Ovo je verovatno centralni amandman i zadire u samu suštinu celokupne promene koja se najavljuje u sistemu osiguranja u Srbiji.
Gospodin Igor Mirović i gospođa Leila Ruždić su na isti član podneli različite amandmane. Gospodin Igor Mirović baca težište kontrole, nadzora izdavanja, oduzimanja dozvola i ovlašćenja organu izvršne vlasti, jer to je koncept SRS. Gospođa Ruždić zastupa stav nezavisnog organa ili organizacije koja bi bila izvan izvršne vlasti. To su dva predloga amandmana koja se bitno razlikuju od Predloga zakona, jer se u njemu predlaže nešto što je praktično nemoguće.
Ja bih vratio samo malo diskusiju na ustavni i pravni osnov za jedan ovakav zakon i pogotovu za jedno ovakvo rešenje ko treba da radi ove poslove. Vidite, Ustav Republike Srbije donet je 1990. godine. Do pre godinu dana čitav sistem osiguranja je bio na saveznom nivou, a kompletan posao vezan za nadzor, izdavanje dozvola, ovlašćenja, bio je u nadležnosti Saveznog ministarstva finansija. Usvajanjem te Ustavne povelje, po logici stvari, ti poslovi prelaze na republičko Ministarstvo finansija.
Sada se predlaže potpuno nešto treće, i to ne može da postoji. Ustav Republike Srbije kaže da zakone izvršava, da se stara o sprovođenju zakona izvršna vlast, a izvršna vlast su organi državne uprave, a to su pre svega ministarstva. Mi već tri i po godine imamo na delu svojevrsnu reviziju Ustava Republike Srbije, i to tako što se formiraju bez ustavnog osnova razne agencije, asocijacije itd.
Ustav Republike Srbije dozvoljava mogućnost da se stručni i privredni poslovi iz nadležnosti i od interesa za Republiku izvlače iz državnih organa i daju u republičke organizacije ili posebna preduzeća.
Ali, klasične upravne poslove ne može niko drugi da radi osim državni organi. Narodna banka Srbije je centralna emisiona ustanova, odgovorna za monetarnu politiku i finansijsku disciplinu. Ona nema nikakvog upliva niti bilo kakvog mesta kada su u pitanju svi poslovi koji se tiču osiguranja.
Znači, poslanicima ostaje praktično da samo prihvate amandman SRS, jer jedino on može biti u skladu sa Ustavom. Ukoliko se promeni Ustav, pa se stvori ustavni okvir da se izvršenje zakona, pogotovu kontrola, nadzor, izdavanje dozvola izvuku iz državne strukture, mislim na organ državne uprave, onda je to druga situacija i onda ima mesta ovom amandmanu DS. Ono u šta smo svi apsolutno sigurni jeste da je ono što je predložila Vlada apsolutno nemoguće.
E, sada, zbog čega se insistira na tom rešenju? Naravno tu su lukrativni poslovi, simulovani zakoni i verovatno interesi po sistemu – gde su pare, gde je finansijsko tržište, gde je koncentracija kapitala, to i vrapci na grani znaju ko tu može da se pojavi i ko ima tu potrebu da stavi šapu i da kontroliše sve.
Lepo ste malopre primetili da se ovde javlja jedan obrnuti proces, bivša vlast je gledala da što više prigrabi Ministarstvo finansija, pa su videli kada su pali sa vlasti da je to bio pogrešan koncept, izvukli su pouku. Sada ide drugi proces, ali je taj proces unutar one stranke koja drži i Narodnu banku i Ministarstvo finansija. Ove priče o stručnosti, o kvalitetu, itd. sve to pada u vodu, sve to isto može da se preseli u posebnu upravu u okviru Ministarstva finansija i da se završi posao.
Samo vam skrećem pažnju, ukoliko se nastavi da se na ovaj način definiše organ ili organizacija ili čak, da budem precizniji, asocijacija koja treba da vrši neke državne funkcije, znajte, dolazi nam Zakon o igrama na sreću, a finansijska sredstva se javljaju još u nekim oblastima, pa ćete se grdno razočarati kada budete čuli kako će da se izvrši svojevrsna deetatizacija mimo Ustava. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospođa Ruždić.

Hvala.         Nisam bila tu da obrazložim svoj amandman i jako mi je žao. Mislila sam da se ne javljam za reč, međutim, vidim da je tu nastala neka zabuna, pa imam želju da to objasnim.
Oba amandmana govore o tome da ne može NBS da bude nadzorni organ. Međutim, moram da primetim da gospodin Krasić nije u pravu.
Organ koji mi predviđamo, tj. agencija za nadzor jeste samostalan organ, ali pri Vladi. Nadzor treba da vrši nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Vladi, odnosno nadležnom ministarstvu. Takva su rešenja i u zemljama u tranziciji i u Evropi. Recimo, to ima Finska, Hrvatska, Slovenija, Mađarska.
Da je gospodin Krasić video sve amandmane, koje sam podnela, znao bi da i na član 42. imam amandmane koji predviđaju kako se formira agencija i šta ona radi. Iz toga se jasno vidi da je agencija vezana za Vladu, ona je nezavisno telo, ali bira se od strane Vlade, njen statut prihvata Vlada. Uostalom, kada dođe na red amandman na član 142. onda ću ga obrazložiti.

Replika, gospodin Krasić.

Evo, samo da se razjasnimo oko nekih stvari. Koristiću postojeće primere. Poresku upravu ste formirali pre dve godine, i na velike muke ste je stavili, da bude pod patronatom Ministarstva finansija. Pre toga je ona bila Republička uprava javnih prihoda, više kao samostalni organ koji je vodio čak i upravni postupak.
Ustavni sud vas je upozorio da to mora da se vrati pod patronat Ministarstva finansija. Nađite sami analogiju u odnosu na ove vaše agencije, a da ne pričamo o rešenju Narodne banke Srbije.
Drugi primer, imate Upravu za javne nabavke, koja takođe vrši upravne poslove, sprovodi zakon, vrši kontrolu, i da ne pričam o svim drugim organima i upravnim organizacijama. A, uzmite i primer carine. Sada je to Republička uprava carine, posle transformacije SRJ u državnu zajednicu, i ona je u neposrednoj vezi sa Ministarstvom finansija. Stoji spor, i pretpostavljam da većina deli mišljenje da bi ta Uprava carina trebala da bude bliža Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, ili čak Ministarstvu trgovine. Da, da, mogla bi.
Drugo, imate niz upravnih organizacija koje izvršavaju zakone i zato Ustav Republike Srbije ne zna tip organizacije koji bi se nazivao - agencija, biro ili nešto drugo. Za te stručne poslove, koji su neophodni za državu, mi imamo Republički zavod za statistiku, kao posebnu upravnu organizaciju. Nekada je bio Republički zavod za razvoj, on radi stručne poslove za državu, pojedine upravne poslove, ali nikako nadzor, kontrolu, izdavanje dozvola, ovlašćenja, odobrenja itd.
Izmeštanje državnih poslova, poslova iz nadležnosti državnih organa, u takve nedefinisane agencije, asocijacije rekao bih, Ustav ne poznaje. To je problem. Promenite Ustav. Dajte mogućnost da se formiraju samostalni organi i samostalne organizacije koje bi sprovodile zakone i onda neće biti problem ni sa ovim jednim rešenjem koje dolazi iz Demokratske stranke.
Ali, ovo rešenje koje potiče od Vlade, da NBS radi ove poslove, praktično je nemoguće. Ustav to ne zna, bez obzira što Ustav Republike Srbije ima samo jedan član koji govori o NBS. Ali, treba da shvatite da je taj ustav donet jer je podrazumevao Ustav savezne države, kada je NBJ bila centralna emisiona ustanova, a NBS ostala kao neko ustavno rešenje zbog zaštite interesa Srbije, zbog onog poslednjeg člana Ustava Republike Srbije.
Znači, problem je jednostavan. Rešenje postoji u Ustavu i jedino zakonski moguće rešenje je - dozvole, odobrenje, kontrola, nadzor, u nekom od organizacionih oblika u sastavu Ministarstva finansija.

Gospodine Krasiću, vreme, tri minuta je za repliku. Hvala. Izvinite, molim vas.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođa Leila Ruždić-Trifunović.

Hvala. Član 24. predviđa zabranu zaključivanja ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju u osiguranju. Tražila sam da se taj član potpuno izmeni i da glasi: "Društvo za osiguranje, u granicama dobijenog ovlašćenja, može da zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju samo sa licem koje je dobilo dozvolu za obavljanje tih poslova ili pravnim licem koje poslove posredovanja u osiguranju obavlja na osnovu posebnog zakona, a po prethodnoj evidenciji kod agencije i pod uslovima propisanim ovim zakonom."
Ovim rešenjem sam htela da se utvrdi obaveza evidentiranja subjekata koji poslove zastupanja i posredovanja obavljaju na osnovu posebnih zakona, ali po prethodnoj evidenciji kod agencije. Naravno, član 145. predloženog zakona predviđa da se izveštaj, odnosno registar podataka vrši u Narodnoj banci, i s obzirom da sam tražila da Narodna banka ne bude nadzorni organ nego sam uvela agenciju za nadzor, bilo je neophodno da se i ovaj član u tom smislu promeni i da se ta evidencija vodi u agenciji.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Marković.

Amandman koleginice Ruždić je još jedan od onih koje bi, nezavisno od samog sistema za koji se opredeljujemo, trebalo prihvatiti, jer je to jednostavno amandman kojim se popravlja postojeći tekst zakona. Ovim rešenjem se utvrđuje obaveza evidentiranja subjekata koji poslove posredovanja i zastupanja obavljaju na osnovu postojećeg zakona,  po prethodnom evidentiranju kod agencije.
Mislim da je to daleko bolje i preciznije rešenje, koje će se u praksi sigurno ostvariti u punom obimu, zbog toga što ukoliko zadržimo rešenje koje je utvrđeno u prethodnom stavu sigurno ćemo, pre ili kasnije, imati ozbiljne probleme kada je u pitanju zaključivanje ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju u osiguranju.
Međutim, pošto nisam iskoristio priliku za repliku prošlog puta, želim samo da jednu nejasnoću ispravim. Dakle, ono što u demokratskim društvima nije zabranjeno, izričito zabranjeno, jeste dozvoljeno. Prosto, to je neki aksiom, to je ono što svi znamo.
Drugo, ukoliko pažljivije pogledate naše amandmane, koji slede našu ideju da se formira agencija kao nezavisan i samostalan organ koji bi vršio nadzor, videćete da ta agencija može da se podvede pod odredbu Ustava koja, kada nabraja nadležnosti Vlade, jasno govori o obrazovanju agencija, drugih tela, i kaže - obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Nema ni govora o neustavnosti predloženog rešenja, ali je definitivno više nego jasno svakome da je nažalost (jer je to ipak naša Republička vlada) rešenje koje je predložila Vlada Republike Srbije i sa stanovišta Ustava i unutrašnjeg zakonodavstva, a i sa stanovišta potreba ove države potpuno necelishodno.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladan Vučićević.