Uvaženo predsedništvo, drage koleginice i kolege, izvinjavam se što sam danas zaboravio čarapu kako bi me kolege lakše prepoznale, ali dešava se. Na iduće zasedanje ću je poneti.
Izvinjavam se zbog još jedne stvari: doveli smo Skupštinu u zabludu. Gospodin Goran Anđelić ovde nije predstavnik Ministarstva, on je tajni kontrolor velike lože sajentologa. Ovde je zadužen da nas, ako neko od nas počne da priča nešto što nije unapred programirano, svojim mentalnim moćima, uz pomoć transcendentalne meditacije, vrati na pravi put.
(Predsednik: Gospodine Štimac, tema.)
Držim se teme. Tema su zakoni koji se tiču finansijskog tržišta i o njima danas raspravljamo. Nažalost, gospodin Goran Anđelić može svojim mentalnim moćima da utiče samo na nas, na poslanike iz SPS i DSS, inače bi svakako sprečio diskusiju mog prethodnika. Ali, radimo na tome i pretpostavljam da će Goran Anđelić da poboljša svoje moći i da ćemo onda moći ovakve diskusije da prekidamo i da se svi zajedno vratimo onome zbog čega smo ovde.
Poštovane kolege, mi smo ovde izabrani da radimo ozbiljan posao. Od nas do sada niste mogli da čujete ovakve diskusije. Lično sam zaista veoma razočaran. Taj ozbiljan posao, između ostalog, sastoji se i u zakonodavnoj aktivnosti. Dakle, ovo telo je predstavnik narodnog suvereniteta. Pričati priču o sajentolozima ili već ne znam o čemu, ako mislite da time možete dobiti glasače, svaka čast, ali pretpostavljam da ne možete. Prema tome, zaista gubimo vreme. Dajte malo da stvarno promenimo diskusiju.
(Predsednik: Gospodine Štimac, još jednom vas molim - tema.)
Vraćam se na temu. Vidim da ovde mnogima smeta pominjanje G17 plus, da mnogima ovde uopšte smeta prisustvo G17 plus.
Ako bismo hteli da budemo nekorektni, mi bismo mogli takođe da pričamo o obećanjima. Pazite, prisustvo G17 plus može da smeta mnogima ovde zbog toga što mi naša obećanja ispunjavamo. Sve što smo rekli, ispunili smo.
Kada smo pričali o reformama u prethodnoj vladi, dok god smo bili u toj vladi, mi smo te reforme ispunjavali, ali smo ih izgleda suviše ozbiljno shvatili pa smo iz iste istisnuti. Ako ćemo da pričamo o obećanjima, zamislite da sam ja vas podsetio, drage kolege, neću da kažem iz koje stranke, na vaša razna obećanja, od kojih se ispunilo samo ono da svi Srbi žive u jednoj državi, samo ne na onoj liniji razgraničenja o kojoj ste pričali.
(Predsednik: Gospodine Štimac, treći put - tema. Budite ljubazni, vratite se na temu. Isto sam opomenuo i prethodnog govornika. Budite ljubazni i govorite o temi. Molim narodne poslanike da omoguće poslaniku Štimcu da govori. Izvolite.)
Vraćamo se na temu. Kao nekome ko se bavi finansijskim tržištem, meni je posebno zadovoljstvo što danas možemo da raspravljamo o ovom setu zakona. Ovaj set zakona, mimo zakonodavstva, mimo svoje formalno-pravne strane, donosi sa sobom jedan novi kvalitet, jedan zbirni efekat i omogućuje novi kvalitet ili čak, ako hoćete, tri nivoa kvaliteta na našem finansijskom tržištu: uvodi nove finansijske instrumente na finansijsko tržište; uvodi nove učesnike na finansijsko tržište i, konačno, pojačava nadzor na finansijskom tržištu.
Posebno bih se osvrnuo na tri zakona: zakon o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, zakon o osiguravajućim društvima i Zakon o Narodnoj banci Srbije. Koje su to prednosti koje oni zajedno obezbeđuju za naše finansijsko tržište?
Prva je što uvode novi, viskokvalitetan finansijski instrument na tržištu. To su hipotekarne založnice. Ovaj instrument služi, kao i ostali instrumenti na finansijskom tržištu, za prikupljanje slobodnih sredstava, za generisanje dodatne finansijske a time i privredne aktivnosti; zatim, smanjuje rizike poslovanja, zato što se radi o visokokvalitetnim hartijama od vrednosti koje imaju čvrstu podlogu i iza kojih stoji garancija Vlade, a čvrsta podloga je, praktično, hipoteka, odnosno nepokretnosti.
Na taj način ove hipotekarne založnice povećavaju aktivnosti na finansijskom tržištu, podižu opštu poslovnu i investicionu klimu na našem tržištu i time privlače investicije, generišu i domaće investicije, a time privlače i strane investicije. Njih poznaju i najrazvijeniji sistemi. Recimo, veoma dugo se koriste na razvijenim tržištima kao što je nemačko ili SAD, posebno kanadsko. Taj model je, u ovom obliku, ovako usavršen, preuzet iz Kanade.
Međutim, za one koje to zanima, valjalo bi podsetiti da su i u Kraljevini Jugoslaviji ovakve hipotekarne založnice bile veoma aktivan finansijski instrument na tržištu, veoma kvalitetan, da je čak Državna hipotekarna banka svoje hartije plasirala na njujorškoj i londonskoj berzi. Dakle, radi se o nečemu što će u svakom slučaju predstavljati korak više ka normalizaciji naših ekonomskih prilika i približavanju svetskim standardima poslovanja na finansijskom tržištu.
Zakon o osiguravajućim društvima obezbeđuje nam pored uvođenja reda u ovu materiju i taj novi kvalitet, a to je uvođenje novog učesnika na finansijsko tržište, zato što zakon strogo propisuje na koji način osiguravajuća društva mogu da plasiraju sredstva koja prikupe prodajom polisa.
Osiguranje je praktično vid štednje koja je, po ovom zakonu, odnosno po ovom setu zakona, dvostruko obezbeđena. Prvo, jakom kontrolom, a drugo, strogim i jasnim propisima o ulaganjima. Tako praktično dobijamo jake igrače na tržištu, koji su po definiciji i po propisima koje ovi zakoni obezbeđuju opredeljeni za konzervativno investiranje, dakle, za kanalisanje prikupljenih sredstava u privredu i to prema profitabilnosti, dakle, to je još jedan dodatni podsticaj za razvoj privrede.
Na taj način se takođe podižu naše poslovne karakteristike i privlače investicije. I, ono što je posebno važno, to je poseban demokratski elemenat. U ovom zakonu radi se o zadovoljavanju nekih principa ekonomske demokratije. Daje se šansa i malim ulagačima da praktično kupujući osiguranje, ulažući preko polisa osiguranja osiguravajućem društvu uvećavaju svoja sredstva, da ih jednostavno kapitališu.
Naravno, zakon o investicionom fondu, čija je priprema počela, trebalo bi to na jedan mnogo eksplicitniji način da reguliše, ali ja se nadam da ćemo uskoro u ovom domu imati prilike da razgovaramo i o tom zakonu.
Finansijsko tržište inače počiva na poverenju. Naravno ne na onom poverenju na koje smo mi navikli u svakodnevnim međuljudskim odnosima, porodičnom ili među prijateljima, nego na poverenju koga nema bez kontrole, na posebnom poverenju za koje je kontrola ključna. Otuda odmah sledi i pitanje otkud se predlagač zakona opredelio da Narodna banka praktično bude neposredni kontrolor osiguravajućih društava.
Zato što se pokazalo u dosadašnjem radu da Narodna banka može da bude nezavisna, zato što jeste nezavisna, što je efikasna, zato što je sposobna, što ima dovoljno osposobljenih kadrova.
Dozvolićete da vas podsetim da je ova vlada zatekla neizgrađene, razrušene i raspuštene institucije.
Trebalo je praktično pronaći neku od tih institucija na koju se moglo osloniti u funkciji kontrole jednog segmenta finansijskog tržišta. Opredeljivanje za Narodnu banku Srbije kao kontrolora je još jedan potez koji praktično pokazuje koliko se ova vlada i oni koji je čine, pa i mi među njima, drže obećanog.
Jedno od naših obećanja je bilo, podsetiću vas, da gradimo odgovornu državu, dakle, onu državu koja počiva na jakim institucijama; da se oslanjamo na takve nezavisne institucije, jednom kada ih ustanovimo. To takođe podrazumeva da takva odgovorna država i odgovorna vlada brinu o celom stanovništvu, o njegovoj dobrobiti, o tome da svako može da dobije šansu da nešto napravi svojim radom, da rezultate tog rada može da kapitalizuje i da uvećava.
Još jednom, zakon o osiguravajućem društvu će to posredno da obezbedi, a predstoje i drugi zakoni, među kojima je i zakon o investicionom fondu koji će to neposredno da reguliše. Na kraju krajeva, i Vlada i njeni ministri od samog početka, od formiranja Vlade pokazuju posvećenost tom cilju - i na pregovorima u Vašingtonu, u Londonu, a i ovakvim aktivnostima ovde u Beogradu, donošenjem ovakvih sistemskih zakona koji su nam bili preko potrebni, neophodni kao sastavni deo ekonomskog sistema.