Ovo je verovatno centralni amandman i zadire u samu suštinu celokupne promene koja se najavljuje u sistemu osiguranja u Srbiji.
Gospodin Igor Mirović i gospođa Leila Ruždić su na isti član podneli različite amandmane. Gospodin Igor Mirović baca težište kontrole, nadzora izdavanja, oduzimanja dozvola i ovlašćenja organu izvršne vlasti, jer to je koncept SRS. Gospođa Ruždić zastupa stav nezavisnog organa ili organizacije koja bi bila izvan izvršne vlasti. To su dva predloga amandmana koja se bitno razlikuju od Predloga zakona, jer se u njemu predlaže nešto što je praktično nemoguće.
Ja bih vratio samo malo diskusiju na ustavni i pravni osnov za jedan ovakav zakon i pogotovu za jedno ovakvo rešenje ko treba da radi ove poslove. Vidite, Ustav Republike Srbije donet je 1990. godine. Do pre godinu dana čitav sistem osiguranja je bio na saveznom nivou, a kompletan posao vezan za nadzor, izdavanje dozvola, ovlašćenja, bio je u nadležnosti Saveznog ministarstva finansija. Usvajanjem te Ustavne povelje, po logici stvari, ti poslovi prelaze na republičko Ministarstvo finansija.
Sada se predlaže potpuno nešto treće, i to ne može da postoji. Ustav Republike Srbije kaže da zakone izvršava, da se stara o sprovođenju zakona izvršna vlast, a izvršna vlast su organi državne uprave, a to su pre svega ministarstva. Mi već tri i po godine imamo na delu svojevrsnu reviziju Ustava Republike Srbije, i to tako što se formiraju bez ustavnog osnova razne agencije, asocijacije itd.
Ustav Republike Srbije dozvoljava mogućnost da se stručni i privredni poslovi iz nadležnosti i od interesa za Republiku izvlače iz državnih organa i daju u republičke organizacije ili posebna preduzeća.
Ali, klasične upravne poslove ne može niko drugi da radi osim državni organi. Narodna banka Srbije je centralna emisiona ustanova, odgovorna za monetarnu politiku i finansijsku disciplinu. Ona nema nikakvog upliva niti bilo kakvog mesta kada su u pitanju svi poslovi koji se tiču osiguranja.
Znači, poslanicima ostaje praktično da samo prihvate amandman SRS, jer jedino on može biti u skladu sa Ustavom. Ukoliko se promeni Ustav, pa se stvori ustavni okvir da se izvršenje zakona, pogotovu kontrola, nadzor, izdavanje dozvola izvuku iz državne strukture, mislim na organ državne uprave, onda je to druga situacija i onda ima mesta ovom amandmanu DS. Ono u šta smo svi apsolutno sigurni jeste da je ono što je predložila Vlada apsolutno nemoguće.
E, sada, zbog čega se insistira na tom rešenju? Naravno tu su lukrativni poslovi, simulovani zakoni i verovatno interesi po sistemu – gde su pare, gde je finansijsko tržište, gde je koncentracija kapitala, to i vrapci na grani znaju ko tu može da se pojavi i ko ima tu potrebu da stavi šapu i da kontroliše sve.
Lepo ste malopre primetili da se ovde javlja jedan obrnuti proces, bivša vlast je gledala da što više prigrabi Ministarstvo finansija, pa su videli kada su pali sa vlasti da je to bio pogrešan koncept, izvukli su pouku. Sada ide drugi proces, ali je taj proces unutar one stranke koja drži i Narodnu banku i Ministarstvo finansija. Ove priče o stručnosti, o kvalitetu, itd. sve to pada u vodu, sve to isto može da se preseli u posebnu upravu u okviru Ministarstva finansija i da se završi posao.
Samo vam skrećem pažnju, ukoliko se nastavi da se na ovaj način definiše organ ili organizacija ili čak, da budem precizniji, asocijacija koja treba da vrši neke državne funkcije, znajte, dolazi nam Zakon o igrama na sreću, a finansijska sredstva se javljaju još u nekim oblastima, pa ćete se grdno razočarati kada budete čuli kako će da se izvrši svojevrsna deetatizacija mimo Ustava. Hvala.