Dame i gospodo narodni poslanici, po ugledu na osnivanje Nacionalne štedionice, decembra 2001. godine, kada je država opljačkana za više desetina miliona evra, čak i stotinu, neko iz vlasti izgleda mnogo voli novoformiranim i novoosnovanim institucijama sistema da daje predznak - nacionalno, nacionalni, nacionalna.

O razlozima za donošenje ovog zakona kaže se da se ovim gradi moderan sistem stabilnog finansiranja. Za razliku od upada vatrenim oružjem u NBJ oktobra 2000. godine, gde su nestale mnoge platinaste, zlatne, srebrne poluge i umetničke slike, očigledno je da je ovo najava modernog, novog sistema finansijskih malverzacija, koji se institucionalizuje kroz osnivanje nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Izgleda da je jedino tačno u svemu ovome da osnivate korporaciju sa ciljem da zadovoljite potrebe glavnih učesnika, kako u obrazloženju ovog predloga zakona kažete - banaka, i to posebnih banaka, a po mom mišljenju Evroaksis banke, HVB, Vojvođanske banke. Sa jedne strane, u većini slučajeva ugasili ste neopravdano dvadesetak banaka, među kojima Beobanku, Invest banku, Investicionu banku, Beogradsku banku, samo da bi drugom otvorili prostor; taj drugi su neke strane banke, sajentološke finansijske organizacije i osiguravajuća društva.

Mi u SRS smatramo da vama nimalo nisu bitni korisnici kredita, oni građani Srbije kojima je potreban stambeni prostor, već isključivo želite da ovim zakonom obezbedite i osigurate prelivanje finansijskih sredstava određenim bankama. Već sam pomenuo koje bi to banke mogle da budu - Evroaksis banka, HVB i druge.

Time želite da posredstvom korporacije, koja je predmet ovog predloga zakona, prelijete državni novac iz budžeta, donacija i drugih izvora u navedene banke, odnosno u vaše džepove, u džepove pojedinaca, a što ćete postići mogućom dokapitalizacijom. Primer vam je već poznat, po pitanju Nacionalne štedionice, kod druge i treće dokapitalizacije, gde ste mnogo para iz državnog budžeta prelili na privatne račune i u privatne džepove.

Učinićete da korporacija bude potpuno pod kontrolom nekolicine ljudi, ne cele vaše posebne interesne organizacije, nego samo nekoliko ljudi iz te vaše organizacije. Sve ovo liči na poznat način delovanja sajentologije, kalifornijske sekte ili kako je zovu - sekte naučnika, sekte eksperata, iz vaše posebne interesne organizacije, koju je naravno osnovao, što je vama vrlo dobro poznato, Ronald Ron - Lajonel Habard, a koju ovde promoviše vaš predsednik stranke G17 plus.

Ova najopasnija sekta u svetu je zabranjena u Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, a zahvaljujući pojedinim ljudima ona ovde doživljava punu afirmaciju i zauzima dominantno mesto u finansijskoj i monetarnoj sferi naše države.

Sredstva korporacije, po Predlogu zakona, jesu budžetska sredstva, donacije, prihodi korporacije itd. Kažete da najmanje 10 miliona evra iz budžeta treba da se prenese na žiro-račun korporacije, a najviše - koliko? Da li je to 100, 200 ili više miliona evra? U tome je kontrola, van ovog zakona, i samo kod ljudi koji su direktno zainteresovani za poslovanje korporacije.

U kom smislu korporacija ostvaruje prihode i dobit? Toga nema u Predlogu zakona.

Ministar finansija Mlađan Dinkić u prepodnevnom nastupu za govornicom je pričao o dobiti, o prihodu, ali nikako ne pominje od čega će ta korporacija da ostvari prihod. Zamišljeni prihod, prihod u mislima je u apstrakciji, nema svoje realnosti.

Kada su u pitanju donacije, to je već viđeno. Preusmeravate sredstva iz donacije u neke druge svrhe. Već vam je više puta za ovom govornicom naveden primer donacije francuske vlade od 399.000 evra koju ste usmerili u kasu G17 plus. Naravno, zbog tog i bezbroj drugih primera mi u SRS apsolutno nemamo poverenja u tu posebnu interesnu organizaciju, a posebno u pojedine ljude koji vode ovu šifrovanu političku organizaciju.

Po ovom predlogu, s obzirom da nije predmet regulisanja, ne pominje se ko je investitor stambenih kredita tj. jedinica. U principu, to bi trebalo naravno da budu korisnici kredita.

I sad, naravno, pošto je s tim upoznat, sa finansijskim stambenim malverzacijama, da je gospodin ministar finansija Mlađan Dinkić prisutan možda bi i mogao da odgovori u kojoj je zgradi JU biznis centra, novoj zgradi na Novom Beogradu, spajanjem stanova 313 i 314 ... Ućutali ste se nešto. Ne znate to?

Ko je investitor tog stambenog prostora nastalog spajanjem ova dva stana 313 i 314? Naravno, budući korisnik Aleksandar Tijanić, a investitor nije Astra banka, nju je Mlađan Dinkić ugasio, nisu ni sajentolozi (smeh)... nije to ni BK grupa. To je lično naravno Bogoljub Karić, neposredni saradnik svih ljudi koji su na vlasti.

Dalje, vi u pojedinim odredbama ovog predloga zakona govorite da upravni odbor korporacije bira revizora. Ako je ovo državna institucija onda je to prosto nemoguće, da upravni odbor bira revizora. To, u krajnjem slučaju, mora da radi Vlada Srbije.

Govorite da upravni odbor određuje banke kod kojih će se voditi sredstva korporacije. Mi u SRS znamo koje to banke mogu da budu. Evroaksiz banka, HVB, Hungari banka, naravno i Vojvođanska banka, koja je uzgred rečeno, da znate, prestala da bude banka naših ljudi.

Ona je postala vlasništvo međunarodne finansijske korporacije kod MMF-a, odnosno Svetske banke. Konvertovanjem potraživanja međunarodne finansijske korporacije od velikog iznosa duga koji je imala Vojvođanska banka prema ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji, konvertovanjem tog potraživanja u vlasništvo Vojvođanske banke ona već kontroliše potraživanja Vojvođanske banke prema mnogim preduzećima u Vojvodini. Tu je država pretrpela štetu od blizu 150 miliona evra, to vas takođe ne interesuje, sve je to zahvaljujući Miroljubu Labusu i Mlađanu Dinkiću.

U upravnom i nadzornom odboru korporacije naći će se ljudi iz G17 plus (naravno na to računate), koji, opet u skladu sa principima sajentologije, treba da konstruišu ceo finansijski sistem zemlje. (Žagor.)

A ko ste vi, gospodine?

Molim vas, već sam opominjao nekoliko puta, budite ljubazni. (Žagor.)

Samo sekund, naravno da je to predstavnik Ministarstva i obavezan je da sedi. Budite ljubazni, to je gospodin Goran Anđelić iz Ministarstva finansija, gospodine Radovanoviću nemojte da dozvolite da vas prekidaju, a molim poslanike da ne dobacuju.

Prisutni gospodin nije poslanik, nije član Vlade, a predstavnik predlagača može da bude samo član Vlade. Prisutni gospodin nije član Vlade, tako da njegovo prisustvo ovde može da bude po nekom drugom osnovu, ali u svakom slučaju ne može da bude predstavnik Vlade po ovom predlogu zakona. Siguran sam da vi kao predsednik Skupštine to znate, samo treba da preduzmete mere da to tako bude.

Ne brinite ništa, kao pomoćnik ministra neće moći da uzima reč, a naravno da je neophodno da bude prisutan, jer je važno da Vlada čuje vaše primedbe koje se odnose na temu. Izvolite.

Gospodo iz SPS, trebalo bi da znate za šta ćete glasati kada je u pitanju ovaj predlog zakona, jer je ovo direktan upliv i zahvat u državne pare od jedne grupe ljudi. Onaj koji se bavi vračanjem, naravno da neko neće biti predsednik Srbije... Kao što je sramota za Srbiju da predsednik Ustavnog suda bude Slobodan Vučetić, tako je katastrofalno za našu državu da su finansije u rukama ljudi iz G17 plus, sa ogromnim uticajem sajentološke sekte.
I po pitanju Predloga zakona o Narodnoj banci Srbije samo ću još nekoliko reči da kažem. Imajući u vidu drugu činjenicu, trebalo bi, po ovome što se događa u poslednjih nekoliko godina, zakonskom odredbom regulisati čak i primanja guvernera NBS, da se izjednače sa primanjima, eventualno, predsednika Narodne skupštine ili predsednika Vlade, s obzirom da je Mark Jelasiti, od 6. decembra 2000. godine mađarski državljanin hrvatske nacionalnosti, a od 19. decembra iste godine pod imenom Radovan Jelašić i državljanin SRJ, zahvaljujući Mlađanu Dinkiću i Miroljubu Labusu postao viceguverner NBS, a sada već guverner NBS i ima primanja od preko 200 hiljada dinara, što mi u SRS smatramo da je premnogo i nepotrebno.
Zbog toga bi ovim izmenama Zakona o NBS trebalo potpuno da ograničimo gornji iznos primanja guvernera NBS, jer i ovim predlogom zakona jedna posebna interesna grupa želi da potpuno kontroliše osiguravajuća društva, oko davanja i oduzimanja dozvola za rad i kontrole njihovog poslovanja.
Naravno, biće privilegovana određena osiguravajuća društva za koja su lično zainteresovani pojedini ljudi.
Sećate se sumnjivih poslova oko "Dunav grupe" i "Dunav osiguranja", dok je predsednik Upravnog odbora te grupe bio Miroljub Labus, predsednik G17 plus. Naravno da ne može NBS da kontroliše rad osiguravajućih društava.
Očigledan primer za ove moje konstatacije po pitanju i jednog i drugog zakona upravo je Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Da je to tako znamo mi u SRS, jer dajemo tačne i realne procene: realno potpuno.

Reč ima narodni poslanik Milko Štimac, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Uvaženo predsedništvo, drage koleginice i kolege, izvinjavam se što sam danas zaboravio čarapu kako bi me kolege lakše prepoznale, ali dešava se. Na iduće zasedanje ću je poneti.
Izvinjavam se zbog još jedne stvari: doveli smo Skupštinu u zabludu. Gospodin Goran Anđelić ovde nije predstavnik Ministarstva, on je tajni kontrolor velike lože sajentologa. Ovde je zadužen da nas, ako neko od nas počne da priča nešto što nije unapred programirano, svojim mentalnim moćima, uz pomoć transcendentalne meditacije, vrati na pravi put.
(Predsednik: Gospodine Štimac, tema.)
Držim se teme. Tema su zakoni koji se tiču finansijskog tržišta i o njima danas raspravljamo. Nažalost, gospodin Goran Anđelić može svojim mentalnim moćima da utiče samo na nas, na poslanike iz SPS i DSS, inače bi svakako sprečio diskusiju mog prethodnika. Ali, radimo na tome i pretpostavljam da će Goran Anđelić da poboljša svoje moći i da ćemo onda moći ovakve diskusije da prekidamo i da se svi zajedno vratimo onome zbog čega smo ovde.
Poštovane kolege, mi smo ovde izabrani da radimo ozbiljan posao. Od nas do sada niste mogli da čujete ovakve diskusije. Lično sam zaista veoma razočaran. Taj ozbiljan posao, između ostalog, sastoji se i u zakonodavnoj aktivnosti. Dakle, ovo telo je predstavnik narodnog suvereniteta. Pričati priču o sajentolozima ili već ne znam o čemu, ako mislite da time možete dobiti glasače, svaka čast, ali pretpostavljam da ne možete. Prema tome, zaista gubimo vreme. Dajte malo da stvarno promenimo diskusiju.
(Predsednik: Gospodine Štimac, još jednom vas molim - tema.)
Vraćam se na temu. Vidim da ovde mnogima smeta pominjanje G17 plus, da mnogima ovde uopšte smeta prisustvo G17 plus.
Ako bismo hteli da budemo nekorektni, mi bismo mogli takođe da pričamo o obećanjima. Pazite, prisustvo G17 plus može da smeta mnogima ovde zbog toga što mi naša obećanja ispunjavamo. Sve što smo rekli, ispunili smo.
Kada smo pričali o reformama u prethodnoj vladi, dok god smo bili u toj vladi, mi smo te reforme ispunjavali, ali smo ih izgleda suviše ozbiljno shvatili pa smo iz iste istisnuti. Ako ćemo da pričamo o obećanjima, zamislite da sam ja vas podsetio, drage kolege, neću da kažem iz koje stranke, na vaša razna obećanja, od kojih se ispunilo samo ono da svi Srbi žive u jednoj državi, samo ne na onoj liniji razgraničenja o kojoj ste pričali.
(Predsednik: Gospodine Štimac, treći put - tema. Budite ljubazni, vratite se na temu. Isto sam opomenuo i prethodnog govornika. Budite ljubazni i govorite o temi. Molim narodne poslanike da omoguće poslaniku Štimcu da govori. Izvolite.)
Vraćamo se na temu. Kao nekome ko se bavi finansijskim tržištem, meni je posebno zadovoljstvo što danas možemo da raspravljamo o ovom setu zakona. Ovaj set zakona, mimo zakonodavstva, mimo svoje formalno-pravne strane, donosi sa sobom jedan novi kvalitet, jedan zbirni efekat i omogućuje novi kvalitet ili čak, ako hoćete, tri nivoa kvaliteta na našem finansijskom tržištu: uvodi nove finansijske instrumente na finansijsko tržište; uvodi nove učesnike na finansijsko tržište i, konačno, pojačava nadzor na finansijskom tržištu.
Posebno bih se osvrnuo na tri zakona: zakon o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, zakon o osiguravajućim društvima i Zakon o Narodnoj banci Srbije. Koje su to prednosti koje oni zajedno obezbeđuju za naše finansijsko tržište?
Prva je što uvode novi, viskokvalitetan finansijski instrument na tržištu. To su hipotekarne založnice. Ovaj instrument služi, kao i ostali instrumenti na finansijskom tržištu, za prikupljanje slobodnih sredstava, za generisanje dodatne finansijske a time i privredne aktivnosti; zatim, smanjuje rizike poslovanja, zato što se radi o visokokvalitetnim hartijama od vrednosti koje imaju čvrstu podlogu i iza kojih stoji garancija Vlade, a čvrsta podloga je, praktično, hipoteka, odnosno nepokretnosti.
Na taj način ove hipotekarne založnice povećavaju aktivnosti na finansijskom tržištu, podižu opštu poslovnu i investicionu klimu na našem tržištu i time privlače investicije, generišu i domaće investicije, a time privlače i strane investicije. Njih poznaju i najrazvijeniji sistemi. Recimo, veoma dugo se koriste na razvijenim tržištima kao što je nemačko ili SAD, posebno kanadsko. Taj model je, u ovom obliku, ovako usavršen, preuzet iz Kanade.
Međutim, za one koje to zanima, valjalo bi podsetiti da su i u Kraljevini Jugoslaviji ovakve hipotekarne založnice bile veoma aktivan finansijski instrument na tržištu, veoma kvalitetan, da je čak Državna hipotekarna banka svoje hartije plasirala na njujorškoj i londonskoj berzi. Dakle, radi se o nečemu što će u svakom slučaju predstavljati korak više ka normalizaciji naših ekonomskih prilika i približavanju svetskim standardima poslovanja na finansijskom tržištu.
Zakon o osiguravajućim društvima obezbeđuje nam pored uvođenja reda u ovu materiju i taj novi kvalitet, a to je uvođenje novog učesnika na finansijsko tržište, zato što zakon strogo propisuje na koji način osiguravajuća društva mogu da plasiraju sredstva koja prikupe prodajom polisa.
Osiguranje je praktično vid štednje koja je, po ovom zakonu, odnosno po ovom setu zakona, dvostruko obezbeđena. Prvo, jakom kontrolom, a drugo, strogim i jasnim propisima o ulaganjima. Tako praktično dobijamo jake igrače na tržištu, koji su po definiciji i po propisima koje ovi zakoni obezbeđuju opredeljeni za konzervativno investiranje, dakle, za kanalisanje prikupljenih sredstava u privredu i to prema profitabilnosti, dakle, to je još jedan dodatni podsticaj za razvoj privrede.
Na taj način se takođe podižu naše poslovne karakteristike i privlače investicije. I, ono što je posebno važno, to je poseban demokratski elemenat. U ovom zakonu radi se o zadovoljavanju nekih principa ekonomske demokratije. Daje se šansa i malim ulagačima da praktično kupujući osiguranje, ulažući preko polisa osiguranja osiguravajućem društvu uvećavaju svoja sredstva, da ih jednostavno kapitališu.
Naravno, zakon o investicionom fondu, čija je priprema počela, trebalo bi to na jedan mnogo eksplicitniji način da reguliše, ali ja se nadam da ćemo uskoro u ovom domu imati prilike da razgovaramo i o tom zakonu.
Finansijsko tržište inače počiva na poverenju. Naravno ne na onom poverenju na koje smo mi navikli u svakodnevnim međuljudskim odnosima, porodičnom ili među prijateljima, nego na poverenju koga nema bez kontrole, na posebnom poverenju za koje je kontrola ključna. Otuda odmah sledi i pitanje otkud se predlagač zakona opredelio da Narodna banka praktično bude neposredni kontrolor osiguravajućih društava.
Zato što se pokazalo u dosadašnjem radu da Narodna banka može da bude nezavisna, zato što jeste nezavisna, što je efikasna, zato što je sposobna, što ima dovoljno osposobljenih kadrova.
Dozvolićete da vas podsetim da je ova vlada zatekla neizgrađene, razrušene i raspuštene institucije.
Trebalo je praktično pronaći neku od tih institucija na koju se moglo osloniti u funkciji kontrole jednog segmenta finansijskog tržišta. Opredeljivanje za Narodnu banku Srbije kao kontrolora je još jedan potez koji praktično pokazuje koliko se ova vlada i oni koji je čine, pa i mi među njima, drže obećanog.
Jedno od naših obećanja je bilo, podsetiću vas, da gradimo odgovornu državu, dakle, onu državu koja počiva na jakim institucijama; da se oslanjamo na takve nezavisne institucije, jednom kada ih ustanovimo. To takođe podrazumeva da takva odgovorna država i odgovorna vlada brinu o celom stanovništvu, o njegovoj dobrobiti, o tome da svako može da dobije šansu da nešto napravi svojim radom, da rezultate tog rada može da kapitalizuje i da uvećava.
Još jednom, zakon o osiguravajućem društvu će to posredno da obezbedi, a predstoje i drugi zakoni, među kojima je i zakon o investicionom fondu koji će to neposredno da reguliše. Na kraju krajeva, i Vlada i njeni ministri od samog početka, od formiranja Vlade pokazuju posvećenost tom cilju - i na pregovorima u Vašingtonu, u Londonu, a i ovakvim aktivnostima ovde u Beogradu, donošenjem ovakvih sistemskih zakona koji su nam bili preko potrebni, neophodni kao sastavni deo ekonomskog sistema.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković. Replika, pardon.

Zašto replika, nisam nikoga spomenuo?

Reći će nam gospodin Mirović razlog.