Gospođice potpredsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, govoriću samo o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Dozvolite da dam kratak uvod o tome kako smo došli do ovog zakona, šta je bio predmet rasprave, kakve smo amandmane podnosili, koji su prihvaćeni i zašto danas imamo izmene i dopune ovog zakona.
DOS-ova vlada i njen ministar finansija Božidar Đelić u skupštinsku proceduru su pustili sistemski i antikorupcijski zakon, tako su govorili, o javnim nabavkama, već odmah na početku mandata, a šest meseci nakon toga zakon je stajao, nije dolazio u parlament. Za to vreme je urađeno nekoliko važnih stvari koje ovde želim da spomenem, prosto da neko ne misli da nismo znali ili nismo razumeli zašto je to tako i šta je usporilo donošenje ovog zakona. Kasnije su neki državni organi, neki mediji, neki narodni poslanici i neke političke stranke o tome govorile javno. Mi smo govorili i onda, kad je bilo vreme.
Dan pre nego što je ovaj zakon ušao u proceduru 2001. godine, ondašnji ministar energetike gospodin Goran Novaković je preko svoje privatne firme nabavio kompletnu količinu sirove nafte za državu Srbiju za čitavu godinu. Nekoliko nedelja pre toga MUP Republike Srbije kupio je i tri i po puta više platio zaštitne maske za policiju od holandskog dobavljača, iako su "Trajalove" zaštitne maske među najkvalitetnijim proizvodima ove vrste u svetu. "Trajalove" zaštitne maske ili komponente za zaštitne maske kupovali su i kupuju SAD, Kanada, Austrija, Izrael i još neke druge države.
Prosto želim da podsetim da oni koji su imali "transparentnost" kao način funkcionisanja, kao politički manir, nisu uvek činili ono što su proklamovali.
Naša je obaveza da to pominjemo, prosto da se ne zaboravi i da pominjemo i druge, da kad imamo jedan ovakav zakon na dnevnom redu, bez obzira što je on danas u formi izmena i dopuna, uvek vodimo računa o elementarnom političkom, ljudskom, državničkom i svakom drugom poštenju.
Veoma je važan sektor javnih nabavki. Neke države kroz ovaj sektor potroše gotovo polovinu nacionalnog dohotka. Dakle, za ljude koji nisu dovoljno upućeni, da kažem da sve što se finansira iz lokalnih samouprava, skupština gradova, države Srbije i javnih preduzeća koja oni osnivaju i fondova, praktično obuhvata i jeste predmet javnih nabavki.
Tada smo pokušali da objasnimo, iako nismo osporavali dobru nameru ondašnjeg predlagača zakona, da je ipak važno voditi računa o domaćoj privredi. Malopre je predsednik Odbora za finansije gospodin Nenad Bogdanović probao da to svede na nivo socijalne demagogije.
Najveću satisfakciju SPS je doživela kada je gospodin Božidar Đelić samo nekoliko meseci nakon usvajanja Zakona sve ono što je, praktično, činilo naše primedbe, postoje stenogrami o tome, uvrstio u izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje su ušle u skupštinsku proceduru i o kojima nismo raspravljali zbog toga što je na toj sednici, praktično, pala DOS-ova vlada.
Zalagali smo se tada da domaći ponuđači roba ili usluga, makar pod jednakim uslovima, imaju prednost u odnosu na inostrane. Objašnjeno nam je da se mi ne razumemo u tržišnu privredu, da smo zagovornici preživelog koncepta i da tržište ne poznaje takve kategorije.
Samo nekoliko meseci nakon toga Đelić je predložio da domaći ponuđači roba i usluga imaju popust od 20%, što praktično znači da mogu biti skuplji do 20% u odnosu na inostrane ponuđače, a da pri tom nije prekršaj ako takav posao dodelite domaćoj firmi. To se nalazi i u predmetu izmena i dopuna ovog zakona.
Samo da kažem nekoliko rečenica u vezi sa tim. Nije moguće da naša privreda uvek izdrži konkurenciju takvih korporacija koje imaju čitav niz prednosti i pogodnosti u odnosu na domaće, a da pri tom ne načinimo štetu i nije istina da je uvek najbolja ponuda ona koja je najjeftinija. O tome možemo da govorimo dugo, ali nemamo vremena danas za to ovde.
Nama je bilo važno i sada jeste važno, i zbog toga ćemo podržati izmene i dopune ovog zakona, da oni koji ovde proizvode, koji ovde pokušavaju da naprave neki proizvod i da ga prodaju, budu plaćeni najkvalitetnijim finansijskim sredstvima, a to su budžetska sredstva, da dobiju šansu zato što može biti mnogo skuplje ukoliko se to navodno jeftinije kupi napolju.
Kako je moguće da se izdrži konkurencija onih velikih kompanija koje imaju subvenciju određenih proizvoda, koje neke države direktno dotiraju? Često se radi o dampingovanju cena. Da li je to bio samo jedan od instrumenata da se obezbedi zapravo tržište, da se uguši proizvodnja i da jedino što mi u Srbiji možemo nekom predati na raspolaganje bude jeftina radna snaga.
Svi oni koji su doprineli da se ovih nekoliko članova Zakona o javnim nabavkama popravi nabolje, u smislu da domaći proizvođači i domaći isporučioci usluga mogu pod uslovima koje sam opisao da ostvare nekakav profit, zaslužili su naše poverenje i dobiće naše glasove danas ovde.
Zakon o javnim nabavkama nije uvek poštovan. Žao mi je, izašao je gospodin Bogdanović, ali ja koristim priliku da ga pitam javno kako je moguće da se gradska garaža pred Skupštinom grada Beograda daje "Energoprojektu" za ugovorenu cenu pod određenim uslovima, a da se onda dodatni radovi u određenim situacijama praktično dva i po puta više i skuplje plate, i kako je moguće da po tom modelu koji je on ovde prezentirao jedno garažno mesto u Beogradu košta 450.000 dinara, kao da je trosoban stan?
Mogli bismo o tome da govorimo dugo. Nije baš uvek tako jednostavno i ne može se sve sa lakoćom objasniti, kao što neko pokušava da čini i da nas edukuje da je beogradski model najbolji model na svetu. To nije tačno. Otvaraćemo ta pitanja kada im bude bilo vreme, samo prosto želim da kažem da znamo šta se dešavalo.
Izvinjavam se što to pominjem drugi put, govorio sam o tome kada je bio na dnevnom redu zakon o sukobu nadležnosti, ali da li je bivša Direkcija za sport poštovala Zakon o javnim nabavkama kada je tadašnji direktor te uprave, gospodin Vuksanović, inače se radi o predsedniku beogradske organizacije Demokratskog centra i sestriću gospodina Dragoljuba Mićunovića, svojoj supruzi omogućio da se marketinška kampanja "Igraj za život, droga ne, igraj za sport" finansira tako da Uprava za sport naruči posao od marketinške agencije njegove supruge i da na taj način 25 miliona najkvalitetnijih budžetskih sredstava prebaci praktično u svoj kućni budžet.
To nije normalno i zato je važno da se sektor javnih nabavki kontroliše na razumljiv način, pri čemu se korupcija ne može rešiti samo ovim zakonom. Ona se može rešiti pre svega da se u sektoru koji se finansira iz budžeta svih ovih jedinica o kojima sam govorio, uvede red, a da se pri tom svi oni koji isporučuju robu ili usluge nateraju da rade po zakonu i na najkvalitetniji mogući način, kao što bi inače bilo za očekivati poverenje koje im je i zakonodavac na ovaj način ukazao i ovaj parlament ako to sada prihvati obezbedi.
Zakon o javnim nabavkama je važan, za njega ćemo glasati, ali ćemo kao i do sada voditi računa da se ljudi ponašaju u skladu sa zakonom, a da od toga domaća privreda ima vajde i koristi.