Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Jedanaestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Lakićević-Stojačić, Vladimir Jovanović, Aleksandar Vlahović i u toku popodnevnog rada Zoran Mićović.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri i usvoji predloge zakona za koje je predlagač - Vlada Republike Srbije predložila da se razmotre po hitnom postupku.

Primili ste ostavku Vuka Draškovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Vuka Draškovića, danom podnošenja ostavke.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Vuku Draškoviću, izabranom sa izborne liste Srpski pokret obnove - Nova Srbija - Vuk Drašković - Velimir Ilić.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dostavljeni su vam zapisnici Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 7, 8, 13, 14, 15, 19. i 20. aprila 2004. godine, Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 20, 21. i 22. aprila 2004. godine i Desete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 29. aprila 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, shodno članu 82. stav 3. Poslovnika.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 7, 8, 13, 14, 15, 19. i 20. aprila 2004. godine.

Za 128, nisu glasala 74, ukupno 202 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 7, 8, 13, 14, 15, 19. i 20. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 20, 21. i 22. aprila 2004. godine.

Za 127, nije glasalo 79, ukupno 206 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 20, 21. i 22. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Desete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 29. aprila 2004. godine.

Za 126, nisu glasala 82, ukupno 208 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Desete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 29. aprila 2004. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 128, protiv 80, nije glasalo sedam, ukupno 215 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o osiguranju, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv 88, nisu glasala dva, od ukupno 217 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv 90, nisu glasala dva, od ukupno 218 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv 91, nisu glasala tri, od ukupno 220 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv 89, nije glasalo četiri, od ukupno 220 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv 91, uzdržan jedan, nije glasao jedan, od ukupno 220 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv 91, nije glasalo četiri, od ukupno 221 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv 89, nije glasalo šest, od ukupno 221 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o agenciji za privredne registre, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 125, protiv 88, nije glasalo devet, od ukupno 222 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. aprila 2004. godine

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv 93, nisu glasala tri, od ukupno 222 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Goran Paunović, na osnovu članova 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, Predlogu zakona o osiguranju, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, Predlogu zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama (tačke 1, 2, 3, 4. i 5. predloženog dnevnog reda); i zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (tačke 6. i 7. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Goran Paunović želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv 88, nije glasalo sedam, od 222 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Branislav Ristivojević, na osnovu članova 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i Predlogu zakona o agenciji za privredne registre (tačke 8. i 9. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Branislav Ristivojević želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 125, protiv 93, nije glasalo pet, od ukupno 223 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 125, protiv 94, nisu glasala tri, od ukupno 222 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, u celini.

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

2. Predlog zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

3. Predlog zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

4. Predlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

8. Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

9. Predlog zakona o Agenciji za privredne registre, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Pošto su prihvaćeni predlozi za razmatranje akata po hitnom postupku, nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje u toku trajanja sednice.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima... Pardon, po Poslovniku? Izvolite, izvinite molim vas, gospodin Marković.

Izvolite.

Poštovane kolege, gospodine predsedniče, gospodine ministre, prvo primedba o dostojanstvu Skupštine. Razlog za to je što miovde donosimo zakone po hitnom postpuku. Poslednja tri meseca, manje-više, mi radimo po hitnom postupku, što onemogućava narodnim poslanicima da se adekvatno pripreme za diskusiju, a dobijamo čitave setove zakona, i neozbiljne su diskusije nakon toga.

Naravno, javio sam se za reč po Poslovniku i neću zloupotrebiti to javljanje. Javio sam se zbog toga što mislim da odredba našeg poslovnika koja predviđa ograničeno vreme za diskusiju na pet sati jeste dobra odredba. Mi treba pre svega da budemo ekonomični, ali naš rad ne sme da gubi na svom kvalitetu.

Ukoliko mi za ozbiljne tačke dnevnog reda, za objedinjene tačke dnevnog reda, kao što imamo danas, praktično, pet zakona, insistiramo da razgovaramo samo pet sati, odnosno da poslaničke grupe imaju svega po četrdesetak minuta da govore o pet zakona, prostom računicom ćemo doći do toga da jedan narodni poslanik može svega 15 sekundi i 8 stotih delova sekunde da govori o jednoj tački dnevnog reda.

Znači, ne sporim kvalitet promene Poslovnika od pre dve godine, kada smo utvrdili da treba da budemo ekonomični, ali ne smemo ići na uštrb kvaliteta. Stoga je moj predlog danas, u skladu sa članom 90. stav 3, da utvrdimo duplo vreme za diskusiju o ovih pet objedinjenih tačaka dnevnog reda. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Podsećam narodne poslanike da su predlozi zakona koji su na dnevnom redu danas, po hitnom postupku, to će reći da je do otvaranja načelnog pretresa moguće podnositi amandmane,  predati narodnim poslanicima 20. aprila, posle zahteva Vlade Republike Srbije od 19. aprila, dakle pre 15 dana.
Ali, pošto je predstavnik poslaničke grupe DS predložio da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi, gospodine Markoviću da li sam vas dobro shvatio, 10 časova, o ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 95, protiv 116, nije glasalo šest, od ukupno 217 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 1 sat 38 minuta i 24 sekunde; DSS - 1 sat tri minuta i 36 sekundi; Demokratska stranka - Boris Tadić - 44 minuta 24 sekunde; G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi; Srpski pokret obnove - Nova Srbija - 26 minuta i 24 sekunde; SPS - 26 minuta i 24 sekunde, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta, po članu 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZAKONA O NACIONALNOJ KORPORACIJI ZA OSIGURANjE STAMBENIH KREDITA; OSIGURANjU; DOPUNI ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE; DOPUNI ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA; IZMENAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA (zajednički načelni pretres 1, 2, 3, 4. i 5. tačke dnevnog reda)
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.
U međuvremenu da vas obavestim, na osnovu člana 38, da će ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS po tačkama od 1. do 5. dnevnog reda biti narodni poslanik Igor Mirović; po istom članu za predstavnika poslaničke grupe DS za tačku 1. ovlašćen je Milan Marković, član poslaničke grupe, a za ostale tačke Bojan Pajtić, član poslaničke grupe. Zahvaljujem, izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo raspravljati o pet predloga sistemskih zakona, koji bi trebalo da poboljšaju kvalitet života građana Srbije i da dodatno poboljšaju naš finansijski sistem.
Najpre mi dozvolite da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Kao što znate, danas banke retko, gotovo sporadično, odobravaju dugoročne stambene kredite. Više je razloga za to. Pre svega, to je kriza poverenja u bankarski sistem, koja je nastala 90-tih godina nakon što su zamrznuti ulozi građana u bankama, kada je nastao problem stare devizne štednje.
Zbog toga su danas ulozi u bankama uglavnom na kratak rok, iako imamo oko milijardu i 300 miliona evra štednih uloga. To su uglavnom ulozi do godinu dana. Ako banka ima kratkoročne izvore sredstava na bazi takvih uloga nije moguće odobravati dugoročne kredite i zbog toga banke gotovo da uopšte i ne idu u proces stambenog kreditiranja.
Potpuno je jasno, s obzirom da se radi o kapitalnim ulaganjima za domaćinstva i pojedince, da stambeni kredit bez najmanje 20 godina roka otplate i sa kamatnom stopom koja mora biti jednocifrena ne može biti tretiran kao povoljni kredit. Da bi Srbija podstakla stambeno kreditiranje mora da interveniše osnivanjem jedne ovakve institucije - nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
Ako se ovaj zakon ne bi usvojio i ukoliko bismo prepustili da tržište samo reguliše stambene kredite, naše procene u Ministarstvu govore da za narednih pet do deset godina Srbija neće moći da ima povoljne stambene kredite.
Model koji smo mi ovde usvojili rađen je zajedno sa ekspertima kanadske korporacije za osiguranje stambenih kredita, jer Kanada predstavlja jednu od zemalja koja je najuspešnije u svetu rešila problem beskućnika, kroz omogućavanje povoljnih stambenih kredita. Ovaj projekat je pripreman gotovo dve godine i zaista mi je zadovoljstvo da se konačno nalazi u Skupštini Republike Srbije, pred vama.
Suština rada ove institucije jeste osiguranje dugoročnih stambenih kredita koje banke odobravaju građanima. Osiguranje zapravo treba da posluži banci da joj smanji rizik i da nadoknadi najveći deo nastalih troškova, odnosno gubitaka, koji bi nastali ukoliko građanin prestane da izmiruje svoje rate po osnovu dobijenog stambenog kredita.
Po ovom predlogu korporacija će imati mogućnost da osigura značajan deo rizika, imajući u vidu da je projekat pripreman gotovo dve godine. U poslovnom planu ove institucije predviđeno je da će do 85% rizika banke preuzimati ova institucija. Na taj način će se smanjiti rizik banaka, ukoliko moraju, nažalost, da naplate hipoteku, da ne budu u gubitku i da ne idu u bankrotstvo.
Ako se ovaj zakon usvoji on će pospešiti razvoj čitavog niza industrijskih grana npr. kao što je građevinarstvo, jer će ova institucija davati garancije za uzimanje kredita građevinskim firmama za novu gradnju, ali će pospešiti i razvoj industrije električne opreme, nameštaja i svih drugih potrepština za domaćinstvo.
Prema Predlogu zakona, Vlada Srbije je 100% vlasnik akcija korporacije, u momentu osnivanja. Iz budžeta Srbije predviđeno je 10 miliona evra kao početni kapital ove korporacije, koji će ujedno obezbediti i sredstva za njen rad. Korporacija će garantovati poslovnim bankama osiguranje kredita svojim ukupnim kapitalom i može, po ovom zakonu, da osigurava iznose kredita koji su maksimalno 16 puta veći u odnosu na iznos kapitala korporacije, što znači da ako je početni kapital 10 miliona evra mogu se izdavati garancije do ukupne visine od 160 miliona evra.
Sa razvojem tržišta nekretnina i povećavanjem obima stambenog kreditiranja korporacija će postajati sve više finansijski samostalna institucija i poslovaće više na komercijalnoj osnovi.
U zakonu je omogućena i dokapitalizacija ove institucije, kako dodatna dokapitalizacija iz budžeta, tako i privatizacija, ali maksimalno 49% akcija, što znači da je predviđeno da će ova institucija ostati uvek u većinskom državnom vlasništvu koje najmanje može da iznosi 51%.
Želeo bih ukratko da objasnim kako izgleda način rada ove institucije. Dakle, banke su te koje odobravaju kredite. Banke odobravaju stambene kredite građanima, a onda mogu da odluče da li žele da im se ti krediti osiguraju od strane nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Ukoliko žele osiguranje, onda će dobiti posebne obrasce po kojima će bodovati sve one građane koji imaju zahtev za dobijanje stambenog kredita, pri čemu će voditi računa o ukupnim primanjima domaćinstva, o drugim fiksnim izdacima: za kiriju, za troškove struje, eventualno za rate po osnovu drugih kredita koje je neko u domaćinstvu podizao. Na bazi tog bodovanja odobriće se stambeni kredit, uz osiguranje ove institucije.
Da budem potpuno jasan, banke neće biti u obavezi da koriste usluge ove institucije, ali imajući u vidu da možda samo dve banke trenutno u zemlji odobravaju stambene kredite, i to po relativno nepovoljnim uslovima, mi smo sigurni, jer smo zajedno sa bankama i radili nacrt ovog zakona, da će se veliki broj banaka uključiti u ovaj proces i da će stambeni krediti konačno postati masovna pojava i u Srbiji, kao što je to slučaj i u drugim zemljama.
Nakon što se izvrši bodovanje i osigura kredit, na nekretninu koja se kupuje, stan ili kuću, stavlja se hipoteka, i to u odnosu jedan prema jedan. To je daleko povoljnije nego što je sada na tržištu, jer banke sada traže dvostruki ili trostruki iznos obezbeđenja. Ovde će se na onu nekretninu koja se kupuje stavljati hipoteka i na bazi te hipoteke će se vršiti, u slučaju neurednog izmirivanja obaveza, naplata potraživanja.
Ukoliko banka u nekom periodu, kroz nekoliko godina, ako neko ne servisira uredno svoju obavezu, bude primorana da naplati hipoteku i tom naplatom dobije manje novca nego što je dala za stambeni kredit, gubitak se pokriva iz kapitala ove korporacije.
Dakle, korporacija ne pokriva celokupan gubitak banci, već samo razliku između kredita koji je odobren u sadašnjem trenutku i eventualnog gubitka koji bi se ostvario prodajom hipoteke po ceni koja je niža od ove tržišne. Ako se prodajom hipoteke, kojim slučajem, ostvari viša vrednost, onda korporacija naravno ne angažuje sredstva, jer nema gubitka za banku.
Zato je moguće da iznos garancija bude do 16 puta veći u odnosu na vrednost kapitala. Prema našim proračunima, deset miliona evra kapitala biće sasvim dovoljno za rad ove institucije najmanje u naredne tri godine, imajući u vidu ovaj iznos garancija koje će davati i da će se ovaj kapital trošiti samo u retkim situacijama, u situacijama kada banka ostvaruje gubitak.
Imamo u vidu i da oni koji će uzimati kredite, naši građani, jesu uredne platiše. Sigurno će biti 97% stopa povraćaja bankarskih kredita, ali ovo će stimulisati banke da krenu u proces kreditiranja, jer znaju da će imati garanciju države.
Kamata će biti jednocifrena, to je sasvim sigurno, i rok otplate neće biti kraći od 20 godina. Dakle, rok će najverovatnije biti između 20 i 30 godina, a kamata će biti maksimalno 9% godišnje, s tim što je potpuno jasno da će, kako vreme bude odmicalo i što se više bude razvijalo tržište hipotekarnih kredita, ta kamata padati.
Ovde će se verovatno desiti nešto slično kao i kada su uvođeni mobilni telefoni u Srbiju. Na početku je bila relativno visoka cena, a danas najveći broj građana koristi mobilne telefone. Mi moramo da krenemo u proces da bismo uspeli tokom vremena da i stambeni krediti postanu normalna pojava na tržištu.
Kada stambeno kreditiranje postane masovnije, a predviđamo da ova institucija počne sa radom na jesen ove godine i tokom sledeće godine da razvije u potpunosti svoje operacije, onda će korporacija preuzimati potraživanja banaka po osnovu hipoteka i na bazi hipoteka, kao zaloga, emitovaće sopstvene hartije od vrednosti koje će se zvati hipotekarne založnice. Te hartije će se prodavati na tržištu i novac koji se dobije od prodaje hartija od vrednosti davaće se bankama da odobravaju nove kredite, tako da se sa kapitalom od deset miliona evra osiguranja može zaista veliki broj stanova osigurati. Radi se o cifri od najmanje 50.000 stanova.
Znate i sami da je u poslednjih desetak godina stambena izgradnja, nažalost, kod nas ispod 10.000 stanova godišnje. Naravno, ova institucija će naplaćivati, banka će naplaćivati premiju osiguranja, koja će se ukalkulisati u troškove i tako će se i kapital korporacije permanentno povećavati.
Što se tiče uslova za građane, oni će biti određeni poslovnim planom korporacije. U zemljama koje imaju slične institucije praksa je da visina mesečne rate po osnovu stambenog kredita ne može da premaši 60% od ukupnih primanja domaćinstva. Meni se čini da će ovo stimulisati naše građane da prijave stvarne prihode, jer dobar deo prihoda danas nije registrovan.
Ukoliko žele da dobiju kredit, članovi domaćinstva će verovatno biti stimulisani da prijave stvarne prihode, kako bi mogli da podignu ratu koja može biti maksimalno u visini do 60% ukupnih prihoda domaćinstva, znači ne onoga ko traži kredit, već celokupnih prihoda domaćinstva.
Takođe, ono što će biti uslov jeste da stan mora biti regularno uknjižen, tako da je na njega moguće upisati hipoteku, kako bi banka mogla da osigura svoje potraživanje. Moram da kažem da će ovo verovatno izvršiti pritisak i na organe lokalne samouprave i na republičke organe da se uknjižavanje vrši nešto bržim tempom nego što je do sada bio slučaj, jer će sami građani u svojim zahtevima za stambene kredite vršiti pritisak da se uknjiže objekti koji su predmet kreditiranja. Naime, osiguravaće se krediti kako za kupovinu novih stanova i kuća ili izgradnju novih kuća, tako i za kupovinu već izgrađenih kuća ili stanova ili delova tih objekata.
Takođe, ova institucija će doprineti i razvoju tržišta osiguranja, jer će građani zaključivati ugovor o riziku osiguranja života sa osiguravajućim društvom, kao i ugovor o osiguranju imovine od nepredviđenih okolnosti, više sile, poplava, požara i ostalih stvari.
Dakle, ovo su osnovi rada ove institucije. Ono što je važno, to je da ovo predstavlja šansu da se podstakne građevinarstvo u Srbiji i da konačno naši građani počnu da rešavaju stambeno pitanje putem kredita.
Ponavljam još jednom, bez državne intervencije u ovom sektoru, ako to samo tržištu prepustimo, naše banke, imajući u vidu sve što ih je zadesilo 90-tih godina, neće biti u stanju da odobravaju dugoročne povoljne stambene kredite u narednih pet, šest, sedam, osam godina.
Što se tiče drugog Predloga zakona koji je pred vama, to je takođe jedan veoma bitan sistemski zakon – zakon o osiguranju. Reći ću vam koje su osnove novine u odnosu na prethodni zakon.
Pre svega, moramo da konstatujemo da na tržištu osiguranja ne vlada red. Neću reći da vlada haos, ali ni u kom slučaju ne vlada red, jer građani retko koriste usluge osiguravajućih društava, uglavnom kada su na to primorani, kada osiguravaju automobile ili, eventualno, stanove. Problem je u tome što na tržištu ima jako solidnih osiguravajućih društava, ali i osiguravajućih društava koja nikada ne isplaćuju pune naknade štete.
Novim zakonom o osiguranju potrebno je uvesti red na tržištu osiguranja i dovesti do toga da se samo ozbiljne kompanije mogu baviti ovim poslom, kako ne bi varale građane, jer građanima ništa ne vredi ako uplate svoj novac nekom osiguravajućem društvu, a sutra im to osiguravajuće društvo ne isplati nikakvu naknadu štete.
Ovaj zakon je usklađen sa direktivama Evropske unije i rađen je zajedno sa ekspertima Svetske banke.
Osnovna novina je da se značajno uvećava cenzus za osnivanje i za rad osiguravajućih društava, i to na sledeći način: na milion evra za poslove osiguranja od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje; na dva miliona evra za životno osiguranje i za ostala osiguranja imovine; na 2,5 miliona evra za osiguranje motornih vozila i osiguranje od odgovornosti u saobraćaju; tri miliona evra biće kapitalni cenzus za ona društva koja se bave dobrovoljnim penzijskim osiguranjem; a 4,5 miliona evra biće cenzus za osiguravajuća društva koja se bave poslovima reosiguranja. To je rast od oko 123% u kapitalnom cenzusu u odnosu na dosadašnji zakon.
Zašto podižemo kapitalni cenzus? Zbog toga da bi se obezbedio osnovni princip osiguranja, a to je veća zaštita osiguranika, odnosno korisnika ovih usluga. U slučaju da je potrebno isplatiti štetu, društvo mora imati odgovarajući kapital da bi iz toga mogla šteta da se adekvatno i isplati.
Takođe, uvodi se osnovna podela poslova osiguranja na životna i neživotna i vrši se jedinstvena klasifikacija vrsta osiguranja u okviru ove dve grupe posla.
Moram da kažem da je za sadašnja osiguravajuća društva predviđen period prilagođavanja za neke odredbe iz ovog zakona do 31. decembra 2004. godine, a za neke druge do 31. decembra 2005. godine.
Tako će osiguravajuća društva imati dovoljno vremena da prilagode svoje poslovanje ovim novim, oštrijim standarima poslovanja.
U zakonu su pooštreni uslovi za osnivanje novih akcionarskih društava ili uslovi za ulazak u akcionarsko vlasništvo u postojećim društvima, time što se striktnije proverava bonitet akcionara. Potrebno je da imaju trogodišnje oditovane bilanse i da oni naravno budu zadovoljavajući, kako bi onaj koji ima pretenzije da bude suvlasnik akcionarskog društva bio kredibilna institucija kojoj se može verovati.
Takođe, isti uslovi se zahtevaju i za članove uprave i članove nadzornog odbora osiguravajućih društava, kao i za ovlašćenog aktuara.
Pooštravaju se uslovi kontrole osiguravajućih društava tako što se propisuje obaveza stalnog održavanja i praćenja likvidnosti društava i obaveza tromesečnog izveštavanja nadzornog organa o kretanju likvidnosti, kako se ne bi desilo da neko osiguravajuće društvo ne može da odgovori svojim obavezama u slučaju naknade štete.
Takođe, uvode se i dodatni instrumenti za praćenje poslovanja osiguravajućih društava, kao što su margina solventnosti, interna revizija, pravilo upravljanja rizikom, a u skladu sa standardima koji važe u EU.
Ima još čitav niz detalja kojima se poboljšava kontrola i smanjuje rizik rada osiguravajućih društava, a ono što bih hteo da istaknem kao posebnu novinu jeste da se nadzor, kontrola nad radom osiguravajućih društava poverava Narodnoj banci Srbije.
Moram da kažem da u svetu postoje tri rešenja institucija koje vrše nadzor nad radom osiguravajućih društava. U manjem broju zemalja to radi ministarstvo finansija; u najvećem broju zemalja to radi nezavisna agencija. To su uglavnom razvijene evropske zemlje. U nekim zemljama, gde vlada haos na tržištu osiguranja, kao što je to kod nas, to rade centralne banke, iz razloga koje ću vam navesti u narednim minutima.
Odluka da poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja poverimo Narodnoj banci Srbije motivisana je sledećim razlozima. Prvo, Narodna banka Srbije već ima dobro obučene i kvalifikovane kadrove za superviziju banaka, a često su banke osnivači osiguravajućih društava i poslovi osiguranja i bankarstva su prepleteni, zbog čega postoji dobra osnova da se lakše uspostavi kontrola.
Takođe, centralna banka ima razvijenu informacionu tehnologiju i opremu. Formiranje nezavisne agencije zahtevalo bi dodatne troškove iz budžeta. To je jako važan faktor, jer bi morala ispočetka da se formira institucija, da se kupuje oprema, da se finansiraju fiksni i opšti troškovi, a takođe bi morala da se formira potpuno nova infrastruktura i logistika.
Cilj je da se kontrola nad radom osiguravajućih društava učini efikasnom i da počne u što kraćem vremenskom periodu. Ako bi se agencija formirala u narednih godinu dana, ona ne bi bila u mogućnosti, niti bi se osposobila da krene sa kontrolom rada osiguravajućih društava, a što se tiče centralne banke, već od jeseni centralna banka će u okviru posebne direkcije, koja će se oformiti za kontrolu osiguravajućih društava, biti osposobljena da krene u nadzor i kontrolu osiguravajućih društava u skladu sa ovim zakonom.
Takođe postoji još jedan razlog. U razvijenim evropskim zemljama gde poslove nadzora vrši nezavisna agencija, a to su zemlje EU, te nezavisne agencije vrše istovremeno i nadzor nad radom osiguravajućih društava, ali i nadzor nad radom banaka. I jedan i drugi posao se odvija u okviru iste institucije.
Za Srbiju, koja se nalazi u srednjem periodu tranzicije, prerano je da se supervizija banaka izmešta iz centralne banke. Kroz pet do deset godina centralna banka će se baviti isključivo monetarnom politikom, ali to je vreme koje je potrebno da se objedine poslovi kontrole osiguranja i kontrole banaka u istoj instituciji, kako bi se sutra kada dođe vreme lakše iz nje izmestili i kako bi ta nova institucija kasnije mogla da funkcioniše.
Ovo su osnovne odredbe, a pooštrava se i kaznena politika za nepoštovanje odredaba ovog zakona. Uvode se četiri krivična dela u slučajevima najtežih povreda zakona.
Što se tiče potencijalne privatizacije osiguravajućih društava, zakon predviđa da se primenjuje opšti režim privatizacije u skladu sa važećim propisima, ali se daje i ovlašćenje Ministarstvu finansija da i ono može pokrenuti inicijativu za proces privatizacije, što ne zadire u ingerencije Ministarstva privrede po Zakonu o privatizaciji i Zakonu o preduzećima. Samo se širi krug subjekata koji mogu da pokrenu inicijativu za postupak privatizacije.
To je ono što su najveće novine u jednom, čini mi se veoma izmenjenom ali ključnom sistemskom zakonu za regulisanje ovog segmenta finansijskog tržišta.
Sledeći zakon koji je pred vama jeste izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije. Taj zakon se menja samo u jednom članu, kojim se omogućava zapravo ovo o čemu sam malopre govorio, da Narodna banka Srbije vrši i superviziju rada osiguravajućih društava.
Zakon o Narodnoj banci Srbije inače nalaže centralnoj banci da se stara o stabilnosti celokupnog finansijskog sistema; imajući u vidu da osiguravajuća društva čine neraskidivi deo tog finansijskog sistema, otuda i odluka da centralna banka preuzme kontrolu i nad ovim sektorom.
Četvrti predlog zakona koji je pred vama je jedna kratka izmena Zakona o tržištu hartija od vrednosti, koja treba da omogući efikasniji način privatizacije banaka koje imaju većinski državni kapital.
Naime, vi znate da je po osnovu konverzije dugova prema Pariskom i Londonskom klubu u imovinu države Republike Srbije država postala većinski akcionar u jednom broju banaka i da je u toku priprema procesa privatizacije u jednom broju banaka. Ovaj proces se ne može efikasno realizovati ukoliko se taj posao ne poveri Agenciji za sanaciju banaka, koja će onda biti subjekt, koja će raspisivati tender za privatizaciju banaka sa većinskim državnim kapitalom, odnosno sa kapitalom gde država ima više od 25% učešća. Ova izmena zakona je napravljena u skladu sa svetskom praksom i u konsultacijama sa Svetskom bankom.
Što se tiče petog predloga zakona koji je pred vama, to je izmena Zakona o javnim nabavkama. Bilo je dosta opravdanih primedaba na primenu dosadašnjeg zakona i Ministarstvo je odlučilo da izađe u susret i Privrednoj komori Srbije i domaćim kompanijama koje su se žalile na neefikasne procedure i na povlašćeni tretman inostranih ponuđača u postupku javnih nabavki.
Ovaj zakon daje povoljniji status ponuđačima domaćih proizvoda. U zakonu se navodi - domaći ponuđači, ali se i precizira da se radi o ponuđačima domaćih proizvoda, domaće robe i domaćih usluga, znači robe koja je proizvedena u Srbiji. Takvi ponuđači će imati, po ovom zakonu, 20% cenovne prednosti u odnosu na inostranu konkurenciju, čime želimo da podstaknemo nacionalnu industriju.
Takođe, smanjeni su troškovi postupka kod javnih nabavki, za javna preduzeća, jer će se oglasi objavljivati samo u Službenom glasniku Republike Srbije za nabavke koje su u vrednosti do tri miliona dinara za dobra i usluge, odnosno do 15 miliona dinara za građevinske i druge radove. Dakle, ukida se obaveza objavljivanja oglasa u stranim publikacijama ako se radi o manjim vrednostima javnih nabavki, kako bi se preduzeća oslobodila nepotrebnih troškova.
Takođe su značajno smanjeni troškovi postupka, ne mora se na strani jezik prevoditi konkursna dokumentacija za vrednost javnih nabavki ispod 12 miliona dinara za dobra i usluge, odnosno ispod 120 miliona dinara za radove i ta dokumentacija će važiti ponuđačima šest meseci, produžen je rok važenja.
Pojednostavljene su procedure, razdvojeni su i precizirani uslovi za učešće pravnih i fizičkih lica na konkursima i tenderima. Hitne nabavke se mogu odmah realizovati bez prethodnog mišljenja Uprave za javne nabavke, a u skladu sa procedurom koju ovaj zakon precizira.
Ovaj zakon obezbeđuje efikasniju kontrolu i obezbeđuje zaštitu ponuđača, ali, s druge strane, i javnog interesa. Zahteve za zaštitu prava po ovom zakonu mogu da podnose i ponuđači koji učestvuju na tenderu, ali i Uprava za javne nabavke.
Da bi se uspostavila efikasnija kontrola, poboljšava se status članova komisije za zaštitu prava ponuđača, jer se oni biraju na period od četiri godine i imaju izjednačen status sa direktorom posebne upravne organizacije, čime se povećava rang predsednika komisije i daje mu se veći autoritet. Isto je i sa članovima komisije, jer se oni izjednačavaju sa pomoćnicima direktora posebnih upravnih organizacija.
Na kraju, ono što je veoma važno, predviđen je visok stepen ažurnosti u izvršavanju postupka javnih nabavki, jer odluka mora da se donese u roku koji nije duži od 15 dana, a samo u izuzetnim slučajevima 25 dana. Time se skraćuje period odlučivanja, mora da se odluči po tenderu, i ubrzava se proces javnih nabavki, što je do sada predstavljalo jedan od najvećih problema. Hvala vam na pažnji.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, narodni poslanik Milan Marković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS - Boris Tadić.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani gospodine ministre, što se tiče predloženog dnevnog reda koji smo danas usvojili, izuzev nečega o čemu ćemo verovatno još pričati, a to je još jedno ponižavanje Narodne skupštine koje se ogleda u vraćanju Zakona o akcizama iako smo se o tom zakonu izjasnili pre deset dana, mogu da izrazim zadovoljstvo što se tiče predloženog dnevnog reda, jer većina zakona koje ste predložili jesu zakoni koje je koncipirala prethodna vlada. To je dobro, govori i o vama, ali govori i o kvalitetu rada prethodne vlade i o kvalitetu tih predloga.
Stav poslaničkog kluba DS će biti konstruktivan, kao što je to bio i do sada. Za neke od ovih predloga zakona ćemo glasati.
Ali, smatramo da ste u nekim od tih predloga zakona, kao što je zakon o osiguranju gde su postojala dva nacrta, ovo je praktično treći nacrt i on se našao pred Narodnom skupštinom, izvršili određene promene koje mi ne možemo podržati. Stoga smo intervenisali amandmanima i naš stav prema predloženim zakonima će zavisiti od stava poslaničke većine u odnosu na amandmane koje smo mi predložili.
Odmah ću reći koji je naš načelan stav o ovim predlozima zakona. Što se tiče Predloga zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, to je predlog zakona koji je spreman već dve godine; naš poslanički klub stoji iza ovog predloga zakona, posebno što su neki članovi našeg poslaničkog kluba pripremali ovaj predlog zakona.
Mi ćemo ovaj predlog zakona podržati, s tim što smatramo da tu postoje izvesna ograničenja. Prvo, mislimo da se, uz svu dobru volju, efekti ovog zakona još dugo vremena neće osetiti. Nismo sigurni da će kamatne stope i cena tih kredita doživeti pad u skorije vreme i mislimo da ovde nedostaje još jedan zakon, a to je zakon o hipoteci, da bi ovaj zakon zaživeo.
Dobro je da se ovaj zakon nađe u našem pravnom poretku, u našem pozitivnom zakonodavstvu, ali njegovo stavljanje na dnevni red po hitnom postupku, posebno pošto se ovaj zakon, mislim da je to i vama jasno, neće moći odmah primenjivati, možemo ipak da ocenimo kao deo predizborne kampanje; to nije dobro, jer bi sigurno ceo set zakona bio bolje pripremljen kada bismo se bavili time u interesu građana, a ne da vodimo pri tom računa o našim političkim interesima.
Bilo bi dobro da je Vlada, na neki način, prepisala recept koji je primenila Skupština grada Beograda, odnosno Izvršni odbor Skupštine grada Beograda, posebno zato što znam da su i predsednik gradske vlade gospodin Bogdanović, a i svi drugi koji su učestvovali u tom projektu, to je projekat hiljadu stanova, sigurno spremni, voljni i bili bi vrlo zadovoljni da ih pozovete i da podelite ta iskustva sa njima.
Što se tiče Predloga zakona o osiguranju i Predloga zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, o tome ću posebno govoriti, naš stav će zavisiti od vašeg stava prema našim amandmanima, a što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji je podnela Vlada Republike Srbije, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, poslanički klub DS će ova dva predloga zakona podržati.
To su takođe predlozi zakona koje je pripremala prethodna vlada, a sadašnja vlada je izvršila neke izmene.
S druge strane, mi smo intervenisali nekim amandmanima, ali mislimo da je vrlo bitno da se taj kontinuitet ekonomske politike koja je započeta u prethodnom periodu nastavi. Verovatno svi poslanici izražavaju zadovoljstvo zbog takvog načina rada i posebno zbog sporazuma sa MMF-om, za koji se nadamo da će biti onakav kako nam je predstavljen. Ja sam poželeo sreću pre vašeg odlaska, kada smo govorili o budžetu, ali ću vas podsetiti da sam vam tada rekao da će morati dodatno da se pregovara sa MMF-om zbog našeg deficita koji je iznosio 46 milijardi dinara. Dobro, to nije tema, dobro da ste se vratili sa dobrim vestima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, posebno nas raduje da je ova vlada ostala pri tom standardu koji je uvela prethodna vlada, odnosno prethodna vladajuća većina, da javne nabavke postanu standard u poslovanju, da postanu nešto što se nikad više neće izbrisati iz našeg pravnog poretka. To je jedna filozofija, jedna funkcija koju smo uveli. Podsetiću da smo mi kroz taj zakon uveli zaštitu domaće proizvodnje, odnosno domaće ponude, koju vi dalje razrađujete i zbog toga ćete imati našu podršku za ovaj zakon, uz par amandmana.
Sada ću govoriti o onome što nam se manje sviđa u ovom setu predloga zakona. To je zakon o osiguranju. Iako je, praktično, više od 80% članova predloga tog zakona prepisano iz predloga zakona prethodne vlade, vi ste izvršili neke izmene za koje smatramo da nisu dobre. Podneli smo veći broj amandmana u nameri da se ovaj zakon ipak usaglasi sa standardima sveta kojem težimo i sa standardima koji su neophodni za kvalitetno funkcionisanje sistema osiguranja.
Drugi deo naših amandmana podnet je sa ciljem da se na neki način obezbedi bolji položaj domaćih subjekata koji se bave poslovima osiguranja. Ja ću ovde izneti dve osnovne primedbe.
Prva primedba se odnosi na poslove nadzora. Naime, ne slažem se sa interpretacijom gospodina ministra o tome kakvi su vidovi nadzora u zemljama Evropske unije. Ja ću izneti jednu drugačiju interpretaciju. Dakle, mislim da postoje tri vrste državnog nadzora. Prva vrsta nadzora jeste ona koju je pomenuo gospodin ministar.
To je nadzor koji se obavlja preko ministarstva finansija. Ministarstvo finansija formira odgovarajuću službu, a u toj službi se nalaze odgovarajući stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za poslove osiguranja; u nekim državama, kao što su Francuska i Belgija, to je malo obogaćeno time što se formira i posebna komisija nezavisnih eksperata koja verifikuje odluke od većeg značaja. Slažemo se da ovaj sistem ne primenimo kod nas.
Drugi vid nadzora jeste onaj za koji se poslanički klub Demokratske stranke zalaže. To je vid nadzora koji je bio predviđen u nacrtu ovog zakona koji je usvojila naša vlada, a taj vid nadzora podrazumeva da poslove nadzora vrši nezavisno telo koje za svoj rad odgovara vladi. To telo se može različito nazvati, može biti agencija, može biti direkcija (tako je zovu u Hrvatskoj), može biti biro. Ono je u vršenju svojih poslova samostalno i nezavisno, a poslovi koje vrši i delokrug utvrđeni su zakonom.
Ovo telo bi trebalo da ima svoj statut. Statutom se određuje organizacija, način rada, a ono što je posebno važno utvrđuju se prava, obaveze i odgovornosti lica koja predstavljaju rukovodeći organ u tom telu. Vlada imenuje organe tog tela, agencije ili biroa, nije bitno kako ćemo ga nazvati, i u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od konkretne države, direktno kontroliše rad tog organa.
Ovakav vid nadzora postoji u mnogim državama, posebno u onim državama koje su slične nama, jer su u pitanju države koje su u tranziciji. Nekima od njih ta tranzicija uspeva, očiti primer je Slovenija. Dakle, ovakav sistem postoji u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, ali i u nekim drugim evropskim državama i mislimo da je taj sistem optimalan i možda jedini mogući za poziciju u kojoj se naše društvo nalazi. Jedno je sigurno, taj sistem je proveren i ne nosi nikakve rizike.
Eventualni argumenti da je formiranje jednog takvog sistema, odnosno službe koja bi brojala izvestan broj ljudi, neki značajan izdatak za naš budžet, jednostavno ne stoje, jer u ovakvom slučaju, ako dođe do problema, veća je dara nego mera, odnosno šteta je višestruko veća i u ovakvim slučajevima jednostavno ne treba da se rizikuje zbog populističkih stavova o nekim uštedama u budžetu.
Treći sistem, tu se definitivno ne slažemo, nije sistem da centralna banka vrši nadzor. Treći sistem je u stvari jedan viši nivo drugog sistema, jedan izvedeni sistem, gde takođe postoji jedno nezavisno telo, ali to nezavisno telo vrši malo višu funkciju. Naime, ono vrši nadzor nad svim bankarskim poslovima i nad poslovima osiguranja.
To postoji u državama i finansijskim tržištima o kojima mi, nažalost, sada možemo samo da maštamo, tako da nisu tema, i u tom smislu se ne slažem sa načinom na koji je ministar izložio postojanje sistema u uporednoj praksi. Normalno, ministar je to radio u nameri da prihvatimo sistem koji nam on predlaže.
(Predsedavajuća: Da li koristite i narednih deset minuta?)
Da. Pošto sam izneo ova tri postojeća vida nadzora reći ću vam odmah koja je naša primedba.
Upravo je naša primedba u tome što ovaj zakon predviđa nešto što smatramo da ipak nije poznato u uporednoj praksi - ako ništa drugo, nije poznato kao uspešno ili nije poznato u državama koje su slične našoj - a to je da centralna banka vrši nadzor.
Imajući u vidu dva dosadašnja nacrta, imajući u vidu ovo što sam izneo, imajući u vidu praksu zemalja koje strašno liče na našu zemlju, čija je situacija u ovom segmentu identična ili slična našoj situaciji, ostaje sumnja zbog čega naša vlada ovako drastično odstupa od nečega što smo svi očekivali. Dokaz za drastično odstupanje jeste i to da nikada nikome nije padalo na pamet da izvrši druge izmene u unutrašnjem zakonodavstvu koje bi jedan ovakav predlog učinile kompatibilnim sa drugim propisima.
Dakle, takav odnos i takav iznenađujući obrt Vlade, odnosno predlagača, nažalost izaziva sumnju i, ono što smo govorili kada smo govorili o Zakonu o ministarstvima, mnogo bi bilo loše da se ova država vodi po sistemu resora ili resursa koji pripadaju određenim političkim strankama. Nažalost, ako pogledamo situaciju u kojoj se sada nalazimo i način kako je predviđen ovaj segment koji je vrlo perspektivan i vrlo bitan, videćemo da bi neko zlurad mogao da kaže da se jednostavno ovo radi, ovo novo, neviđeno rešenje primenjuje samo da bi se našlo pod okriljem jedne političke stranke.
Naravno, verujem da to nije tako ili se bar nadam da to nije tako. Smatram da je ovo jedna specifična etatizacija ovog sektora. Mogu da kažem, malo perfidna ili licemerna, da se Vlasi ne dosete, da mi to ne vidimo, ali ovo jeste etatizacija, jeste stavljanje pod kontrolu ovog sektora na jedan način koji nije primeren zemljama kojima težimo i evropskim tokovima u koje želimo da se uključimo.
Ako je neko nama preporučio taj recept, bilo bi dobro da znamo ko ga je preporučio i ako on već to nije primenio neka prvo on prvo primeni ovako nešto, neka on prvo rizikuje, pa ćemo mi posle toga, ako to vredi, da pokušamo. Imamo recepte koji su uspeli i predlažemo da primenimo uspešne recepte.
Predloženo rešenje sporno je sa aspekta unutrašnjeg zakonodavstva i zato imamo kao treću tačku dnevnog reda izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije. Znači, članovi 4, 5. i 6. zakona jasno govore koje su to funkcije sistema, koje su to funkcije Narodne banke Srbije. Član 54. koji govori o kontrolnoj funkciji Narodne banke Srbije i nikada nikome ko je taj zakon donosio i predlagao nije palo na pamet da tu sada ubacuje kontrolu, odnosno nadzor nad osiguravajućim društvima. To samo pojačava sumnju o kojoj sam malopre govorio i govori o tome koliko je ovo u stvari jedan eksperiment i nešto novo u našem pravnom sistemu.
Ovo rešenje je suprotno i Zakonu o ministarstvima. Mnogo smo se sporili ovde kada smo govorili o Zakonu o ministarstvima. Naime, članovima ovog zakona se de fakto izuzimaju iz nadležnosti Ministarstva finansija poslovi državne uprave koji se odnose na kontrolu ovog segmenta. To je izričito navedeno kao nadležnost Ministarstva finansija.
Onog momenta kada to zajedno sa logistikom, kako je predviđeno ovim zakonom, pređe na Narodnu banku Srbije više je nego očigledno da se, suprotno Zakonu o ministarstvima, jedna značajna nadležnost iz ovog ministarstva izuzima i prebacuje na Narodnu banku Srbije.
Kada smo već kod problema pozitivnih propisa, ministar je malopre pomenuo da se u principu ne menja sistem utvrđen Zakonom o preduzećima. Mislim da je dobro da se taj sistem ne menja, mada, s obzirom na neka iskustva, možemo razgovarati i o drugim segmentima, recimo o posebnom zakonu o privatizaciji osiguravajućih društava. Ali, vi kažete da se sistem ne menja.
Onda mi nije jasno zašto ste u zakon stavili odredbu člana 244. koja se odnosi na ovlašćenja Vlade da preduzme određene mere, da preduzme praktično upravljačke funkcije u osiguravajućim društvima koja posluju državnim i društvenim kapitalom, iako član 400a Zakona o preduzećima predviđa tu mogućnost, ali samo u slučajevima kada je počeo proces privatizacije i kada se utvrdi da organi upravljanja u tom preduzeću propuštanjem radnji ili određenim aktima ometaju ili sprečavaju taj proces privatizacije.
Vaša odredba je nedorečena, ne znam o čemu se radi, neka namera iza toga stoji. Da ne stoji namera, to jednostavno ne bi ni stajalo, jer se supsidijarno uvek primenjuje Zakon o preduzećima, i izmena zakona koja je inače posledica Zakona o privatizaciji.
U svakom slučaju, ostaje ozbiljna primedba u vezi sa nadzorom. Ovako koncipiran nadzor je razlog zbog kojeg ne možemo podržati Predlog ovog zakona.
Predlažemo bolje, manje rizično rešenje, provereno u situacijama istovetnim onoj u kojoj se mi sada nalazimo. To je jedan set amandmana. Molim vas da ga prihvatite; ukoliko prihvatite, sa zadovoljstvom ćemo podržati vaš predlog zakona.
Druga primedba se odnosi na specijalizaciju, dakle na imovinsko i životno ili životno i neživotno osiguranje, nije bitna terminologija. Naime, evo o čemu se radi.
Dakle, to je sve posledica direktive Evropske ekonomske zajednice iz 1979. godine.
Već u preambuli te direktive rečeno je da se razdvajanje na životno i neživotno osiguranje neće odnositi na osiguravajuće organizacije koje su već registrovane i već obavljaju, tradicionalno i stabilno, poslove i životnog i neživotnog osiguranja pod određenim uslovima, koji se uglavnom tiču vođenja odvojenog knjigovodstva i zaštite osiguranika i jedne i druge vrste osiguranja.
Znači, i oni koji su pravili tu preambulu 1979. godine, odnosno tu direktivu, imali su u vidu da je ta obaveza koja se nameće osiguravajućim organizacijama, da se bave ili jednim ili drugim osiguranjem, skupa i rizična i da će sigurno subjekte na koje se odnosi izložiti određenom iskustvu koje za njih možda može da bude i pogubno.
Kako je to dalje teklo u nekim zakonima, kao recimo u Sloveniji - oni su u samom zakonu napravili jedan izuzetak, smatraju "Triglav" svojom nacionalnom kućom i rekli su sve je to tako, mora da se izvrši specijalizacija, ali se ne odnosi na "Triglav". Znači, ljudi vode računa o svojim domaćim resursima, a razlog za to je isključivo praktične i ekonomske prirode.
Naime, radi se o tome da su vrlo važan resurs, vrlo važno i ogromno tržište, veliki izvor novca, veliki izvor biznisa upravo poslovi životnog osiguranja. Poslovi životnog osiguranja u našoj zemlji nisu razvijeni. Naša osiguravajuća društva, kakva su takva su, nisu uspela da uđu u to tržište i da taj veliki potencijal stave u funkciju i da, prosto rečeno, zarađuju novac.
Ukoliko nametnemo našim osiguravajućim organizacijama da u relativno kratkom roku, odnosno samo do 2005. godine, izvrše specijalizaciju, tj. razdvajanje delatnosti, to će za njih biti veliki izazov, a oni domaći osiguravači koji se odluče da izađu na tržište osiguranja života u toj tržišnoj utakmici će biti razočaravajući i inferiorni u odnos na stranu ponudu, u odnosu na strane kompanije. Nešto po tom pitanju moramo učiniti.
Naš predlog iz amandmana je da taj rok produžimo najmanje na 2007. godinu, kako bismo našim preduzećima, našim subjektima osiguranja, odnosno osiguravačima dali mogućnost da se koliko-toliko pripreme za tu tržišnu utakmicu, jer će u najmanju ruku biti počišćeni, nigde ih neće biti na tom veoma velikom i značajnom tržištu.
To su osnovne primedbe poslaničkog kluba DS-Boris Tadić. Spremni smo da glasamo za većinu ovih zakona, ali vas molimo za razumevanje i za jedan razuman odnos prema ovome što smo izneli.
Predlažemo da prihvatite naše amandmane, jer ćemo sigurno na taj način zajednički doći do mnogo boljih rešenja i mislim da ćemo svi biti zadovoljni i da ćemo stvoriti jednu osnovu za bolji napredak našeg društva u segmentima koje danas pokušavamo da uredimo ovim setom zakona. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Igor Mirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre treba da razjasnimo zašto Odbor za finansije Narodne skupštine nije prihvatio Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Mislim da bi predsednik ili neki ovlašćeni predstavnik Odbora bio dužan da nas informiše o tome, jer je rasprava već počela, a većina narodnih poslanika nije prisustvovala sednici Odbora  i ne zna koji su motivi i razlozi bili da Odbor većinom glasova ne prihvati Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Ministar je izašao, ali eho ovih mojih reči će sigurno doći do njega.
Srpska radikalna stranka neće podržati nijedan predlog zakona iz ovog seta zakona koji se ovako navrat-nanos, po hitnom postupku, a radi se o veoma važnim, specijalizovanim oblastima u ekonomiji jedne zemlje, donose u Narodnoj skupštini, i to želim odmah na početku da kažem kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Na tragu velikih obećanja datih u onom revolucionarnom zanosu 2000. godine je i ovaj Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji. Ministar je danas rekao da će Predlog zakona pospešiti rast pojedinih privrednih grana, pogotovu u industriji građevinarstva, a to je industrija koja prati izgradnju građevinskih objekata. To bi po njegovim rečima, a to naravno ovaj zakon ne može inicirati, moglo da dovede i do povećanja prihoda u budžetu, ukoliko te industrijske grane dobiju zamah. Očigledno je da se ministar finansija, a to je i manir čitave poslaničke grupe G17 plus, nije vratio u okvire realne ekonomije, još uvek je na tragu velikih obećanja.
Setite se onih obećanja od šest milijardi dolara koje će stići odmah nakon revolucionarnog prevrata 2000. godine; da stvar bude još gora, izgleda da je deo tog novca stigao, ali je potrošen u nekim tajnim kanalima, nestao je netragom, pa to može biti razlog i za neke dodatne istrage, u najmanju ruku za potpuno razobličavanje ekonomske politike koju je svih ovih godina vodio G17 plus, naravno sa glavnim eksponentom, makar u javnom delu vođenja te politike, ministrom Mlađanom Dinkićem.
Zakon, zapravo, u svojoj suštini namerava da ostvari jednu vrstu obezbeđenja supergarancije za banke, one banke koje će davati stambene kredite, koji će već biti pokriveni hipotekom, ali to za banke nije dovoljno, jer je mogućnost realizacije obaveza, odnosno naplate banaka preko hipoteke, danas veoma sužena, često dugo traje i hipoteke su krajnje nerealne, sumnjivo uknjižene itd. i banke sada pokušavaju da preko zakona o nacionalnoj korporaciji obezbede neku vrstu supergarancije. To nije ključ za rešavanje problema kako će oni građani koji žele da dođu do stana i da obezbede kredit kod banke taj kredit i moći da obezbede.
Dakle, dva su otvorena pitanja. Jedno je pitanje kamate na stambene kredite. Ministar govori neistinu i sinoć je u javnom predstavljanju zakona rekao da su danas, dakle u ovom momentu dok traje rasprava u Narodnoj skupštini, kamate na stambene kredite na godišnjem nivou oko 9%, što je apsolutna neistina.
On čak govori da će uvođenje ove vrste supergarancije za stambene kredite omogućiti pad kamata, što je takođe neistina, jer jedno sa drugim nema nikakve veze, i to je pitanje koje Ministarstvo finansija i ova većina koja će izgleda podržati ovaj zakon danas u Srbiji ne može da reši. To je naravno pitanje koje se odnosi na budžet, na nerealan budžet, na povećanje akciza, na povećanje cena električne energije, na povećanje cena onih roba koje generalno pune budžet Srbije; dakle, povećanje cena, rast inflacije i naravno, reakcija banaka i bankara koji moraju držati velike kamate, makar za nekoliko procenata veće od inflacije, iz prostog razloga da bi osigurali vrednost svog kapitala, onog kapitala koji se nalazi na bankarskom tržištu.
Drugo pitanje na koje ministar finansija ne daje odgovor jeste pitanje kako dobiti stambeni kredit bez hipoteke. U najvećem broju zemalja gde postoji razvijenije tržište kredita, naravno mnogo razvijenije nego kod nas, moguće je da se stambeni kredit dobije i bez hipoteke. Uostalom, ukoliko danas u našoj zemlji imamo prodaju druge robe bez obezbeđenja u vidu hipoteke, recimo automobila, zašto onda ministar finansija ne predloži sistem koji bi omogućio da se i stanovi, kao jedna vrsta robe, mogu prodavati u jednom racionalnom sistemu, bez hipoteke koja je nužna za obezbeđenje kredita u ovom slučaju.
Treće, ministar finansija u jednom socrealističkom maniru govori da će ovaj zakon obezbediti dodatni pritisak, kako on kaže, na lokalne organe za uknjižbu stambenih objekata. Dakle, on ne govori o novom zakonu o hipoteci, koji bi trebalo da na jedan savršeniji i racionalniji, ozbiljniji način obaveže sve organe, posebno organe lokalne samouprave, da u kratkom roku reše pitanje uknjižbe onih stambenih objekata koji nisu uknjiženi.
Na taj način proširiće osnovicu korisnika koji će moći da potraže kredit kod poslovnih banaka.
Ne, on ne govori o tome. On apeluje na svest čelnika u lokalnim samoupravama, što je jedan neverovatan socijalrealistički manir i ne može da se uklopi u jednu liberalnu viziju koju, makar na papiru, zastupa ministar Dinkić.
Dakle, zakon nije dobar, nije dovoljan, neće dovesti do povećanja broja korisnika stambenih kredita, do ekspanzije onih grana koje su direktno povezane sa izgradnjom stanova i koje prate tržište stanova, izgradnju stanova (građevinarstvo, industrija građevinskog materijala i sl.), tako da obrazloženja koja je ministar Dinkić izložio maločas jednostavno nisu istinita i ne mogu da motivišu poslaničku grupu SRS da podrži Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Dakle, niti će biti niže kamate na stambene kredite, niti će se po lakšoj proceduri dolaziti do stambenih kredita, niti će veliki broj građana moći da zaista računa na to da će jednog dana biti korisnik povoljnih stambenih kredita. U tom smislu ovaj zakon ne predstavlja nikakvu olakšicu za građane, osim za deo onih poslovnih banaka koje će koristiti supergaranciju u smislu ovog osiguravajućeg fonda, koji opet ima osnovni ulog iz budžeta Republike Srbije.
Drugo pitanje o kome želim da govorim u ime poslaničke grupe SRS je pitanje zakona o osiguranju. I, ponovo, naravno, nekoliko notornih neistina, što je za mene zaprepašćujuće. Ministar finansija i u pripremi teksta zakona, u obrazloženju zakona, i danas javno za govornicom Narodne skupštine govori o tome da je zakon o osiguranju usklađen sa direktivom Evropske unije, i na izvestan način obmanjuje poslanike Narodne skupštine.
Istakao bih nekoliko spornih pitanja, spornih tačaka u samom zakonu. Prvo pitanje je pitanje nadzora nad poslovima osiguravajućih organizacija. Moram da kažem da rešenje po kome Narodna banka Srbije, iz razloga poznatih samo ministru Dinkiću ili možda poslaničkoj grupi G17 plus, postaje ovim zakonom nadzorni organ nad radom osiguravajućih kuća, nije rešenje koje je poznato u praksi razvijenih zemalja.
Pedantniji analitičari Predloga ovog zakona su došli do podatka da samo u četiri zemlje sveta postoji upliv narodne banke u procesu nadzora nad delatnošću osiguranja. Dakle, ministar Dinkić nas je obmanuo. On je rekao da je to rešenje koje je već primenjeno u praksi zemalja Evropske unije, što nije tačno, i rekao je da je to rešenje koje je već primenjeno u praksi razvijenih zemalja sveta, van kruga zemalja Evropske unije, što takođe nije tačno.
Verovatno je računao da niko među poslanicima neće detaljno analizirati zakon o osiguranju i da će to tako u jednom gromoglasnom maniru reformi, promena, uvođenja reda u osiguranje, moći da na mala vrata prođe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Predsedavajuća: Izvinite, da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Da. Ali, očigledno je da neće moći.
Dva su moguća rešenja, koja se primenjuju u praksi zemalja Evropske unije. Prvo rešenje je da Ministarstvo finansija, kao što je to u Francuskoj i Belgiji, vrši nadzor nad radom osiguravajućih društava, a drugo je da se formira posebna agencija za nadzor osiguranja, koja bi vršila tu delatnost, i takvo rešenje je zaista već primenjeno u nekolicini zemalja Evropske unije.
Drugo pitanje je pitanje istovremenog obavljanja poslova životnog i neživotnog osiguranja. Tačno je da direktiva Evropske unije i praksa u većini zemalja Evropske unije podrazumevaju za novoosnovana društva obavezno razgraničenje poslova životnih i neživotnih osiguranja. Ali, isto tako je i tačno da za ona osiguravajuća društva koja imaju dugu tradiciju i koja već istovremeno obavljaju i životna i neživotna osiguranja ne postoji obaveza njihovog razgraničenja.
Zašto to danas predlaže ministar finansija? Zato što, pre svega, želi da umanji vrednost imovine i sumu portfelja osiguravajućih društava tako što će i ona osiguravajuća društva koja kod nas imaju veliku tradiciju morati da razdvajaju poslove životnih i neživotnih osiguranja, dakle formiraće se posebna društva, posebna pravna lica; time će se umanjiti vrednost imovine osiguravajućih društava koja je danas velika.
Sigurno je, baš u momentu dok ovo raspravljamo, poslanici treba da znaju, da se radi o sumi od preko 500 miliona evra imovine, portfelja, hartija od vrednosti koje su u posedu osiguravajućih društava itd. Jednostavno, taj imperativni zahtev za razdvajanje poslova životnih i neživotnih osiguranja nije u interesu domaćih osiguravajućih društava, već samo u interesu stranih osiguravajućih kompanija, koje žele, naravno to je njihov prirodni interes, da po što nižoj ceni kupe domaće osiguravajuće kuće i da iz celog tog posla profitiraju.
Ministar Dinkić mora da zaštiti domaće osiguravajuće kuće i domaća osiguravajuća društva od takve vrste, rekao bih, poslovne agresije stranih osiguravajućih kompanija. Umesto toga on staje na stranu stranih osiguravajućih kompanija i omogućava im da po nižoj ceni, kroz elemenat obaveznog razgraničenja životnih i neživotnih osiguranja, dođu u poziciju da jeftino kupe naše osiguravajuće kuće.
I, naravno, dolazimo do ključne tačke u Predlogu zakona o osiguranju, i to ne sme da vam promakne, a to je pitanje privatizacije osiguravajućih kuća. Čitava ova priča je zamišljena, naravno i zakon je potka celoj priči, da se osiguravajuća društva što pre prodaju.
Premijer ili predsednik Vlade, one vlade koja je trajala do pre mesec ili dva, gospodin Živković je, sećate se (i nije čudo što DS u najvećoj meri podržava predloge ovih zakona), govorio o prioritetima one vlade, vlade onog bivšeg režima. Prvo, prodaja Mobtela, drugo, prodaja DDOR-a, "Dunava" itd.
I danas, u predlogu ovog zakona u članu 243. kaže se - postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje, pored subjekata utvrđenih propisima kojima se uređuje privatizacija, može pokrenuti i Ministarstvo finansija.
Cilj je, dakle, da ministar finansija bude neka vrsta tačke oko koje će se prikupljati ponude na tenderu za privatizaciju osiguravajućih kuća. Cilj je da se budzašto prodaju osiguravajuće kuće i zakon je najbolja osnova za takvu vrstu rasprodaje. Zato ne smemo podržati ovaj zakon.
Dalje, pitanje Zakona o Narodnoj banci. Nadam se da ovaj zakon nećemo razmatrati, ukoliko usvojite amandman koji sam predložio; on na jedan način koji je usklađen sa ovim principima koji vladaju u zemljama Evropske unije govori o potrebi da Ministarstvo finansija kroz upravu za nadzor osiguranja vrši nadzor nad ovom delatnošću.
Onda nećemo ni morati da menjamo Zakon o Narodnoj banci, jer Narodna banka, po prirodi svog posla, ne može vršiti nadzor nad delatnošću koja je povezana sa osiguranjem. To je nešto potpuno nespojivo i svako ko je završio makar srednju ekonomsku školu zna da Naroda banka nema nikakvog dodira sa osiguravajućim kućama i da je to jedna vrsta egzibicije ministra finansija, njegove poslaničke grupe i kvazieksperata koji se u njoj nalaze.
Zakon o javnim nabavkama, čuveni tenderi, to je pitanje na koje moramo da reagujemo. Javnost je u prvih mah, kada je Zakon o javnim nabavkama donet u Narodnoj skupštini, mislila da će taj zakon ograničiti ili suzbiti zloupotrebe kod velikih nabavki, pogotovo u javnim sistemima, kod nabavki u onim državnim organima koji godišnje izdvajaju velike sume za javne nabavke. To očekivanje je bilo ispravno. Šta se desilo u praksi?
Gotovo svaki tender je namešten i gotovo na svakom tenderu ne pobeđuje onaj ko ima jeftiniju ponudu. Kakav je to onda tender? To je neverovatna zloupotreba.
Na to pitanje Predlog ovog zakona o javnim nabavkama ne daje odgovor; pitanje cene, kao osnovnog i glavnog faktora za procenjivanje ponuda u procesu prikupljanja i organizovanja tendera, u celom procesu koji organizuje zakon o javnim nabavkama i drugo pitanje, pitanje prednosti domaćih proizvođača.
Imali smo jedan interesantan slučaj oko opremanja "Beogradske arene", velike hale, kada je jedna domaća firma iz tehničkih, proceduralnih razloga, radi se o domaćem proizvođaču, izgubila posao koji je prepušten jednoj stranoj firmi, što, naravno, u postojećem Zakonu o javnim nabavkama nije dovoljno ograničeno.
Poslanička grupa SRS smatra da se ta dva faktora moraju obavezno ugraditi u zakon i da oni ne mogu biti plod neke vrste improvizacije tenderskih komisija ili upliva nekih posebnih interesa, već to mora biti striktno regulisana oblast koja će omogućiti prednost onima koji imaju najpovoljniju ponudu i onima koji su domaći proizvođači opreme koja se, naravno, može izjednačiti po kvalitetu i po drugim karakteristikama sa opremom koja se nudi iz inostranstva. Ta dva dela nisu dovoljno razjašnjena.
Naravno, zbog ovih nedostataka u Predlogu zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, Predlogu zakona o osiguranju, Predlogu zakona o Narodnoj banci, koji je potpuno besmislen, jer sam uveren da većina poslanika neće dozvoliti upliv Narodne banke u proces kontrole i nadzora nad radom osiguravajućih kuća, i u Predlogu zakona o javnim nabavkama, SRS neće dati glas za ove zakone.
Kada na dnevni red budu došli amandmani, biću slobodan da branim svoje amandmane, naravno, posebno oko privatizacije osiguravajućih kuća, jer smatram da je potrebno doneti poseban zakon o privatizaciji osiguravajućih kuća i osiguravajućih društava i ne dozvoliti ministru finansija da bude organizator rasprodaje naših osiguravajućih društava.

Ispred Odbora za finansije, narodni poslanik Nenad Bogdanović.

Mi smo se dogovorili juče i odluka je da izvestilac bude gospodin Štimac ili gospodin Obradović, više ne znam, ali to nije važno. Normalno, on je sam odlučio da li hoće. Moram da ponovim da kao predsednik Odbora neću nikada da branim zakon ako sam uzdržan ili protiv njega. To nije u redu. Izvestilac treba da bude onaj ko je za taj zakon.
Mislim da gospodin iz SRS nije zlonamerno objašnjavao ovu varijantu u vezi sa "Beogradskom arenom". Naime, naslov je bio jasan, to je tipično za našu štampu: "Amerikanci pobedili Užičane".
Međutim, nisu Amerikanci pobedili Užičane, pobedili su Italijane, pošto se sedišta ne proizvode u Užicu. Firma "Jedinstvo", koja je učestvovala, bila je samo izvršilac posla. Inače, sedišta su bila italijanska.
To nije dobar primer za ovo što ste rekli. Postoje neki drugi primeri koji mogu biti mnogo bolji. Nije se radilo o tome što je naslov sugerisao. Kada se pročita članak u stvari se vidi da su i jedna i druga sedišta koja su u pitanju - strana, jer jednostavno, ta vrsta sedišta se ne proizvodi u zemlji Srbiji. Smatrao sam za shodno da ipak to moram reći, jer i mene je to nerviralo, ali šta da radimo, tako je to.