Reč ima predstavnik predlagača, ministar Bubalo.

Zahvaljujem se na prilici da dam neke kraće komentare proteklih diskusija iz jednog vrlo racionalnog razloga, da ne bismo morali da pamtimo sve do sledećeg nastavka. Verovatno će biti dosta duga diskusija i uspešna, kada nastavimo o ovom zakonu.
Moram istaći da je većina ocena u proteklim diskusijama otprilike dala podršku i pozitivnu ocenu predloženih zakona. Minimalni osnivački kapital je predviđen drugim zakonskim aktom i zaista je to pitanje koje će verovatno biti na dnevnom redu kada budemo imali zakon o privrednim društvima.
Mi sada ovde imamo zakon koji reguliše postupak i smatramo da je ono što je najlakše i najbrže moguće uraditi da taj postupak u toj meri pojednostavimo da ne zagorčava život onima koji žele da osnuju novo preduzeće ili samostalnu radnju.
Rok od pet dana je sasvim održiv i on je obavezujući. Mi ćemo to vrlo brzo imati priliku da se uverimo, a naterana će biti agencija kao državni organ da bude vrlo efikasna. Agencija je zamišljena da elektronskim putem bude povezana sa svim ostalim državnim organima koji su vezani za registraciju, pogledajte član 13. Videćete da upravo taj član 13. potvrđuje da će ovaj rok biti održiv.
Naravno, to nije krajnji cilj, to je jedno prelazno rešenje. Krajnji cilj treba da bude da jednim matičnim brojem budu pokrivene sve potrebne agencije i sve potrebe svih državnih organa koji su naslonjeni na evidenciju i kontrolu evidencije o preduzećima.
Godina dana je dovoljna za preregistraciju svih postojećih preduzeća. Neće imati nikakve finansijske obaveze, ali na kraju krajeva to je prilika da se napravi prečišćavanje i sređivanje u tom delu, da ne živimo u iluzijama koliko imamo preduzeća i koliko su ona uspešna. Imamo veliki broj onih koji zaista ne rade, ne rade još iz onog perioda kada su osnivana sa 100 maraka.
Donacije, znate kako, u svakom zakonu, u svakom uvodnom izlaganju može da se uzme po neki šlagvort. Ovde su donacije spomenute zaista kao jedno racionalno rešenje i ako je neko obezbedio nešto da se osavremenimo, da reformišemo određenu obalst, šteta je to propustiti i prebaciti na trošak budžeta.
Inače, to uopšte nije bio smisao. To je uzgred napomenuto. Glavni smisao je da moramo imati racionalno, kvalitetno, reformski opredeljeno rešenje, koje će podrazumevati da se sve dešava vezano za registraciju na jednom mestu, da je u pitanju kratkoća, jednostavnost, racionalnost postupka, dostupnost informcijama i da je to osnova za pozitivan stav u poslovanju za sve one koji su uspešni i korektni, jer sama činjenica da će svako moći da proveri bonitet na ovom mestu za firmu sa kojom želi da radi samo će podstaći uspešnost poslovanja onih firmi koje uspešno rade.
Ovde je bilo dosta onih koji su se trudili da veoma meritorno diskutuju, a da pri tome nikada nijednu firmu nisu registrovali. Imao sam tu srećnu okolnost, pošto sam iz privrede, da sam bar 50 puta vršio registracije u prethodnoj firmi i ništa ne želim ružno i loše da kažem prema registarskim sudovima, trgovačkim sudovima. Mislim da su ocene o nekim stvarima koje nisu funkcionisale vrlo odmereno i korektno rečene. Nije ništa pojednostavljeno, nije bilo nekih ružnih reči o tome kako se do sada radilo.
Spominjali su se neki primeri i želim da kažem da su u ovom slučaju korišćeni primeri nekih država i neki primeri koji su mnogo prikladniji u ovom momentu da se koriste u našem slučaju. Spomenuta je Irska i SAD, ali bih ovde malo to jasnije rekao. Irska, Portugal, Grčka, Italija su zemlje koje su se u toku svog pristupanja Evropskoj uniji opredelile za model za koji se mi sada opredeljujemo.
Francuska i Nemačka su veoma uspešni sistemi, pravni sistemi, i ne zaboravimo da je Francuska ove godine slavila, i to na najvišem nivou, 200 godina od donošenja građanskog kodeksa, isto tako da registracija privrednih subjekata u Francuskoj traje još iz perioda između dva svetska rata. Mi ipak nismo u toj poziciji i mislim da je pravi momenat da napravimo jedan reformski iskorak u ovoj oblasti.
Na kraju, ovde je bilo dosta primera od kojih moram reći da se ipak razlikujemo, mi smo pripadnici kontinentalnog prava, gde se reguliše propisom određena materija, a ne anglosaksonskog prava, gde bi za nas bili merodavni primeri koji su vode izneti.
Na kraju krajeva, svi primeri koji su izneti, oni su se više odnosili na neke devijantne pojave vezane za Zakon o privrednim društvima, za Zakon o privatizaciji, a najmanje za predloženi zakon o registru privrednih subjekata.

Gospodin Vlahović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 99. stav 1. Prethodni govornik, ne gospodin ministar, nego pre gospodina ministra, govorio je o sasvim drugoj temi, a ne o zadatoj temi za današnju sednicu Narodne skupštine.
Ono što želim da kažem, to je da ovo jeste suštinski i reformski zakon i ovo je zakon koji je Narodna skupština imala na dnevnom redu još u junu mesecu prošle godine, ali o ovom zakonu, dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine većina poslanika iz političke kaoalicije koja je danas na vlasti imala je potpuno suprotno mišljenje.
Ako želite da prihvatite tržišne postulate koji Zakon o registraciji privrednih subjekata forsira, onda morate prihvatiti i tržišnu vrednost koju definiše i koja jeste osnov aktuelnog i prethodnog procesa privatizacije i da, kada komentarišete o nekakvim rasprodajama u bescenje, konstatujete razliku između tržišne i administrativne vrednosti. Obrnuto ćete učiniti svojevrsni incest, prihvatajući tržišnu privredu do pola, a od pola želeći da uđete u deo tzv. administrativne privrede.
Prema tome, reklamiram povredu Poslovnika. Prethodni govornik, bez isticanja konkretnog primera, govorio je o nekakvim rasprodajama, nekakvim problemima i vezom sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata, gde zapravo te veze nema.
Još jednom pominjem, suštinske ekonomske reforme ne zavise od trenutne političke pozicije koju pojedinačna politička partija ima na političkoj sceni u Srbiji. Drugim rečima, ako ste zaista za suštinske ekonomske reforme, onda nemojte menjati stavove o zakonskom tekstu, koji je u potpuno identičnoj formi prošle godine upućen, u zavisnosti od trenutnih političkih potreba.

Gospodine Vlahoviću, ispravan stav je da li se poslanik držao teme i, nažalost, nisam primetio, proveriću kasnije, da vidimo da li se držao. Shvatio sam da je navodio primere pojedinačno, inače  bih, naravno, prekinuo govornika.
Gospodine Obradoviću, izvolite.

 Izašao sam, u ime poslaničke grupe SPS, da reklamiram povredu Poslovnika, pošto me je očigledno gospodin Vlahović pogrešno razumeo i pogrešno tumačio.
Naveo sam, čini mi se, vrlo jasan primer vezan za registraciju privrednog subjekta, upis lica u sudski registar, koja su ovlašćena da zastupaju, jedan primer koji se suštinski iskoristio da se u međuvremenu izvrši privatizacija. Nisam rekao "pogrešno" ili "slično", rekao sam da je bila pljačka, gospodine Vlahoviću, u protekle tri godine, da je suštinski izvršena pljačka kroz privatizaciju.
Primer koji sam naveo je jedan mali primer. Ministarstvo za privredu i privatizaciju verovatno to posmatra i imaće svoj sud o tome. Naveo sam da je u međuvremenu, dok se pravno vodila bitka oko toga koje je lice ovlašćeno da zastupa tu firmu, ta firma od prve vrednosti - 10 miliona evra, prodata za 2,4 ili 2,6 miliona evra fizičkom licu na šest godina.
Nisam navodio imena, a kad izađete još jedanput, pomenuću vam imena, pa će onda tek Srbiji da bude jasno ko je kupio. Prodat je poslovni prostor u centru grada, suprotno odredbama uredbe koja to zabranjuje bez pismene saglasnosti Vlade Republike Srbije. Što to gospodina Vlahovića svrbi, zašto ima potrebu da izlazi i da ovde objašnjava celu privatizaciju, to je problem prethodne Vlade, ali je činjenica da sve ovo što sam rekao stoji.
Bio sam vrlo jasan, mi smo, kao poslanička grupa SPS, dobili pismene navode čoveka koji traži pravdu na sudu. Svi ti podaci koje sam naveo stoje u tim dokumentima. Skromno kažem da je moja ocena da je suštinski kroz privatizaciju izvršena pljačka i ostajem pri tome.

Gospodin Paunović, po Poslovniku.

Na osnovu člana 82. osnovano sumnjam da u sali nema dovoljno poslanika i molim da se utvrdi kvorum.

Molim poslanike da ubace kartice i da utvrdimo kvorum. Poslovnik mora da se poštuje, molim vas da ubacite.
Sistem za elektronsko glasanje pokazuje da je u sali prisutno 30 poslanika, što nije dovoljno za kvorum.
Završavamo dananjše zasedanje.
Nastavak sednice je u ponedeljak, 17. maja 2004. godine, u 10,00 časova.
Prvi sledeći govornik je narodni poslanik Slobodan Vučković, a posle njega Takač Ištvan.