JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.05.2004.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

05.05.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:10 do 17:45

OBRAĆANJA

Slavoljub Matić

Demokratska stranka Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati ovih pet zakonskih projekata Republičke vlade. Smatramo da bez obzira na činjenicu da se Srbija nalazi u izbornoj kampanji ovaj parlament mora da radi i da neka izborna obećanja, data u decembru prošle godine, valja ostvarivati kroz ono što obezbeđuje uslove za bolji život naših građana.
Jedan od takvih zakona koji u narednom periodu obezbeđuju boljitak našem narodu jeste i zakon koji omogućava stambenu izgradnju u našoj zemlji. Činjenica je da mladi ljudi nemaju mogućnosti da uđu u projekte vezane za izgradnju sopstvenih stanova. Ako nemaju mogućnosti da obezbede mesto svog življenja svakako da ćemo doživeti ono što već imamo, a to je bela kuga u Srbiji.
Ovaj zakon obezbeđuje uslove kako bi preskupe bankarske kamate upravo garancijama od strane države obezbedile bankama veću sigurnost, kako bi se snizile te kamate. Ono što je nedostatak ovog zakona jeste nemogućnost da se preko noći vide rezultati.
Više sam nego siguran da ćemo u nekoliko narednih meseci imati već formiranu nacionalnu korporaciju, a potom, već tokom iduće godine, i prve stanove za koje će se obezbediti novac iz budžeta, koji nije veliki. Podsetiću vas da se radi o iznosu od 700 miliona dinara, koji može da bude 16 puta veći u obezbeđivanju bankarskih kredita, dakle sa tim novcem već može da se krene tokom iduće godine u stambenu izgradnju.
Kritičari kažu da zakon nije moguće realizovati zbog toga što iskustva pokazuju da se banke prosto oglušuju na ono što čini država. No, ovde se radi o konkretnom novcu, o konkretnim garancijama, tako da će ta sigurnost učiniti da će i same bankarske kamate i veća fleksibilnost u dobijanju kredita pokrenuti ovaj vid građevinske operative i izgradnju stanova.
Ono što bih mogao u okviru Predloga zakona o osiguranju da kritikujem, to je nedovoljna hrabrost od strane ministra finansija da kontrolu i nadzor nad radom osiguravajućih društava poveri jednoj nezavisnoj instituciji koja bi se možda nazvala agencija ili nekako drugačije. Međutim, hajde da pružimo šansu ministru da se kroz nacionalnu instituciju koja se zove NBS obezbedi pun nadzor i kontrola, makar za prvo vreme.
Ali verujte da ćemo mi iz DSS-a biti prvi predlagači nekih dopuna ovog zakona ukoliko se pokaže da NBS na neki loš način vrši nadzor i kontrolu osiguravajućih društava.
Inače, i mi narodni poslanici smo, kao i obični građani svesni činjenice da su se brojne zloupotrebe dešavale u poslednjih par godina, i ne samo par godina nego poslednjih decenija, u mnogim osiguravajućim društvima; maltene niste mogli jedan migavac ili branik na automobilu da naplatite; fantomske firme su se pojavljivale; tako da će ovaj zakon koji unosi novinu u visini cenzusa - a podsetiću poslanike da se radi o povećanju cenzusa u iznosu od nekih 123% u proseku - ako ništa drugo ono bar obezbediti veću sigurnost. Dakle, kad odete kod osiguravajućeg društva imaćete nekakvu sigurnost da će ono što vam nude stvarno i obezbediti.
Ono zbog čega sam se posebno javio jeste Zakon o javnim nabavkama. (Glasovi - tema) Zakon o javnim nabavkama jeste tema i on svakako mora da se unapredi. Imao sam iskustva od pre tri godine da sam zatekao u lokalnoj samoupravi, u svom gradu, jednu situaciju gde su se nabavljala sredstva, ono što je potrebno za funkcionisanje, recimo kancelarijski materijal, po cenama koje su bile više od 20 do 50%.
I, kao poslanik, bio sam i te kako zainteresovan da onaj zakon koji smo doneli tokom prošlog mandata, Zakon o javnim nabavkama, uvede red u ovu oblast. Naravno, on je pokazao svoje nedostatke, a te nedostatke valja ispravljati. Evo trenutka kada ih možemo ispravljati. Potrudio sam se, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe DSS, da i ponekim amandmanom to popravimo.
Prvo, sam zakon ima jednu dobru nameru, a to je da stimuliše domaću proizvodnju i da joj da jedan, da kažem, privilegovan položaj u odnosu na inostrane dobavljače. To valja pozdraviti. Znamo da je pokretanje proizvodnje naš osnovni interes, s tim što smo gospodin Prodanović i moja malenkost želeli da jednim amandmanom u potpunosti definišemo šta je to što nam dolazi iz domaće proizvodnje.
Jer, ukoliko bi ostalo predloženo rešenje robom domaćeg porekla mogli bi se smatrati samo proizvodi koji su u potpunosti proizvedeni u zemlji, odnosno u čijoj proizvodnji, ni u jednoprocentnom iznosu, nisu korišćene uvozne sirovine. Jednostavno, mi moramo da stimulišemo i proizvodnju koja će se bazirati i na uvoznim sirovinama, tako da pretpostavljam da će pomoćnik ministra da prenese ministru Dinkiću ovaj amandman, a moliću poslanike da za njega glasaju.
Takođe, podneli smo i jedan amandman želeći da stimulišemo one koji legalno posluju u ovoj zemlji. Vi znate da je problem sive ekonomije veliki.
Prosto bi bilo neuputno da dopuštamo da oni koji nelegalno posluju svojom nižom cenom onemogućavaju one koji legalno posluju i pokušavaju da se na ovom tržištu bore u okviru zakona.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Antić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, osećam obavezu, kao član Odbora za privatizaciju, da kažem par reči o Zakonu o tržištu hartija od vrednosti. Bilo je neophodno da se dopune i izmene ovog zakona donesu. Mi, članovi Odbora za privatizaciju, svakodnevno imamo problema sa zakonom koji je u koliziji sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o akcionom fondu.
Iskreno, kada sam dobio ovaj materijal očekivao sam da će te izmene ići u pravcu zaštite pre svega manjinskih akcionara, njihovih kooperativnih prava, prospekta koji se ne izdaje, obezvređivanja njihovih akcija, na onaj deo Zakona o hartijama od vrednosti koji podrazumeva ponudu za preuzimanje, ali ništa od toga se nije desilo u ovom predlogu koji smo dobili od Vlade.
Dobili smo predlog kojim se štite državne akcijeu bankama, a potpuno je predlagač zaboravio na prava malih akcionara, na prava državnog i društvenog kapitala, odnosno na državni i društveni kapital koji se nalazi u vlasništvu preduzeća.
Potpuno je zapostavljeno oko 700.000 malih akcionara. Neophodno je kroz jednu novu dopunu i izmenu Zakona, pre svega, zaštititi prava tih malih akcionara.
U obrazloženju ovog zakona predlagač nastoji da zaštiti, pre svega, interese stranih investitora, računajući na privatizaciju banaka. To je nešto što je sasvim u redu, ali postavlja se pitanje – zar nam interes stranih investitora može biti preči od interesa malih akcionara, od interesa državnog i društvenog kapitala?
Smatram da ovu dopunu Zakona u svakom slučaju treba da odbacimo i da na taj način primoramo Vladu – predlagača da se pozabavi pravima malih akcionara. Zakon o tržištu hartija od vrednosti, odnosno tržište hartija od vrednosti ne funkcioniše već četiri meseca. Interesi i prava malih akcionara i države ipak moraju da budu preči od interesa inostranih investitora. Hvala na strpljenju.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Suzana Grubješić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Gospođice potpredsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, govoriću samo o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Dozvolite da dam kratak uvod o tome kako smo došli do ovog zakona, šta je bio predmet rasprave, kakve smo amandmane podnosili, koji su prihvaćeni i zašto danas imamo izmene i dopune ovog zakona.
DOS-ova vlada i njen ministar finansija Božidar Đelić u skupštinsku proceduru su pustili sistemski i antikorupcijski zakon, tako su govorili, o javnim nabavkama, već odmah na početku mandata, a šest meseci nakon toga zakon je stajao, nije dolazio u parlament. Za to vreme je urađeno nekoliko važnih stvari koje ovde želim da spomenem, prosto da neko ne misli da nismo znali ili nismo razumeli zašto je to tako i šta je usporilo donošenje ovog zakona. Kasnije su neki državni organi, neki mediji, neki narodni poslanici i neke političke stranke o tome govorile javno. Mi smo govorili i onda, kad je bilo vreme.
Dan pre nego što je ovaj zakon ušao u proceduru 2001. godine, ondašnji ministar energetike gospodin Goran Novaković je preko svoje privatne firme nabavio kompletnu količinu sirove nafte za državu Srbiju za čitavu godinu. Nekoliko nedelja pre toga MUP Republike Srbije kupio je i tri i po puta više platio zaštitne maske za policiju od holandskog dobavljača, iako su "Trajalove" zaštitne maske među najkvalitetnijim proizvodima ove vrste u svetu. "Trajalove" zaštitne maske ili komponente za zaštitne maske kupovali su i kupuju SAD, Kanada, Austrija, Izrael i još neke druge države.
Prosto želim da podsetim da oni koji su imali "transparentnost" kao način funkcionisanja, kao politički manir, nisu uvek činili ono što su proklamovali.
Naša je obaveza da to pominjemo, prosto da se ne zaboravi i da pominjemo i druge, da kad imamo jedan ovakav zakon na dnevnom redu, bez obzira što je on danas u formi izmena i dopuna, uvek vodimo računa o elementarnom političkom, ljudskom, državničkom i svakom drugom poštenju.
Veoma je važan sektor javnih nabavki. Neke države kroz ovaj sektor potroše gotovo polovinu nacionalnog dohotka. Dakle, za ljude koji nisu dovoljno upućeni, da kažem da sve što se finansira iz lokalnih samouprava, skupština gradova, države Srbije i javnih preduzeća koja oni osnivaju i fondova, praktično obuhvata i jeste predmet javnih nabavki.
Tada smo pokušali da objasnimo, iako nismo osporavali dobru nameru ondašnjeg predlagača zakona, da je ipak važno voditi računa o domaćoj privredi. Malopre je predsednik Odbora za finansije gospodin Nenad Bogdanović probao da to svede na nivo socijalne demagogije.
Najveću satisfakciju SPS je doživela kada je gospodin Božidar Đelić samo nekoliko meseci nakon usvajanja Zakona sve ono što je, praktično, činilo naše primedbe, postoje stenogrami o tome, uvrstio u izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje su ušle u skupštinsku proceduru i o kojima nismo raspravljali zbog toga što je na toj sednici, praktično, pala DOS-ova vlada.
Zalagali smo se tada da domaći ponuđači roba ili usluga, makar pod jednakim uslovima, imaju prednost u odnosu na inostrane. Objašnjeno nam je da se mi ne razumemo u tržišnu privredu, da smo zagovornici preživelog koncepta i da tržište ne poznaje takve kategorije.
Samo nekoliko meseci nakon toga Đelić je predložio da domaći ponuđači roba i usluga imaju popust od 20%, što praktično znači da mogu biti skuplji do 20% u odnosu na inostrane ponuđače, a da pri tom nije prekršaj ako takav posao dodelite domaćoj firmi. To se nalazi i u predmetu izmena i dopuna ovog zakona.
Samo da kažem nekoliko rečenica u vezi sa tim. Nije moguće da naša privreda uvek izdrži konkurenciju takvih korporacija koje imaju čitav niz prednosti i pogodnosti u odnosu na domaće, a da pri tom ne načinimo štetu i nije istina da je uvek najbolja ponuda ona koja je najjeftinija. O tome možemo da govorimo dugo, ali nemamo vremena danas za to ovde.
Nama je bilo važno i sada jeste važno, i zbog toga ćemo podržati izmene i dopune ovog zakona, da oni koji ovde proizvode, koji ovde pokušavaju da naprave neki proizvod i da ga prodaju, budu plaćeni najkvalitetnijim finansijskim sredstvima, a to su budžetska sredstva, da dobiju šansu zato što može biti mnogo skuplje ukoliko se to navodno jeftinije kupi napolju.
Kako je moguće da se izdrži konkurencija onih velikih kompanija koje imaju subvenciju određenih proizvoda, koje neke države direktno dotiraju? Često se radi o dampingovanju cena. Da li je to bio samo jedan od instrumenata da se obezbedi zapravo tržište, da se uguši proizvodnja i da jedino što mi u Srbiji možemo nekom predati na raspolaganje bude jeftina radna snaga.
Svi oni koji su doprineli da se ovih nekoliko članova Zakona o javnim nabavkama popravi nabolje, u smislu da domaći proizvođači i domaći isporučioci usluga mogu pod uslovima koje sam opisao da ostvare nekakav profit, zaslužili su naše poverenje i dobiće naše glasove danas ovde.
Zakon o javnim nabavkama nije uvek poštovan. Žao mi je, izašao je gospodin Bogdanović, ali ja koristim priliku da ga pitam javno kako je moguće da se gradska garaža pred Skupštinom grada Beograda daje "Energoprojektu" za ugovorenu cenu pod određenim uslovima, a da se onda dodatni radovi u određenim situacijama praktično dva i po puta više i skuplje plate, i kako je moguće da po tom modelu koji je on ovde prezentirao jedno garažno mesto u Beogradu košta 450.000 dinara, kao da je trosoban stan?
Mogli bismo o tome da govorimo dugo. Nije baš uvek tako jednostavno i ne može se sve sa lakoćom objasniti, kao što neko pokušava da čini i da nas edukuje da je beogradski model najbolji model na svetu. To nije tačno. Otvaraćemo ta pitanja kada im bude bilo vreme, samo prosto želim da kažem da znamo šta se dešavalo.
Izvinjavam se što to pominjem drugi put, govorio sam o tome kada je bio na dnevnom redu zakon o sukobu nadležnosti, ali da li je bivša Direkcija za sport poštovala Zakon o javnim nabavkama kada je tadašnji direktor te uprave, gospodin Vuksanović, inače se radi o predsedniku beogradske organizacije Demokratskog centra i sestriću gospodina Dragoljuba Mićunovića, svojoj supruzi omogućio da se marketinška kampanja "Igraj za život, droga ne, igraj za sport" finansira tako da Uprava za sport naruči posao od marketinške agencije njegove supruge i da na taj način 25 miliona najkvalitetnijih budžetskih sredstava prebaci praktično u svoj kućni budžet.
To nije normalno i zato je važno da se sektor javnih nabavki kontroliše na razumljiv način, pri čemu se korupcija ne može rešiti samo ovim zakonom. Ona se može rešiti pre svega da se u sektoru koji se finansira iz budžeta svih ovih jedinica o kojima sam govorio, uvede red, a da se pri tom svi oni koji isporučuju robu ili usluge nateraju da rade po zakonu i na najkvalitetniji mogući način, kao što bi inače bilo za očekivati poverenje koje im je i zakonodavac na ovaj način ukazao i ovaj parlament ako to sada prihvati obezbedi.
Zakon o javnim nabavkama je važan, za njega ćemo glasati, ali ćemo kao i do sada voditi računa da se ljudi ponašaju u skladu sa zakonom, a da od toga domaća privreda ima vajde i koristi.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, a posle nje narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Suzana Grubješić

G17 Plus
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, od sedam ekonomskih zakona koji su danas na dnevnom redu, ja bih se zadržala na Predlogu zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, jer smatram da će se ovim zakonom najzad pokrenuti regularno tržište izgradnje stanova.
To temeljim na činjenici da će za početak ovog poduhvata država kao osnivački ulog iz budžeta izdvojiti 10 miliona evra, kao i da će Vlada Srbije biti vlasnik 100% akcija korporacija.
Međutim, kada se posmatraju trenutni tržišni uslovi pod kojima bi ovde mogli da se odobravaju dugoročni krediti za kupovinu stanova, pre svega imajući u vidu sadašnja skromna primanja potencijalnih vlasnika, treba reći da je 1945. godine, kada je kanadska stambena korporacija počela sa radom, a po uzoru na koju je i napravljen predlog naše nacionalne korporacije, kanadski građanin morao da izdvoji 50% učešća pri kupovini stana, ali osiguranjem ovih kredita to učešće je vremenom svedeno na 30%, da bi danas iznosilo oko 5%.
Ta institucija u Kanadi danas finansira izgradnju 25.000 stanova i kuća na godišnjem nivou, uz kamatnu stopu od oko 4% i pri tom stvara 40% društvenog bruto proizvoda Kanade indirektno, kroz razvoj građevinarstva, industrije nameštaja, kućnih aparata i tome slično.
U domaćim uslovima očekuje se da će osnivanjem ovakve nacionalne korporacije biti podstaknut razvoj domaćeg tržišta nekretnina i povećan obim kreditiranja, što će vremenom poboljšati i uslove za odobravanje stambenih kredita uz niže kamate, manje učešće, duže rokove otplate i učiniti ih pristupačnim za veći broj ljudi.
Procenjuje se da se u ovom trenutku stvara stambeno tržište za takozvanu srednju klasu. Nacionalna korporacija, koja osiguranjem kredita preuzima čak 75 do 85% rizika od banaka, imaće mogućnost da daje garancije bankama koje finansiraju novu gradnju stanova. Komercijalne banke ne mogu same da snose ceo rizik hipotekarnih kredita i važno je da kada taj rizik preuzima država, kao što će to biti kod nas, rizik bude ograničen i da postoji budžetska stavka za pokriće potencijalnih rizika, a u našem slučaju, kao što sam i rekla, iz budžeta će se izdvojiti 10 miliona evra za ovu namenu.
Glavni pokretač projekta finansiranja stambene izgradnje bila bi nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.
To bi bila "firma koju osniva država", tj. pravno lice specijalizovano za osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koje odobravaju banke i druge finansijske organizacije, a zadatak bi joj bio da bankama pruži garanciju za kredite koje daje građanima. Kupac stana bi hipotekom nad stanom garantovao vraćanje kredita, a visina kredita bi bila kao i vrednost te nekretnine.
Korporacija bi pružala stručnu pomoć državnim organima, bankama i drugim finansijskim organizacijama, sa ciljem poboljšanja uslova za finansiranje stambene izgradnje. Nadzor nad zakonitošću rada korporacije obavljaće Ministarstvo finansija, dok će predsednike i članove nadzornog odbora imenovati Vlada, na predlog Ministarstava.
Nacionalna korporacija bi osigurala kredit i ukoliko kupac ne bi mogao da ga vrati, banka bi aktivirala hipoteku i naplatila svoj dug uz kamatu. Razliku između sume koju potražuje banka za kredit i stvarne tržišne cene stana u momentu prodaje pokrivala bi nacionalna korporacija.Njen minimum nije veliki, zato se u Predlogu zakona predviđa ograničenje sume na koju korporacija sme da se obaveže. Predlagač kaže da bi trebalo da bude 16 puta veći iznos od kapitala kojim raspolaže korporacija, što znači da govorimo o sumi od 160 miliona evra.
Vlada predlaže da osim iz budžeta, nacionalna korporacija sme da prikuplja sredstva iz donacija, iz drugih izvora, a slobodna sredstva sme da plasira u hartije od vrednosti, ali samo tzv. prvoklasne koje izdaje Republika ili u obveznice stare devizne štednje i tome slično.
Kolika će sredstva pojedinačno da osigurava ova korporacija prema građanima i prema bankama posebno bi se odredilo pravilima poslovanja korporacije, koja bi takođe pružala stručnu pomoć bankama i drugim finansijerima stambene izgradnje. Da bi ova korporacija mogla efikasno da radi potrebno je da se ispune neki važni preduslovi. To je, pre svega, jedinstven katastar nepokretnosti i legalizacija i registracija svih objekata u elektronskom obliku, odnosno uknjižba nekretnina koje se stavljaju pod hipoteku.
Drugo, to je donošenje zakona o hipotekama, kao i zakona koji će urediti tržište nekretnina. Treće, to je uvođenje poreskih olakšica za građane koji kupovinom stana na kredit rešavaju stambeno pitanje. Četvrto, to je donošenje mera za pospešivanje dugoročne štednje građana.
Sigurni smo da će konkurencija u bankarskom sektoru vremenom poboljšati uslove za dobijanje bankarskih kredita i učiniti ih dostupnim širokom krugu ljudi. Trenutno se procenjuje, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno u većim gradovima Srbije, da je oko 50.000 domaćinstava platežno sposobno da uzme stambeni kredit i da ga otplaćuje.
Naravno, kamatne stope bi trebalo da padnu na podnošljiv procenat. Trenutno se kreću od 9% do 11% u bankama koje su voljne da daju stambene kredite, a takvih banaka je tek nekoliko, jer banke imaju kratkoročne izvore finansiranja. Zatim, trebalo bi da se smanji učešće i poveća period otplate stambenih kredita, jer za veliki broj građana Srbije ovo je jedini način za rešenje stambenog pitanja.Upravo iz tih razloga će poslanička grupa G17 plus podržati donošenje ovog zakona. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Podsećam još jednom da je sednica Zakonodavnog odbora u 17,45 časova u sali I u prizemlju.U skladu sa članom 94. određujem nastavak sednice za petak, 7. maj u 10,00 časova ujutru.