavljanja pred svim mogućim međunarodnim forumima, gde nam bude moguće da svoje interese iskazujemo.
Zbog toga smatram da ovakav pristup donosi kvalitet, smatram da predstavlja, još jednom ponavljam, dobru osnovu za formulisanje jasne strategije i za dostizanje nekih interesa koji jesu naši na Kosovu i Metohiji.
Smatram da o konačnom statusu Kosova ne može biti reči u skorijoj budućnosti, smatram da Srbija treba da insistira da o konačnom statusu Kosova govorimo u okviru nekih integrativnih procesa kojima težimo, dakle, u smislu integrisanja u Evropu, kako Srbije, tako i Kosova i čitavog ovog regiona. Smatram da ćemo tada imati mnogo bolju poziciju, dobiti na vremenu, ojačati državu na druge načine.
Dakle, to je sve nešto što ovaj dokument pruža i, u ime poslanika Socijaldemokratske partije, malog, ali verujem, odabranog broja, želim da dam podršku za ovakav jedan dokument. Hvala vam.

Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto je Narodna skupština obavila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice - Predlogu odluke o utvrđivanju plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i metohiji, saglasno članu 81. stav 3. Poslovnika, određujem 29. aparil 2004. godine kao dan za glasanje.
Glasanje ćemo obaviti odmah.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o utvrđivanju plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji, u celini.
Za 208, nije glasalo sedam, od 215 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o utvrđivanju plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji.
Saglasno članu 95. Poslovnika, zaključujem Desetu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.